VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin otrkio šta se desilo Jevgeniju Prigožinu

    Putin otrkio šta se desilo Jevgeniju Prigožinu

    Osim što je otkrio da su na telu Prigožina i ostalih lidera Vagner grupe koji su poginuli s njim u padu aviona, Putin odbacio mogućnost da je taj avion gađan.

    “Pitanje verovatno visi u vazduhu – šta se desilo sa rukovodstvom vojne kompanije… Načelnik Istražnog komiteta je izvestio da su fragmenti ručnih bombi pronađeni u telima žrtava. Spoljnog uticaja na avion nije bilo”, rekao je na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”.

    On je podvukao i da je to utvrđena činjenica.

    Putin je naveo i da je nekoliko hiljada boraca Vagnerove grupe potpisalo ugovore sa Oružanim snagama Rusije. On je napomenuo da u Rusiji nema privatnih vojnih kompanija, jer, kako je naveo, nema odgovarajuće zakonske regulative.

    “‘Privatna vojna kompanija’ je naziv koji su kreirali novinari. U Rusiji nema privatnih vojnih kompanija jer ne postoji zakon o privatnim vojnim kompanijama. Kod nas ih nema i nije ih bilo”, rekao je Putin, dodajući da je iskustvo sa Vagnerom bilo “nespretno” jer nije bilo zasnovano na zakonu.

    Prema rečima predsednika Rusije, učešće boraca Vagnerove grupe izazvala je potreba na bojnom polju.

    Ministarstvo za vanredne situacije Rusije saopštilo je 23. avgusta da se privatni avion “Embraer Legacy” koji je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg srušio u blizini sela Kuženkino u Tverskoj oblasti. Kasnije je ruski Istražni komitet saopštio da je utvrđen identitet svih 10 žrtava, a da je među putnicima bio osnivač i vođa Vagner grupe Jevgenij Prigožin.

    Prekinuta pobuna, tokom koje je zahtevao smenu ministra odbrane Sergeja Šojgua, bila je najveći izazov za vladavinu predsednika Putina od njegovog dolaska na vlast 1999. godine.

    Rusija je saopštila da je potvrdila njegovu smrt u nesreći nakon DNK analiza, ali nije otkrila uzrok.

    On je sahranjen na groblju u Sankt Peterburgu u krugu porodice i prijatelja, saopštio je njegov PR tim.

  • Putin: Zapad počeo da govori o zastarjelom sistemu UN kada je NATO bombardovao Beograd

    Putin: Zapad počeo da govori o zastarjelom sistemu UN kada je NATO bombardovao Beograd

    Rusija je često slušala od zapadnih lidera da je sistem UN zastario i da ne odgovara današnjim potrebama, ali to je počelo da se čuje u vrijeme jugoslovenske krize, kada su bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN zemlje NATO-a počele da bombarduju Beograd, rekao je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    • U našoj novijoj istoriji često smo slušali od zapadnih lidera da je sistem UN zastario, da ne zadovoljava današnje potrebe. Ali kada je to počelo da se čuje? U vrijeme jugoslovenske krize, kada su, bez ikakvog odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, SAD i njihovi saveznici počeli da nemilosrdno bombarduju Beograd, čak su pogodili ambasadu Kine u Beogradu. Gdje je to međunarodno pravo? Ne, rekli su, nema nikakvog međunarodnog prava, ono je zastarjelo. Zašto? Zato što su htjeli da djeluju ne obazirući se na to međunarodno pravo – objasnio je Putin na plenarnoj sjednici Međunarodnog debatnog kluba “Valdaj”.

    Prema njegovim riječima, kada je Rusija počela da preduzima neka dejstva, to su nazvali drskošću, rekavši da Rusija krši međunarodno pravo i Povelju UN.

    • Ali, nažalost, uvijek su postojali pokušaji da se ovo međunarodno pravo izgradi prema sebi. Da li je to dobro ili loše? To je jako loše – naglasio je Putin.
  • EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    Ukrajinski sukob iscrpio je budžet Evropske unije, saopštio je Evropski parlament u objavi na društvenoj mreži Iks.

    Sukob u Ukrajini i inflacija iscrpili su rezerve dugoročnog budžeta EU. Evropskoj uniji je potrebno više sredstava da bi mogla da odgovori na krize – navodi se u objavi.

    Kako je prethodno saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EK je revidirala višegodišnji budžet EU u periodu od 2024. do 2027. godine i predložila je zemljama da ga povećaju za 66 milijardi evra – za pomoć Ukrajini, realizaciju programa za migracije i izbjeglice i jačanje konkurentnosti unije.

    Od toga, predlaže se da se u naredne četiri godine izdvoji 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita za finansijsku pomoć Ukrajini.

    Međutim, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je taj prijedlog neozbiljan, pošto se ne zna gdje je završio novac koji je do sada prebačen Ukrajini.

  • Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je na mirno rešenje sukoba između Beograda i Prištine.

    “Za mene je veoma važno da situacija dodatno ne eskalira između Srbije i Kosova. Želimo mirno rešenje i tome smo veoma posvećeni. Nemačka, Francuska i Italija su posebno aktivne po tom pitanju”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za medije sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovim u Berlinu, prenela je agencija Anadolija.On je dodao da će se o situaciji na KiM razgovarati u četvrtak i petak kada će se u Granadi, u Španiji, na Samitu Evropske političke zajednice sastati lideri iz skoro 50 evropskih zemalja.

  • “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su jeftina valuta za potkusurivanje s Rusijom i živi štit NATO-a od Moskve”, priznala je holandska ministarka odbrane.

    Kajsa Olongren je na Varšavskom bezbednosnom forumu naglasila da je, kao što je važno nastaviti podršku Ukrajini, jednako bitno obezbediti da se zna da se “u ruskom ratu ne radi o Ukrajini, već o bezbednosti Evrope”.

    “Podrška Ukrajini je veoma jeftin način da se osigura da Rusija sa ovim režimom ne predstavlja pretnju NATO-u. I od vitalnog je značaja da se ta podrška nastavi”, priznala je Holanđanka.

    Isto tako je i poljski predsednik Andžej Duda ocenio da Rusija mora biti zaustavljena u Ukrajini, gde je takav podvig “jeftin”, i sam aludirajući na manju vrednost života ukrajinskih vojnika u odnosu na njihove američke kolege.

    Jer, kada ga je “Vašington post” upitao da umiri američke konzervativce koji se protive finansiranju kijevskog režima u sukobu s Rusijom, on je rekao – “jednostavno je”.

    “Trenutno se ruski imperijalizam može jeftino zaustaviti, jer američki vojnici ne umiru”, dodao je Poljak.

    “Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od ‘vreća za tela’ za države NATO-a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom haosu”, pisao je svojevremeno filantrop Soroš.

    Održivo za njihove saveznike, ali za Ukrajince neodrživo – ta zemlja na frontu ima ogromne gubitke, veliki broj ljudi gine, a vojnici uništavaju čak i sopstvenu infrastrukturu.

  • Rusi uspostavili punu kontrolu

    Rusi uspostavili punu kontrolu

    Ruska vojska ponovo je uspostavila punu kontrolu nad hersonskim ostrvima koja se nalaze na ušću Dnjepra i izlazu u Dnjeparski zaliv.

    Oni su zauzeli ostrva nakon što se povukla voda koja ih je poplavila posle izlivanja izazvanog uništenjem Kahovske hidroelektrane, izjavio je za Sputnjik komandant jedinice brigade obalske odbrane grupe snaga “Dnjepar Kursk“.On je napomenuo da neprijatelj takođe ne stoji mirno i da ukrajinska vojska svakodnevno pokušava da se probije na ostrva, a zatim i na levu obalu Dnjepra koja je pod kontrolom Oružanih snaga Rusije.

  • Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Neprijatelj Kijeva, podjednako opasan poput Rusije, jeste i slabljenje odlučnosti Zapada, ukazao je “Vašington tajms”

    Taj list dodaje i da su najviši ruski zvaničnici ukazali da su SAD i NATO u ranom “zamoru” od Ukrajine.

    Unutrašnja politika sa obe strane Atlantika, kako oni tvrde, možda otvara vrata sporoj eroziji stalnog dotoka ekonomske i vojne pomoći koja je Kijev do sada održavala u životu na frontu, pa smo tako sve bliži ostvarenju Putinovog predviđanja da će zapadni saveznici na kraju pući i napustiti Ukrajinu.

    “Ministri spoljnih poslova Evropske unije otputovali su u ponedeljak u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom. Obe strane su pružile uveravanja da se antiruski savez nije raspao”, ukazuje “Vašington tajms”.

    Medij ipak nije imao tako dobre izvore kao RT Balkan, koji je već pisao da su čak četiri ministra ovog puta s različitim izgovorima zaobišla Kijev – letonski, mađarski, švedski i poljski.

    Bela kuća bi takođe da zakopa ideju da savezničko jedinstvo posustaje, pa je tako sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer na brifingu poručila
    da postoji “veoma jaka međunarodna koalicija iza Ukrajine”.

    Vodeći kandidati republikanske predsedničke nominacije u Americi, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, zauzeli su skeptičan stav o otvorenoj američkoj pomoći Ukrajini. Republikanci su tokom vikenda pomoć Ukrajini izbacili i iz Zakona o potrošnji koji je u poslednjem trenutku sprečio zatvaranje vlade.

    A previranja su, kako ukazuje “Vašington tajms”, sve očiglednija i u Evropi.
    Na izborima u Slovačkoj tokom vikenda pobedio je, recimo, bivši premijer Robert Fico, koji bi da prekine isporuku pomoći Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.

    Tako misle i neki republikanski predsednički kandidati, koji kažu da je vreme da Vašington iskoristi moć kako bi se zalagao za mir, a ne za sve skuplji otvoreni rat.

    Neki analitičari, međutim, predviđaju da će se podrška Zapada Ukrajini nastaviti. Oni priznaju da je sve više razloga za zabrinutost, posebno s obzirom na gotovo nepostojeću želju Amerikanaca da se uključe u još jedan višegodišnji rat hiljadama milja daleko.

    “Mislim da je strah opravdan. Bilo da se radi o umoru od Avganistana, umoru od Iraka ili Balkana. Umor je prirodno stanje u bilo kojoj vrsti ratovanja, a posebno u SAD ili drugim demokratijama. Prilično se brzo umaramo. Želimo brze rezultate”, kaže bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije Džim Taunsend.

    Uprkos izbornom ishodu u Slovačkoj, evropski zvaničnici su u ponedeljak pokušali da prikažu jedinstven front, pa je Žozep Borelj rekao novinarima u Kijevu da blok ostaje čvrsto iza Ukrajine.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbija da poveruje da je odlaganje novog finansiranja iz Vašingtona zabrinjavajuće.

    “Ne osećamo da je podrška SAD razbijena, jer Sjedinjene Države shvataju da je ono što je u pitanju u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine – radi se o stabilnosti sveta”, ubeđen je Kuleba.

    SAD su već dale oko 44 milijarde dolara direktne vojne pomoći Ukrajini od početka sukoba, pored druge ekonomske i humanitarne pomoći. Bajdenova administracija se zalaže za više, a dodatni novac za Ukrajinu bio je centralni deo borbe oko zakona o potrošnji koja je podelila republikance na Kapitol Hilu.

    EU i njene države članice dale su Ukrajini 88 milijardi dolara ukupne pomoći od početka rata u februaru 2022. godine, a najmanje 27 milijardi dolara od toga otišlo je direktno ukrajinskoj vojsci, naveo je Raša tudej Balkan.

  • “Muškarac je muškarac, a žena je žena”

    “Muškarac je muškarac, a žena je žena”

    Premijer Velike Britanije Riši Sunak izjavio je danas da je “muškarac muškarac, a žena je žena” i da ljude ne bi trebalo pritiskati da veruju da mogu biti bilo kog pola.

    Govoreći o tome na koji način bi društvo trebalo da se ophodi prema transrodnim ljudima Sunak je na godišnjoj konferenciji svoje Konzervativne partije rekao da „ne bi trebalo da budemo maltretirani da verujemo kako ljudi mogu da budu bilo kog pola”, preneo je Rojters.

    „Ne mogu biti. Muškarac je muškarac i žena je žena”, rekao je britanski premijer.

  • Ambasador Jermenije obratio se Dodiku zbog upućene čestitke predsjedniku Azerbejdžana

    Ashot Hovakimian, ambasador Republike Jermenije u Češkoj Republici, Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini izrazio je “duboko žaljenje i zgražavanje” zbog pisma podrške, koje je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske uputio predsjedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu.

    Dodikovo pismo podrške azerbejdžanskoj ofanzivi u regionu Nagorno-Karabah objavljeno je na zvaničnoj stranici predsjednika Azerbejdžana 26. septembra.

    Više od 100.000 Jermenaca je izbjeglo u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, koji je prije azerbejdžanske ofanzive 19. septembra imao oko 120.000 stanovnika. Etničke jermenske separatističke snage su se predale nakon decenija duge borbe u ovom regionu.

    Dodik je u pismu izrazio poštovanje za vojnu akciju Azerbejdžana koja je izazvala egzodus jermenskog naroda, navodeći da je rješavanje konflikta u Nagorno-Karabahu bilo moguće “zahvaljujući njegovoj mudrosti i hrabrosti”.

    Ambasador Jermenije Hovakimijan je u otvorenom pismu naveo da “skoro potpuno etničko čišćenje jermenskog stanovništva Nagorno-Karabaha, s teritorija koje su Jermeni naseljavali preko tri hiljade godina, nije potez koji zaslužuje pohvalu međunarodne zajednice, kao ni predsjednika Republike Srpske”.

    Ambasador Hovakimjan je dodao da ne vjeruje da bi predsjednik Dodik bio zadovoljan sličnim čestitkama, upućenim drugim “mudrim i hrabrim” liderima, kada bi se, ne daj Bože, nešto slično desilo Republici Srpskoj u nekim mogućim integracionim procesima, prenose Vijesti.

  • 300.000 vojnika na granicama Rusije

    300.000 vojnika na granicama Rusije

    Zemlje čanice NATO počele su pripreme za konfrontaciju sa Rusijom i povratak principima kolektivne odbrane od globalnog protivnika iz 2008.

    Tačno 14 godina pre početka rata u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer.

    U svom obraćanju na Varšavskom bezbednosnom forumu, on je rekao da vojni planovi Alijanse imaju 4.500 stranica sadržaja o tome kako se suprotstaviti Rusiji, prenosi TASS.

    ”U suštini, ono što se desilo od 2008. godine je da je počeo rad u vojsci da se naše razmišljanje vrati ka kolektivnoj odbrani. To je bilo neophodno zbog ponašanja Rusije, prema Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i 2022. A najveća promena za NATO je bila da bude pripremljen za sve agresivnijeg protivnika”, rekao je Bauer i dodao da se zbog toga unutar Alijanse počelo sa planiranjem promene vojne strategije, što je dovelo do novih detaljnijih planova koji su dogovoreni na Samitu u Viljnusu u julu.

    On je podsetio da je NATO rasporedio četiri bataljonske borbene grupe na Baltiku i u Poljskoj 2015. i 2016, koje su spremne da se brzo pojačaju brigadama ako bude potrebno.

    ”Kao rezultat onoga što se dogodilo u Ukrajini, odlučili smo da stvorimo još četiri grupe na jugu – Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku”, rekao je.

    Bauer je dodao da planovi NATO predviđaju povećanje broja snaga Alijanse na ruskim granicama, i to ”do 300.000 u prvih 30 dana”.