VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Naše trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini”

    “Naše trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini”

    Italijanske trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini, rekao je danas italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto u intervju za rimski dnevnik “Republika”.

    Izjava italijanskog ministra odbrane usledila je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ove nedelje izjavio da će “možda doći trenutak kada će u Ukrajinu biti poslate i francuske trupe”, prenosi ANSA.

    U intervjuu za “Republiku”, Krozeto je rekao da bi “Zapad trebalo da izbegava izjave koje privlače preteranu pažnju”, npr. slanje trupa NATO-a u Ukrajinu, samo s ciljem da se napravi dobar utisak u javnosti.

    Komentarišući sastanak tzv. Vajmarskog trougla, lidera Francuske, Nemačke i Poljske, Krozeto je takođe ukazao da je greška “stvarati podelu sastancima između dve-tri (države)”, kada EU čini 27 zemalja.

  • Francuska šalje vojsku na Ruse?

    Francuska šalje vojsku na Ruse?

    Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras za list Parizijen da će možda ipak biti “neophodne operacije na terenu” u Ukrajini.

    “Možda će u jednom trenutku, a to ne želim i neću pokrenuti tu incijativu, biti neophodne operacije na terenu, kakve god one bile, protiv ruskih snaga”, rekao je Makron francuskom listu, na putu iz Berlina gde je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Poljske Donaldom Tuskom.

    Makron je dodao da su “mnoge zemlje u Evropi na istoj liniji”, što podrazumeva baltičke zemlje, Češku, pa i Poljsku.

    Nemačka, sa svoje strane, nastavlja da uglavnom odbija tu ideju.

    Kako su preneli francuski mediji, to je bio jedan od razloga zašto je francuski predsednik želeo da brzo ode u Berlin kako bi “sprečio debatu o postojećim strateškim razlikama”.

    “One (razlike) ne postoje”, rekao je Makron za “Parizijen” i dodao da postoje razlike između “strateških kultura i činjenice delovanja na komplementarnosti”.

    “Nemačka ima stratešku kulturu velikog opreza, neintervenisanja i distancirala se od nuklearnog oružja. Veoma drugačiji model od Francuske, koja ima nuklearno oružje i koja je zadržala i ojačala profesionalnu vojsku”, rekao je Makron.

    Makron je dodao da se Francuska “sprema za sve scenarije”.

    “Bila bi greška da to ne uradimo. Takođe sam uveren da bi u nekim od ovih scenarija svako, shodno sopstvenom modelu (strateške kulture) mogao da preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je predsednik Francuske.

    Makron, koji je ranije rekao da je spreman na razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer smatra da je to njegova odgovornost, dodao je da se ne sme dozvoliti zastrašivanje Putinovom “retorikom straha”.

    “Ne suočavamo se sa velikom silom. Rusija je srednja sila sa nuklearnim oružjem, čiji je Bruto domaći proizvod (BDP) mnogo niži od evropskog, niži od nemačkog, francuskog”, rekao je Makron.

    Francuski predsednik je rekao da neće čestitati Putinu (gotovo sigurnu) pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji.

  • Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušava da promeni mišljenje nemačkog kancelara Olafa Šolca o snabdevanju Ukrajini krstarećim raketama dugog dometa Taurus.

    Špigl je izvestio da se Berbok nekoliko meseci uzdržavala od bilo kakvih javnih izjava o raketama Taurus koje je Šolc mogao da shvati kao neprikladan pritisak.

    Međutim, u tome se oslanjala na saveznike Nemačke.

    Špigl pominje sugestiju britanskog ministra spoljnih poslova u intervjuu nemačkim medijima da bi rakete Taurus mogle da se zamene za britanske Storm Šedous, napominjući da je on sugerisao ono što Berbok nije direktno rekla.

    Nemački mediji pišu i da Berbok tajno radi na planu da Nemačka pošalje krstareće rakete u Ukrajinu bez prelaska crvenih linija koje je povukao Šolc.

    Jedna opcija je da Nemačka pošalje rakete Taurus Britancima, koji bi ih isporučili Ukrajini, ali zadržali kontrolu nad njihovim razmeštanjem i ciljevima.

    Berbok tek treba da ubedi Šolca, piše Špigl.

    Šolc je javno naveo različite razloge za odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete Taurus – od izbegavanja eskalacije i ulaska u rat sa Rusijom, do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za udar na Moskvu.

  • Izrael kreće u veliki napad

    Izrael kreće u veliki napad

    Izrael je odobrio potencijalni napad na grad Rafa u pojasu Gaze, ali u isto vreme planira da pošalje drugu delegaciju u Katar kako bi pregovarala o mogućem sporazumu o prekidu vatre sa islamističkom militantnom grupom Hamas u zamenu za oslobađanje talaca.

    Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da je odobrio plan za napad na grad u najjužnijem delu devastirane palestinske enklave, gde se više od polovine od 2,3 miliona stanovnika sklonilo posle pet meseci borbi.

    Globalni saveznici i kritičari pozvali su Netanijahua da odloži napad na Rafu iz straha od masovnih civilnih žrtava. Ali Izrael tvrdi da je to jedno od poslednjih uporišta Hamasa, koje je obećao da će uništiti, i kaže da će stanovnici biti evakuisani.Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je da Vašington nije video plan za napad na Rafu, ali bi želeo.On je na redovnom brifingu rekao da je Hamasov predlog o prekidu vatre u zamenu za oslobađanje talaca izvodljiv i izrazio oprezan optimizam.

  • “Diplomate sve umorniji od Kijeva i Zelenskog”

    “Diplomate sve umorniji od Kijeva i Zelenskog”

    Diplomate u UN i širom svijeta sve su umorniji od Ukrajine i Vladimira Zelenskog, rekao je za ruske medije zamjenik stalnog predstavnika Rusije u UN, Dmitrij Poljanski.

    “U svijetu postoji veliki zamor od Zelenskog i njegovog režima. U UN postoji očigledan zamor od toga”, rekao je Poljanski.

    On je dodao da Ukrajina to osjeća i da “očajnički podsjeća” svijet na sebe i nastavlja da se trudi da ne bude zaboravljena, posebno kada se globalna pažnja pomjera na druga pitanja.

    “U UN je sasvim jasno da se većina zemalja globalnog juga bavi drugim pitanjima, a rat u Gazi je naravno jedno od njih. I ova promjena je sasvim jasna i sasvim vidljiva”, naglasio je Poljanski.

    Poljanski je dodao da Zelenski dodatno otuđuje diplomatsku zajednicu pristupajući ukrajinskom sukobu sa pozicije sile, umjesto da ulaže stvarne napore u pronalaženje rješenja za krizu, prenosi “Srna”.

  • Beba spasena iz kandži otmičara, ubili joj baku i majku

    Beba spasena iz kandži otmičara, ubili joj baku i majku

    Beba Mia, koja ima svega pet nedelja, spasena je u srijedu u Njemačkoj iz ruku otmičara koji su, kako se sumnja, ubili Mijinu mamu Margaritu (27) i njenu baku Marinu (51), kako bi ju oteli.

    Njemačka policija je 7. marta pronašla tijelo mlade žene u Rajni u Hohenhajmu, a ustanovljeno je da je Margarita preminula od zadobijenih povreda. Policija je odmah krenula u potragu za njenom kćerkicom i majkom.

    Dijete je pronađeno 13. marta kod jednog para, a DNK testiranjem je utvrđeno da je definitivno riječ o maloj Miji.

    Kako javlja “Bild”, policija je privela državljanku Rusije (43) i jednog Nijemca (44), koji se sumnjiče za otmicu i najvjerovatnije ubistvo.

    Mediji prenose da su ubijena Margarita i njena majka Marina ukrajinske državljanke.

    Nije poznato kada je Margarita stigla u Njemačku, ali ni gdje se sada mala Mia nalazi nakon što je spasena od otmičara, prenosi “Telegraf”.

  • Odloženo suđenje Donaldu Trampu

    Odloženo suđenje Donaldu Trampu

    Sudija na Menhetnu, Huan Merčan, donio je odluku da se odloži suđenje bivšem predsjedniku Amerike, Donaldu Trampu u vezi sa navodnim prikrivanjem seksualnih skandala tokom i poslije predsjedničke kampanje 2016. godine.

    Suđenje, prvobitno zakazano za 25. mart, biće odloženo za 30 dana, navodi se u odluci sudije, prenosi američka televizija “NBC”.

    Okružni tužioci na Mehnetnu podržali su ranije ove nedjelje da suđenje bude odloženo kako bi mogli da pregledaju novi kontigent dokumenata koji su dobili od saveznog tužilaštva.

    U pitanju je još jedno odlaganje kada je riječ o pravnim postupcima koji se vode protiv Trampa, nakon što je krivični postupak protiv njega u Vašingtonu, gdje je optužen za zavjeru za poništavanje izbornih rezultata 2020. godine, odložen jer se bivši predsjednik žalio Vrhovnom sudu, prenosi “b92”.

  • “Pukla ljubav” Šolca i Makrona

    “Pukla ljubav” Šolca i Makrona

    Predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc sastaće se danas u pokušaju da izglade odnose narušene povodom stava prema ratu u Ukrajini.

    Posle sastanka će se dvojici šefova država pridružiti predsednik Poljske Donald Tusk u takozvanom “Vajmarskom trouglu”, u nadi da će im pomoći u boljoj budućoj saradnji, prenosi Euraktiv.

    Napetosti su porasle u februaru kada je Makron odbio da isključi mogućnost slanja vojnika sa Zapada u Ukrajinu, scenario koji je Šolc odmah odbacio.

    “Evropa je očigledno u trenutku u kojem je neophodno da ne budemo kukavice”, kazao je Makron publici u Pragu, naizgled odgovarajući Šolcu.

    Poslanica Makronove partije Renesansa Sabin Tijej istakla je da je, osim između lidera, saradnja Francuske i Nemačke ostala bliska na više različitih nivoa.

    Eksperti ocenjuju da bi pat poziciju između Makrona i Šulca mogao da reši Tusk i da ih navede da se fokusiraju na jačanje bezbednosti Evrope.

    “Tusk bi promenio balans u donošenju kompromisa i dinamiku donošenja odluka”, rekao je istraživač u centru “Žak Delor” Jan Vernert.

    Kako prenosi “Politiko”, Makron je u četvrtak u gostovanju na francuskoj televiziji TF1 ponovio svoj stav da ne može da isključi mogućnost slanja vojnika zapadnih država u Ukrajinu.

    “Ako bi Rusija pobedila, životi Francuza bi se promenili”, upozorio je Makron

  • Dvije države upozoravaju da ne bi trebalo jednostavno dati zeleno svjetlo BiH

    Dvije države upozoravaju da ne bi trebalo jednostavno dati zeleno svjetlo BiH

    Medij “Politico” navodi da prema njihovim saznanjima određeni broj zemalja upozorava Evropski savjet da “ne bi trebalo jednostavno dati zeleno svjetlo BiH za početak pristupnih pregovora sa EU”.

    Navodno je nekoliko osoba tražilo pojašnjenje “iznenađujuće pozitivnog izvještaja o BiH”. Među njima su i predstavnici iz Holandije i Danske.

    Navode da bi se mogao pronaći kompromis na način da se otvore pregovori, kao što je to urađeno s Ukrajinom i Moldavijom, ali da se traže dodatni uslovi za formalno pokretanje pregovoračkog procesa.

    – Nećemo započeti prave pregovore ako ne bude više reformi – rekao je jedan od diplomata, prenosi Avaz.

    Podsjećamo, sjednica Evropskog savjeta na kojoj će se raspravljati o izvještaju predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen održaće se 21. i 22 marta.

  • Putin najavio potpuno uništenje? “Ukrajina pati”

    Putin najavio potpuno uništenje? “Ukrajina pati”

    Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.

    Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.

    Ukrajina trenutno pati na više frontova. Vojska napadnute zemlje dobija premalo naoružanja i premalo municije. Kakva logika sledi, izneo je Putin u intervjuu sa ruskim propagandistom Dmitrijem Kiseljovim, piše nemački portal Oe24.at.

    “Sada da pregovaramo samo zato što im ponestaje municije, to bi bilo presmešno”, rekao je Putin.

    Ova jedna rečenica jasno pokazuje da će ruski predsednik iskoristiti svaku vojnu slabost da napadne i postigne svoj cilj – uništenje Ukrajine, navodi austrijski sajt Oe24.at.

    Putin je uoči predsedničkih izbora od 15-17. marta, prvih trodnevnih u zemlji, dao intervju za ruske medije – “Rusija 1” i “RIA Novosti” – koji je objavljen u utorak. U njemu je izneo svoju viziju odnosa sa Zapadom, te govorio o ratu i miru, uključujući navode da je Rusija “spremna” za nuklearni rat.

    Upozorio je da će, ako američke trupe budu raspoređene u Rusiji ili Ukrajini, na to gledati kao na američku intervenciju u ratu koji je objavio pre dve godine.

    Novinar kanala “Rusija 1” Kiseljov upitao je Putina koju je “cenu” Rusija spremna da plati za “izazov” sa kojim se suočava tokom “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.

    Procenjuje se da je rat koštao Rusiju najmanje 315.000 ubijenih i ranjenih vojnika tokom dve godine rata u Ukrajini.

    Cena rata
    Kako piše CNBC, Putin je u intervjuu prikriveno priznao ljudske žrtve u ratu, ali je rekao da je Rusija morala da zaštiti svoje “građane” u Ukrajini, posebno u četiri regiona koje je Moskva anektirala u septembru 2022.

    Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
    “Gledajte, svaki ljudski život je neprocenjiv, svaki. Gubitak voljene osobe za porodicu, bilo koju, ogromna je tuga. Ali, ako napustimo ove ljude danas, onda bi sutra naši gubici mogli da se višestruko povećaju, a naša deca neće imati budućnost jer ćemo se mi osećati nesigurno, bićemo trećerazredna ili četvororazredna država, niko neće računati na nas ako ne možemo da zaštitimo sami sebe. A posledice bi mogle da budu katastrofalne po rusku državnost” rekao je Putin.

    Mirovni pregovori
    On je ponovio stav da je Rusija spremna za mirovne pregovore sa Kijevom, ali da oni moraju da se temelje na realnosti – odnosno ruskoj percepciji da su anektirani regioni Ukrajine sada deo Rusije – i želi bezbednosne garancije da se NATO neće proširiti na napadnutu susednu zemlju.

    “Da li smo spremni za pregovore? Da, spremni smo. Ipak, samo na pregovore koji nisu bazirani na nekim ‘željama i snovima’ usled upotrebe psihotropnih droga, već na osnovu realnosti koje su se pojavile, kako se kaže u takvim slučajevima, na terenu”, rekao je Putin.

    Odbrambeni analitičari kažu da su Moskva i Kijev daleko od mirovnih pregovora, dok rat ostaje u “vrućoj”, aktivnoj fazi, iako Rusija naizgled želi da pokaže spremnost za razgovore, posebno dok se Ukrajina muči na bojnom tlu usred nestašice ljudstva i municije.