VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski jasan: “Naša pobjeda zavisi od vas”

    Zelenski jasan: “Naša pobjeda zavisi od vas”

    Pobeda Ukrajine u ratu sa Rusijom zavisi od saradnje sa Evropskom unijom, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pred ministrima EU.

    Oni su se danas okupili na sastanku u Kijevu.

    Zelenski je podvukao značaj “podrške u odbrani Ukrajini” nakon što je američki Kongres odbio da odobri budžetska sredstva za vojnu pomoć Ukrajini, a na izborima u Slovačkoj je pobedila stranka čiji lider je rekao da će prekinuti vojnu pomoć Ukrajini, prenosi Rojters.

    Ukrajina, koja se od februara 2022. godine u velikoj meri oslanja na zapadnu vojnu pomoć u ratu sa Rusijom, nada se da će ispuniti niz kriterijuma za pridruživanje EU bloku.

    “Siguran sam da su Ukrajina i ceo slobodni svet sposobni da pobede u ovoj konfrontaciji. Ali naša pobeda zavisi direktno od saradnje sa vama i od liderstva Evrope”, rekao je Zelenski. Prema njegovim rečima, stalno su potrebni novi koraci u odbrani i diplomatiji, politici i integracijama, ekonomiji i sankcijama, koraci koji će “zajedničku poziciju učiniti jačom”.

    “Sistemi PVO koje je naša zemlja dobila, kao što su patriot, IRIS-T, NASAMS i drugi, već igraju pozitivnu ulogu i spasavaju ljudske živote. Zato nam je potrebno više ovih sistema”, rekao je Zelenski.

  • Kremlj: Umoriće se; EU: Nećemo

    Kremlj: Umoriće se; EU: Nećemo

    Kremlj je danas saopštio da će “zamor” od podrške Ukrajini biti sve veći među zapadnim zemljama.

    S druge strane, ministri spoljnih poslova Evropske unije pokušavaju da dokažu suprotno sastankom u Kijevu.

    “Zamor od potpuno apsurdne podrške kijevskom režimu će porasti u raznim zemljama, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama”, rekao je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov.

    On je istovremeno ocenio da će Vašington “nastaviti da se meša u sukob”.

    Francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona, koja je na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova u Kijevu, rekla je da taj sastanak treba da bude poruka Rusiji da ne računa na “zamor” EU.

    Ona je dodala da je cilj sastanka u Kijevu da pokaže “da je Ukrajina deo evropske porodice”.

    Šefica francuske diplomatije je poručila da će Unija “još dugo biti tu za Ukrajinu”.

  • “Amerika je izgubila moć da obuzdava Rusiju”

    “Amerika je izgubila moć da obuzdava Rusiju”

    Amerika je oslabljena sukobom u Ukrajini i izgubila je moć da obuzdava Rusiju, izjavio je bivši američki državni sekretar i bivši šef CIA Majk Pompeo.

    Pompeo, koji je bio državni sekretar SAD tokom predsedavanja Donalda Trampa, boravio je u Atini na prvom Američko-mediteranskom investicionom forumu.

    “Amerika je oslabljena invazijom na Ukrajinu – izgubili smo moć obuzdavanja protiv (ruskog predsednika Vladimira) Putina i Ukrajinaca, zbog čega je Evropljanima i svakome od nas još gore”, rekao je Pompeo.

    Prema njegovoj oceni, “svet je postao mnogo manje bezbedno mesto otkako je Džozef Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD”.

    “To se odnosi na Amerikance i na građane svih naših saveznika. Trinaest Amerikanaca je poginulo u Avganistanu, što je jedan od najvećih neuspeha u zaštiti naših građana u novijoj istoriji”, rekao je Pompeo.

    On je dodao da su iranske vlasti sada mnogo bogatije i moćnije nego kada je on napustio funkciju.

    “Naši prijatelji i partneri na Bliskom istoku, u Izraelu i zalivskim zemljama osećaju se napušteno. A Komunistička partija Kine postaje smelija i priprema se za rat – ekonomski i vojni – i to na načine koji su bez presedana”, rekao je političar.

  • Bivši britanski ministar poručuje Zelenskom da pojača mobilizaciju mladih

    Bivši britanski ministar poručuje Zelenskom da pojača mobilizaciju mladih

    Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas poručio je ukrajinskom rukovodstvu da aktivnije regrutuje mlade, kako bi sprečili usporavanje tempa kontraofanzive.

    Volas je izrazio nadu da “polako, ali sigurno” ukrajinske snage “prilagođavaju taktiku, upijaju lekcije i na najbolji način koriste opremu koju im je Zapad isporučio”, kao i da je pobeda Kijeva neminovna sve dok ukrajinska vlada “odrađuje svoj deo posla”.”Prosečna starost ukrajinskih vojnika na frontu je više od 40 godina. Razumem želju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da sačuva mladost za budućnost. Ali možda je vreme da se ponovo procene razmere ukrajinske mobilizacije”, napisao je Volas u kolumni za “Dejli telegraf”, priznajući da su “ljudski resursi Rusije mnogo veći”.

    Volas, koji je napustio funkciju 31. avgusta, poručio je premijeru Rišiju Sunaku da poveća vojnu pomoć Kijevu za 50 odsto, napomenuvši da “Velika Britanija zaostaje u odnosu na Nemačku u tom pogledu”.

    “Pre nego što sam napustio funkciju, tražio sam od premijera da poveća za 2,3 milijarde funti (2,85 milijardi dolara) obećanih Ukrajini ove godine, dodajući 4,6 milijardi funti koje smo već potrošili. Velika Britanija više nije najveći donator u Evropi, već Nemačka”, ukazao je.

    Još u julu, Volas je Ukrajinu nazvao “borbenom laboratorijom” britanske vojske.

    “Nemojmo da pauziramo jedan dan. Svet posmatra i želi da vidi koliko je Zapad odlučan da se založi za naše vrednosti i sistem zasnovan na pravilima. Ono što sada radimo za Ukrajinu, postaviće pravac za svu našu bezbednost u godinama koje dolaze”, kazao je tada Volas.

  • Napad u više pravaca, nastavlja se ofanziva

    Napad u više pravaca, nastavlja se ofanziva

    Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da su ruske snage proteklog dana izvodile napade u pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke, Marinke i Šahtjorska.

    Na Limanskom pravcu ukrajinske snage su odbile ruske napade, kao i kod Bahmuta, gde su ruske trupe pokušale da povrate izgubljenu poziciju u oblasti Andrejevke, prenosi agencija Unian.

    Dodaje se da su odbijeni i napadi ruskih snaga u oblasti Marinke u Donjeckoj oblasti, kao i u pravcu Šahtjorska.

    Ukrajinske odbrambene snage nastavljaju da izvode ofanzivnu operaciju na Melitopoljskom pravcu, kao i ofanzivne akcije u pravcu Bahmuta, navedeno je u saopštenju generalštaba ukrajinske vojske.

  • Sunak o slanju britanskih trupa u Ukrajinu

    Sunak o slanju britanskih trupa u Ukrajinu

    Britanski premijer Rishi Sunak poručio je danas da ne postoje neposredni planovi za skoro slanje vojnih instruktora u Ukrajinu.

    Sunak je, nekoliko sati nakon što je britanski ministar odbrane Grant Shapps rekao za Sunday Telegraf da želi rasporediti vojne instruktore u Ukrajini, rekao da ne postoje neposredni planovi za slanje britanskih instruktora u Ukrajinu, prenosi Reuters.

    “Ono što je ministar odbrane rekao je da postoji mogućnost za nas da jednog dana u budućnosti sprovedemo nešto od te obuke u Ukrajini”, rekao je Sunak, ali je naglasio da je to dugoročno pitanje, a nije reč o “ovdje i sada”, prenosi Reuters.

    On je dodao da britanski vojnici neće biti poslati da se bore u sukobu u Ukrajini.

    Podsjećamo, Shapps je razgovarao sa generalima o premještanju “više obuke” u ratom razorenu zemlju i pozvao britanske odbrambene firme da tamo uspostave proizvodnju.

    U razgovoru za The Sunday Telegraph rekao je da je već razgovarao s Volodimirom Zelenskim o tome da Kraljevska mornarica pomaže u odbrani komercijalnih brodova u Crnom moru.

    Britanija je tražila načine da pomogne Ukrajini da se osposobi za članstvo u NATO-u, dodao je on.

    “Razgovarao sam o tome da se obuka na kraju približi i u Ukrajini”, rekao je Shapps.

    “Posebno na zapadu zemlje, mislim da je sada prilika da se donese više stvari u zemlji, a ne samo obuka. Vidimo kako se BAE, na primjer, kreće u proizvodnju u zemlji. Želim da vidim i druge britanske kompanije da učine svoj dio tako što rade istu stvar”, rekao je ministar.

    Više od 20.000 regruta iz Ukrajine prošlo je obuku u Velikoj Britaniji od početka 2022. Ali, članice NATO-a izbjegavale su programe obuke u Ukrajini zbog rizika od uvlačenja osoblja u borbu s Rusijom.

  • Velika Britanija šalje 200 vojnika na Kosovo

    Velika Britanija šalje 200 vojnika na Kosovo

    Vlada Velike Britanije saopštila je da će povećati broj vojnika u sastavu KFOR-a, nakon podizanja tenzija u sjevernom dijelu Kosmeta.

    Nakon zahtjeva vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu i odobrenja Sjevernoatlantskog savjeta, Ujedinjeno Kraljevstvo će u narednim danima rasporediti oko 200 vojnika iz 1. bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa da se pridruže britanskom kontingentu od 400 vojnika koji je već prisutan kao dio godišnje vježbe – navodi se u saopštenju Vlade Velike Britanije.

    Јedinica britanske vojske dodjeljena je komandantu NATO snaga na Kosmetu na poseban zahtjev vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu američkog generala Krisa Kavolija.

    • Ovo raspoređivanje svjedoči o liderstvu i agilnosti Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i obezbjediće dodatnu snagu i stručnost NATO-u, kao dio naše nepokolebljive posvećenosti Alijansi – dodaje se u saopštenju.

    Admiral Toni Radakin, načelnik Štaba odbrane rekao je da Velika Britanija nastavlja da bude osnovni deo NATO Alijanse, djeleći vojnu ekspertizu i snagu.

    • Širenje naše podrške KFOR-u naglašava našu nepokolebljivu posvećenost NATO-u i bezbjednosti regiona Zapadnog Balkana. Pod komandom NATO-a, i radeći zajedno sa snagama drugih savezničkih država, snage Ujedinjenog Kraljevstva biće na raspolaganju za izvođenje operacija u skladu sa mandatom KFOR-a za očuvanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosmetu – poručio je admiral Radakin.

    Obaveza Velike Britanije prema KFOR-u produžena je u maju 2023. godine kada je ministar oružanih snaga DŽejms Hepi najavio da će ta zemlja nastaviti da doprinosi misiji NATO-a najmanje do 2026. godine.

    • Snage Velike Britanije su preuzele ključnu ulogu u očuvanju mira i jačanju bezbjednosti u regionu više od dvije decenije, i zajedno sa svojim saveznicima nastavljaju da pokazuju kolektivnu snagu u suočavanju sa složenim pitanjima sa kojima se svijet danas suočava – dodaje se u saopštenju.
  • Teroristički napad u Ankari: Aktivirali bombu kod turskog parlamenta

    Teroristički napad u Ankari: Aktivirali bombu kod turskog parlamenta

    Jaka eksplozija čula se u nedjelju u srcu glavnog grada Turske, Ankare, javljaju turski mediji. Neki izvještaji kažu da je eksplozija bila praćena pucnjavom.

    Uzrok eksplozije u području u blizini parlamenta i Ministarstva unutrašnjih poslova nije odmah poznat. Nema trenutačnih izvještaja o bilo kakvim žrtvama.

    Parlament bi se trebao ponovno otvoriti u nedjelju nakon ljetne stanke. Snage sigurnosti postavile su barijere u tom području.

    Televizijska snimka prikazuje bombaške odrede kako rade u blizini parkiranog vozila u tom području.

    “Oko 09:30 sati, 2 terorista koji su došli u lakom komercijalnom vozilu ispred ulazne kapije Glavne uprave za sigurnost Ministarstva unutrašnjih poslova, izveli su bombaški napad. Jedan od terorista se raznio, a drugi terorista je neutralisan. Tokom eksplozije, dva naša policijska službenika su lakše povrijeđena. Želim brz oporavak našim herojima”, stoji u izjavi turskog ministra unutrašnjih poslova Alija Yerlikaya.

  • Erdogan: Turska umorna od čekanja

    Erdogan: Turska umorna od čekanja

    “Turska više ništa ne očekuje od Evropske unije, pred čijim vratima čeka 40 godina, jer smo ispunili sva obećanja koja smo im dali, a oni nisu gotovo nijedno”, izjavio je danas turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, dodavši da neće tolerisati nove zahtjeve ili uslove u pristupnom procesu.
    Ako se ne povuku u pogledu nekih nepravdi, kao što je uvođenje viza, koje koriste kao latentne sankcije, i ako ne isprave svoje greške, s naše strane će izgubiti pravo izražavanja političkih, socijalnih, ekonomskih i vojnih očekivanja, rekao je Erdogan na inauguralnoj sjednici turskog parlamenta, prenosi Hina.

    Ako Evropska unija namjerava da prekine pristupni proces, koji postoji samo na papiru, to će biti njihova odluka, dodao je predsjednik Turske.

    Erdogan je naveo da je, između ostalog, ljut zbog nove presude Evropskog suda za ljudska prava, koji mu je zamjerio što je osudio čovjeka za pripadnost terorističkoj organizaciji samo zato što je koristio aplikaciju za slanje kriptovanih poruka ByLock.

    Ankara smatra da je ta aplikacija bila alat za komunikaciju vođa neuspjelog puča iz 2016, godine, u kojem je poginulo 250 ljudi, nakon čega su uslijedila masovna hapšenja i suđenja bez presedana u modernoj istoriji Turske.

    Odluka Evropskog suda za ljudska prava je za Ankaru kap koja je prelila čašu.

    “Pripadnici terorističke organizacije i njihove pristalice koji su ohrabreni ovom odlukom ne treba uzalud da se nadaju. To neće doneti nikakvo olakšanje kriminalnim pripadnicima iz organizacije Fetulaha Gulena. Turska neće popustiti u borbi protiv te bande izdajnika”, poručio je Erdogan.

  • Kijev ostavljen na cjedilu

    Kijev ostavljen na cjedilu

    Podrška zapadnih saveznika Kijevu slabi, piše Vašington post.

    Ni SAD ni Evropa nisu navikle da nešto rade na duži rok, pa u nedostatku rezultata počinju da odustaju i okreću se od Ukrajine. Ruski predsednik razume šta je dugoročno razmišljanje za razliku od svojih protivnika.

    “Putin dobro zna da nestrpljenje može biti fatalna mana za zapadne demokratije”, piše u tekstu.

    ako naglašava Vašington post, SAD su uvek u svemu davale prednost lakšim i kratkoročnim putevima, bilo da je reč o spoljnoj ili unutrašnjoj politici. Ulaganje u dugoročne napore za rešavanje problema kao što je kolektivna bezbednost mnogo je teže zapadnim zemljama, kažu stručnjaci. Saveznici žele da vide rezultate, a ako nema rezultata posle godinu i po, interesovanje nestaje.

    “Često politička volja može biti važnija od vojne ravnoteže. Putin igra dugu igru po svojim pravilima”, piše VP.

    I, kako naglašava autor, ako Ukrajina i njeni saveznici žele da pobede, prvo treba da nauče od Rusije lekciju o izdržljivosti i strpljenju.