VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Makron povlači ambasadora i vojne trupe iz Nigera

    Makron povlači ambasadora i vojne trupe iz Nigera

    Emanuel Makron, francuski predsjednik, najavio je da će Francuska prekinuti svoje vojno prisustvo u Nigeru i povući svog ambasadora iz zemlje nakon puča u kojem je svrgnut predsjednik Mohamed Bazum.

    Francuska je zadržala oko 1.500 vojnika u Nigeru od julskog puča i više puta je odbijala naređenje nove hunte da njen ambasador napusti tu zemlju, rekavši da ne priznaje vođe puča kao legitimne, prenosi France 24.

    Tenzije između Francuske i Nigera, bivše francuske kolonije, porasle su posljednjih nedjelja, a Makron je nedavno rekao da diplomate preživljavaju od vojnih obroka, skrivajući se u ambasadi.

    “Francuska je odlučila da povuče svog ambasadora. Ambasador i nekoliko diplomata će se vratiti u Francusku”, rekao je Makron u intervjuu za francusku nacionalnu televiziju France-2 i dodao da je o tome obavijestio svrgnutog predsjednika Bazuma.

    Naveo je da će Francuska “staviti tačku” na vojnu saradnju sa vlastima Nigera i da će se trupe postepeno povlačiti iz te afričke zemlje.

    “Trupe će se postepeno povlačiti, a vjerovatno će se potpuno povući do kraja godine. U narednim nedjeljama i mjesecima konsultovaćemo se sa pučistima, jer želimo da se to uradi mirnim putem”, rekao je francuski predsjednik.

    Dodao je da je vojno prisustvo Francuske u Nigeru bilo odgovor na zahtjev tadašnje vlade Nigera.

    Vođe hunte su prošlog mjeseca dale francuskom ambasadoru Silvenu Iteu rok od 48 sati da ode.

    Nakon isteka roka u kojem Francuska nije povukla svog diplomatu, vođe puča su mu oduzele diplomatski imunitet.

    Vojna vlada, koja je preuzela vlast u Nigeru, optužila je u petak u Njujorku generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da “ometa” puno učešće te zapadnoafričke nacije na godišnjem sastanku svjetskih lidera UN kako bi umirila Francusku i njene saveznike.

  • Borelj osudio napad na sjeveru KiM, razgovarao s Kurtijem i Vučićem

    Borelj osudio napad na sjeveru KiM, razgovarao s Kurtijem i Vučićem

    Kancelarija za spoljne poslove EU (EEAS) saopštila je da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Đuzep Borelj razgovarao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i da je nazvao predsjednika Srbije Aleksandra Vučića zbog dešavanja na sjeveru KiM.

    Borelj je, kako se navodi u saopštenju, najoštrije osudio “današnju agresiju”.

    On je uputio i saučešće porodci, kolegama i voljenima policajca koji je izgubio život dok je vršio dužnost, i poželio brz oporavak povrijeđenom policajcu.

    Borelj je nazvao i predsjednika Srbije Vučića, navodi se u saopštenju.

    Borelj je još jednom pozvao napadače da se predaju i da puste poklonike da bezbjedno napuste manastir Banjska, pozivajući i na uspostavljanje mira i stabilnosti.

    U saopštenju se još dodaje da EULEX kao drugi faktor bezbjednosti prati situaciju na terenu i ostaje spreman da podrži privremene prištinske institucije u obezbjeđivanju stabilnosti i bezbjednosti, u skladu sa svojim mandatom i u bliskoj saradnji sa KFOR misijom NATO, piše Blic.

    Podsjetimo, jedan kosovski policajac noćas je poginuo, a jedan ranjen u pucnjavi u selu Banjska, saopštila je jutros Kosovska policija. Naknadno su saopštili da je u razmjeni vatre koja je sporadično trajala tokom dana ubijena trojica napadača. Od jutros su administrativni prelazi Jarinje i Brnjak zatvoreni u smjeru ka Kosovu i Metohiji. Kosovski premijer Aljbin Kurti je na konferenciji za medije rekao da su u pitanju uniformisani napadači s teškim oružjem, a Eparhija raško-prizrenska je saopštila da su uniformisani i maskirani napadači u dvorištu manastira Banjska.

  • Ukrajinski šef obavještajaca: “Abramsi” će odmah biti uništeni

    Ukrajinski šef obavještajaca: “Abramsi” će odmah biti uništeni

    Kiril Budanov, šef Glavne obaveštajne uprave ukrajinske vojske, upozorio je da će tenkovi M1A1 Abrams imati ograničen vek trajanja na frontu.

    On je naglasio da ovi tenkovi treba da budu rezervisani za upotrebu u posebno određenim operacijama.

    Budanov ne preporučuje raspoređivanje američkih tenkova “na liniji fronta ili kao deo zajedničkog borbenog scenarija, tvrdeći da oni možda neće dugo izdržati na bojnom polju”.

    On naglašava da je njihovo korišćenje bolje sačuvati za “veoma precizne, dobro planirane” probojne operacije.

    Budanov je dalje naglasio da bi praktičnost tenkova Abrams mogla biti ograničena, naglašavajući da je preovlađujuća upotreba artiljerije i mina od strane neprijatelja “smanjila potencijal za korišćenje oklopne opreme praktično u svim glavnim pravcima na minimum”.

  • Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Američki general: “Rusi uče na greškama, to je problem”

    Ruska vojska je uspela da se prilagode realnostima na bojnom polju tokom rata u Ukrajini, piše Vol Strit Džurnal.

    “Identifikovali smo nekoliko oblasti u kojima se Ruska Federacija prilagođava i, naravno, pažljivo pratimo ovaj proces”, citira list generala Džejmsa Hekera, komandanta američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi i Africi.

    Takođe se napominje da je Rusija “naučila iz grešaka” napravljenih tokom početne faze rata, i da bi to prilagođavanje ruske vojske “moglo stvoriti poteškoće za Ukrajinu”.

    Konkretno, prema pisanju lista, Moskva je počela da aktivno koristi bespilotne letelice, a takođe je premestila skladišta sa municijom i opremom van dometa višecevnih raketnih sistema HIMARS.

    Istovremeno, prema pisanju američkog lista, Kijev još nije u stanju da adekvatno odgovori na takve promene ruske taktike.

  • Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Nova anketa: Tramp uvećao prednost u odnosu na Bajdena

    Da se ​​izbori u Sjedinjenim Državama održe danas, bivši američki predsjednik Donald Tramp pobijedio bi aktuelnog lidera Džozefa Bajdena sa 10 odsto prednosti, pokazala je anketa “Vašington posta” i “Еj-Bi-Si njuza”.


    Ovi podaci su ujedno i najveće Trampovo vođstvo od kada su obojica objavili kandidaturu za predsjedničke izbore 2024. godine.

    Anketa je pokazala da bi 52 odsto ispitanika izabralo Trampa, a 42 odsto bi se priklonilo Bajdenu, dok su ostali ili neodlučni ili ne bi glasali. Kada su “Post” i Еj-Bi-Si postavili isto pitanje u februaru, Tramp je bio ispred Bajdena za četiri procenta – 48 prema 44 odsto.

    Ovi podaci su u suprotnosti s nizom nedavnih anketa – sve su izjednačavale podršku bivšem i sadašnjem lideru SAD. Anketa “Еn-Bi-Si njuza”, objavljena isti dan (23. 9) kao i Post/Еj-Bi-Sijeva, otkrila je da i Trampa i Bajdena podržava 46 odsto glasača, dok je prošlonedjeljno istraživanje “Foks njuza” stavilo Trampa ispred Bajdena sa 48 u odnosu na 46 posto glasova.

    Istraživanje Univerziteta Kvinipijak je pak dalo prednost Bajdenu za jedan procenat (47 naspram 46).

    Prije nego što se ponovo suoči s Bajdenom u predsjedničkoj trci Tramp treba da izbori republikansku nominaciju. Iako izazivača ima mnogo, gotovo je sigurno da niko neće ugroziti njegovu kandidaturu; čak je i Bajden izjavio da je Trampu suđeno da ponovo bude kandidat.

    U trci u okviru Republikanske partije anketa Post/Еj-Bi-Sija kaže da Tramp ima skoro 40 odsto prednosti u odnosu na najbližeg takmaca za nominaciju, guvernera Floride Roba Desantisa – 54 naspram 15 posto. Niko drugi nema dvocifrenu podršku biračkog tijela.

    Oba kandidata će u izbornu trku za drugi mandat u Bijeloj kući ući sa izvjesnim otežavajućim okolnostima.

    Tramp će se boriti s više od 90 optužbi za krivična djela u četiri odvojena slučaja, koja proizlaze iz njegovih navodnih pokušaja da poništi rezultate izbora 2020, zatim pogrešnog rukovanja poverljivim dokumentima i nepravilnog izvještavanja o isplatama novca porno-zvijezdi Stormi Danijels.

    Bivši predsjednik SAD negira sve optužnice i tvrdi da su one politički motivisane, odnosno da je Bajdenovo ministarstvo pravde angažovano u staljinističkom pokušaju da ga izbaci iz trke 2024.

    Zbog očiglednih mentalnih problema i starosti, Bajdenova ključna briga biće da ubijedi birače da je sposoban da obavlja dužnost prvog čovjeka SAD. Čak tri četvrtine ispitanika, bez obzira na političko ubjeđenje, smatra da je on prestar za drugi mandat.

  • Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Stručnjak: Američke rakete neće pomoći ukrajinskoj vojsci

    Protivofanziva Oružanih snaga Ukrajine neće biti uspešna čak ni ako dobiju operativno-taktičke raketne sisteme ATACMS.

    Ovo je izneo američki spoljnopolitički analitičar, osnivač i predsednik međunarodne istraživačke i konsultantske firme Eurasia Group Ien Bremer.

    “Oni (raketni sistemi) su korisni, ali ih nema dovoljno u skladištima da bi nešto promenili. Oni nisu čudotvorno oružje koje će omogućiti Ukrajincima da osvoje više teritorija”, rekao je stručnjak u intervjuu za italijansku Republiku.

    On smatra da kijevski napadi dronovima na rusku teritoriju “ne pomažu u osvajanju novih teritorija”.

    Komentarišući govor američkog predsednika Džozefaa Bajdena u UN, Bremer je primetio da njegov govor “nije bio trijumfalan, već je bio donekle defanzivne prirode”.

    “Biće teže postići da Kongres odobri pomoć (Ukrajini) 2024. Goidine. Malo je verovatno da će se naći dovoljno tehnike i novca za novu kontraofanzivu”, smatra on.

    Analitičar takođe tvrdi da su trenutno u toku pregovori o organizovanju sastanka “na globalnom jugu”, posvećenog rešavanju ukrajinskog sukoba, sličnog onom koji je održan 5-6. avgusta u saudijskom gradu Džedi. Tada su se konsultacije odvijale bez učešća Rusije.

    Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, ukrajinska vojska od 4. juna čini neuspešne pokušaje ofanzive. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. septembra da su Oružane snage Ukrajine za to vreme izgubile 71,5 hiljada vojnika, 543 tenka i skoro 18 hiljada oklopnih vozila, različite klase. Prema rečima šefa države, ukrajinska kontraofanziva nema rezultata.

  • “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    “NATO pomogao ukrajinskim snagama u napadu na štab Crnomorske flote”

    Napad ukrajinskih Oružanih snaga na zgradu štaba Crnomorske flote na Krimu pomogli su sistemi za praćenje i navođenje NATO-a.

    Ovo je rekao bivši američki obaveštajac Skot Riter u intervjuu Džefu Normanu u svojoj emisiji “Pitajte inspektora”.

    “Napad na štab nije mogao da se desi bez učešća Britanije, SAD i NATO-a”, sugeriše ekspert.

    Prema njegovim rečima, tokom raketnog napada na Krim, američki Boing P-8 Posejdon je se nalazio u vazduhu. Reč je o veoma sofisticiranoj izviđačkoj letelici dizajniranoj za prikupljanje informacija i elektronsko ratovanje, podsetio je on.

    “Siguran sam da je leteo upravo radi koordinacije akcija… Ovo nije bio ukrajinski napad na Rusiju, to je bio napad NATO-a na Rusiju“, smatra Riter.

    Kijev je u petak izveo raketni napad na Sevastopolj; sistemi PVO oborili su pet projektila. U raketnom napadu oštećena je istorijska zgrada štaba Crnomorske flote, a jedan vojnik je nestao, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Deo oborene rakete koji je pao u centru grada uklonjen je uz mere predostrožnosti i uništen na poligonu.

  • Molotovljevi kokteli bačeni na zgradu Ambasade Kube u Vašingtonu

    Molotovljevi kokteli bačeni na zgradu Ambasade Kube u Vašingtonu

    Nepoznato lice bacilo je dva Molotovljeva koktela na zgradu Ambasade Kube u Vašingtonu, saopštio je kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja.

    On je u objavi na društvenoj mreži “Iks” naveo da niko od zaposlenih u Ambasadi nije povrijeđen.

    “Kubanska Ambasada u SAD sinoć je bila meta terorističkog napada nepoznatog lica, koje je bacilo dva Molotovljeva koktela. Nema povrijeđenih među zaposlenima. U toku je provjera detalja”, napisao je Parilja.

    Prema njegovim riječima, radi se o drugom napadu na Ambasadu u Vašingtonu od 2020. godine.

    “Antikubanske grupe pribjegavaju terorizmu jer ne osjećaju kazne i to je nešto na šta je Kuba u više navrata upozoravala Ameriku”, naglasio je Parilja.

    Ministar spoljnih poslova Venecuele Ivan Gil osudio je napad na kubansku Ambasadu i izrazio solidarnost sa vlastima Kube.

  • “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    “Ukrajina u NATO? Dodatni teret”

    Ulazak Ukrajine u NATO ne samo da ne bi koristio Vašingtonu već bi postao dodatni teret za Sjedinjene Države.

    To je izjavio guverner Floride i republikanski kandidat za predsedničku nominaciju 2024. Ron Desantis.

    Upitan da li bi Ukrajina trebalo da se obaveže da se nikada neće pridružiti vojnom bloku koji predvode SAD kako bi sklopila mir s Rusijom, Desantis je odgovorio da Ukrajina u Alijansi nije u američkom interesu.

    “Mislim da članstvo u NATO-u nije u našem interesu. To bi nam samo dodalo još obaveza, a ukoliko dobijamo još obaveza, šta dobijamo zauzvrat? Ne znam kakvu bismo korist mogli da imamo od toga”, izjavio je glavni rival bivšeg predsednika Donalda Trampa za republikansku nominaciju za podkast “Glen Bek”.

    Desantis je ponovio i da se kategorički protivi slanju američkih trupa u Ukrajinu, dodajući da bi cilj Vašingtona trebalo da bude okončanje sukoba. Kritikovao je sadašnju politiku finansijske i vojne podrške “blanko čekovima” Kijevu, prenosi RT.r

  • Lajčak: Odmah se vratiti dijalogu

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je poslije jutrošnjih incidenata na sjeveru Kosova i Metohije da se odmah treba vratiti dijalogu.

    Lajčak je na platformi “Iks” osudio napad na kosovsku policiju i istakao da počinioci moraju biti izvedeni pred lice pravde.

    Jedan policajac je ubijen, a jedan ranjen rano jutros u sukobu sa maskiranim i naoružanim grupama u rejonu sela Banjska u opštini Zvečan, saopštila je policija samoproglašenog Kosova, koja ističe da ne zna ko su lica s kojima povremeno ramjenjuje vatru.

    Eparhija raško-prizrenska saopštila je da je grupa naoružanih maskiranih ljudi upala blindiranim vozilom u manastir Banjska, pri čemu su provalili zaključanu manastirsku kapiju.