VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Turska: Počela nabavka aviona

    Turska: Počela nabavka aviona

    Ministar odbrane Turske Hulusi Akar izjavio je danas kako su počeli tehnički radovi oko nabavke aviona F-16 od Sjedinjenih Država.

    Akar je odgovarao na pitanja novinara u Briselu nakon sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a, javlja Agencija Anadolija.

    Tom prilikom upitan je i o turskoj nabavci aviona F-16 od Sjedinjenih Američkih Država.

    “Naša je dužnost da zaštitimo naših 84 miliona stanovnika, našu zemlju od 780.000 kvadratnih kilometara, kao i naša prava i zakon u tom okviru. Kako? Mi ćemo to učiniti našom vojskom. Šta znači vojska? Osoblje i oprema. Pokušavamo to da ispunimo. Dakle, pokušavamo da opremimo našu vojsku na najbolji mogući način”, rekao je Akar, prenosi Al Džazira.

    Naveo je da se pod vodstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana procenat domaće proizvodnje u odbrambenoj industriji njegove zemlje približio 80 posto.

    “U mogućnosti smo da zadovoljimo mnoge naše potrebe domaćom proizvodnjom. Osim toga, imamo i druge potrebe, koje također moramo da zadovoljimo”, kazao je Akar.

    Nedavno je šef Direkcije za odbrambenu industriju Turske Ismail Demir rekao da će Turska ako SAD ne odobre ugovor za F-16 kupiti ruske avione SU-35 i SU-57.

    “Ako SAD ne odobre ugovor za F-16, nakon situacije sa F-35, Turska neće imati drugi izbor. Pita nje SU-35 i SU-57 može se ponovo pokrenuti bilo kada”, kazao je Demir.

    Sastanak s grčkim zvaničnicima

    “U tom smislu, moramo obnoviti F-16 koje imamo. Počeli su tehnički radovi za nabavku Block 70 Viper F-16 od našeg saveznika i prijatelja SAD, ali isto i za modernizaciju nekih aviona koje već imamo. Pratimo proces. Jačanje Turske znači i jačanje odbrane NATO-a”, poručio je Akar.

    Podsetio je da se u sedištu NATO-a sastao i s grčkim ministrom odbrane Nikolaosom Panagiotopoulosom.

    “Imali smo pozitivan i konstruktivan sastanak s grčkim ministrom odbrane. Očekujemo da ćemo u narednom razdoblju videti pozitivne rezultate ovog sastanka”, ocenio je Akar.

  • Rusija upozorila Nemačku i Evropu: “Moraju da znaju koje su posledice”

    Rusija upozorila Nemačku i Evropu: “Moraju da znaju koje su posledice”

    Ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp-Karenbauer mora da zna koje su posledice gomilanja snaga na granici Rusije, izjavio je Sergej Šojgu.

    “U svetlu poziva na vojno obuzdavanje Rusije, NATO nastavlja da gomila snage na našim granicama. Ministarka odbrane Nemačke mora dobro da zna koji je bio epilog sličnih akcija po Nemačku i Evropu”, rekao ruski ministar odbrane Šojgu.

    On je naglasio da “bezbednost u Evropi može biti samo zajednička, bez narušavanja interesa Rusije”. “Međutim, danas, NATO nije spreman na ravnopravan dijalog po ovom pitanju. Štaviše, realizacija plana NATO-a o ‘obuzdavanju’ Avganistana završena je katastrofom kojom se sada bavi ceo svet”, dodao je Šojgu. Juče je ministarka odbrane Nemačke Anegret Kramp Karenbauer izjavila da bi NATO trebao da pokaže Rusiji spremnost da upotrebi oružje u slučaju potrebe.

  • Talibani nasilno iseljavaju šitske Hazare i političke protivnike oduzimajući im kuće i zemlju

    Talibani nasilno iseljavaju šitske Hazare i političke protivnike oduzimajući im kuće i zemlju

    Talibanski zvaničnici natjerali su hiljade ljudi na sjeveru i jugu Afganistana da napuste svoje domove i zemlju, što je predstavljalo kolektivnu kaznu, protivzakonito prema međunarodnom pravu, upozorio je Human Rights Watch.

    Mnoge deložacije bile su usmjerene na pripadnike zajednice šitskih Hazara, dok su druge bile povezane s bivšom afganistanskom vladom.

    Zemlja i kuće zaplijenjene na ovaj način često su se preraspodjeljivale pristalicama talibana. Prisilne deložacije koje je evidentirao Human Rights Watch dogodile su se u pet provincija, uključujući Kandahar, Helmand i Uruzgan na jugu, Daikundi u centru i sjevernu provinciju Balkh.

    Mnogim ljudima je naređeno da napuste domove i farme uz najavu od samo nekoliko dana i bez ikakve mogućnosti da dokažu svoje zakonsko vlasništvo.

    “Talibani nasilno iseljavaju Hazare i druge na osnovu etničke pripadnosti ili političkog mišljenja kako bi nagradili pristalice talibana“, rekla je Patricia Gossman, pomoćnica direktora za Aziju u Human Rights Watchu.

    “Ove deložacije, provedene uz prijetnju silom i bez ikakvog pravnog postupka, ozbiljne su zloupotrebe koje predstavljaju kolektivnu kaznu”, dodala je.

    Talibani su obećali inkluzivnu vladu, ali su izabrali vladu koja se sastoji isključivo od muškaraca u kojoj uglavnom dominiraju sunitski svećenici iz etničke grupe Paštuna, iz koje je grupa historijski crpila svoju osnovnu podršku. Od preuzimanja vlasti sredinom augusta, talibani su povezani s nizom kršenja ljudskih prava, uključujući ubistva iz odmazde i napade na novinare. Također su mnogim ženama oduzeli pravo na rad i zabranili djevojkama da studiraju.

    Deložacije se dešavaju neposredno pred zimu, koja u većem dijelu Afganistana donosi ekstremne hladnoće, i usred žetve, na koju se seoske porodice oslanjaju da otplate dugove za godinu dana i naprave zalihe hrane za sledeću godinu.

    Oni koji su protjerani iz svojih domova pridružuju se velikom broju ljudi koji su već postali izbjeglice unutar svoje zemlje zbog rata, suše ili ekonomskog kolapsa. Samo ove godine raseljeno je preko 665.000 Afganistanaca, čime je ukupan broj u cijeloj zemlji iznosio oko 4 miliona.

    “Posebno je okrutno raseljavati porodice tokom žetve i neposredno prije početka zime”, rekao je Gossman, te dodao da bi talibani trebali prekinuti prisilno iseljavanje Hazara i drugih i rješavati zemljišne sporove u skladu sa zakonom i poštenim procesom.

  • Biden i Macron razgovarali o potrebi jačanja evropskih odbrambenih snaga

    Biden i Macron razgovarali o potrebi jačanja evropskih odbrambenih snaga

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden i predsjednik Francuske Emmanuel Macron razgovarali su o jačanju evropske odbrane u telefonskom razgovoru u petak, saopćila je Bijela kuća dok Washington nastoji da popravi odnose nakon spora oko ugovora o podmornicama.

    Dvojica lidera “razgovarali su o naporima da se omogući jača i sposobnija evropska odbrana uz istovremeno osiguravanje komplementarnosti sa NATO-om”, navodi se u saopćenju.

    Biden će se sastati s Macronom u Rimu kasnije ovog mjeseca, a u saopćenju se kaže da se raduje prilici da “sagleda stanje u mnogim područjima američko-francuske saradnje i ojača naše zajedničke interese”.

    Oni su posljednji put razgovarali 22. septembra u svom prvom razgovoru nakon žestoke prepirke oko prodaje podmornica Australiji, što je ozbiljno zateglo odnose. Konkretno, Australija je pristala kupiti američku nuklearnu podmornicu i na taj način odustati od velikog, već postojećeg ugovora s Francuskom o kupovini konvencionalnih podmornica. Novi sporazum je razbjesnio Francuze.

    Macron je podsjetio da je francuski ambasador u Washingtonu i ministar vanjskih poslova Jean-Yves Le Drian uporedio Bidenove jednostrane metode sa metodama bivšeg predsjednika Donalda Trumpa, ali “bez tvitova”. Iako se Biden nije izvinio zbog tajnih pregovora o prodaji nuklearnih podmornica Australiji, on je priznao da bi to pitanje “imalo koristi od otvorenih konsultacija među saveznicima”, navodi se u kasnijem saopćenju.

    Američki dužnosnici od tada su pokušali popraviti odnose, a američki državni sekretar Antony Blinken posjetio je Pariz ranije ovog mjeseca i održao sastanak s Macronom.

  • Likvidiran je

    Likvidiran je

    Američka vojska je saopštila da je likvidirala visokog vođu Al Kaide u vazdušnom napadu izvedenom u petak na severozapadu Sirije.

    Major Džon Rigzbi, portparol Centralne komande američke vojske, potvrdio je da je Abdul Hamid al-Matar poginuo u napadu dronom, preneo AP.

    Rigzbi je rekao da će likvidacija Al-Matara poremetiti “sposobnost Al Kaide da dalje planira i izvodi globalne napade koji prete američkim građanima, partnerima SAD i nedužnim civilima”. On je rekao da Al Kaida “koristi Siriju kao bazu za pretnje Siriji, Iraku i šire”. Napad bespilotnim letelicama usledio je dva dana nakon što je američka vojna ispostava na jugu Sirije pogođena u koordinisanom napadu u kojem su korišćene i bespilotne letelice i rakete. Američki zvaničnici tvrde da nijedan američki vojnik stacioniran u Siriji nije ranjen, niti ubijen.

  • Rusija odgovorila Prištini: Ne priznajemo ni vas, ni vaše odluke

    Rusija odgovorila Prištini: Ne priznajemo ni vas, ni vaše odluke

    Ambasada Ruske Federacije u Srbiji saopštila je da ne priznaje odluku tzv. kosovske vlade o tome da dvojicu ruskih diplomata proglasi za nepoželjne.
    Smatramo da je ovaj korak Prištine provokacija, ističu u Ambasadi.

    • Ne priznajemo “nezavisnost” Kosova, a samim tim i “vladu” pokrajine i druge “strukture”. Za nas nikakve “odluke” Prištine nemaju pravnu snagu. Na osnovu rezolucije SB UN 12 44 sarađujemo sa UNMIK-om u vezi sa datim pitanjem – rekli su u pres-službi Ambasade.

    U Ambasadi Rusije ističu da su apsolutno neprihvatljivi pokušaji da se diplomate akreditovane kod UNMIK-a ometaju da obavljaju svoju djelatnost koja je u skladu s međunarodnim pravom.

  • Nova pravila za ulazak u Njemačku

    Nova pravila za ulazak u Njemačku

    U nedjelju stupa na snagu nova odluka – sve osobe koje nisu vakcinisane ili nisu preležale virus korona, a dolaze u Njemačku iz visokorizičnih zemalja, među kojima je i BiH moraće u desetodnevnu izolaciju po dolasku, saopšteno je danas iz Epidemiološkog instutita Robert Koh

    Samoizolaciju mogu da prekinu nakon pet dana tako što će priložiti negativan PCR test.

    Za sve povratnike u Njemačku obavezna je prijava prije dolaska u Njemačku, a vakcinisane i osobe koje su preležale virus korona mogu prilikom prijave da prilože i svoj sertifikat o vakcinaciji, čime su oslobođene karantina nakon povratka.

  • Rusi mirni narednih 350 godina

    Rusi mirni narednih 350 godina

    Zalihe uglja u Rusiji, na sadašnjem nivou proizvodnje, dovoljne su za narednih 350 godina.

    To je Sputnjiku saopštio direktor departmana za spoljnoekonomsku saradnju i razvoj energetskih tržišta u Ministarstvu energetike Sergej Močaljnikov.

    “Zalihe uglja u Rusiji su iznad 400 milijardi tona. To će nam biti dovoljno za veoma dug period. Pri savremenom nivou eksploatacije – za oko 350 godina. Samo ‘Helga’ ima 2,2 milijarde tona zaliha, samo jedna kompanija”, naglasio je Močaljkov.

    On je dodao da proizvodnja uglja u Rusiji 2021. godine raste, nakon 2020. godine koju je obeležila pandemija. Zabeležen je rast od 9 odsto, ali na kraju godine će biti malo niže.

    Ako se ostane sadašnja situacija, rast proizvodnje u 2021. godine u odnosu na 2020. godinu će iznositi oko 6 odsto, a naredne godine se očekuje više od 1,5 odsto, dodao je on.

  • Merkel rekla “zbogom”

    Merkel rekla “zbogom”

    Države Evropske unije treba da prodube razgovore o tome kuda treba da ide evropski blok, sa ciljem da se ublaže i reše nesuglasice, kao i sukob sa Poljskom.

    To je rekla nemačka kancelarka Angela Merkel u svom oproštajnom govoru.

    “Postoji pitanje nezavisnosti sudstva, ali postoji takođe fundamentalno pitanje kojim putem ide Evropska unija, šta bi trebalo da bude nadležnost EU, a čime bi trebalo da se bave države pojedinačno”, rekla je Merkel novinarima u Briselu, preneo je Rojters.

    Ona je dodala da “ukoliko pogledate poljsku istoriju, vrlo je jasno da pitanje definisanja nacionalnog identiteta igra veliku ulogu”.

    “Ta uloga je istorijski drugačija u odnosu na zemlje koje su imale demokratiju odmah posle Drugog svetskog rata”, dodala je.

    Nakon 16 godina na vlasti, Merkel je u petak upozorila Evropu da je zabrinuta za njenu sposobnost nošenja s društvenim, migracijskim i privrednim izazovima, nakon svog 107. samita u Briselu.

    “Napuštam Evropsku uniju u situaciji koja me zabrinjava”, izjavila je Merkel.

    “Prebrodili smo mnoge krize nastojeći da nađemo zajednička rešenja, ali preostaje nam niz nerešenih problema”, upozorila je.

    Angela Merkel je takođe zabrinuta zbog konkurentnosti Starog kontinenta posebno po pitanju novih tehnologija.

    “Evropa nije najinovativniji kontinent”, sa žaljenjem je istakla Merkel i ocenila da će njeni naslednici moraju da provedu velike projekte”.

    Dok se sa 67 godina oprašta od evropske scene, kancelarka je primila niz priznanja.

    Njen odlazak izaziva strah od praznine u EU koja se nalazi pred odlučnim projektima, privrednom obnovom nakon kovida, klimatskim promenama, potvrđivanjem njene geopolitičke uloge prema Sjedinjenim Državama i Kini, ocenjuje agencija Franc Pres.

    “Samit 27-orice bez Angele je kao Rim bez Vatikana, ili Pariz bez Ajfelovog tornja”, izjavio je u Briselu predsednik Evropskog veća Čarls Mihael.

    Bivši belgijski premijer je pohvalio “mudrost” kancelarke koja će nedostajati Evropljanima, “posebno u teškim razdobljima ” u govoru koji je pozdravljen ovacijama čelnika država i vlada okupljenih od četvrtka.

    Dar, rad mladog francusko-holandskog dizajnera Maksima Duterea, koji podseća na zgradu Veća gde se odvijaju samiti, predat je Merkel kao i njenom švedskom kolegi Stefanu Lofvenu, također u odlasku.

    Odlazak Angele Merkel “ostaviće veliku prazninu”, izjavio je novi austrijski kancelar Aleksander Šalenberg, naglasivši njen veliki uticaj na evoluciju Evropske unije”.

    “Ona je tokom šesnaest godina ostavila veliki trag u Evropi i pomogla nam u donošenju dobrih odluka s puno ljudskosti u teškim trenucima”, izjavio je belgijski premijer Aleksander de Kro.

    Bivši američki predsednik Barak Obama pridružio se evropskim liderima u odavanju počasti odlazećoj nemačkoj kancelarki, zahvalivši joj što je bila “sidro u brojnim olujama”.

  • Putin: Monstruozno je što Zapad uči djecu da mogu da promijene svoj pol

    Putin: Monstruozno je što Zapad uči djecu da mogu da promijene svoj pol

    Ruski predsjednik Vladimir Putin ocjenio je da je “monstruzono” što Zapad uči djecu da mogu da promijene svoj pol i ocjenio i da je učenje dječaka i djevojčica da mogu da postanu transrodne osobe “vrlo blizu zločinu protiv čovječnosti”.

    Užasno je kada djecu na Zapadu uče ideji da dječak može da postane djevojčica – rekao je Putin u Sočiju i dodao da su rizici tog učenja upropašćeni životi generacije dece.

    Putin je inače redovno na meti napada zbog gušenja LGBT zajednice u Rusiji, zabrane istopolnih brakova, “gej propagande”. Istopolni brakovi u Rusiji zabranjeni su početkom godine.

    Prema ruskom Ustavu, brak je zajednica muškarca i žene. Takođe, transrodne osobe ne mogu da usvajaju djecu.

    – Užasno je što djecu tjeraju od malih nogu da vjeruju da dječak lako može da postane djevojčica i obrnuto. Tjeraju ih da vjeruju da imaju izbor, dok se roditelji tu ništa ne pitaju.

    I dijete je onda primorano da donese odluku koja može da mu uništi život – rekao je Putin.

    Putin se, prenosi Dejli mejl, požalio da niko ne konsultuje dečje psihologe da vidi da li je dijete određenih godina uopšte sposobno da donese takvu odluku.

    – Da budemo potpuno iskreni, ovo je vrlo blizu zločinu protiv čovječnosti, lepo upakovanom, uz opravdanje da je to napredak – rekao je ruski predsjednik u Sočiju, na kongresu Valdaj kluba.

    U junu prošle godine, Putin je rekao da su ljudske vlasti “opuštene i bez predrasuda” u interakcijama sa LGBT osobama, ali da odluke o rodnom identitetu mogu da donose samo odrasli, dok maloljetnike treba “ostaviti na miru”.

    Putin je rekao i da on lično nema nikakvih predrasuda prema LGBT zajednici ali da mu spremnost Zapada da prihvati homoseksualnost i rodnu fluidnost nije u skladu sa tradicionalnim ruskim vrijednostima.

    Takođe je rekao da je njegova “dužnost” da spreči gej osobe da se vjenčavaju kako bi “osnažio porodicu” u Rusiji. Isto tako nije bio impresioniran idejom da se umesto reči “majka” i “otac” koriste “roditelj 1” i “roditelj 2”, prenosi Kurir.