VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Proces je nepovratan”

    “Proces je nepovratan”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je proces dedolarizacije među članicama BRIKS-a nepovratan.

    “Nepovratni proces dedolarizacije uzima maha, ulažu se napori da se razrade efikasni mehanizmi za međusobna poravnanja i monetarnu i finansijsku kontrolu”, naveo je Putin u video-obraćanju tokom samita BRIKS-a u Johanesburgu, prenosi Tas.

    Dodao je da udeo dolara u plaćanju koje se odnosi na izvoz i uvoz opada, te da je prošle godine iznosio 28,7 odsto.

    Predsednik Rusije je istakao da članice BRIKS-a sarađuju na principu jednakosti i međusobne podrške, kao i da su se međusobna ulaganja zemalja članica povećala šest puta u poslednjih 10 godina.

    “Ulaganja u globalnu ekonomiju se se udvostručila, a njihov ukupni izvoz je dostigao 20 procenata izvoza na svetskom nivou”, rekao je Putin.

    On je naveo da je inflacija, koja je danas jedan od najvećih problema u svetu, delimično izazvana štampanjem novca u nizu zemalja usled pokušaja da se saniraju posledice pandemije koronavirusa.

    Govoreći o sporazumu o žitu, Putin je poručio da se Moskva povukla iz dogovora jer nisu ispunjene odredbe koje su joj obećane. Dodao je da je Rusija spremna da se vrati sporazumu, ukoliko bude bilo ispunjeno ono što joj je obećano.

  • Prigožinov prvi video nakon pobune: Radimo na plus 50 u Africi

    Prigožinov prvi video nakon pobune: Radimo na plus 50 u Africi

    Osnivač grupe Vagner Jevgenij Prigožin objavio je prvi video od neuspjele pobune njegovih snaga u Rusiji, pretpostavlja se da je u Africi.

    Trenutno nije moguće utvrditi gde je video materijal snimljen, javlja BBC. Prigožin kaže da njegova grupa čini sve da Afrike bude slobodnija.

    Na video snimku objavljenom na Telegram kanalima povezanim sa Vagnerovom plaćeničkom grupom vidi se Prigožin u borbenoj opremi, na kome govori da ta grupa čini Afriku “slobodnijom”. BBC navodi da nije mogao da verifikuje gdje je video snimljen.

    Vjeruje se da Vagner ima hiljade boraca na afričkom kontinentu. Prigožinovi vojnici su smješteni u zemljama kao što su Mali i Centralnoafrička Republika (CAR).

    U videu u kom se Prigožin pojavljuje u maskirnoj uniformi držeći pušku, šef Vagnera kaže da ta grupa istražuje minerale, kao i da se bori protiv islamističkih militanata i drugih kriminalaca.

    “Radimo. Temperatura je plus 50 – sve kako volimo. PMC Vagner sprovodi izviđačke i akcije potrage, čini Rusiju još većom na svim kontinentima, a Afriku još slobodnijom. Pravda i sreća za afrički narod, mi smo noćna mora za ISIS (Islamsku državu) i Al Kaidu i druge bandite”, može se čuti kako kaže Prigožin.

  • U Kaliforniji tropska oluja lomi drveće, putevi poplavljeni

    U Kaliforniji tropska oluja lomi drveće, putevi poplavljeni

    Tropska oluja Hilari, koja je pogodila južnu Kaliforniju, poplavila je puteve, rušila drveće i primorala nadležne da buldožerima spašavaju više desetina štićenika doma za starija lica zarobljenih u blatu.

    Olujni front nastavio je danas da se kreće u pravcu sjevera zbog čega su nadležni izdali upozorenja u nekoliko država i organizovali pojačani nadzor zbog mogućih poplava, prenosi AP.

    Nacionalni centar za uragane u Majamiju saopštio je da je oluja Hilari izgubila veći dio energije i da se samo ostaci olujnog fronta kreću iznad Stenovitih planina, ali je upozorio da se u dijelovima jugozapada SAD očekuju “poplave koje mogu biti opasne po život”.

    Prognostičari su rekli da je pretnja od poplava najveća na području od jugoistočnog Oregona do zapadno-centralnih planina Ajdaha, uz potencijalne grmljavine i obilne kišne padavine na lokalu.

    Oluja Hilari je kao uragan prvo udarila na pacifičku obalu Meksika gdje je izazvala poplave i odnijela jedan ljudski život, a potom je postala tropska oluja koja je u nedjelju pogodila Kaliforniju.

    Za sada u toj američkoj saveznoj državi nisu prijavljeni smrtni slučajevi, ozbiljne povrede ili velika šteta, iako su zvaničnici upozorili da rizici postoje, posebno u planinskim predelima gde bi erozivne planinske padine mogle da se pretvore u klizišta.

    Spasioci su u pustinjskoj zajednici Katedral Sitija, u blizini Palm Springsa, krenuli buldožerom kroz blato do preplavljenog doma za starija lica i spasili 14 štićenika te ustanove, rekao je šef vatrogasne službe Majkl Kontreras.

    U periodu od nedelje uveče do ponedelja popodne spašeno je ukupno 46 ljudi iz blata i poplavljenih područja, rekao je Kontreras.

  • General upozorio: Nećemo ih ni podići, srušiće ih Rusi

    General upozorio: Nećemo ih ni podići, srušiće ih Rusi

    General Nikolaj Oleščuk, komandant ukrajinskih vazduhoplovnih snaga (UAF), izdao je ozbiljno upozorenje u vezi sa bezbednošću ukrajinskih aviona.

    On navodi da su ovi avioni u neposrednoj opasnosti da budu gađani onog trenutka kada se polete sa asfalta, prenose Novosti pisanje Obektivno.bg.

    Oleščuk je dalje elaborirao intenzitet pretnje, otkrivajući da se u jednom mučnom slučaju jedan ukrajinski avion našao pod napadom čak devet ruskih aviona.

    Ova oštra tvrdnja naglašava ozbiljnost opasnosti sa kojom se ukrajinski avioni suočavaju u trenutnoj političkoj klimi.

    General Oleščuk je takođe dao otrežnjujuću izjavu u vezi sa dometom udara ruskog aviona, za koji je naveo da prelazi 200 kilometara.

    “Protivnički avion je pozicioniran na udaljenosti većoj od 200 kilometara, a naša sopstvena na svega 20 kilometara. Dakle, nema dovoljno vremena da se naši avioni popnu iz baze pre nego što uđu u zonu neprijateljskog udara”, pojasnio je general.

    On je dalje upozorio: “Javnost mora biti svesna da su naši avioni pod neposrednom pretnjom napada.”

  • Medvedev: Ne igrajte se avionima

    Medvedev: Ne igrajte se avionima

    Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev pozvao je Evropljane da se “ne igraju avionima”, komentarišući izjavu njemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja je odluku Nizozemske i Danske da prebace borbene avione F-16 u Ukrajinu, nazvala “dobrim danom za Ukrajinu i Evropu”.

    Medvedev je poručio da bi jedan od takvih “dobrih dana” mogao da bude posljednji za Evropu, prenosi portal Vedomosti.

    “Ovo je dobar dan za Ukrajinu i, naravno, dobar dan za Evropu – rekla je ministarka inostranih poslova sa nezavršenom srednjom školom Analena Berbok o odluci da se banderovskoj braći nemačkih nacista isporuče avioni F-16. Oh, ne igrajte se avionima u svom pjesku, dječice. Jedan od sljedećih sličnih ‘dobrih dana’ mogao bi za Evropu da bude posljednji”, napisao je Medvedev na Telegramu.

  • Napustite Bjelorusiju, odmah

    Napustite Bjelorusiju, odmah

    Ambasada Sjedinjenih Država u Bjelorusiji izdala je u ponedeljak upozorenje i pozvala svoje državljane da odmah napuste Bejlorusiju.

    Misija je pozvala građane SAD da odu preko jedne od poslednje tri zemlje jer im “nije dozvoljeno da uđu u Poljsku kopnom iz Bjelorusije”.

    Naglašeno je da građani ne treba da idu u Rusiju ili Ukrajinu.

    “Ne putujte u Bjelorusiju zbog kontinuiranog omogućavanja bjeloruskih vlasti ničim izazvanog napada Rusije na Ukrajinu, gomilanja ruskih vojnih snaga u Bjelorusiji, proizvoljnog sprovođenja lokalnih zakona, potencijala građanskih nemira, rizika od pritvora i zbog toga što ambasada ograničena mogućnost da se pomogne američkim državljanima koji borave ili putuju u Bjelorusiju”, naglasila je ambasada.

  • Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Vol strit džurnal: Novo rusko oružje parališe ukrajinsku vojsku

    Ruski sistemi za distanciono miniranje “zemljedelije” usporavaju kontraofanzivu Ukrajine, prenosi list “Vol strit džornal”.

    “Ti sistemi mogu da postavljaju minska polja na rastojanju od pet do 15 kilometara. To je samo jedan od sistema koji koriste Rusi kako bi u pravom smislu reči zasejali polja minama”, navodi list.

    Taj sloj zaštite, prema pisanju lista, znatno usporava Oružane snage Ukrajine i primorava vojnike da zauzimaju takve položaje na kojima su laka meta za ruske helikoptere, artiljeriju i dronove.

    “Svakog dana imamo jednog stručnjaka za uklanjanje mina manje. On je ili ranjen, ili je dvestoti poginuli”, naveo je ukrajinski vojnik u razgovoru za list.

    Princip rada “zemljedelija” je sličan višecevnim raketnim bacačima, a sistem omogućava da se na elektronskoj mapi registruju koordinate pada projektila i da se komandi prenose podaci.

  • Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Traži se “glava” Šojgua i Gerasimova?

    Ruske bezbjednosne službe navodno su rekle predsedniku Rusije da smjeni ministra obrane Sergeja Šojgua, navodi američki Blumberg.

    Od Vladimira Putina, takođe navodno, se zahteva i da sprovede punu mobilizaciju.

    Izveštaj na koji se poziva Blumberg proizilazi, kako je navedeno, od izvora iz ruske elite, koji su navodno bili razočarani “slabim” odgovorom Putina na pobunu Vagner grupe i sada sugerišu da bi Šojgu i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov trebalo da budu smenjeni.”Sigurnosni tvrdolinijaši žele zamijeniti Šojgua kao dio prijelaza na agresivnije ratovanje, uključujući potpunu mobilizaciju i izvanredno stanje, prema pet osoba upoznatih sa situacijom”, stoji u izvješću.

  • BRIKS + još 20?

    BRIKS + još 20?

    Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa izrazio je podršku proširenju međunarodnog saveza BRIKS.

    “Prošireni BRIKS će predstavljati raznoliku grupu nacija koje dele zajedničku želju da stvore uravnoteženiji svetski poredak”, rekao je Ramafosa u televizijskom obraćanju naciji u nedelju, prenosi Blumberg.

    Samitu će prisustvovati generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i više od 30 šefova afričkih država, kao i drugih lidera takozvanog “globalnog juga”.

    Lideri BRIKS-a — Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike — održaće trodnevni samit koji počinje 22. avgusta, a moguće proširenje saveza je visoko na dnevnom redu. Više od 20 nacija se zvanično prijavilo za pridruživanje, rekao je Ramafosa.

    Zvanično formiran 2009. godine, BRIKS se trudio da stekne onu vrstu geopolitičkog uticaja koji odgovara njegovom kolektivnom ekonomskom dometu.

    Sadašnje članice bloka predstavljaju više od 42 odsto svetske populacije i čine 23 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i 18 odsto trgovine, prenosi portal Biznis.

  • Procurilo: Ukrajina će pasti?

    Procurilo: Ukrajina će pasti?

    U SAD se sve više sumnja da će Ukrajina ove godine ostvariti ciljeve svojih ofanzivnih operacija, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

    Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

    Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

    Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

    Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

    Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

    Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

    Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

    Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

    Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

    Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

    Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

    Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

    Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

    Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

    Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

    Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

    Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

    Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

    Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

    Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

    Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.