VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Švedski premijer zbog nasilja bandi pozvao u pomoć i vojsku

    Švedski premijer zbog nasilja bandi pozvao u pomoć i vojsku

    Švedski premijer Ulf Kristersson pozvao je šefa oružanih snaga i policijskog komesara u pokušaju da zaustavi nasilje bandi. Samo u septembru u Švedskoj ubijeno je 11 osoba.

    Dvije su osobe ubijene u odvojenim pucnjavama u Stockholmu u srijedu, a jedna žena ubijena je kada je bomba uništila kuću.

    “Ovo je teško vrijeme za Švedsku. Jedna 25-godišnja žena otišla je sinoć u svoj krevet, ali se nije probudila”, rekao je premijer Ulf Kristersson tokom rijetkog televizijskog obraćanja naciji.

    On je zatim najavio: “”Lovit ćemo bande i porazit ćemo bande”.

    Kristersson je formirao manjinsku vladu desnog centra nakon prošlogodišnjih izbora uz podršku populističkih i antiimigrantskih švedskih demokrata, okončavši osmogodišnju vladavinu Švedske pod vodstvom socijaldemokrata.

    Njegova je koalicija pobijedila na izborima djelomično zahvaljujući obećanju da će zaustaviti rastuće nasilje bandi, a pokrenula je i niz inicijativa, poput većih ovlasti policije i strožeg kažnjavanja za zločine s oružjem.

    Mjere tek trebaju stupiti na snagu, no Kristersson je za probleme okrivio bivše vlade.

    “Neodgovorna imigracijska politika i neuspješna integracija su ono što nas je dovelo ovdje”, rekao je Kristersson.

    Švedska je desetljećima imala liberalnu useljeničku politiku i primila je više imigranata po glavi stanovnika nego bilo koja druga evropska nacija tokom migracijske krize 2015. godine. Bivša vlada predvođena socijaldemokratima promijenila je tu politiku, ali ju je pooštrila Kristerssonova vlada. Oko 20 posto od 10,5 miliona stanovnika Švedske rođeno je u inozemstvu.

    Ranije u četvrtak, opozicioni Socijaldemokrati, najveća stranka u parlamentu, pozvali su vladu da promijeni zakon, dopuštajući vojsci da pomogne zaustaviti nasilje bandi.

    “Ovo nije Švedska, takva Švedska ne bi trebala biti”, rekla je čelnica socijaldemokrata Magdalena Andersson.

    Policija procjenjuje da je oko 30.000 ljudi u Švedskoj direktno uključeno ili ima veze s kriminalnim grupama. Nasilje se također proširilo iz velikih urbanih područja u manje gradove u kojima je nasilje bilo rijetka pojava.

  • Zelenski traži od NATO još PVO

    Zelenski traži od NATO još PVO

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom više sistema PVO za odbijanje ruskih napada.

    Ti napadi se, kako je dodao, posebno očekuju tokom zime.

    “Generalni sekretar se složio da uloži napore da nam pomogne da mobiliše članice NATO”, rekao je Zelenski u Kijevu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.

    “Moramo zajedno da prebrodimo zimu, da zaštitimo našu energetsku infrastrukturu i živote naših građana”, rekao je Zelenski.

    Stoltenberg je rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruske vojske napreduje.

    “Danas vaše snage napreduju. Suočene su sa žestokim borbama, ali malo po malo napreduju”, rekao je Stoltenberg. ;

    “Ukrajinci se bore za svoje porodice i svoju slobodu”, rekao je generalni sekretar NATO, navodeći da se “Moskva bori za svoje imperijalističke iluzije”.

    Na sastanku je bilo reči i o priključenju Ukrajine NATO, a Zelenski je ocenio da je “pitanje vremena kada će Ukrajina biti de jure članica NATO”. “Činimo sve da taj trenutak bude bliže”, rekao je Zelenski iako su saveznici odbijali da Kijevu daju rok za pristupanje na poslednjem samitu u julu u Litvaniji.

    Stoltenberg, koji je danas doputovao u nenajavljenu posetu Kijevu, rekao je da je “Ukrajina bliža NATO nego ikada do danas”.

  • Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija zbog rastućih cena i smanjene ponude sirove nafte na svetskom tržištu prodaje Indiji naftu Ural po ceni od 80 dolara po barelu.

    To je za 20 dolara po barelu više nego cena koju organizacija G7 pokuša da nametne Moskvi.

    Podaci trgovaca naftom i proračuni Rojtersa pokazuju da će Rusija iz zaliva u Baltičkom moru u oktobru isporučiti naftu za indijske rafinerije po ceni od približno 80 dolara po barelu.

    Nafta Ural je mnogo skuplja nego u prvoj polovini godine, ali alternative su još manje povoljne i nisu lako dostupne, izjavio je jedan od trgovaca naftom za britansku agenciju.

    Cena nafte Ural je u julu prešla granicu od 60 dolara za barel koju je odredila G7, a od tada se u proseku drži znatno iznad ovog nivoa, prenosi portal oilprice.com.

    Prosečna cena nafte Ural je u avgustu iznosila 74 dolara za barel.

  • Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ukrajinske snage postepeno osvajaju teritorije u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Stoltenberg je rekao da se ruske snage bore za “imperijalne zablude” Moskve, prenosi Rojters.

    Stoltenberg je naveo da NATO sada ima velike okvirne ugovore sa kompanijama za proizvodnju oružja u vrednosti od 2,4 milijardi evra za municiju, uključujući milijardu evra u čvrstim porudžbinama.

    On je rekao da će takvi ugovori omogućiti članicama NATO-a da se popune njihove iscrpljene zalihe dok istovremeno nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu municijom.

    Stoltenberg je takođe osudio ruske vazdušne udare u blizini ukrajinske granice sa Rumunijom, koja je članica NATO-a.

    Rekao je da nema dokaza da su ti udari bili namerno usmereni na Rumuniju, ali je istakao da su oni “nepromišljeni” i “destabilizujući”.

  • “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    Prvi primerci američkog osnovnog borbenog tenka “abrams” stigli su u Ukrajinu, a ruski stručnjaci su progovorili o tom američkom navodnom “superoružju”.

    Od svih tenkova koje je Ukrajina dobila, “abrams” je najteži i smatra se sposobnijim od “leoparda”, ali Zapad šalje Ukrajini starije, nemodernizovane verzije “abramsa”, kaže Boris Rožin, vojni ekspert iz Centra za vojnopolitičko novinarstvo.

    Rožin dodaje da je ruski pandan veoma hvaljenom “abramsu” tenk T-90.

    “T-90 ima prednost u odnosu na abrams u pokretljivosti, lakše prolazi kroz teške terene i brži je”, objašnjava Rožin.

    T-90 se dobro pokazao u Ukrajini
    On kaže da se tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mogla videti veoma česta primena tenka T-90 u borbenim operacijama.

    “Taj tenk je uglavnom korišćen kao podrška pešadiji i T-90 se u toj ulozi dobro pokazao. Teško je reći kako će abrams odgovoriti toj ulozi”, kaže vojni ekspert.
    Rožin podseća da je “abrams” široko korišćen tokom borbenih operacija u Iraku i Avganistanu. Međutim, u tim situacijama nisu postojale bespilotne letelice koje love tenkove i još nije jasno kako će se “abrams” nositi sa tim problemom.

    “Videli smo kako je unapređena zaštita tenka T-90 – dobio je zavarene vizire (metalne ramove iznad kupole i na bočnim stranama), dodatnu dinamičku zaštitu, kao i zaštitu motorno-menjačkog prostora od udara. Abrams ima slične probleme kao i nemački leopard i britanski čelindžer, slabu tačku na kupoli, a i generalno su ti tenkovi slabo zaštićeni od udara drona. Najosetljiviji su gornja strana kupole i motorni prostor. U tom pogledu, abrams je inferiorniji u odnosu na T-90”, kaže Rožin.

    Ruski tenk T-90 je lakši nego “abrams”, ima bolje manevarske sposobnosti i prilagođen je istočnoevropskom terenu i vremenskim uslovima. Međutim, kada je “abrams” u pitanju, postoji rizik da ostane zaglavljen u blatu, kaže Rožin.

    “Nedavno je pokušana upotreba švedske modifikacije leoparda 2 u blizini Svatova. Međutim, oni su se jednostavno zaglavili i kasnije su pogođeni dronovima”, objašnjava Rožin.

    Front u Ukrajini predstavlja izazov za NATO tenkove tokom jeseni i zime, dok T-90 nema taj problem, navodi Rožin. Kada su manevarske sposobnosti u pitanju, “abrams” je lošiji čak i od starog sovjetskog tenka T-64, koje koriste ukrajinske snage, kaže Rožin.

    Tenkovski dueli retki u SVO
    Tenkovski dueli retki su u zoni specijalne vojne operacije, pošto se tenkovi uglavnom koriste kao podrška pešadiji u napadu na protivnička utvrđenja.

    “Bilo je epizoda u kojima su tenkovi korišćeni za uništavanje neprijateljskog oklopa, ali su češće u upotrebi kao ofanzivno oružje za napad na utvrđene položaje”, podvlači ruski ekspert

    Američki tenk M1 “abrams” dizajniran je sedamdesetih godina 20. veka za borbu protiv sovjetskih tenkova i drugih oklopnih vozila.

    U međuvremen, doživeo je veliki broj unapređenja, pa je sada opremljen topom koji može da ispaljuje i potkalibarnu protivoklopnu municiju i kumulativne projektile. Pojedine vrste municije koju koristi imaju bojeve glave sa volframom, dok je u nekima osiromašeni uranijum.

    Kada je u pitanju ruski tenk T-90, osnovni borbeni tenk treće generacije, koji je naslednik T-72, i on je ozbiljno unapređen prethodnih godina. Poslednja njegova verzija je T-90M “proriv” (Proboj) koji je dobro zaštićen od konvencionalne municije, vođenog oružja i protivtenkovskih raketa. Naoružan je topom glatke cevi od 125 milimetara sa automatskim punjačem i mitraljezom od 12,7 milimetara kojim se upravlja daljinskim putem.

    Rožin kaže da je vatrena moć ovog tenka poboljšana zahvaljujući municiji ZVM59 “svinjec 1” i 3VM60 “svinjec 2”.

    Ruski vojni posmatrači tvrde na kanalima na Telegramu da je municija od 125 milimetara 3VM60 “svinjec-2” korišćena u zoni specijalne vojne operacije.

    To je potkalibarni projektil koji sadrži volfram karbid i može da probije čelični oklop debljine 700 milimetara, sa udaljenosti od dva kilometra. Vojni stručnjaci kažu da ti projektili mogu da probiju oklope nemačkog “leoparda”, britanskog “čelindžera” i američkog “abramsa”.

    Kako će se koristiti “abramsi” u Ukrajini
    “Generalno, u takvoj bici je najvažnije ko prvi spazi neprijatelja, jer on obično pobeđuje. Važno je razumeti da tenkovi ne operišu u vakuumu, već u sadejstvu sa izviđačkim dronovima. Ako spazite metu, ali vas neprijatelj ne vidi, možete da mu se prilagodite i izvedete udar posle kog neprijatelj neće moći da odgovori. Zato je ponekad važno osmatranje i identifikovanje meta, pa sada borbeni učinak nije uslovljen samo tenkom, već kombinacijom faktora, načinom na koji sadejstvuje sa taktičkom izvidnicom i kakva mu je zaštita iz vazduha obezbeđena”, objašnjava Rožin.

    On ne isključuje mogućnost da će Ukrajinci koristiti “abramse” na specifičan način, za borbu protiv ruskih oklopnih vozila i osnovnih borbenih tenkova.

    “Prema izjavama iz Pentagona, vidimo da oni žele da se abramsi koriste na specifičan način. Ne na način na koji je pokušana upotreba leoparda za probijanje ruske odbrane. I najverovatnije je da će Ukrajinci koristiti abramse na ograničen način, kako bi izbegli velike gubitke i ostvarili neke rezultate. Tako će, možda, oni biti upotrebljeni u slučaju ruskog napredovanja, kako bi im se suprotstavili kao pokretno antitenkovsko oružje, za borbu protiv ruskog oklopa”, tvrdi Rožin.

    Međutim, kako dodaje, treba imati na umu da Vašington Kijevu isporučuje zastarele modele.

    “Važno je razumeti da SAD snabdevaju Ukrajinu tenkovima koji su kreirani na osnovu realnosti Hladnog rata. Poslednje modifikacije ovog tenka SAD čuvaju za sebe, ne daju ih Ukrajini. A ti modeli imaju bolju optiku, bolju elektroniku, unapređenu bezbednost i dodatni uranijumski oklop”, kaže ovaj ruski vojni ekspert i dodaje da isporuka 31 “abramsa” neće moći da promeni trenutno stanje na frontu.

  • Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Poznato kad počinje suđenje Trampu

    Apelacioni sud u Njujorku odbio je danas da odgodi suđenje Donaldu Trampu za građansku prevaru, zakazano za 2. oktobar, nakon što je bivši američki predsjednik optužio sudiju da je pogriješio kada je odbio da odbaci veći dio ovog slučaja.

    Odluku od obijanju Trampovog zahtjeva donijelo je petočlano vijeće apelacoinog suda na Menhetnu.

    Vijeće je donijelo odluku dva dana nakon što je sudija državnog suda Artur Engoron utvrdio da su Tramp i njegova porodična firma uporno i na obmanjujući način precjenjivali Trampovu imovinu i njenu neto vrijednost da bi dobili bolje uslove za kredite i osiguranje.

    Tužbu protiv Trampa podnijela je u septembru 2022. godine državni tužilac Letiša Džejms, koja je njega, njegove odrasle sinove, Trampovu organizaciju i druge optužila za “zapanjujuću prevaru” u pogledu vrednovanja imovine.

    Džejmsova traži kaznu od najmanje 250 miliona dolara, zabranu Trampu i njegovim sinovima Donaldu mlađem i Eriku da vode poslove u Njujorku i petogodišnju zabranu Trampu i Trampovoj organizaciji da se bave komercijalnim nekretninama, prenosi Srna.

  • Ukrajinski političar: Dodjeljena nam je uloga “države-samoubice”

    Ukrajinski političar: Dodjeljena nam je uloga “države-samoubice”

    Bivši lider partije “Opoziciona platforma – Za život, zabranjene u Ukrajini, Viktor Medvedčuk govorio je o situaciji u Ukrajini, ali i Americi.

    Ukrajina se, kao rezultat uništenja državnosti i potpune zavisnosti od uprave spolja, pretvorila u obezvređenu imovinu, sa ulogom “davljenika”, “države-samoubice” u američkom scenariju koji je napravljen za nju, rekao je on.

    On je napomenuo da je Ukrajina, odbacivši Minske sporazume, a zatim i sve pregovore koji nisu vođeni pod njenim uslovima, uništila sopstvenu ekonomiju, infrastrukturu, energetiku i izgubila polovinu stanovništva.

    “Sve je to dovelo do virtuelnog uništenja državnosti i potpune zavisnosti od spoljne kontrole. Naravno, sve je to urađeno uz “burne i dugotrajne aplauze” Zapada, dok su režiseri procesa bili SAD i Velika Britanija”, napisao je Medvedčuk u članku “SAD odgovara poraz Ukrajine”.

    Istovremeno, političar je skrenuo pažnju na to ko je “postigao koje ciljeve i koji scenario stoji iza toga”.

    “Interesi SAD postoje i oni su u potpunosti zadovoljeni, a interesi drugih zemalja, na primer zemalja EU, nisu uzeti u obzir”, smatra on.

    “Sjedinjene Države su već uspele da preraspodele svetsko tržište u njihovu korist, faktički, dobivši kontrolu nad Evropom. I političku i ekonomsku. Američko vojno prisustvo u Evropi raste, američki vojno-industrijski kompleks dobija narudžbine o kojima nije mogao ni da sanja ranije”, dodao je Medvedčuk.

    I sada, prema njegovim rečima, Ukrajina ranjena i uništena vojnim dejstvima nikome nije potrebna.

    “Iskoristili su je i sada predstavlja obezvređenu imovinu. Mnogo je lakše zaraditi novac od vojnog poraza Ukrajine, jer ova država uopšte nije bila cilj američke politike, već samo sredstvo. Stoga je lakše otpisati milijarde američkih poreskih obveznika za poraz, plašiti ih Rusijom, a zatim tražiti nove milijarde”, smatra on.

  • Kineski hakeri ukrali 60.000 mailova američkog State Departmenta

    Kineski hakeri koji su ove godine provalili Microsoftovu (MSFT.O) platformu za e-mailove uspjeli su ukrasti desetine hiljada e-mailova sa naloga američkog State Departmenta, rekao je u srijedu službenik Senata.

    Zaposlenik, koji je prisustvovao brifingu IT službenika State Departmenta, rekao je da su zvaničnici rekli zakonodavcima da je 60.000 e-mailova ukradeno sa 10 računa State Departmenta.

    Devet žrtava radilo je na istočnoj Aziji i Pacifiku, a jedna na Evropi, prema detaljima brifinga koje je preko emaila podijelio zaposleni, koji je odbio da bude imenovan, piše Reuters.

    Američki zvaničnici i Microsoft rekli su u julu da su kineski hakeri povezani sa državom od maja pristupili email nalozima u oko 25 organizacija, uključujući američku trgovinu i State Department.

    Američki navodi da Kina stoji iza kršenja zaoštrili su ionako napete odnose između zemalja, jer je Peking negirao optužbe.

    Microsoft je ranije ovog mjeseca rekao da je hakiranje visokih zvaničnika američkog državnog i trgovinskog odjela proizašlo iz kompromitiranja korporativnog računa Microsoftovog inženjera.

  • Kijevu isporučen ultimatum?

    Kijevu isporučen ultimatum?

    Američki zvaničnici prosledili su Ukrajini listu “prioritetnih reformi”, sugerišući tako da bi buduća pomoć mogla da zavisi od toga.

    Dokument poslat iz Bele kuće verovatno je podeljen i drugima koji podržavaju Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, piše “Sputnjik”.

    U saopštenju u ponedeljak Američka ambasada u Kijevu je potvrdila da je “prosledila predloženu listu prioritetnih reformi” namenjenu “diskusiji i povratnim informacijama” među ukrajinskim zvaničnicima i drugim mogućim donatorima.

    “Ova lista je data kao osnova za konsultacije s Vladom Ukrajine i ključnim partnerima kao deo naše trajne podrške Ukrajini i njenim naporima da se integrišu u Evropu, što je cilj koji Sjedinjene Države snažno podržavaju”, dodala je Ambasada.

    To je u skladu sa prethodnim opaskama predsednika Džozefa Bajdena da njegova administracija “podržava reforme u borbi protiv korupcije” u Ukrajini, piše “Sputnjik”.

    Izjava američke ambasade usledila je pošto su ukrajinski mediji prethodno dobili kopiju liste predloženih reformi, a pojedine agencije su navele da će Kijev morati da sprovede reforme “da bi primio pomoć” u budućnosti.

    Prema dokumentu, američki zvaničnici su reforme razvrstali prema kategoriji hitnosti, a neke su označene kao “prioriteti od 0–3 meseca”, dok se za druge reforme očekuje da će se sprovoditi tokom dužeg vremena do 18 meseci.

    Najkonkretnije mere odnose se na ojačanje specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije, kao i pojačanje osoblja zasebnog nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije u Ukrajini.

    Među dugoročnim ciljevima su brojne sudske i ekonomske reforme, kao što su “liberalizacija” tarifa za gas i električnu energiju.

    U dokumentu se, takođe, ukrajinsko Ministarstvo odbrane poziva da bude rekonstruisano i uređeno u skladu sa “NATO standardima transparentnosti”, kao i da se redizajnira proces vojne nabavke.

    Iako je odobrio milijarde vojne pomoći Kijevu, američki predsednik je Ukrajinu u više navrata prozivao zbog “korupcije”, a Pentagon je nedavno osnovao poseban tim za praćenje protoka oružja prvi put otkako su se borbe s Moskvom od prošle godine rasplamsale, prenosi Raša tudej.

    Republikanci su u Kongresu zahtevali detaljniji prikaz američke pomoći u Ukrajini od februara 2022. godine a pozivajući se na određene podatke, grupa poslanika je to učinila i u pismu Beloj kući ove nedelje.

    Slične sumnje ima i ukrajinska javnost, a nedavno biranje lokalnih organa vlasti je pokazalo da 78 odsto anketiranih smatra predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kao “direktno odgovornog” za korupciju u vladi.

  • Lukašenko: Bez obzira na pritiske Dodik brine o svojoj otadžbini i narodu

    Lukašenko: Bez obzira na pritiske Dodik brine o svojoj otadžbini i narodu

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik brine o svojoj otadžbini i narodu i štiti nacionalne interese bez obzira na spoljne pritiske, istakao je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko u pismu koje je uputio Dodiku.

    • Dozvolite mi da izrazim iskrenu zahvalnost za tople i srdačne riječi koje ste mi uputili povodom mog rođendana. Veoma mi je prijatno čuti te riječi od čovjeka koji se takođe brine o svojoj otadžbini i narodu i štiti nacionalne interese, bez obzira na razne spoljne pritiske bez presedana – naveo je Lukašenko.

    Naglasio je da u potpunosti dijeli Dodikovo mišljenje koje se odnosi na neophodnost daljeg razvoja bilateralnih odnosa, kao i dostizanje višeg nivoa kvaliteta odnosa Srpske i Bjelorusije.

    Potvrdio je spremnost Bjelorusije da pomogne na sve načine.

    • Sa zadovoljstvom se sjećam našeg susreta i otvorenog konstruktivnog dijaloga. Rad sam da Vas ponovo ugostim na gostoprimljivoj bjeloruskoj zemlji. Primite, Vaša Ekselencijo, moje srdačne želje za dobro zdravlje, dobar duh, kao i izraze moga velikog poštovanja prema Vama – naveo je Lukašenko u pismu.