VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Austrija se zalaže za brzi prijem Zapadnog Balkana u EU, ali ne i Ukrajine

    Austrija se zalaže za brzi prijem Zapadnog Balkana u EU, ali ne i Ukrajine

    Austrijski kancelar Karl Nehammer otvoreno je odbacio brzi pristup Ukrajine Europskoj Uniji, ali je podržao ulazak država Zapadnog Balkana u blok navodeći utjecaj Kine koja, kako je rekao, razvija sve jaču prisutnost u regiji.

    Neće biti “brze procedure” za ulazak u EU za zemlje poput Ukrajine, rekao je Nehammer u svom obraćanju na Europskom summitu u Salzburgu u nedjelju navečer, objavio je lokalni dnevnik Kronen Zeitung, prenosi AA.

    “Trebaju postojati jednaki uvjeti jer se Europska zajednica također mora ozbiljno shvatiti kroz okvire članstva koje sama sebi postavlja”, rekao je Nehammer.

    Kancelar je dodao da će Beč ostati “snažan i pouzdan partner država Zapadnog Balkana u postizanju jednakih uvjeta za članstvo u EU”.

    Nehammer se založio i za što brži prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU. Austrijske kompanije su među najvećim investitorima u regiji, naglasio je.

    Prema njegovim riječima, Kina je u procesu razvijanja jače prisutnosti na Zapadnom Balkanu i Europa “ne bi trebala biti naivna” pred ovom situacijom, dodao je Nehammer.

    U Salzburgu se održava godišnja konferencija o aktualnim europskim temama koje se tiču budućih strategija i izazova za politiku i poslovanje. Konferenciju organizira Institut regija Europe (IRE) koji je osnovan 2004. godine. Institut je osnovan s ciljem stvaranja foruma europskih regija, općina i poduzeća.

  • Bijela kuća: Imamo sredstava za vojnu pomoć Kijevu za još nekoliko nedjelja

    Bijela kuća: Imamo sredstava za vojnu pomoć Kijevu za još nekoliko nedjelja

    Sjedinjene Američke Države imaju sredstava za vojne isporuke Ukrajini za još nekoliko nedjelja, dalja pomoć može biti pod dovedena u pitanje bez odluke Kongresa o dodatnim izdvajanjima, izjavio je koordinator strateških komunikacija u Savetu nacionalne bezbjednosti pri Bijeloj Kući DŽon Kirbi.

    On je u intervjuu Si-En-En-u pozvao zakonodavce da požure sa izdvajanjem 24 milijarde dolara, dok se na frontu, prema njegovim tvrdnjama, zadržavaju povoljni uslovi za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine.

    Kirbi je dodao da se na isporuke oružja Ukrajini negativno može odraziti i “šatdaun”, obustava aktivnosti federalne vlade jer Kongres nije odobrio kompletan budžet za 2024. finansijsku godinu ili kratkoročni. Takva situacija je moguća već 1. oktobra.

    • Kad dođe zima, objema vojskama biće otežano manevrisanje, dejstvovanje. Zato mi želimo da ih snabdijemo (Oružane snage Ukrajine) svim neophodnim, dok se na kopnu zadržavaju povoljni uslovi – smatra Kirbi.

    Istovremeno, on je potvrdio da je u Ukrajinu stigla prva partija američkih tenkova “abrams”, a nove isporuke ovih vozila planirane su narednih nedjelja.

    Ranije je gotovo 30 kongresmena republikanaca u pismu, čiju je kopiju dobio “Vol strit džurnal”, obavijestilo Bijelu kuću da odbijaju zahtjev za izdvajanje 24 milijarde dolara za potrebe Kijeva.

    Krajem avgusta Bijela kuća tražila je od Kongresa sredstva koja bi pokrila potrebe federalne Vlade u toku usaglašavanja kompletnog budžeta za 2024. finansijsku godinu.

    Kratkoročni budžet je osmišljen da spreči obustavu rada Vlade zbog iscrpljivanja sredstava. Takozvani “šatdaun” moguć je već 1. oktobra, kada u SAD počinje nova finansijska godina. Privremeni budžet treba da bude usvojen do 30 septembra.

  • Lajčak zabrinut zbog Kosova

    Lajčak zabrinut zbog Kosova

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je danas da je održao “intenzivne i veoma sadržajne konsultacije” sa diplomatskim savjetnicima lidera Francuske, Njemačke i Italije i izaslanikom SAD Gabrijelom Eskobarom.Razgovarali smo o narednim koracima u vezi sa primjenom Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i o situaciji na sjeveru Kosova, napisao je Lajčak na društvenoj mreži Iks.

    On je svima zahvalio na punoj podršci.

    Sastanku su, pored Eskobara, prisustvovali savjetnik francuskog predsjednika Emanuel Bon, savjetnik njemačkog kancelara Jens Pletner i savjetnik italijanske premijerke Frančesko Talo.

  • Britanci tvrde: Rusi su izgubili kod Bahmuta

    Britanci tvrde: Rusi su izgubili kod Bahmuta

    Britansko Ministarstvo odbrane objavilo je informaciju o situaciji u Bahmutu. Reč je o dnevnim informacijama koje se prikupljaju preko obaveštajnih službenika.

    Britanci tvrde da su Ukrajinci odbili sve ruske kontranapade na Bahmutu i ​​zadržali kontrolu nad oslobođenom teritorijom. “Tokom protekle nedelje, ruske snage su uložile napore da pokrenu lokalne kontranapade na ukrajinske snage koje napreduju u sektorima Orihiv i Bahmut.”

    “U obe oblasti, ukrajinske snage su pobedile ruske napade i zadržale kontrolu nad nedavno oslobođenom teritorijom”, pišu Britanci.

    “Komentari koje je objavila ruska vojna zajednica ukazuju na krajnje razočaranje među onima koji su bili uključeni u ove kontranapade, posebno u blizini Bahmuta, sa izveštajima o “loše osmišljenim” napredovanju, nedostatku artiljerijske podrške i velikim žrtvama”, pišu Britanci.

    Tokom proteklih devet meseci, ruske snage u Ukrajini pokazale su se sposobnim da izvode snažne odbrambene operacije. Međutim, oni i dalje pokazuju samo minimalne ofanzivne sposobnosti. Komandanti se bore da orkestriraju složene zajedničke operacije, koncentrišu dovoljno artiljerijske municije i održe visok moral i napadački duh, pišu Britanci.

  • Ukrajina tvrdi: Ubijen je

    Ukrajina tvrdi: Ubijen je

    Ukrajina tvrdi da je u napadu na Sevastopolj poginuo komandant ruske Crnomorske flote Viktor Sokolov.

    Savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko objavio je na svom nalogu na platformi X da je Sokolov poginuo u napadu ukrajinskih snaga na štab ruske Crnomorske flote sa još 34 ruska oficira.

    “U udaru na štab ruske Crnomorske flote poginula su 34 oficira, uključujući i komandanta ruske Crnomorske flote. Još 105 okupatora je ranjeno. Zgrada štaba se ne može obnoviti”, naveo je Geraščenko.

    Sokolov, koji ima čin admirala, najviši je ruski oficir koji je ubijen od početka rata u februaru 2022. godine.

    On je na mestu komandanta Crnomorske flote od avgusta 2022, a čin admirala dobio je u junu ove godine.

  • Poljski šef diplomatije optužio Šolca za miješanje u izbore

    Poljski šef diplomatije optužio Šolca za miješanje u izbore

    Zbignjev Rau, poljski ministar spoljnih poslova, optužio je Olafa Šolca, njemačkog kancelara, za pokušaj miješanja u parlamentarne izbore u Poljskoj.

    Optužba je uslijedila nakon što je Šolc izrazio zabrinutost jer Varšava, navodno, toleriše ilegalnu šemu izdavanja viza migrantima koji dolaze iz zemalja van EU.

    “Najnovija izjava njemačkog kancelara Olafa Šolca krši principe suverene jednakosti zemalja, koja je jedan od temelja dobrih komšijskih odnosa i prijateljske saradnje sa Poljskom”, napisao je Rau na društvenoj mreži “X”.

    Naglasio je da su unutrašnja pitanja Poljske izvan nadležnosti njemačkog kancelara.

    “Izjave u vezi s tim nagovještavaju pokušaj miješanja u unutrašnja pitanja Poljske i u predizbornu kampanju u zemlji”, naveo je poljski šef diplomatije. Rau je pozvao Šolca da poštuje suverenitet Poljske i da se suzdrži od izjava koje štete odnosima dvije zemlje, prenijela je “Russia Today”.

    Šolc je ranije zahtijevao “objašnjenje” Varšave u vezi sa navodima da je Vlada Poljske tolerisala ilegalnu viznu šemu u koju su bili umiješani migranti iz zemalja van EU, prenio je B92.

    On je govorio u prilog sprovođenju dodatnih mjera na granici sa Poljskom, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Njemačke pozvalo je poljskog ambasadora u Berlinu na razgovor u vezi sa tim pitanjem.

  • Makron predstavio ekološki plan – “ekologija na francuski način”

    Makron predstavio ekološki plan – “ekologija na francuski način”

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron predstavio je nacionalni “ekološki plan” za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 55 odsto i okončanje upotrebe fosilnih goriva do 2030. godine.

    Govoreći poslije sastanka sa ministrima, Makron je rekao da će dodatnih 10 milijardi evra biti uloženo u program od 50 tačaka, koji je opisao kao “ekologija na francuski način”, prenosi Gardijan.

    “Od suštinskog je značaja da Francuska smanji zavisnost od fosilnih goriva, uglja, benzina i gasa, koje više ne proizvodimo, ali od kojih zavisimo”, naveo je Makron, dodavši da je cilj da se ta zavisnost smanji sa trenutnih 60 na 40 odsto do 2030. godine, prenosi Tanjug.

    Istakao je da je prioritet da do januara 2027. godine potpuno bude prekinuto korišćenje uglja za proizvodnju električne energije.

    Makronov ekološki plan uključuje i ubrzanje proizvodnje električnih automobila, nove projekte u vezi sa vetroelektranama na moru, otvaranje nekoliko fabrika baterija na severu zemlje, kao i mapu na kojoj će biti predstavljeno gdje se mogu naći prirodni resursi u Francuskoj, uključujući vodonik i osnovne elemente za litijumske baterije.

    Pored toga, francuska vlada će uložiti 700 miliona evra za razvoj regionalne željezničke mreže.

  • Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Stejt department: Beograd i Priština da se uzdrže od podizanja tenzija

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da Sjedinjene Američke Države najoštrije osuđuju, kako je naveo, “koordinisane nasilne napade” na tzv. kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i pozivaju Beograd i Prištinu da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije.

    “Dakle, prije svega, mi najoštrije osuđujemo koordinisane nasilne napade na kosovsku policiju. Izražavamo duboko saučešće porodici narednika kosovske policije koji je nastradao na dužnosti. Počinioci ovog zločina moraju biti pozvani na odgovornost kroz transparentan istražni proces.

    Pozivamo vlade Kosova i Srbije da se uzdrže od bilo kakvih radnji ili retorike koje bi mogle dodatno da podstaknu tenzije i da odmah rade u koordinaciji sa međunarodnim partnerima na deeskalaciji situacije, osiguraju bezbjednost i vladavinu prava i vrate se dijalogu uz posredovanje EU”, saopštio je Miler na pres konferenciji, prenosi Pavlovic Today.

    U selu Banjska je u noći između subote i nedjelje došlo do sukoba lokalnih Srba i tzv. kosovske policije, pri čemu su poginula četvorica Srba i jedan policajac.

    Na pitanje Pavlovic Today da li će, s obzirom na to da tzv. kosovsku policiju djelimično finansiraju SAD, zatražiti istragu o mogućoj prekomjernoj upotrebi sile i policijske brutalnosti, posebno u svijetlu prijavljene upotrebe snajpera, Miler je rekao da je video izvještaje, ali da, prema njegovim saznanjima, “oni nisu potvrđeni i da neće da govori o njima”.

  • Oglasio se Kremlj o dešavanjima na KiM

    Oglasio se Kremlj o dešavanjima na KiM

    Kremlj pažljivo prati napetu i potencijalno opasnu situaciju na Kosovu i Metohiji i svjedoči tradicionalno pristrasnom stavu protiv Srba, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Situacija je ekstremno teška. Na Kosovu vidimo tradicionalno prilično pristrasan stav protiv Srba. To je tako tradicionalno neuravnotežena linija. Situacija tamo je, zaista, veoma napeta i potencijalno opasna. Pažljivo pratimo”, naglasio je Peskov komentarišući jučerašnje događaje u Banjskoj.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da su trojica Srba sa Kosova i Metohije stradala u selu Banjska, od kojih dvojica od snajperske vatre sa velike udaljenosti, a postoji bojazan da je ubijen još jedan.

    “Noćas u 2.46 časova grupa Srba sa Kosova postavila je dva kamiona kao barikade u Banjskoj na severu Kosova, zatim je došla kosovska policija koja je pokušala da ih ukloni. Nakon toga došlo do sukoba sa Srbima u kojem je ubijen policajac Afrim Bunjaku i ranjeno još jedno lice”, rekao je Vučić.

    On je naveo da se u Banjskoj dogodilo to da su se Srbi sa Kosova i Metohiji pobunili ne želeći više da trpe teror premijera samoproglašenog Kosova Aljbina Kurtija.

  • “Sve se sada komplikuje “

    “Sve se sada komplikuje “

    Jedan od najpoznatijih istoričara današnjice Nial Ferguson upozorava da će u godini pred nama pitanje podrške Ukrajini postati “kontraverzno”.

    On je, u analizi za Blumberg, naveo da teret svih vrsta pomoći Ukrajini nije ravnomerno globalno raspodeljen, kao i da će se ta ista podrška istopiti sledeće godine zbog promene stavova građana, ali i širih političko-ekonomskih pitanja.

    “Vredno je napomenuti da je na mnoge načine pomoć manja nego što se to čini na prvi pogled. Ukupno je 39 zemalja dalo ili obećalo neki oblik podrške u ukupnom iznosu od 250 milijardi evra, od čega 16 zemalja i EVropska unija daju veliku većinu. Tih 39 zemalja predstavlja 59 odsto globalnog BDP-a, ali samo 11 odsto svetske populacije”, naveo je on.

    Zatim objašnjava da iza tog relativno niskog nivoa pomoći stoji suzdržanost velikog broja zemalja tzv. Globalnog Juga prema Ukrajini, a za to postoji više razloga, što se najbolje moglo primetiti iz zajedničkog saopštenja na zadnjem G20 skupu, na kom je izostala eksplicitna osuda Rusije kao agresora.

    Naime, objašnjava dalje Ferguson, s jedne strane te države i dalje gledaju na Zapad kao izvor kolonijalizma, a s druge imaju razloga da se ne zamere Rusiji, kao i Kini.

    Ali, naglašava on, no što je intrigantno je da članice EU počinju da preuzimaju uvjerljivo najveći deo tereta pomoći Ukrajini, puno više nego pre samo nekoliko meseci.

    Ono što je problem ove situacije je da u SAD-u republikanci sve više relativizuju pitanje pomoći Ukrajini te se može očekivati dalje splašnjavanje američkog entuzijazma prema svim oblicima pomoći Ukrajini, što znači da bi EU morala da izvuće najveći deo tereta, pri čemu evropska ekonomija ima puno teže posledice sukoba u Ukrajini nego američka.

    “Većina medijskih rasprava o ovom pitanju usredotočuje se na opadajući entuzijazam među Amerikancima – posebno republikancima – za finansiranje ratnih napora Ukrajine. Nedavna anketa CBS-a pokazala je pad podrške birača za slanje oružja u Ukrajinu, s 49 odsto u februaru na 39 sada. Podrška republikanaca čak i slanju pomoći i zaliha pala je s 57 odsto na 50”, naglašava istoričar.

    Ali, on naglašava da evropski stavovi mogu biti važniji i da im se nekako pridaje manje pažnje. Prema njegovim rečima, sprovedena su dva velika istraživanja Eurobarometra o stavovima građana EU-a od ruske invazije, jedno u aprilu 2022. i jedno u avgustu 2023.

    “U celini, Evropljani i dalje podržavaju Ukrajinu, ali tamo je entuzijazam smanjen. Za 19 postotnih bodova smanjen je udeo onih koji se ‘potpuno slažu‘ s prihvatanjem ljudi koji beže od rata. Za 17 bodova pao je udeo onih koji se potpuno slažu s finansiranjem nabavke i isporuke vojne opreme Ukrajini. Udeo onih koji se u potpunosti slažu s finansijskom i ekonomskom podrškom Ukrajini pao je za 16 bodova….”,navodi ferguson.

    Drugim rečima, objašnjava on, iako većina lidera EU, a pogotovo predstavnici institucija EU, stvaraju utisak da je podrška Evropljana Ukrajini u sukobu s Rusijom zamalo pa apsolutna, podaci Eurobarometra otkrivaju kako je podrška finansiranju vojne opreme za Ukrajince pala na samo 24 odsto.