Kategorija: Svijet

Ruska vojska odbila je snažan napad Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Orehovskog.

Uništeno je više tenkova i borbenih vozila pešadije, te likvidiran veći broj ukrajinskih vojnika, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, prenose “RIA Novosti”.

“Jutros je protivnik sa tri bataljona ojačana tenkovima izveo intenzivan napad u pravcu Orehovska. Svi napadi su odbijeni i tokom borbe uništena su 22 neprijateljska tenka, 10 borbenih vozila pešadije, jedno borbeno oklopno vozilo, a likvidirano više od 100 ukrajinskih vojnika”, navodi se u saopštenju.Grupacija ruskih snaga “Zapad” je u pravcu Kupjanska izvela uspešne ofanzivne operacije, zauzela povoljnije položaje, i uništila je 13 komada tehnike. Likvidirano je 135 ukrajinskih vojnika, a uništen je jedan tenk, tri borbena oklopna vozila, po jedna haubica M777, MSTA-B i D-20, samohodni artiljerijski sistem “gvozdika”, kao i protivartiljerijski radar američke proizvodnje AN/TPK-50.

Ruske snage grupe “Centar” izvele su ofanzivna dejstva u Krasnolimanskom pravcu i napredovale skoro tri kilometra duž fronta, kao i 2.700 metara duboko u odbranu neprijatelja, ističe Ministarstvo.

Pored toga, Oružane snage Ruske Federacije uništile su skladište municije 124. brigade Teritorijalne odbrane Ukrajine u Hersonskoj oblasti i komandni centar dveju brigada Oružanih snaga Ukrajine u Donjeckoj Narodnoj Republici.

Američki magazin Globalist sugeriše da bi rat u Ukrajini mogao da se okonča za nekoliko meseci ukoliko bi SAD i NATO formirale plaćenički odred poput Vagnera.

Rat u Ukrajini traje skoro godinu i po dana, a uticaj na zemlju je bio razoran.Nepoznati broj Ukrajinaca – sigurno ih ima nekoliko desetina hiljada – je ubijen ili osakaćen. Skoro četvrtina stanovništva su izbeglice u inostranstvu. Industrija i poljoprivreda su teško oštećeni. Dok NATO ostaje oprezan u pogledu direktnog ulaska u rat u Ukrajini, Vagnerova grupa nudi odličan model kako brzo poraziti Rusiju – i bez legalnog angažovanja Zapadne alijanse, piše Globalist.

Ako stvari budu išle kako jesu, snaga Ukrajine će neizbežno biti oslabljena. Ukrajinci bi se na kraju mogli okrenuti protiv Zapada jer će kontrast između razaranja njihove sopstvene zemlje i mira i prosperiteta u ostatku Evrope biti oštar.

Ne samo da bi NATO mogao da izgubi vrednog saveznika koji se strateški nalazi u centru Evrope, već bi Ukrajina mogla da nađe i druge saveznike i pristalice u svetu u kome se pojavljuju novi ekonomski i vojni akteri i pozicioniraju se kao rivali zapadnom savezu predvođenom SAD, poput Kine.

Naravno, NATO nema stomak za direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Niko ne želi da rizikuje nuklearni rat, što je bio legitiman razlog zašto su sve zapadne nacije, uključujući najjače pristalice Ukrajine, izjavile da neće direktno angažovati ruske trupe. Ipak, uvek je postojao način da se zaobiđe ovaj samonametnuti tabu i da se odmah okonča rat u Ukrajini. I sam Vladimir Putin je pokazao NATO-u kako se to radi, piše američki Globalist i objašnjava:

NATO bi trebalo da pozajmi stranicu iz Putinove knjige. Nekoliko članica NATO-a – na primer, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Poljska – trebalo bi da se udruže i formiraju “privatnu” vojsku, nešto poput Sibelijus grupe, u čast Finskoj, novoj članici alijanse.

Za razliku od Vagnera, koji je vodio kopneni rat i jurišao na ukrajinske položaje u Bahmutu, zapadnoj “privatnoj” vojsci neće biti potrebne pješadijske jedinice na terenu.

Biće joj potrebne samo eskadrile pilota koji upravljaju naprednim američkim avionima i artiljerijskim jedinicama koje rade na raketnim bacačima velikog dometa i sistemima protivvazdušne odbrane.

Pravno ove jedinice neće biti povezane ni sa NATO-om ni sa bilo kojom državom. Ova strategija – u potpunosti pozajmljena od Putina – pokazala bi Ukrajincima da je Zapad spreman da stane uz njih na bojnom polju, a ne samo na konferencijama za štampu.

To bi takođe ubedilo države fronta na istočnoj granici NATO-a da će alijansa stati u njihovu odbranu u svim okolnostima – nešto u šta neki ljudi u istočnoj Evropi još uvek sumnjaju, zaključuje američki list.

Zvaničnik ukrajinske vojske navodi da je Rusija znatno ispred Ukrajine u korišćenju tehnologije elektronskog ratovanja za ometanje dronova.

Portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, pukovnik Jurij Ignat, navodi za lokalne medije da je Moskva “daleko ispred” Kijeva u raspoređivanju opreme za elektronsko ometanje bespilotnih letelica.

“Sa elektronskim ometanjem bespilotne letelice ne moraju da budu oborene protivavionskim projektilima ili protivavionskim topovima. Elektronskim ratovanjem možete presresti dron i jednostavno ga naterati da sleti”, navodi Ignat.

Brzi tempo razvoja bespilotnih letelica dominirao je u izveštavanju o ratu u Ukrajini.

“Tehnologija je napredovala munjevitom brzinom”, rekao je britanski stručnjak za dronove Stiv Rajt dodajući da sistemi protiv bespilotnih letelica sazrevaju zajedno sa samim bespilotnim vozilima.

Stručnjaci kažu da je Ukrajina efikasno koristila topove protiv bespilotnih letelica, uključujući oružje velikog kalibra i skupe sisteme protivvazdušne odbrane, ali navode da je to teško izdržati protiv rojeva bespilotnih letelica.

“Rusija danas ima moćne sisteme koji ometaju rad naših odbrambenih snaga. Imaju mnogo takvih sistema. Ukrajina je napredovala u elektronskom ratovanju, ali smo počeli kasno. Trebalo je da se razvijemo ranije”, rekao je Ignat.

Rusija je u ponedeljak saopštila da je koristila elektronsko ometanje da obori dronove tokom napada na Moskvu za šta je direktno okrivila Kijev.

Dronovi su udarili u zgrade oko 4 sata ujutru po lokalnom vremenu. Ruski mediji javili su da je jedan od dronova pao u blizini zgrade ministarstva odbrane. Kremlj je optužio Kijev da je bespilotnim letelicama napao rusku prestonicu i anektirano poluostrvo Krim.

Rusija je takođe nedavno saopštila da su četiri bespilotne letelice lansirane u Moskvu uništene sistemima protivvazdušne odbrane dok je peti prigušen elektronskim ratovanjem.

Ukrajinska vojska redovno izveštava o napadima bespilotnih letelica širom zemlje za šta Rusi obično koriste iranske dronove Šehid-131 i Šehid-136. Vojni zvaničnici u Kijevu rekli su u utorak da je Rusija pokrenula svoj šesti napad dronovima na ukrajinsku prestonicu od početka meseca, ali da su svi uspešno presretnuti.

Predsednik Dume Vjačeslav Volodin izjavio je da je rat protiv Rusije ogromna greška Vašingtona i Brisela i da je zapadna tehnika u plamenu.

“Rat protiv Rusije postao je velika greška Vašingtona i Brisela. Oružje NATO nije se pokazalo kao efikasno, slavni ‘leopardi’ i ‘bredliji’ i druga zapadna tehnika gore, baš lepo gore”, rekao je Volodin zaključujući prolećno zasedanje Dume.

Takođe je pomenuo da je šef NATO Jens Stoltenberg priznao da je Alijansa počela da obučava ukrajinsku vojsku još 2014. godine.

“Sve to vreme su pumpali oružjem zločinački kijevski režim, obučavali borce, plaćenike, podsticali rusofobiju. To se radilo da bi se sprečio razvoj Rusije i, potom, da bi se uništila na[a zemlja. Predsednik Vladimir Putin nije dozvolio da se realizuju ti zločinački planovi odlukom o specijalnoj operaciji”, istakao je predsednik Dume.

Reagovanje OEBS-a na smrt ruskog vojnog dopisnika Rostislava Žuravljeva pokazuje da ta organizacija prikriva ukrajinske zločine.

Ovo je danas saopštila ruska misija pri OEBS-u.

Ruska misija saopštila je da se grupa ruskih novinara našla 22. jula pod artiljerijskim udarom ukrajinskih oružanih snaga, pa je usled granatiranja kasetnom municijom poginuo dopisnik RIA novosti Rostislav Žuravljov, a još tri novinara zadobila su šrapnelske rane, preneo je TAS.

Međunarodna federacija novinara Nacionala i predstavnici Uneska objavili su samo svoj odgovor na pitanje slobodnih novinara Uneska i Ujedinjenih nacija, a Ribeiro i rukovodstvo organizacije nastavljaju da prikrivaju zločine kijevskog režima i pokazuju pristrasnost čak i po tako važnom pitanju kao što je bezbednost novinara, saopštila je ruska misija u Telegramu.

Ribeiro danas na društvenim mrežama piše da je “ova nedelja ponovo pokazala koliko je opasno izveštavati sa bojnog polja i profesionalni dopisnici i drugi postaju žrtve nasilja, pa novinari moraju biti zaštićeni”.

Kako se ističe, nije bilo direktnog komentara incidenta sa osobljem ruskih medija.

Pukovnik Markus Rajzner smatra da Rusi efikasno zaustavljaju napredovanje ukrajinskih snaga i poredi današnju situaciju u Ukrajini sa Prvim svetskim ratom.

“Opisao bih trenutnu situaciju kao rat iscrpljivanja”, rekao je pukovnik Rajzner, prenosi austrijski list “Fokus”. Ukrajinska kontraofanziva posustaje, jer je ruska vojska bolje pripremljena za napad. Ruske trupe su, prema Rajzneru, superiorne u mnogim aspektima.

Austrijski pukovnik poredi situaciju sa operacijama iz Prvog svetskog rata: “U ovom ratu, mi smo, u izvesnom smislu, u 1915. ili 1916. godini. Taktika iz tog vremena je primetna i na ruskoj i na ukrajinskoj strani. To je taktika malih udarnih grupa”, dodaje pukovnik.

“Pokušavaju da ostvare teritorijalne dobitke putem napredovanja malih jedinica i uz pomoć artiljerije”, objašnjava Rajzner.

“I jedni i drugi pokušavaju da nastupaju iza sopstvene artiljerijske vatre. Ukrajina ima velikih problema sa ovakvim sinhronizovanjem kombinovane borbe, jer im za to nedostaju veštine.”

Moral ukrajinskih trupa je teško pogođen

Vojni ekspert pominje rusko “funkcionalno vazduhoplovstvo ili rakete zemlja-zemlja velikog dometa, koje mogu da deluju u dubini neprijatelja.”

Prema Rajzneru, ukrajinski problemi počinju već sa izviđanjem. Ruski dronovi predstavljaju veliki problem za Ukrajinu. Dronovima, kao i drugim sredstvima elektronskog ratovanja, ruska vojska ometa neprijatelja i njegove komunikacije, delimično ih presrećući. Pomoću dronova, ruska vojska i izviđa, i napada.

Upotreba dronova kamikaza tipa “lanset” i dronova za izviđanje (FPV) izaziva velike probleme Ukrajincima.

Prema rečima vojnog eksperta, ove poslednje su “jednostavne bespilotne letelice, poznate iz civilnih ili privatnih aplikacija”, koje se u ratu opremaju eksplozivnim punjenjem, “na primer, glavom projektila protivtenkovske rakete RPG-7 i navode se do cilja kamerom”, objašnjava Rajzner.

Svojim borbenim avionima Rusija uspeva da zaustavi ukrajinske napade.

“Kada se Ukrajinci pripremaju za napad, Rusi ih zaspu bombama“, objašnjava ekspert.

“Kada se ukrajinske snage približe liniji, ruski helikopteri napadaju kolone sa bezbedne udaljenosti.”

Minska polja su, takođe, veliki problem.

“Kada Ukrajinci očiste mine, Rusi postave nove”, kaže Rajzner. “Ukratko, brojne vojne sposobnosti su na ruskoj strani.”

I sve češće raspoređivanje rezervista stvara problem Ukrajini. Mnogi vojnici, koji su prošli šestomesečnu obuku NATO-a, više nisu živi, dodaje pukovnik.

“Moral trupa je time teško pogođen.”

Manevar klešta na reci Oskil
Rusi su uspeli da prodru na zapad u oblasti Svatova i Severodonjecka. Prema raznim izveštajima, radi se o pet do sedam kilometara terena pod nagibom. Treba očekivati nastavak ovih napada, zaključuje vojni ekspert.

Rusi će se verovatno osloniti na 1. gardijsku tenkovsku armiju, elitnu jedinicu koja je pretrpela gubitke u prvim mesecima rata, ali je osvežena i ojačana tenkovima T-90. Ruska vojska, smatra ekspert, sada ima jedan cilj: reku Oskil.

“Izgleda kao da Rusi pokušavaju da sa 1. gardijskom tenkovskom armijom napreduju do Oskila i izvedu manevar klešta”, smatra Rajzner.

Reka bi omogućila ruskoj vojsci da prati ukrajinske rezerve i izoluje mesta za proboj. “Upravo je takav pristup važan za ukrajinsku ofanzivu.”

Ovaj vojni ekspert prvu fazu kontraofanzive opisuje kao neuspeh, smatrajući da Ukrajina ima veoma malo manevarskog prostora.

“Veliki prodor u pravcu Melitopolja ili Marijupolja sada nije moguć.”