Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je tokom posete Kijevu izjavio da je Ukrajini potrebno još vojne pomoći.
On je rekao da je razgovarao o kontinuiranoj vojnoj pomoći EU tokom prvog sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovom, preneo je Rojters.
“Pripremamo dugoročnu bezbednosnu podršku Ukrajini”, dodao je Borelj.
Bivši ambasador SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Ričard Grenel ostao je zaprepašćen najnovijom izjavom tzv. predsednice KiM Vljose Osmani.
On je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks (bivši tviter) napisao:”Jao. Ovo je novo…Osmani kaže da Kosovo (takozvano Kosovo) ne mora da se pridržava svojih ranijih obaveza za osnivanje Zajednice srpskih opština jer oni već priznaju manjinska prava.
Prethodni kosovski lideri su ovu obavezu preuzeli u više sporazuma.
Bajdenov tim je još 3. juna zahtevao da Kurti i Osmani to urade. Osmani sada kaže da nema potrebe”.
Ruski predsednik Vladimir Putin planira da razgovara sa kineskim kolegom Si Đinpingom na marginama samita “Jedan pojas, jedan put” u Kini.
Putin je to napisao na Telegramu u objavi povodom 74. godišnjice od osnivanja Narodne Republike Kine, prenosi TASS.
“Uveren sam da će naši predstojeći razgovori tokom međunarodnog foruma ‘Jedan pojas, jedan put’ olakšati dalje proširenje čitavog spektra konstruktivnih rusko-kineskih veza od kojih korist imaju naši prijateljski narodi”, naveo je Putin.
Forum “Jedan pojas, jedan put” biće održan u oktobru.
Britanske trupe mogle bi biti poslane u Ukrajinu da pomognu u obuci vojnika prema planovima koje je otkrio novi ministar odbrane Velike Britanije Grant Shapps.
Shapps je razgovarao sa generalima o premještanju “više obuke” u ratom razorenu zemlju i pozvao britanske odbrambene firme da tamo uspostave proizvodnju.
U razgovoru za The Sunday Telegraph rekao je da je već razgovarao s Volodimirom Zelenskim o tome da Kraljevska mornarica pomaže u odbrani komercijalnih brodova u Crnom moru.
Britanija je tražila načine da pomogne Ukrajini da se osposobi za članstvo u NATO-u, dodao je on.
“Razgovarao sam o tome da se obuka na kraju približi i u Ukrajini”, rekao je Shapps.
“Posebno na zapadu zemlje, mislim da je sada prilika da se donese više stvari u zemlji, a ne samo obuka. Vidimo kako se BAE, na primjer, kreće u proizvodnju u zemlji. Želim da vidim i druge britanske kompanije da učine svoj dio tako što rade istu stvar”, rekao je ministar.
Više od 20.000 regruta iz Ukrajine prošlo je obuku u Velikoj Britaniji od početka 2022.
Ali, članice NATO-a izbjegavale su programe obuke u Ukrajini zbog rizika od uvlačenja osoblja u borbu s Rusijom.
Američki Kongres usvojio je zakonski prijedlog za privremeno finansiranje vlade, nekoliko sati uoči isticanja godišnjeg budžeta u ponoć. Na taj način omogućeno je da vladine službe ostanu otvorene i nastave da obavljaju svoje poslove i poslije 1. oktobra. Ova mjera ne obuhvata dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bijela kuća tražila.
Zakon, koji je pola sata prije isticanja roka potpisao predsjednik Džozef Bajden, predviđa finansiranje vlade do 17. novembra, što će članovima Kongresa omogućiti da pregovaraju o punom budžetu za fiskalnu 2024. godinu koja danas počinje, prenosi Glas Amerike.
Ova privremena mjera, osim finansiranja vlade, obuhvata i novac za katastrofe, ali ne i za dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bijela kuća tražila.
Privremeno finansiranje vlade u Senatu je u subotu uveče podržalo 88 senatora, dok je devet bilo protiv.
Prethodno je Predstavnički dom usvojio isti prijedlog većinom od 335 prema 91, a za prijedlog je glasalo više demokrata (svi osim jednog) nego republikanaca.
U SAD zakonski prijedlog moraju da usvoje oba doma Kongresa prije nego što ga potpiše predsjednik.
Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Kevin Mekarti zakazao je glasanje u Donjem domu Kongresa nekoliko sati prije četvrtog djelimičnog zatvaranja vlade u posljednjih deset godina.
Mekarti se time suprostavio desničarima u Republikanskoj stranci koji su insistirali na tome da bilo koji zakonski prijedlog bude usvojen samo glasovima republikanaca i sada bi mogli da pokrenu proceduru za Mekartijevu smjenu.
Šta znači blokada vlade
Da Kongres nije usvojio zakon o finansiranju vlade, od nedjelje u ponoć stotine hiljada vladinih službenika u SAD bilo bi poslato na prinudni odmor.
Komisija za hartije od vrijednosti bi obustavile većinu regulatornih aktivnosti, a zatvorila bi se i Američka služba za nacionalne parkove, navodi Rojters.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da bi zatvaranje vlade ugrozilo ekonomski napredak, obustavljanjem ključnih programa za mala preduzeća i djecu, i da bi moglo da odloži ključne infrastrukturne radove.
Djelimično zatvaranje vlade 1. oktobra bilo bi četvrto u posljednjoj deceniji, a uslijedilo bi samo četiri mjeseca nakon što je savezna vlada SAD zbog spora u Kongresu bila blizu situacije u kojoj ne bi bila u mogućnosti da izmiruje obaveze od 31 bilion dolara, navodi Rojters.
Ukrajina je osuđena da izgubi veliki deo teritorije jer nastavlja da u svemu slepo sluša Zapad, rekao je bivši američki obaveštajac Skot Riter.
On je to rekao u intervjuu za Jutjub kanal “Midvestern Marks”
“Predstavnici Ukrajine su došli u Tursku… Tamo je održan sastanak gde su dogovoreni uslovi rešavanja sukoba. Rusija im je predložila odlične uslove… Ali, NATO i Zapad im nisu dozvoli da to prihvate… Kao posledica toga već su izgubili dosta teritorija”, rekao je Riter.
Prema njegovom mišljenju, upravo zbog toga što Kijev ne prihvata uslove iz Istanbula preti im gubitak Harkova, Sumija, Dnjepropetrovska, Nikolajeva i Odese.
“Igra je završena, Ukrajina. Potpisali ste smrtnu presudu. Mogli ste da ostanete netaknuti da ste potpisali i ispunili uslove iz Istanbula”, zaključio je on.
Sukob u Ukrajini je obračun između dva slovenska bratska naroda u koji ostatak svijeta ne bi trebalo da se miješa, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.
U intervjuu za radio “Košut” Orban je rekao da sukob između Kijeva i Moskve “nije naš rat”, već “rat dva slovenska naroda” i samim tim druge nacije treba da nastoje da ga “izoluju, odvoje, spriječe da se dalje širi”.
On je dodao da Budimpešta želi da izoluje sukob, dok ostatak Zapada želi da ga globalizuje.
Orban je, međutim, priznao da Budimpešta i ostatak zapadnog svijeta imaju izrazito različite poglede na situaciju, gdje Zapad želi da globalizuju sukob i vidi ga kao svoj rat.
Prema Orbanu, ovaj pristup je pogrešan jer zapadne nacije rizikuju teške posljedice bez jasnog cilja.
Orban je ovu razliku u stavovima pripisao činjenici da se Mađarska direktno graniči sa Ukrajinom, dok je većina pristalica Kijeva prilično udaljena od te zemlje.
Mađarski premijer je napomenuo da, dok “desetine hiljada ljudi umiru”, linije fronta ostaju nepokretne i da postoji “stalna opasnost” da druge nacije budu pogođene sukobom.
Orban je takođe sugerisao da bi bila greška primiti Ukrajinu u ЕU prije nego što se sukob završi.
On je napomenuo da Kijev i Moskva imaju teritorijalne sporove i da je stoga teško predvideti koliko će Ukrajina na kraju biti velika ili mala i koliki će dio stanovništva ostati kada se neprijateljstva okončaju. On je rekao da su to ključni parametri za raspodjelu odgovornosti i resursa unutar ЕU.
Orban je istakao da evropski blok nema dovoljno sredstava i da trenutno mora da se odluči između podrške Ukrajini ili sopstvenih manje razvijenih zemalja članica, poput Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke i Hrvatske.
Ranije ovog mjeseca, Orban je predvidio da će “pogoršanje ekonomske situacije na Zapadu natjerati zemlje da se zalažu za mir” i da će pozvati Kijev da pregovara sa Moskvom.
Od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine, Mađarska je veoma kritična prema zapadnim ekonomskim sankcijama Rusiji, kao i prema isporuci sve naprednijeg naoružanja Ukrajini, podsjeća “Raša tudej”.
Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova.
Ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spreman je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji.
To je juče poručio šef diplomatije EU Đozep Borelj u praksi dokazujući strahovanja naše strane da će se kravavi obračun u Banjskoj koristiti za dodatni pritisak na našu državu i njeno rukovodstvo, a sve pod firmom navodog neprijateljskog čina protiv “suverene države Kosovo”.
Ova njegova izjava samo je prirodni nastavak onog što se u utorak uveče dešavalo na zasedanju Komiteta za politiku i bezbednost EU koji čine ambasadori zemalja članica.
Prema informacijama “Novosti”, najmanje sedam država zahtevalo je kaznene mere protiv Beograda “zbog ohrabrivanja terorističkih akcija na teritoriji nezavisne zemlje” ukoliko bi istraga to i potvrdila. Naši izvori iz diplomatskih krugova prenose nam da su u toj ideji prednjačile baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija, koje imaju poseban pik na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića zato što se uporno opiru da ne uvedu sankcije protiv Ruske Federacije. Tom sastanku, osim posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, navodno je prisustvovao i visoki zvaničnik SAD.
Time je uklopljen ceo pejzaž medijskog rata protiv Beograda koji traje od prvih nedeljnih rafala pokraj zadužbine kralja Milutina. Jer, sada se u opticaj vraća već oprobani arsenal pretnji iz devedesetih godina – sankcije i izolacija… koje je politički zapad patentirao na Srbiji i njenim građanima.
A, zaoštravanje kursa prema našoj zemlji nagovešteno je i pre oružanog obračuna na severu KiM i to kroz prizmu našeg odnosa prema Moskvi. U lepezi pritisaka na Beograd da uvede sankcije Rusiji EU je zaigrala na još jedan adut – potencijalno vraćanje viza za naše građane. To proizilazi iz upozorenja koje je iz Evropske komisije nedavno stiglo u Srbiju, a u kojem se navodi da su zabrinuti zbog najavljenih olakšanih procedura po kojima bi strani državljani mogli doći do našeg pasoša.
Iza ove birokratske dimne zavese kriju se Rusi koji su od rata pobegli u našu zemlju i traže ili su već dobili srpska dokumenta. U EU strahuju da će Rusi koji dobiju naše pasoše krenuti ka zemljama Zapada u koje možemo slobodno da putujemo, i poručuju da bi moglo do dođe do preispitivanja vizne liberalizacije. Ovakva upozorenja u Srbiju su stizala i u maju uz objašnjenje da naša država rizikuje bezvizni režim, jer se povećao broj državljana trećih zemalja koji dobijaju državljanstvo, a zatim ulaze u zemlje EU bez viza.
Poslanici Evropskog parlamenta će u utorak, 3. oktobra sa Evropskom komisijom i Evropskim savetom raspravljati o odnosima i dijalogu Beograda i Prištine. Tema će biti i situacija u opštinama na severu KiM. Predsednica EP Roberta Metsola izjavila je u sredu da sve činjenice o nedavnom napadu u selu Banjska moraju da budu utvrđene i pozvala sve strane da ulože iskrene napore da povrate mir i stabilnost.
Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je Andreja Troševa, koji je služio sa Vagnerom u Siriji, da vodi dobrovoljačke jedinice u ratu Rusije protiv Ukrajine.
Ruski predsednik Vladimir Putin zadužio je bivšeg pomoćnika pokojnog šefa Vagnera Jevgenija Prigožina da nadgleda dobrovoljačke borbene jedinice u Ukrajini, navodi se u saopštenju Kremlja danas.
“Na prošlom sastanku smo razgovarali o tome da vi nadgledate formiranje dobrovoljačkih jedinica koje mogu da izvršavaju različite zadatke, pre svega naravno u zoni specijalne vojne operacije”, rekao je Putin Andreju Troševu.
Na sastanku, kome je takođe prisustvovao zamenik ministra odbrane Junus-Bek Jevkurov, podvučena je integracija boraca iz plaćeničke grupe Vagner u redovnu vojsku Rusije nakon Prigožinove pobune u junu.
Neuspešna kontraofanziva Ukrajine predstavlja opasnost za Kijev, jer bi nedostatak napretka na bojnom polju mogao da dovede do sve manje podrške Zapada.
To navodi “Njujork tajms” u svojoj najnovijoj analizi situacije na terenu.
U članku se ističe da je, iako su protekli meseci bili obeleženi intenzivnim borbama u celom regionu, linija fronta uglavnom ostala nepromenjena.
Kijevski zvaničnici za nedostatak napretka okrivljuju dobro utvrđenu rusku odbranu, minska polja i kašnjenja u isporukama zapadnog oružja.
Usporavanje kontraofanzive, upozorava list, “dolazi sa ogromnim rizicima za Ukrajinu”.
“Ako izgleda malo verovatno da će ponovo zauzeti velike delove zemlje, podrška Zapada mogla bi da oslabi, bilo zbog nedostatka političke volje ili nespremnosti da se donira više oružja”, upozorava se u izveštaju.
Ruski predsednik Vladimir Putin je sredinom septembra rekao da je Kijev od početka ofanzive izgubio više od 71.000 vojnika, dok je ministar odbrane Sergej Šojgu ranije ove nedelje naveo da su ukrajinske žrtve samo ovog meseca iznosile više od 17.000 ljudi, podseća RT internešenel.
Ukrajinsku kontraofanzivu mogu da ugroze i vremenski faktori, upozorava list dodajući da bi jake jesenje kiše mogle da učine tlo gotovo neprohodnim za teške tenkove koje je Kijevu isporučio Zapad, poput američkih “abramsa” koji su počeli da stižu u Ukrajinu ranije ove nedelje ili britanskih “čelendžera”.
Do strahova od slabljenja zapadne podrške Kijevu dolazi pošto je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko priznao da, iako je njegova zemlja obezbedila oko 42 milijarde dolara sredstava za pomoć u nadoknađivanju budžetskog deficita, “sve je manje onih koji su spremni da daju novac”.
U međuvremenu, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je da će SAD – glavni saveznik Kijeva – moći da pruže Ukrajini vojnu pomoć samo još “nekoliko nedelja” osim ako američki Kongres ne odobri novi zakon o finansiranju.
On je aludirao na zahtev američkog predsednika Džozefa Bajdena da pošalje još 24 milijarde dolara pomoći Ukrajini, što je, međutim, naišlo na odlučno odbijanje republikanaca, koji su u više navrata doveli u pitanje nastavak podrške Kijevu “koliko god bude potrebno”.