Kategorija: Svijet

“Ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim problemima tokom kontraofanzive, jer je potpuno nespremna da probije rusku odbranu”.

To je izjavio nemački general u penziji Egon Rams.

“Situacija je teška. Oružane snage Ukrajine i dalje pokušavaju da pronađu način da probiju rusku odbranu”, kazao je Rans za “Velt”.

Rams je naglasio da sada ne treba očekivati uspeh ukrajinske vojske i da, štaviše, Oružane snage Ukrajine nemaju oružje neophodno za kontraofanzivu.

“Neće biti velikih razmera kontraofanzive, ona će se odvijati sporo”, zaključio je nemački general u penziji.

Naime, kako se navodi, Oružane snage Ukrajine su 4. juna krenule u kontraofanzivu na pravcu Južnodonjeck, Artjomovsk i Zaporožje.

Ranije je američki general Mik Rajan rekao da “ruske odbrambene linije predstavljaju ubitačnu kombinaciju za ukrajinske jedinice”. Kako je naveo, čak bi i vojske zemalja NATO-a teško izlazile na kraj sa ovakvim preprekama.

“Minska polja, udari bespilotnih letelica i borbenih helikoptera ometaju kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine”, precizirao je.

“Svi pokušaji su propali”

Jedan od najpoznatijih ratnih analitičara Franc Stefan Gejdi, viši saradnik konsultant na Londonskom institutu za međunarodne strateške studije i pomoćni viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost u Vašingtonu, kazao je da je ukrajinska ofanziva spora i skupa.

Napredak Ukrajinaca meri metrima, a ne kilometrima

Gejdi, koji je trenutno u Ukrajini, rekao je “Tagešpiglu” da je iz razgovora sa podoficirima, oficirima i nizom komandanata brigada, kao i sa visokim obaveštajnim i odbrambenim funkcionerima u Kijevu, saznao da se napredak Ukrajinaca meri metrima, a ne kilometrima.

“Ukrajinske oružane snage još nisu vešte u velikim operacijama kombinovanog naoružanja”, smatra on, dodajući da su akcije Ukrajinaca bile sekvencijalne, a ne sinhronizovane što je i “glavni razlog sporog napredovanja”.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je istakao da su propali pokušaji ukrajinskih snaga da napreduju.

“Neprijatelj nije imao uspeha ni na jednom području sukoba. Svi pokušaji kontraofanzive su propali, neprijatelj je zaustavljen uz velike gubitke”, kazao je Putin.

Prema izvještaju The Wall Street Journala tokom vikenda, Saudijska Arabija namjerava pozvati zapadne nacije, Ukrajinu i značajne zemlje u razvoju da učestvuje u razgovorima o okončanju rata u Ukrajini.

Cilj ovih rasprava, u kojima neće učestvovati Rusija, navodno je pridobiti međunarodnu podršku za mirovne uslove koji idu u prilog Ukrajini.

Portparol State Departmenta Matthew Miller objavio je da će predstavnici američke vlade prisustvovati ukrajinskom mirovnom samitu u Saudijskoj Arabiji.

U vezi s najavljenim razgovorima oglasio se i Kremlj koji je rekao kako želi znati koji su ciljevi pregovora.

U odgovoru na izvještaje WSJ-a, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je: “Naravno, Rusija će pažljivo pratiti ovaj sastanak. Moramo razumjeti postavljene ciljeve i teme razgovora. Svaki pokušaj da se postigne mirno rješenje zaslužuje pozitivno razmatranje”, izvještava Alarabiya News.

Međutim, gospodin Peskov takođe je ponovio stajalište Moskve da trenutno ne vidi valjanu osnovu za uključivanje u mirovne pregovore s Kijevom.

Kako navodi Index, Kijevski režim ne želi i ne može željeti mir, sve dok se koristi isključivo kao sredstvo u ratu kolektivnog Zapada s Rusijom, rekao je u razgovoru s novinarima.

Ruski parlament žuri s usvajanjem novog zakona koji će omogućiti Putinu i Kremlju da pošalju još nekoliko stotina hiljada ljudi u borbu protiv Ukrajine.

“Ovi amandmani napisani su za veliki rat i opštu mobilizaciju. A miris tog velikog rata već se oseća”, zlokobno je najavio Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za odbranu.Iako se činilo da je ruski predsednik sateran u ćošak, jer ukrajinska vojska postepeno vraća zemlju koju su okupirali agresori, a sposobna je i za udare duboko u neprijateljsku teritoriju – čak i u sam Kremlj – čini se kako Putinu nikakav mir nije na pameti, čak i uz novi pritisak sankcija koje sve više prete ruskoj ekonomiji.

Zapad zasad ostaje ujedinjen u podršci Kijevu, a pobuna koju je nedavno organizovao šef Vagnerovih plaćenika Jevgenij Prigožin daje dodatnu nadu u to da će se ratni stroj Kremlja ubrzo slomiti.

No iz ruske perspektive stvari očito izgledaju potpuno drugačije – u Kremlju duboko veruju da mogu da priušte dugotrajan rat. Fajnenšel tajms piše kako se predviđa da će ruska ekonomija ove godine zabeležiti skroman rast, mahom zbog neprestanog rada vojnih fabrika, kojima kritične komponente poput mikročipova stižu iz Kine, ali i drugih izvora.

Uprkos sankcijama, Kremlj i dalje raspolaže velikim svotama novca – najveću dobit donela im je, naravno, energija, a pomogla je i prilagodljivost ruskih izvoznika robe, koji su pronašli nove kupce i koji plaćanja podmiruju uglavnom u kineskim juanima. A postanu li proračunski pritisci još akutniji, ruska središnja banka mogla bi dodatno devalvirati rublju, olakšavajući plaćanje vojnika, radnika odbrambene industrije i unutrašnjih bezbednosnih snaga, koje rusku elitu i javnost drže pod represijom i u skladu s Putinovim katastrofalnim kursom.

Što se tiče samog rata, čini se kako Kremlj baš i nije previše uznemiren ukrajinskom protivofanzivom. Putin i dalje računa na to da Rusija može mobilizovati tri do četiri puta više ljudstva od Ukrajine.

A Kremlju bi upravo novi zakon trebalo da pomogne da izbegne još jednu službenu mobilizaciju. Naime, ruska vlada odsad može potiho slati pozive za regrutaciju onolikom broju ljudi koliko smatraju da je potrebno. Gornja starosna granica za služenje obaveznog roka povisiće se s 27 na 30 godina, ali i tu ostaje prostora za nove korekcije u budućnosti. Nakon što se izda elektronsko obaveštenje o mobilizaciji, ruske granice odmah će biti zatvorene za sve primaoce mobilizacije, čime se želi sprečiti novi masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca. Kazne za odbijanje služenja vojnog roka takođe su pooštrene. Ovi potezi, kombinovani s ogromnim državnim ulaganjem u proširenje proizvodnje oružja, trebalo bi da pomognu Putinu da izgradi veću i bolje opremljenu vojsku.

Istovremeno, Rusija i dalje radi na gušenju ukrajinske ekonomije uskraćujući im sve izvore prihoda. Moskva ne samo da se povukla iz sporazuma o žitu, koji je omogućio ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora, nego je pokrenula i masovne vazdušne napade na ukrajinske luke kako bi uništila svaku mogućnost oživljavanja spomenutog sporazuma. Osim toga, nastavljaju se i žestoki napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu – cilj im je učiniti gradove nenastanjivima i sprečiti napore obnove.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Kremlj se nada kako će brzom obnovom ruske vojske te desetkovanjem ukrajinske privrede i oružanih snaga još više isfrustrirati Zapad i tako ga naterati da smanji svoju podršku Kijevu.

Kako bi ubrzala ovaj proces, Moskva vešto koristi pretnje eskalacijom, uključujući širenje sukoba prema teritoriji NATO-a preko Belorusije uz pomoć onde smeštenih Vagnerovih plaćenika.