Kategorija: Svijet

Rusija ima veliku prednost u odnosu na Kijev u elektronskom ratovanju, pre svega u borbi sa bespilotnim letelicama, zbog čega ofanziva ide sporo.

To je rekao portparol Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine Jurij Ignat za portal “Strana.ua”.

“Nažalost, u toj oblasti oni su daleko ispred nas. Dron ne mora da se obara protivvazdušnim raketama ili protivvazdušnim topovima. Jednostavno ga možete naterati da sleti tako što ćete ga presresti sistemima za elektronsko ratovanje”, rekao je Ignat.

Kako je dodao, “Rusija danas ima moćne sisteme koji ometaju rad ukrajinskih odbrambenih snaga”.

“Ona ima dovoljno tih sistema. Ukrajina je napredovala u sferi elektronskog ratovanja, ali smo kasno počeli, trebalo je da počnemo ranije da razvijamo te sisteme”, istakao je Ignat.

Ukrajinska vojska pokušala je noćas da pomorskim dronovima napadne ruski patrolni brod “Sergej Kotov”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Oba drona su uništena i nema povređenih, prenose RIA novosti.

“Oružane snage Ukrajine su noćas bezuspešno pokušale da napadnu patrolni brod ‘Sergej Kotov’, Crnomorske flote, koji je obavljao zadatke kontrole plovidbe u jugozapadnom delu Crnog mora (370 km jugozapadno od Sevastopolja) sa dva navođena bespilotna plovila”, navodi se u saopštenju.

“Tokom odbijanja napada, oba navođena neprijateljska plovila uništena su vatrom iz standardnog naoružanja ruskog broda na udaljenosti od 1.000 i 800 metara”, dodaje Ministarstvo odbrane.

Brod “Sergej Kotov” nastavlja da obavlja svoje zadatke, navodi rusko ministarstvo.

Važno je da se kanali snabdijevanja ukrajinskim žitom ne koriste u vojne svrhe i Ruska Federacija će se protiv toga i dalje boriti, izjavio je danas pres-sekretar ruskog predsjednika, Dmitrij Peskov.

“Za nas je veoma važno da kijevski režim ne koristi različite kanale snabdijevanja u vojne svrhe, da bi vršio terorističke napade na našoj teritoriji i tako dalje. Nastavićemo da se borimo protiv toga”, rekao je Peskov, prenosi “Ria novosti”.

Sporazum o žitu prekinut je 18. jula, a Rusija je obavijestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje.

Ruski predsjednik Vladimir Putin ranije je istakao da uslovi sporazuma sa Rusijom nisu ispoštovani, uprkos naporima UN, jer zapadne zemlje, kako je naveo, neće da ispune svoja obećanja.

Putin je više puta isticao da je Zapad najveći dio ukrajinskog žita izvezao u svoje države, a glavni cilj posla, snabdijevanje siromašnih zemlja, uključujući i afričke, nikada nije ostvaren.

Nakon prestanka rada Crnomorske inicijative za žito i ukidanja pomorskog humanitarnog koridora, svi brodovi na putu ka ukrajinskim lukama u Crnom moru od ponoći 20. jula se potencijalnim prevoznicima vojnog tereta i smatraju se uključenim u ukrajinski sukob na strani kijevskog režima, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, podsjeća ruska agencija, prenosi “Tanjug”.

Ranije je “Bloomberg” prenio da je jedan broj predstavnika brodarstva uvjeren da poslije isteka žitnog ugovora niko “pri zdravoj pameti” neće slati brodove nesigurnim putevima.

Ukrajinska ofanziva napreduje sporo, ali konstantno, rekao je vojni analitičar Franc-Štefan Gadi nakon obilaska fronta.

On je tamo otputovao zajedno sa još nekoliko vojnih analitičara iz više zemalja.

U intervjuu za javni servis ARD, Franc-Štefan Gadi, stručnjak Instituta za strateške studije u Londonu, ovako je opisao ofanzivu Ukrajine:

“Polako ali stalno napreduje, verovatno uz značajne gubitke i karakteriše je masivna upotreba artiljerije. U prvim danima, ofanziva je još bila u znaku napada mehanizovanih jedinica, dakle tenkova. To nije dovelo do bitnog uspeha. U međuvremenu su prešli na napade pešadije, dakle, četa i vodova.”

“Koordinacija je bila slaba”

Na novinarsko pitanje šta su razlozi za neuspehe u prvoj fazi ofanzive, “pogrešne taktičke odluke ili manjkava obuka sa novim oružanim sisteimima”, Gadi je odgovorio da greške treba tražiti “na višim nivoima”, da je akcija “bila loše planirana i organizovana”, te da je “koordinacija među udarnim jedinicama” bila slaba.

“U borbi povezanih jedinica, važna je sinhronizacija (…) kao i simultana primena različitih vojnih metoda”, poručuje Gadi: “Artiljerija puca, i pod njenim okriljem pešadija izbija napred. Pre toga su joj uklonjene mine s puta, a istovremeno se aktiviraju sistemi za protivraketnu odbranu koji stvaraju zaštitu od vazdušnih napada. Istovremeno se ometajućim predajnicima stvara elektromagnetna zaštita”.

Ako se to sve radi brzo i simultano, to „povećava šansu da se postigne proboj i da se smanje sopstveni gubici”.

Na pitanje novinara ARD: „Šta se umesto toga desilo?”, Gadi je odgovorio: „Često smo mogli da čujemo da su se akcije odvijale sekvencijalno, dakle, jedna posle druge i to sa velikim vremenskim razmacima. Artiljerija je gađala ruske položaje, delom je slabo pogađala, i posle toga bi u nekom trenutku usledio napad. Tako su Rusi znali da će uslediti napad, mogli su da se pripreme za to i da u skladu s tim pomere svoje jedinice.”

U velikom delu intervjua, Gadi je dalje varirao ovaj iskaz o tome kako akcije pojedinih faktora treba koordinisati.

Obuka nije problem
Ipak, razlog za slabo napredovanje ukrajinske ofanzive, po njegovom mišljenju, jeste i nedostatak iskustva i to u čitavom svetu – “sa tako gusto i duboko ulančanim odbrambenim sistemom kao što je onaj koji su Rusi etablirali na jugu i istoku Ukrajine. I pošto nema takvog iskustva (u maloj meri ih, kaže, imaju Amerikanci, “ali oni ne mogu sve”), prva faza ukrajinske ofanzive se odvijala po metodi “pokušaja i pogrešaka”.

No, njegova ocena je da su sada “Ukrajinci izvukli pouku”.

“To znači da problem nije bio u obuci na novim oružanim sistemima”, hteo je tačno da zna novinar ARD, a odgovor analitičara Gadija je glasio: „Kvalitet opreme i treninga pojedinačnih vojnika je bio vrlo dobar. To nam je više puta saopšteno, i to smo mogli i da vidimo. Problem pre valja tražiti u štapskom školovanju viših oficira.”

“Morate razmisliti o ishodištu stvari”, dodao je Gadi: „Ukrajinska vojska se nalazi u ratu visokog intenziteta protiv jedne od najznačajnih armija sveta, protivnika koji je brojno vrlo nadmoćan. Pretrpela je enormne gubitke i istovremeno se nalazi usred sturkturne reforme”.

“Ona se prebacuje na nove sprave, oružane sisteme i platforme, mora da postavi nove logističke lance, da sve to dobro integriše i još i razvije nove taktike koje odgovaraju toj snazi. To bi svaku armiju ovog sveta dovelo pred izazove i priredilo bi joj slične probleme”, rekao je Franc-Štefan Gadi.

Moral ukrajinskih jedinica Gadi opisuje kao „u osnovi još uvek vrlo dobar. Tu i tamo se čuju kritike, ali to je u prirodi stvari i dešava se u svakoj vojsci. Naš utisak je bio da oficiri i vojnici umeju da procene odakle stižu problemi, ali da su i dalje optimisti i veruju da je napredak moguć. Ali, znaju i da će to verovatno trajati duže nego što se mislilo i da će se ova ofanziva vrlo verovatno nastaviti i tokom jeseni”.

Ruska strana: moral nizak – odbrana odlična
Što se tiče ruskih snaga, Gadi smatra da je verovatnoća da će one kolabirati vrlo mala, da je moral među vojnicima na niskom nivou: “Mi smo sada na frontu stalno slušali anegdote o pojavi kolere, pothranjenosti, odbijanju da se izvrše naređenja”.

“Ali, činjenica je”, dodao je ovaj analitičar, “da se ruske snage žilavo brane i da drže svoje pozicije. To smo mogli da vidimo. I kod Ukrajinaca postoji poštovanje za efikasnost i volju ruske armije da sve to izdrži”.

Novinar ARD je podsetio Gadija da se trenutno diskutuje i o tome da li „zapadni konvoji” treba da obezbeđuju isporuke žitarica preko Crnog mora. Analitičar je odgovorio da bi to „moglo dovesti do direktne konfrontacije” između ruske mornarice i zemalja koje bi formirale te konvoje “i do gubitaka”. “Zbog toga bih”, kaže “sa takvim idejama bio vrlo oprezan”.

Ukrajinske jedinice su prilikom pokušaja da pređu na ljevu obalu Dnjepra tokom jula izgubile oko 900 ljudi.

To je saopštio vršilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo.

Ruska vojska je uspešno odbila sve neprijateljske napade, za tri nedelje uništeno je više od 30 motornih čamaca, 2 tenka, 28 haubica, dva višecevna sistema i dva radara.

Takođe, prema rečima Salda, uništeno je i 7 skladišta municije i dva komandna mesta.

Neprijatelj je većinu gubitaka pretrpeo kada je pokušao da pređe Dnjepar u oblasti Kinburnske kose i Antonovskog mosta.

Rusija nije granatirala Crkvu Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, ona je uništena projektilom ukrajinskog PVO sistema, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Naše oružane snage nikada ne udaraju po objektima civilne infrastrukture, a kamoli po hramovima, crkvama i drugim sličnim objektima, tako da ne prihvatamo takve optužbe. To je apsolutna laž”, poručio je Peskov.

Prema njegovim rečima, crkvu je uništio ukrajinski PVO sistem.

Naime, Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je informacije kijevskog režima o granatiranju Crkve Preobraženja Gospodnjeg u Odesi. Kako se navodi, najverovatniji uzrok za uništenje hrama bio je pad ukrajinske protivvazdušne rakete kao rezultat delovanja sistema PVO koje Oružane snage Ukrajine namerno postavljaju u stambena naselja.

Napad na ruske novinare težak zločin kijevskog režima
Smrt vojnog dopisnika “RIA Novosti” Rostislava Žuravljeva rezultat je namernog napada kijevskog režima na novinare, naveo je Peskov.

“To je nameran napad, za šta je odgovoran kijevski režim”, kazao je Peskov i dodao da je smrt bilo koje osobe velika tragedija, ali u ovom slučaju se radi o smrti novinara koji je obavljao svoju dužnost.

Prema njegovim rečima, u celom svetu to se smatra veoma teškim zločinom, koji je sada, u ovom slučaju, počinio upravo kijevski režim.

Oružane formacije Ukrajine su 22. jula u Zaporoškoj oblasti gađale i ciljano pucale na grupu ruskih novinara koji izveštavaju iz te oblasti. U posledicama granatiranja poginuo je novinar “RIA Novosti” Rostislav Žuravljov, povređeni su dopisnik “RIA Novosti” Konstantin Mihaljčevskij, izveštač “Izvestija” Roman Poljšakov i kamerman Dmitrij Šikov.

Rusija će odgovoriti na napad dronova na Moskvu
Portparol Kremlja se osvrnuo na današnji napad na Moskvu, rekavši da će odgovor na taj teroristički akt biti nastavak Specijalne vojne operacije i postizanje njenih ciljeva.

“Specijalna vojna operacija se nastavlja, nastaviće se i njeni ciljevi moraju biti ostvareni”, poručio je Peskov.

Ruska vojska je jutros sprečila kijevski režim da izvede teroristički napad sa dva drona na objekte u Moskvi i 17 dronova na objekte na teritoriji poluostrva Krim, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

U osujećenom terorističkom napadu Kijeva na objekte u Moskvi nije bilo žrtava.

Sukob sa Rusijom pretvorio je Ukrajinu u “najminiraniju zemlju” na svetu, piše “Vašington post”, pozivajući se na podatke ukrajinske vlade.

Skoro jedna trećina ukrajinske teritorije je pogođena teškim borbama i verovatno će zahtevati intenzivne operacije deminiranja, navodi list i dodaje da je, prema podacima istraživačkog centra GLOBSEC sa sedištem u Slovačkoj, preko 67.000 kvadratnih milja (173.529 kvadratnih kilometara) kontaminirano neeksplodiranim ubojitim sredstvima.

To je više od veličine Floride i otprilike je ekvivalentno Urugvaju.

“Količina ubojitih sredstava u Ukrajini je bez presedana u proteklih 30 godina”, rekao je direktor programa britanske NVO “Majns advajzori” Greg Kouter.

Prema podacima UN, skoro 300 civila, uključujući 22 deteta, poginulo je u Ukrajini u incidentima povezanim sa neeksplodiranim ubojitim sredstvima između februara 2022. i jula 2023. godine, objavio je “Vašington post”. Mine i druga neeksplodirana municija takođe su dovela do 632 povrede civila u istom periodu, dodaje se.

Obe strane u sukobu aktivno koriste mine u svojim operacijama, navodi list. SAD su takođe doprinele miniranju ukrajinske teritorije snabdevajući Kijev artiljerijskim mecima od 155 milimetara koji stvaraju privremena minska polja, iako bi njihova podmunicija tehnički trebalo da se samouništi, piše “Vašington post”.

Još jedno oružje američke proizvodnje koje je poslato u Ukrajinu bila je protivtenkovska mina M21, koja se ne može samouništiti, dodaje se.

Odluka Vašingtona da Kijevu obezbedi “kasetnu municiju američke proizvodnje, za koju se zna da raspršuje projektile koji ne eksplodiraju, može samo da poveća opasnost”, navodi “Vašington post”.

Prema nekim procenama, za uklanjanje svih neeksplodiranih ubojitih sredstava rasutih širom zemlje moglo bi biti potrebno 757 godina, čak i ako bi 500 timova za deminiranje bilo zaduženo za misiju, objavio je “Vašington post”.

Procene Svetske banke pokazuju da bi troškovi ovih operacija mogli da dostignu 37,4 milijarde dolara u samo narednih deset godina, dodaje se.

Vašington je do sada posvetio samo oko 95 miliona dolara za operacije deminiranja u Ukrajini, navodi se u izveštaju Stejt departmenta za 2023.

Zamenica generalnog sekretara UN za politička i pitanja izgradnje mira Rozmeri Dikarlo upozorila je Savet bezbednosti UN da su ogromni delovi ukrajinske teritorije prekriveni minama i kasetnim bombama koje će “nastaviti da predstavljaju opasnost za civile u godinama koje dolaze”.

Ranije ove nedelje ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov osudio je Vašington jer je pretvorio Ukrajinu u “groblje” smrtonosnog otpada.

Ukrajina ne može da pobedi na frontu pa pokušava da izvojuje trijumf u medijima, zato sve češće bira civilne ciljeve.

To je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

“Našem neprijatelju ne uspeva kontraofanziva. Znači trebaju im medijske pobede. Nema veze što su vesti napumpane i iracionalne. Zbog toga nacisti kao opciju prihvataju udare na civilne ciljeve. Mnogi ukroimbecili su tome iskreno raduju”, napisao je Medvedev na Telegramu.

“Stepen napetosti u ukrajinskom društvu raste a ‘gazde sa Zapada’ nestrpljivo pitaju ‘gde vam je ta pobeda'”, istakao je.

Upravo zbog toga “banderovci” sve više biraju mirne, civilne mete za svoje podle udare, objasnio je Medvedev.

Rusija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da ostane bez odgovora.

“I mi treba da izaberemo nestandardne mete za naše udare. Ne samo skladišta, energetska čvorišta i naftne baze. Ima i drugih mesta gde nas još ne očekuju. I gde će efekat biti veoma značajan”, upozorio je.