Zemljotres jačine 5,3 stepena po Rihteru pogodio je južni turski grad Kahramanmaraš.
Zemljotres se dogodio u 12.19 časova po lokalnom vremenu.
Trenutno nije dostupno više informacije o materijalnoj šteti i eventualnim žrtvama.
Podjsećamo, Tursku je 6. februara pogodio razorni zemljotres u kojem je stradalo više 50.000 ljudi, dok je duplo više povrijeđenih.
Gradovi su praktično sravnjeni sa zemljom, a turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan najavio je brzu obnovu razrušenih područja.
Bivši predsjednik SAD Donald Tramp sprema se da napravi šou od svog hapšenja koje, kako je nedavno izjavio, uskoro očekuje.
Trampa čeka optužnica za podmićivanje Stormi Danijels, zvijezde filmova za odrasle, a najvjerovatnije i sprovođenje u lisicama. Iako se prema zvaničnoj proceduri u slučaju njegovog hapšenja očekuje da isto obavi Tajna služba “na mala vrata”, odnosno dalje od kamera, ljudi iz Trampovog okruženja kažu da on ipak ima kudikamo drugačije planove.
On, kako je rečeno, planira da bukvalno proparadira pred kamerama.
Tramp sada ima fiksaciju o svom hapšenju, javlja The New York Times.
“Iza zatvorenih vraza u Mar-a-Lagu, bivši predsjednik je rekao prijateljima i saradnicima da je ideja o paradiranju pred vlastima i brojnim kamerama i reporterima odlična”, javlja poznati list.
“Čak je otvoreno razmišljao o tome da li bi trebalo da se smije okupljenim medijima, te razmišljao kako bi javnost reagovala. Navodno je opisao potencijalni spektakl kao zabavno iskustvo”, navodi se u članku opis Trampove ideje.
Bivši predsjednik predvideo je da će biti uhapšen ove nedjelje pod optužbom da je isplatio glumicu iz filmova za odrasle Stormi Danijels da bi ćutala o njihovoj navodnoj aferi prije izbora 2016. Navedeno je da je plaćanje, koje je izvršio Trampov tadašnji advokat Majkl Koen, označeno kao “pravni trošak”.
Tramp se suočava sa višestrukim krivičnim istragama, od onih o pritisku na zvaničnike da ponište rezultate izbora 2020. godine, preko njegove uloge u pobuni 6. januara 2021. na Kapitolu, pa sve do otkrića poverljivih dokumenata Bele kuće u njegovom odmaralištu na Floridi, te suđenje za silovanje kolumnistkinje časopisa “El”.
Bijela kuća je do sada iznijela najoštriju kritiku ruskog pilota koji je uletio borbenim avionom u američku vojnu bespilotnu letjelicu, pri čemu je visoki zvaničnik tu osobu nazvao, u najboljem slučaju, “idiotom”.
Rusko ministarstvo odbrane uručilo je prošle sedmice nagrade dvojici pilota koji su nekoliko dana ranije presreli dron američke vojske MQ-9 Reaper iznad Crnog mora. Jedan od pilota borbenog aviona Su-27 pokosio je dron, slomio mu propeler i primorao SAD da ga obori.
Na pitanje novinara tokom brifinga za novinare u srijedu o njegovom stavu o nagradama, glasnogovornik Vijeća za nacionalnu sigurnost Bijele kuće John Kirby je kritikovao Rusiju i pilote zbog incidenta.
“Ne znam za drugu vojsku na svijetu, drugu zračnu snagu na svijetu, koja bi nagradila pilota za razbijanje drona”, rekao je Kirby.
“Ako je to hrabrost, onda pretpostavljam da imaju drugačiju definiciju. To je smiješno, to je uvredljivo”, dodao je.
Tvrdi da su video dokazi prilično uvjerljivi da je pilot najmerno udario u dron.
“U mornarici u kojoj sam odrastao, ne želite ništa da udarite. Udaranje bilo čega je loše za vas”, rekao je Kirby.
“Nemam pojma zašto bi dali nagradu za hrabrost pilotu, koji je u najgorem slučaju zlonamjerno izložio sebe i američku imovinu velikom riziku, a u najboljem slučaju, samo idiot”, dodao je.
Evropa pretjeruje s LNG projektima, do 2030. više od pola kapaciteta će biti višak?
Kao jedan od odgovora na energetsku krizu, a u želji da osiguraju alternativne izvore ruskom gasu, niz evropskih zemalja je ubrzao planove za izgradnju nove infrastrukture za tečni prirodni gas (LNG), piše Poslovni dnevnik.
Sprovedu li se trenutni planovi, kapacitet evropskih LNG terminala mogli bi do 2030. da premaše 400 milijardi kubnih metara. S obzirom na projekcije potražnje za tečnim prirodnim gasom do kraja decenije, više od pola tih kapaciteta zapravo bi bilo višak, zaključak je analize koju je ove nedelje objavio Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Evropsku potražnju za LNG-om 2030. u toj instituciji procenjuju na oko 150 milijardi kubnih metara, što je nešto manje od prognoza S&P Global Commodity Insights-a (koji je gledaju na 190 mlrd. kubika), ali obe zapravo upućuju na preterano prikupljanje kapaciteta LNG-a u Evropi.
Prema prognozama IEEFA-e, stopa njihove iskorišćenosti, uz pretpostavku da se istraje na planiranim projektima, bila bi oko 36 posto. A 200-250 milijardi kubnih metara neiskorištenog kapaciteta predstavlja ujedno približno polovinu ukupne potražnje za gasom u EU-u 2021., kad je iznosila 413 milijardi kubnih metara.
U nastojanju da prekinu veze s Rusijom nove LNG projekte ili proširenje postojećih najavilo je niz zemalja EU, od Nemačke (3 kopnena i 6 plutajućih), Italije i Grčke (po 2 plutajuća), pa do Holandije i Francuske (po jedan), navode stručnjaci IEEFA-e.
Planove proširenja ima i Hrvatska. Vlada je još jesenas najavila plan udvostručenja kapaciteta LNG terminala na Krku na više od šest milijardi kubnih metara, a uz planiranu izgradnju novog gasovoda Zlobin – Bosiljevo. Vrednost tih ulaganja procenila je na 180 miliona evra, od čega se 25 miliona odnosi u samo proširenje kapaciteta LNG-a, a 155 miliona evra u proširenje gasovodne mreže.
U smislu evropskih kapaciteta pojedine zemlje bi mogle investirati ogromne svote novca u infrastrukturu za uvoz gasa koji im neće trebati. Taj rizik naglašava se za praktično sve najveće ekonomije EU (Nemačka, Francuska, Italija, Španija), ali i za Veliku Britaniju i Tursku.
“Ovo je najskuplja i suvišna polisa osiguranja na svetu. Evropa mora pažljivo da uravnoteži svoje gasne i LNG sisteme i da izbegne preokret od pouzdanosti do preteranosti”, upozorava Ana Marija Džaler Makarevic, analitička IEEFA Evrope.
Prekomerno projektirane mreže, kaže, skupe su za izgradnju i održavanje. “Odluke o proširenju evropske LNG infrastrukture moraju se temeljiti na budućim potrebama potražnje, pri čemu treba uzeti u obzir da EU planira da smanji potražnju za gasom za najmanje jednu trećinu do 2030. godine”, poručuje.
U sažetku analize IEEFA-e navodi se, na primer, i da su se tokovi ruskog gasa iz cevi u Evropi prošle godine značajno smanjili u poređenju s prethodnom godinom, dok je uvoz LNG-a porastao na 20,2 milijarde kubnih metara (godinu pre 18). U trećem tromesečju prošle godine zabeležen je porast od 136 posto u uvezenom LNG-u iz Rusije u poređenju s istim kvartalom godinu pre, ističe se. Prošle godine su najveći uvoznici ruskog LNG-a bile Francuska, Španija i Belgija, pri čemu im je u odnosu na prethodnu godinu uvoz povećan 50 posto, pa i nešto više.
Ukupno je uvoz LNG-a u Evropu prošle godine porastao za 60 posto, i to u prvom redu iz SAD-a (+143%), s tim da je iz Katra povećan 23, a iz Rusije za 12 posto.
Najveći uvoznici LNG-a, ukupno gledano, bili su Francuska, Španija i Velika Britanija, a slede ih Holandija, Turska, Italija i Belgija. Belgija beleži i najveći godišnji porast (136%), ali gotovo je udvostručen i u Francuskoj i Holandiji.
S uvozom LNG-a povezani su pak i najupečatljiviji skokovi u hrvatskoj robnoj razmeni u 2022. Zahvaljujući tom energentu vrednost uvoza iz SAD-a dosegla je čak 3,18 milijardi evra, što je u odnosu na godinu pre 5,5 puta veći finansijski iskaz uvoza.
U IEEFA institutu, koji kao svoju misiju ističu ubrzanje prelaza na raznoliku, održivu i profitabilnu energetsku ekonomiju, očekuju da će se potražnja za LNG-om i ove godine povećati. Međutim, računaju da će se potom u narednim godinama smanjiti, uglavnom zbog predviđenog smanjenja potražnje za gasom u zemljama EU.
U Ukrajini počeo novi verski rat, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Zaharova je, komentarišući planove Kijeva da protera sveštenstvo iz Počajevske lavre, nazvala ih “novom etapom u verskom ratu“.
“Nova faza verskog rata u Ukrajini koju je pokrenuo kijevski režim, naravno, neće dovesti do ničega dobrog. Posledice će biti tragične“, rekla je ona na brifingu u četvrtak.
Ranije je savetnik Patrijarha moskovskog i cele Rusije protojerej Nikolaj Balašov izneo mišljenje da će ukrajinske vlasti pokušati da oduzmu kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC) Počajevsku. Istovremeno, raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) konkuriše za pravo na nju sa grkokatolicima.
Monasi Kijevske lavre neće svi napustiti manastir
Neki monasi će napustiti Kijevsko-pečersku lavru, ali deo njih će ostati tamo do kraja, izjavio je Sputnjiku izvor blizak Kijevsko-pečerskoj lavri.
“Neki će otići u svoja rodna mesta i u druge oblasti Ukrajine. Oni koji imaju stanove u Kijevu će se razići po stanovima, kao dvadeseti i tridesetih godina XX veka. Biće u kućama, moliće se i čekati. Verovatno će mali deo nacionalista, kojima je sve jedno kakva je crkva, ostati u lavri i preći u raskolnike. Deo monaha koji su verni kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi ostaće u lavri do kraja“, rekao je izvor.
Izvor blizak Kijevsko-pečerskoj lavri je ranije naveo da je deo monaha 20. marta napustio manastir, a da su knjige iz biblioteke podeljene vernicima. Prema njegovim rečima, još uvek su u toku predavanja na Kijevskoj duhovnoj akademiji, ali se studenti već pakuju.
Zapad treba da se pripremi da Kijevu još dugo vremena dostavlja pomoć, upozorio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
“Predsednik Putin ne planira mir, on planira još ratovanja“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Gardijan.
On je naveo da Rusija povećava vojnu industrijsku proizvodnju i nastoji da “dopre do autoritarnih režima, poput Irana ili Severne Koreje i drugih, u pokušaju da nabavi više oružja“.
Stoltenberg je ocenio da je ruski predsednik opredeljen za “rat iscrpljivanja” i saopštio je da želi da članice NATO podrže odluku o izdvajanju najmanje dva odsto BDP-a na odbranu na sledećem samitu saveza, u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.
Žestoki sukobi, koje se trenutno vode oko Bahmuta, u istočnoj Ukrajini, pokazuju da je Rusija spremna da “samo ubaci hiljade i hiljade vojnika i položi mnogo žrtava za minimalne dobitke”, rekao je generalni sekretar NATO.
Iz tog razloga, prema njegovom mišljenju, SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i druge zapadne države moraju da budu spremne da podrže Ukrajinu oružjem, municijom i rezervnim delovima tokom dužeg vremena.
“Potreba će i dalje postojati, jer je ovo rat iscrpljivanja, a reč je o industrijskim kapacitetima za održavanje podrške“, rekao je generalni sekretar Alijanse.
On je kao primer naveo da su u ovom trenutku sukobi toliko intenzivni da ukrajinska upotreba artiljerijskih granata iznosi 4.000 do 7.000 dnevno, u odnosu na 20.000 Rusije, što je više od zapadne proizvodnje.
“Trenutna stopa potrošnje municije veća je od trenutne stope proizvodnje“, rekao je Stoltenberg, iako novi ugovori ukazuju da se to menja, navodi Gardijan.
Ranije ove nedelje, članice EU su se složile da isporuče Ukrajini milion granata, što je dovoljno za šest meseci ili nešto više. Stoltenberg je izjavio i da želi da članice NATO budu spremne da potroše više kako bi preokrenule rusku agresiju.
Godišnji izveštaj NATO-a, objavljen u utorak, pokazuje da je samo sedam od 30 država članica – SAD, Velika Britanija, Poljska, Grčka i baltičke zemlje, ispunilo trenutni cilj potrošnje za odbranu od dva odsto BDP-a 2022. Francuska sa 1,89 odsto i Nemačka na 1,49 odsto su u padu, iako su se obe obavezale na povećanje, navodi Gardijan.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko istakao je da Varšava trenutno nije u poziciji da vodi samostalnu politiku.
Lukašenko je rekao da namerava da u narednim kontaktima sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom razgovara o tome kako da “im pokažemo gde im je mesto“ Poljsku, iz koje stižu izjave o spremnosti da učestvuje u sukobu u Ukrajini.
Lukašenko je nazvao “ludim“ poljskog ambasadora u Francuskoj Jana Emerika Roščiševskog, koji je u intervjuu francuskoj televiziji tvrdio da u slučaju poraza Kijeva Varšava morala da uđe u sukob.
“Lupio je: Borićemo se protiv Rusije. Smatrajte da će od nas (Belorusije) da počnu. Šta mi treba da radimo? Prvo pitanje o kojem ćemo razgovarati sa Putinom je kako da im pokažemo gde im je mesto“, rekao je Lukašenko.
Govoreći o poziciji Poljske, koju je još jednom nazvao “hijenom Evrope“, Lukašenko je istakao da Varšava trenutno nije u poziciji da vodi samostalnu politiku.
“Tamo su se nastanili Amerikanci, tu nema suvereniteta i niti nezavisnosti. Šta god Amerikanci kažu, to rade”, smatra beloruski lider.
Nakon godinu dana ruske agresije na Ukrajinu, situacija i činjenice na terenu govore da je mirovni sporazum i dalje veoma daleko.
Kremlj je svestan da su sva obećanja o “brzom završetku specijalne vojne operacije” odavno pala u vodu, dok se Putinova slika u javnosti kao “čeličnog borca za Rusiju”, kakvim ga prikazuju ruski propagandni mediji, ne slaže se sa njegovim potezima na samom frontu, piše Aldžazira.
Kao primer se navodi borba za grad Bahmut koja traje više od sedam meseci, uz ogromne ruske vojne gubitke u ljudstvu i tehnici.
Iako se tačan broj još uvek ne može nezavisno potvrditi, sudeći prema izjavama komandanata iz privatne vojne grupe Vagner, u okolini Bahmuta je do sada poginulo najmanje 12.000 do 15.000 ruskih vojnika – što plaćenika, što onih iz regularnih jedinica.
Bahmut za ruske snage ima veoma malu stratešku vrednost u vojnom smislu, a kao pravi cilj zauzimanja grada čini se potvrda opravdanosti Putinove agresije, kao i politički poeni pred izbore zakazane za sledeću godinu.
Do predsedničkih izbora ostalo je još tačno godinu dana. To će biti i prvi predsednički izbori u Rusiji nakon značajnih ustavnih amandmana usvojenih 2020. godine, kojima je Putinu omogućeno da se ponovo kandiduje.
Da li će ova kandidatura postati stvarnost, zavisi od velikog broja faktora, od kojih je najveći dalji tok rata u Ukrajini, ali i najnovija optužnica Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
Veliki broj svetskih analitičara i stručnjaka je bio iznenađen ovom optužnicom, a još veći broj time što ona pominje samo deportaciju stanovnika, odnosno dece, a ne pominje brojne zločine nad civilnim stanovništvom u Ukrajini.
Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson, koji je je u vreme svog mandata važio za “ruskog prijatelja” i koji je čak lobirao da ruski oligarh blizak Kremlju Jevgenij Lebedev dobije titulu britanskog lorda, prošle godine je “promenio ploču”.
“Putin je načinio najveću grešku u svojoj političkoj karijeri kada je napao Ukrajinu. On je pogrešno procenio Ukrajince, on o Ukrajini misli i govori isto kao što je Slobodan Milošević mislio o Kosovu”, rekao je tada Džonson.
Nema sumnje da je Slobodan Milošević do sada bio “najzvučnije ime” kome je suđeno u Hagu. I Milošević i Putin su optuženi pred MKS-om u vreme dok su bili na funkciji predsednika svojih država. Milošević je nakon 5. oktobra 2000. godine i političkih promena smenjen, a krajem juna 2001. je isporučen Haškom tribunalu.
Događaji slični 5. oktobru u tadašnjoj SR Jugoslaviji ne samo da nisu na vidiku u Moskvi, već ne postoje ni nikakve naznake šireg društvenog nezadovoljstva koje bi rezultiralo eventualnom Putinovom smenom.
Štaviše, Putin je poslednjih godinu dana agresije na Ukrajinu iskoristio da dodatno učvrsti svoju političku moć unutar same Ruske Federacije.
U Rusiji praktično da više nema kritički nastrojenih medija, a sa druge strane, oni propagandni i državni mediji gotovo na dnevnom nivou donose vesti “o velikim uspesima ruske armije u Ukrajini”. Čini se da ovaj “unutrašnji propagandni rat” daje efekte – prema ruskim medijima, više od 80 odsto građana podržava aktivnosti u Ukrajini.
Iako je ova brojka svakako nerealno visoka, i zapadni analitičari priznaju da Putin i dalje uživa podršku više od dve trećine građana, naročito onih najstarijih, kao i stanovništva u ruralnim sredinama i na Dalekom istoku, prenosi list Danas.
U ovakvom međunarodnom odnosu snaga velikih sila, malo je verovatno da će se Putin uskoro naći u Hagu, čak i u slučaju da nakon 2024. više ne obavlja funkciju predsednika Ruske Federacije. Iako su 123 države širom sveta ratifikovale Rimski statut i priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, ostaje činjenica da najveće sile to nisu – SAD, kao ni Rusija i Kina, dok Indija nikada nije priznala ni Rimski statut, niti priznaje ovaj sud.
Sama Ukrajina, sa druge strane, jeste priznavala nadležnost MKS-a do 2000, kada je i ratifikovala Rimski statut, ali je nakon odluke Ustavnog suda 2001. godine dalja ratifikacija zaustavljena, jer je “statut u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine”, piše Aldžazira.
Američki državni sekretar izjavio da bi, ako se sporazum tzv. Kosova i Srbije primeni, to otvorilo put da tzv. Kosovo prizna pet država EU koje to nisu uradile.
Kako prenosi Blic pisanje Glasa Amerike, Entoni Blinken je tako odgovorio na pitanje senatorke Džin Šahin u vezi sa njegovim naporima da ubedi pet zemalja EU koje ne priznaju tzv. Kosovo da to učine.
“To je svakako pitanje na kom i dalje radimo, ali takođe mislim da nas ovaj sporazum, ako se implementira, zapravo vodi ka priznanju od strane ovih zemalja”, rekao je Blinken.
On je priznao da je priznanje Srbije druga stvar i da će potrajati.
“Ali ako dođe do normalizacije odnosa između tzv. Kosova i Srbije, to bi imalo pozitivan efekat i verujem da ćemo vremenom doći do te tačke, ali mislim da će činjenica da su tzv. Kosovo i Srbija postigli dogovor, pod pretpostavkom da će ga sprovesti, navesti pet zemlje na priznanje”, rekao je Blinken.
On je tokom sednice rekao da napredak koji je postignut između Srbije i Kosova daje nadu na putu ka normalizaciji.
“Verujem da je važno, osim činjenice da su se obe zemlje načelno dogovorile da to učine, da su te obaveze deo planova obe zemlje za članstvo u Evropskoj uniji, pa se nadam da će to biti podsticaj da ih sprovedu”, naveo je Blinken.
Senatorka Šahin je rekla da se slaže i kazala da veruje da je važno da ljudi i na tzv. Kosovu i u Srbiji vide koristi u svom privatnom životu od ovakvog sporazuma.
“I nadamo se da će to približiti obe zemlje EU”, rekla je ona.
Ukrajina je dio Rusije, koja se zbog geopolitičkih razloga i istorije dugo mirila sa činjenicom da žive “u različitim stanovima”, rekao je zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
“Prinuđeni smo da to uzmemo u obzir, ove fiktivne granice, teritorije koje su oduvijek bile dio Ruskog carstva. Sve je to bilo Rusko carstvo, osim određenih oblasti koje su nam pripale kao rezultat Drugog svjetskog rata. Ali ove teritorije su prvobitno bile naseljene ruskim stanovništvom i uvijek su bile deo Rusije”, rekao je Medvedev.
On je naveo da bi Rusija, ukoliko Ukrajina uđe u NATO, dobila susjeda koji planira da proizvodi nuklearno oružje i dio je neprijateljskog bloka.
Prema njegovim riječima, Kijev bi tada mogao da pokrene operaciju punog obima protiv Rusije zbog Krima, što Moskva ne može da prihvati.
“Vi hoćete da mi to trpimo? Posebno u uslovima kada imamo spor oko Krima, mi ga smatramo svojom teritorijom, oni svojom. Dakle, oni ulaze u NATO i nakon toga, pod okriljem NATO-a, počinju operaciju velikih razmjera protiv naše zemlje – mi to ne možemo da prihvatimo”, rekao je Medvedev.
Govoreći o kineskom planu za mirno rješenje situacije u Ukrajini, on je rekao da je za njegovu implementaciju potrebna želja i da ga treba proučavati ne samo u Moskvi, već i u Vašingtonu i Kijevu, što se trenutno ne dešava.