VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp održao govor u Teksasu: Žrtva sam lažnih istraga i progona

    Tramp održao govor u Teksasu: Žrtva sam lažnih istraga i progona

    Bivši predsjednik SAD-a Donald Tramp poručio je u Teksasu na prvom predizbornom skupu za izbore 2024. pred više hiljada pristalica da je žrtva lažnih istraga i da je meta progona staljinističkim metodama.
    “Od početka su to lov na vještice i lažne istrage jedna za drugom, nešto ravno iz užasa staljinističke Rusije”, kazao je.

    Trampa trenutno istražuju tužitelji s Menhetna zbog mogućeg kršenja zakona o finansiranju izbornih kampanja jer je uoči predsjedničkih izbora 2016. platio porno glumici 130.000 dolara da ne govori o vezi s njim.

    Posebni istražitelj Ministarstva pravosuđa istražuje navode da je sakrio gomilu tajnih dokumenata s namjerom da poništi rezultate predsjendičkih izbora 2020. godine.

    “Samo su nas ojačali”
    On je kazao da ih “njihovi neprijatelji očajnički pokušavaju spriječiti i da čine sve da slome naš duh i volju”.

    “Ali nisu uspjeli. Samo su nas ojačali. A 2024. konačna je bitka i biće velika. Ako me vratite u Bijelu kuću, njihova će vladavina Amerikom biti gotova i bićemo opet slobodna nacija”, poručio je.

    Mnogi su osudili odluku da skup održi u gradu Vasu, gdje se prije 30 godina dogodio krvavi napad na sektu koja se protivila saveznoj vlasti.

    U proljeće 1993. svijet je 51 dan napeto pratio opsadu FBI-ja na farmi u kojoj su se bili ukopali naoružani sljedbenici vođe Dejvida Koreša. U požaru na farmi poginulo je 76 pripadnika sekte, među kojima 20 djece. Poginula su i četiri policajca.

    Trampova kampanja tvrdi da lokacija i vrijeme skupa nemaju veze s godišnjicom opsade u Vasu. Kažu da je taj grad izabran jer se nalazi u blizini četiri velike teksaške metropolitanske zone, Dalasa, Hjustona, Ostina i San Antonija i ima adekvatnu infrastrukturu da primi hiljade ljudi.

    “Najneviniji čovjek u historiji Amerike”
    Satima prije nego što je Tramp došao na skup, stotine njegovih pristalica počele su pristizati i na štandovima kupovati Taumpove zastavice, naljepnice za odbojnike i akcijske figurice.

    “On je nevin čovjek, progonjen”, rekao je Alan Kregel (56) koji je sa suprugom doputovao iz Dalasa da ga prvi put uživo vidi.

    Isto misli i Tramp. “Ja sam najneviniji čovjek u istoriji Amerike. Imam loš publicitet, ali podrška mi ide do neba.“, poručio je.

    U borbi za republikansku nominaciju mogao bi, međutim, imati teškog protivnika u floridskom guverneru Ronu DeSantisu, novom prvaku krajnje desnice.

    De Santis (44) službeno još nije objavio da će se kandidirati, ali nema sumnje da će biti jedan od Trampovih najvećih rivala u Republikanskoj stranci.

  • Najmoćnije rusko oružje je na frontu

    Najmoćnije rusko oružje je na frontu

    Ruski teški višecjevni raketni lanseri “solncepek” uništavaju sve što im se nađe na putu, uključujući utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine.

    To su izjavili ukrajinski vojnici u intervjuu za list “Strana.ua”.

    “Gotovo je nemoguće preživeti salvu ‘solncepeka’, ma koliko duboko da ste se ukopali. Spaljuje sve što je moguće“, rekao je jedan od oficira.

    Kako se navodi u članku, nadmoć ruske artiljerije negativno je uticala na položaj kijevskih snaga kod Artjomovska koje su odsečene od većine puteva koji vode u grad.
    Prethodno je savetnik vršioca dužnosti šefa DNR Jan Gagin saopštio da je Artjomovsk praktično blokiran, te da ruske snage već kontrolišu 70 odsto grada.

    Teški višecevni raketni lanser TOS-1A “solncepek“ napravljen je na bazi sistema “buratino“ 2001. godine. Sistem je predviđen za uništavanje lakih oklopnih vozila, automobila, zgrada, utvrđenja i ljudstva protivnika na udaljenosti do šest kilometara. Opremljen je modernizovanim lansirnim sistemom, kao i automatizovanim sistemom za navođenje.

  • Ukrajinci u velikom problemu

    Ukrajinci u velikom problemu

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Oružane snage Ukrajine još ne mogu da pokrenu kontraofanzivu, koja je bila planirana za proljeće.

    Istakao je da su Kijevu potrebni municija i borbeni avioni.

    “Ne možemo još da počnemo”, rekao je Zelenski u intervjuu za japanski list Jomuri, prenosi Unian.

    On je priznao da je situacija na istoku Ukrajine “loša”, uglavnom zbog nedostatka municije.

    “Čekamo municiju od naših partnera”, rekao je Zelenski.

    Prema njegovim rečima, ruske snage dnevno koriste tri puta više municije od Oružanih snaga Ukrajine.

  • Rusi menjaju taktiku

    Rusi menjaju taktiku

    Glavni ukrajinski vojni komandant rekao je da se njegove snage suočavaju sa ruskim trupama u dugoj i teškoj borbi za Bahmut.

    Britanska vojna obaveštajna služba takođe kaže da Rusija izgleda prelazi na odbrambenu strategiju u istočnoj Ukrajini.

    “Bahmutski pravac je najteži. Zahvaljujući titanskim naporima odbrambenih snaga, situacija se stabilizuje“, rekao je general Valerij Zalužnji u postu Telegrama opisujući telefonski razgovor sa admiralom ser Tonijem Radakinom, britanskim načelnikom štaba odbrane.

  • Erdoan i Putin razgovarali o ratu Rusije i Ukrajine

    Erdoan i Putin razgovarali o ratu Rusije i Ukrajine

    urski predsjednik Recep Tajip Erdoan razgovarao je telefonom sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, javlja Anadolija.

    Kako se navodi u saopštenju Direkcije za komunikacije Turske, dvojica čelnika razgovarali su o koracima za unapređenje odnosa Turske i Rusije te o dešavanjima u kontekstu rata Rusije i Ukrajine.

    Erdoaan je izrazio zahvalnost ruskom predsjedniku Putinu na pozitivnom pristupu u vezi sa ponovnim proširenjem Crnomorske inicijative za žito.

    Turski predsjednik je kazao da važno što prije okončati sukob između Rusije i Ukrajine putem pregovora.

    Erdoaan je izjavio da bi mogli poduzeti nove korake na osnovu ekonomske saradnje dogovorene u ruskom gradu Sočiju.

  • Zabrinjavajuća situacija: Nagli pad

    Zabrinjavajuća situacija: Nagli pad

    Bankarske akcije ponovo su naglo pale.

    Evropski giganti Dojče banka i UBS sa zabrinutošću gledaju na to što regulatori i centralne banke još uvek nisu obuzdali najgori šok za bankarski sektor od svetske finansijske krize 2008. godine.

    Usred nestabilnosti tržišta, evropski kreatori politike izrazili su podršku bankama na kontinentu, a nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard danas su tvrdili da je sistem stabilan, preneo je Rojters.

    Njihova podrška stigla je pošto su akcije Dojče banke pale treći dan i to za više od 12 odsto nakon oštrog skoka troškova osiguranja njenih obveznica od rizika neispunjavanja obaveza.

    Akcije najveće nemačke banke izgubile su petinu svoje vrednosti do sada ovog meseca, a cena njenih petogodišnjih kreditnih promena (CDS), oblika osiguranja za vlasnike obveznica, skočila je danas na najviši nivo u četiri godine, na osnovu podaci iz S&P Market Intelligence.

    Indikatori stresa i dalje su prisutni na finansijskom tržištu, računajući i pad evra u odnosu na dolar, smanjenje prinosa na obveznice i rast troškova osiguranja od neplaćanja banaka, uprkos naporima kreatora politike širom sveta da uvere investitore u suprotno.

    “Osnovno raspoloženje se i dalje svodi na oprez i u ovom okruženju niko ne želi da ulazi u rizik za vikend”, rekao je analitičar Nordi Jan fon Gerih.

    Istakao je da je situacija veoma promenljiva i prerano je reći da će se stvari smiriti.

    Dodatni dug prvog reda (AT1) evropskih banaka, tržište od 275 milijardi dolara koje je stavljeno u centar pažnje investitora tokom spasavanja Kredi Suis AG, takođe je bilo pod dodatnim pritiskom prodaje.

    “Događaji na tržištu AT1 znače da je većina evropskih banaka u ovom trenutku podstaknuta da izdaje običan vlasnički kapital, što je razvodnjavanje za akcionare, a takođe i razlog zašto se bankarske akcije resetuju na niže”, rekao je šef strategije kapitala u kompaniji Sako Banka Peter Garnri.

  • Rusiji stiže kazna istorijskih razmjera

    Rusiji stiže kazna istorijskih razmjera

    SAD i Kanada namjeravaju da nastave da vrše pritisak na Rusiju i to uvođenjem sankcija “istorijskih razmera”, izjavio je američki predsednik Džozef Bajden.

    “Nastavićemo da vršimo pritisak na Putina uvođenjem istorijskih sankcija i ograničenja”, rekao je Bajden na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom.

    Istovremeno, Bajden je rekao i da će Amerika nastaviti da isporučuje Ukrajini i vojnu i humanitarnu pomoć.

    Američki lider se osvrnuo i na nedavnu posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi rekavši da je zbližavanje Rusije i Kine “suviše preuveličano”, dok je Amerika daleko uspešnija kada je reč o formiranju alijansi.

    “Kakve su oni obaveze preuzeli na sebe u ekonomskom planu? Zbog čega je trgovina porasla”, upitao je Bajden novinara koji mu je postavio pitanje da prokomentariše susret ruskog i kineskog predsednika.

    “Ne odnosim se lakomisleno prema Kini i Rusiji, međutim, mislim da preuveličavamo. U poslednja tri meseca čujem da Kina planira da isporuči Rusiji ogromne količine naoružanja, ali to još uvek nisu učinili. To ne znači da to neće uraditi, ali ipak još uvek nisu”, dodao je Bajden.

    Inače, američki predsednik je posetio Otavu manje od nedelju dana nakon što je kineski predsednik Si Đinping posetio Moskvu.

  • Prigožin: Ne odlazim

    Prigožin: Ne odlazim

    Pripadnici “Vagner” grupe nemaju nikakvu namjeru da se povuku iz Ukrajine, izjavio je osnivač te grupe plaćenika Jevgenij Prigožin.

    On je tako odgovorio na tvrdnje Blumberga koji je objavio, pozivajući se na neimenovani izvor, da Prigožin planira da se povuče i da operacije te grupe fokusira na Afriku.

    “Ne znam o čemu to izveštava Blumberg. Očigledno da znaju bolje od mene šta ćemo raditi nadalje. Sve dok smo potrebni našem narodu borićemo se na teritoriji Ukrajine”, naveo je Prigožin u izjavi objavljenoj na njegovom Telegram kanalu, a prenosi Raša tudej.

    Podsetimo, Blumberg je objavio da je usled nedostatka municije i ljudstva Prigožin primoran da vrati fokus delovanja grupe Vagner na Afriku. Blumberg je naveo i da ta ruska grupa plaćenika i dalje ne uspeva da zauzme grad oko kog se već sedam meseci vode najžešće bitke, Bahmut.

  • Lavrov: Nijedna zemlja nije zaštićena od napada Amerike

    Lavrov: Nijedna zemlja nije zaštićena od napada Amerike

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da trenutno nijedna zemlja nije zaštićena od neprijateljskih napada SAD i njihovih saveznika.

    “Uopšteno, danas niko nije bezbjedan kada se radi o neprijateljskim napadima Amerikanaca i njihovih saveznika”, napisao je Lavrov u članku za magazin “Razvedčik”.

    On je naglasio da se, osim Rusiji, trenutno prijeti brojnim zemljama i da se one ucjenjuju.

    Prema njegovim riječima, situacija u i oko Ukrajine je manifestacija sukoba velikih razmjera koji uključuje pokušaje male grupe zapadnih zemalja koje žele svjetsku dominaciju i preokret suštinske pojave multipolarne arhitekture, prenio je TASS.

    “Postavili su i strateški zadatak sveobuhvatnog obeshrabrivanja Kine, kao dio takozvanih indo-pacifičkih strategija”, naveo je Lavrov.

    Lavrov je kritikovao ono što je nazvao zlobnim miješanjem Zapada u unutrašnja pitanja suverenih nacija, uključujući bratsku Bjelorusiju, i osudio dugogodišnju ekonomsku blokadu Kube.

    “Ponašajući se u skladu sa najgorim kolonijalnim tradicijama, Amerikanci i oni koji ih podržavaju pokušavaju da podijele svijet na ‘demokratije’ i ‘autoritarne režime'”, napomenuo je Lavrov.

    Šef ruske diplomatije kritikovao je i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja zbog “rasističke” izjave da je “Evropa bašta, a ostatak svijeta džungla”.

  • Brisel pozvao Beograd i Prištinu da ispune svoje obaveze

    Brisel pozvao Beograd i Prištinu da ispune svoje obaveze

    Evropski savjet pozvao je Beograd i Prištinu da ispune svoje obaveze u skladu sa dogovorom postignutim na sastanku u Ohridu.

    Strane se u saopštenju Savjeta pozivaju da “svrsishodno i sa dobrom voljom sprovedu svoje obaveze”.

    “Evropski savjet pozdravlja dogovor o putu ka normalizaciji odnosa samoproglašenog Kosova i Srbije i njegov aneks za implementaciju, postignute u dijalogu uz posredovanje EU, koji je predvodio visoki predstavnik, kao integralni dio njihovog evropskog puta”, navodi se u saopštenju objavljenom nakon prvog dana Samita EU.