VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Turski predsjednik najavio dolazak u Banjaluku

    Turski predsjednik najavio dolazak u Banjaluku

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović sastali su se večeras u Budimpešti sa predsjednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Na sastanku je potvrđeno obostrano poštovanje i nastavak realizacije dogovorenih projekata.

    Dogovoreni su i novi sastanci, a Erdogan je najavio da će posjetiti Banjaluku tokom sljedeće posjete BiH.

    urski predsjednik je potvrdio i dolazak na otvaranje Hidroelektrane Mrsovo u opštini Rudo.

    Podsjećamo, tokom posjete Mađarskoj, Dodik i Cvijanovićeva sastali su se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, predsjednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i predsjednikom ruske Republike Tatarstan Rustamom Minihanovim.

    Dodik se večeras susreo i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

  • Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    General-major Oružanih snaga Ukrajine u penziji, Sergej Krivonos, prokomentarisao je odluku Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu.

    “Odluka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu motivisana je potrebom za pranjem novca, a ne za spasavanjem ukrajinske vojske od ofanzive ruske vojske”, izjavio je general-major u penziji.

    “Kakav god zid da podignemo, ipak će se naći oružje koje može da ga probije. To je još jedna činjnica koja ukazuje na to da on (Zelenski) krade novac”, naveo je Krivonos u razgovoru za “Njuzrum”.

    Prema generalovim rečima, Ukrajina pati od korupcije u odbrambenoj sferi, usled čega ukrajinska vojska nije snabdevena onim što joj je neophodno za vođenje borbenih dejstava, a njena bezbednost je ugrožena zbog odsustva efikasnih PVO sistema.

    “Vlast pokušava da stvori utisak da je s vojskom sve u redu… Ona je spremna za sve da bi obmanula narod”, zaključio je general.

    Prošle sedmice Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da se nastavlja ofanziva ruske vojske u pravcu Kupjanska.

    Kako je precizirano, jurišni odredi ruske vojne grupacije “Zapad” poboljšali su položaj na prvoj liniji fronta. Početkom avgusta ruska vojska je oslobodila selo Novoselovsko i još pet naselja u tom regionu.

  • Sijarto: Nedopustiv pritisak na demokratski izabrane lidere, sankcije osuđene na propast

    Sijarto: Nedopustiv pritisak na demokratski izabrane lidere, sankcije osuđene na propast

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto naveo je danas da Mađarska smatra da nije u redu što pojedine zapadnoevropske zemlje vrše sve veći pritisak na demokratski izabrane lidere i da veruje u dijalog zasnovan na međusobnom poštovanju.

    Sijarto je, nakon sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsjedništva BiH Željkom Cvijanović, kojem je i prisustvovao, na Fejsbuku napisao da su sankcije osuđene na propast i da donose opasnost i nestabilnost regionu.

    • Pošto se Mađarska nalazi u neposrednoj blizini Zapadnog Balkana, više nas zanima bezbjednost, mir i razvoj područja. Ništa od ovoga nije moguće bez stabilnosti BiH, zato podržavamo razvoj BiH u okviru odgovorne susjedske politike – naveo je Sijarto.

    On je podsjetio da je Mađarska pokrenula program subvencionisanja poljoprivrednika u Srpskoj.

  • “NATO je izgubio nadu”

    “NATO je izgubio nadu”

    NATO je, po svemu sudeći, prestao da se nada da će Ukrajina da pobjedi u sukobu sa Rusijom.

    Ovo je saopštio listu Dejli Telegraf penzionisani pukovnik britanske vojske Ričard Kemp, koji je komandovao trupama u Avganistanu.

    Kemp podseća na nedavnu izjavu šefa kancelarije generalnog sekretara NATO Stijana Jensena koji je za švedski list Verdens Gang rekao da bi Ukrajina mogla postati članica NATO-a ako pristane da ustupi deo teritorije Rusiji.

    “Stoltenbergovo naknadno priznanje da će se mirovni pregovori odvijati pod uslovima Kijeva nije razvejalo sumnje da je Jensen otkrio kako Zapad zapravo vidi ovaj rat”, navodi se u kolumni.

    Analitičar se pozvao i na nedavnu procenu američke obaveštajne zajednice koju je objavio Vašington posta da Ukrajina neće moći da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi.

    “Mračan zaključak do kojeg bi neko mogao da dođe: uprkos kontinuiranim napadima i Rusije i Ukrajine nijedna strana neće napraviti napredak koji je od strateškog značaja”, napisao je Kemp.

    Istovremeno, Kemp izražava mišljenje da odgovor Zapada na ovakvo stanje ne treba da bude pritisak na Kijev kako bi priznao gubitak teritorija, već pokušaj da se promeni situacija na bojnom polju. Ekspert poziva na povećanje isporuka oružja Kijevu kako bi postigao uspeh, ako ne ove godine, onda u budućnosti.

  • Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajini ponestaje opcija u kontraofanzivi protiv ruskih snaga, pošto se vremenski okvir Kijeva za postizanje napredovanja zatvara, piše Vašington post.

    U članku objavljenom u nedelju, američki list tvrdi da ukrajinska kontraofanziva, koja je pokrenuta početkom juna i u početku se očekivalo da će Kijev vratiti velike delove teritorije, trenutno “pokazuje znake odugovlačenja”.

    Ukrajinski i zapadni zvaničnici možda pozivaju na strpljenje, ali “vremenski prozor za Ukrajinu za izvođenje ofanzivnih operacija je ograničen” zbog “negostoljubivog vremena” u regionu u jesen i zimu, navodi se u članku.

    “Bez naprednijeg naoružanja predviđenog za jačanje linije fronta ili potpuno angažovanih snaga koje se i dalje drže u rezervi, malo je verovatno da će Ukrajina moći da obezbedi prodor u kontraofanzivi, prema analitičarima”, piše Vašington post.

    U članku se takođe upozorava da “nemogućnost demonstriranja odlučujućeg uspeha na bojnom polju ukrajinske vojske izaziva strahove da sukob postaje ćorsokak i da bi međunarodna podrška mogla da erodira”.

    Očekuje se da će se pozivi Vašingtonu da smanji svoju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini “pojačati” nakon predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, dodaje se u saopštenju.

  • Isporuka “F-16” Kijevu kada se za to steknu uslovi

    Isporuka “F-16” Kijevu kada se za to steknu uslovi

    Danska će zajedno sa Holandijom isporučiti avione “F-16” Ukrajini kada se za to steknu uslovi, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Danske.

    “Dogovorili smo transfer aviona ‘F-16’ ukrajinskim vazdušnim snagama u bliskoj saradnji sa SAD i drugim partnerima, kada se uslovi za takav transfer ispune”, navodi se u saopštenju.

    Iz danskog ministarstva su istakli da uslovi uključuju, ali nisu ograničeni na uspješno odabrano, testirano i obučeno ukrajinsko osoblje “F-16”, kao i neophodna ovlašćenja, infrastrukturu i logistiku.

    Nizozemski premijer Mark Rute rekao je da Nizozemska ne može da precizira koliko će isporučiti aviona “F-16” Ukrajini, od 42 koliko ih ima, prenosi “Srna”.

    Nizozemska trenutno ima 24 operativna aviona “F-16” koja će biti postepeno izbačena iz upotrebe do sredine 2024. Još 18 ovih aviona dato je na prodaju.

  • “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je za Rusiju da je ekonomski patuljak.

    “Kina je pravi geopolitički igrač, dok je istovremeno Rusija ekonomski patuljak. Ona podseća na benzinsku pumpu čiji vlasnik poseduje atomsku bombu“, rekao je Borelj uintervjuu za španski list „Pais“.

    Ruski premijer Mihail Mišustin rekao je nedavno da ruska privreda beleži konstantan rast, kao i da se interesovanje za rusku privredu povećava bez obzira na pokušaje oponenata da je izoluju od globalnih proizvodnih lanaca, logističkih maršruta i finansijskih sistema.

    Prema rečima Borelja, odustajanje od vojne pomoći Ukrajini neće dovesti do mira. “Ne verujem da će odustajanje od vojne pomoći Ukrajini dovesti do mira”, rekao je Borelj.

    Takođe je dodao da Evropa čini sve što može kako bi izdejstvovala mirovne pregovore koji bi priznali da postoji agresor i žrtva.

  • “U ćorsokaku su”

    “U ćorsokaku su”

    Ukrajina je sada u ćorsokaku u svom sukobu sa Rusijom i nejasno je da li može da pobedi, priznao je jedan od pobornika Kijeva u američkom Kongresu Endi Heris.

    On je nedavno rekao na skupu svojih birača da je vreme da se prekine direktna američka pomoć Ukrajini jer prolećna ofanziva Kijeva, koja je trebalo da preokrene tok sukoba, nije uspela da ostvari svoje ciljeve, izvestio je u četvrtak Politiko.

    “Biću iskren, propala je”, rekao je Heris, koji je bio jedan od najistaknutijih pristalica ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i više puta je podržavao vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Kijevu.

    “Nisam više siguran da je moguće pobediti”, dodao je on.

    Upitan da li bi podržao još jednu tranšu pomoći Ukrajini, Heris je insistirao da postoji niz zabrinutosti u vezi sa davanjem novca Kijevu, od kojih je jedna mogućnost prevare ili rasipanja.

  • Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da se posledice rata u Ukrajini osećaju daleko izvan Evrope.

    On je dodao i da se zbog toga Japan uključio u pružanje podrške Kijevu.

    “Japan je pokazao snažno liderstvo i doprineo značajnoj količini finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, kao i nesmrtonosne vojne opreme”, rekao je Bajden, odgovarajući na pitanje novinara nakon trilateralnog samita sa japanskim premijerom Fumijom Kišidom i južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, prenosi CNN.

    On je dodao da kada je pozvao Kišidu u vezi sa Ukrajinom, nije mora da ga ubeđuje “ni u šta”.

    “Zamislite da ništa nismo uradili. Kakvu bi to poruku poslalo Kini o Tajvanu? Kakav bi to signal bio poslat širom sveta? Rusija je već izgubila. Ne može da ispuni svoj prvobitni cilj. To nije moguće. Japansko rukovodstvo je od prvog dana bilo kritički nastrojeno, stavljajući do znanja da se posledice rata protežu daleko izvan Evrope”, naveo je Bajden.

    Istakao je da ruska invazija nije samo evropski problem jer “takve vrste invazije nije bilo od Drugog svetskog rata”.

  • Kraj ukrajinske ofanzive? “Ništa ne pomaže”

    Kraj ukrajinske ofanzive? “Ništa ne pomaže”

    Američka obaveštajna zajednica procenjuje da ukrajinska vojska u svojoj kontrafanzivi neće doći do ključnog jugoistočnog grada Melitopolja.

    To piše ugledni Vašington post pozivajući se na svoje izvore.

    Ako ruske trupe ne uspeju da izbace iz Melitopolja to će značiti da je Ukrajina doživela veliki neuspeh jer je zauzimanje Melitopolja bio jedan od ključnih ciljeva letnje kontraofanzive.

    Naime, oslobođenjem tog grada Ukrajina bi izbila na (okupiranu) obalu Azovskog mora čime bi razbila kopneni most koji Rusiju povezuje s poluostrvom Krimom.

    Sumorna procena američkih obaveštajaca temelji se na impresivnoj veštini koju su ruske snage pokazale u odbrani okupirane teritorije na jugu Ukrajine.

    Američki, zapadni i ukrajinski zvaničnici koji su pristali da razgovaraju o osetljivim vojnim operacijama to su učinili pod uslovom da ostanu neimenovani, a direktor Nacionalne obaveštajne službe odbio je komentarisati sadržaj spomenute procene o razvoju ukrajinske kontraofanzive na jugu zemlje.

    Melitopolj je ključan za ukrajinsku kontraofanzivu jer se smatra ulazom u Krim. Grad se nalazi na raskršću dva važna autoputa i železničke pruge koje Rusiji omogućuju transport vojnih snaga, opreme i ratnog materijala između Krima i drugih područja u južnoj Ukrajini.

    Ukrajina je svoju kontraofanzivu pokrenula početkom juna u nadi da će ponoviti svoj zapanjujući uspeh kada je prošle jeseni munjevitim udarom oslobodila velika područja u harkovskoj regiji.

    Letnja kontraofanziva krenula je loše od samog početka. Već u prvoj nedelji borbi Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što je koristila svu silu zapadnog naoružanja uključujući američka borbena vozila Bredli, nemačke tenkove Leopard 2 i specijalizovana vozila za čišćenje mina.

    “Zajedničke vojne vežbe koje su provodile američke, britanske i ukrajinske snage predviđale su velike gubitke, ali su predviđale i kako će ti gubici biti cena koju je Kijev morao platiti kako bi probio ruske odbrambene linije”, naglasili su zapadni zvaničnici.

    Put do Melitopolja izuzetno je izazovan, pa će čak i ponovno zauzimanje gradova puno bližih liniji fronte kao što je Tokmak biti teško, kaže vojni analitičar Rob Li.

    “Rusija u toj zoni ima tri glavne odbrambene crte, a nakon toga i utvrđene gradove. Nije pitanje može li Ukrajina probiti jednu ili dve linije, nego mogu li probiti sve tri linije ruske odbrane i onda još imati dovoljno snaga za postizanje vojnih ciljeva koji bi bili značajniji od zauzimanja gradića poput Tomaka”, naglašava Li.

    S ovom sumornom procenom obaveštajaca već su upoznati neki republikanci i demokrati na Kapitol Hilu. Deo republikanaca sada odbija zahtev predsednika Džoa Bajdena za dodatnih 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, pozivajući se pritom na skromne rezultate ukrajinske ofanzive.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u četvrtak je priznao spor tempo kontraofanzive, ali je naglasio da Ukrajina neće prestati s borbom sve dok ne oslobodi zadnji pedalj svoje zemlje.

    “Nije nas briga koliko će (rat) trajati”, rekao je.