VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Moskva: Upad u rusku školu u Varšavi neće ostati bez reakcije

    Moskva: Upad u rusku školu u Varšavi neće ostati bez reakcije

    Otpravniku poslova Poljske u Rusiji Јaceku Ščljadevskom uručena je nota u kojoj je izražen snažan protest u vezi sa upadom u školu pri ruskoj ambasadi u Poljskoj, koraci Varšave neće ostati bez reakcije, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    U saopštenju Ministarstva se dodaje da je poljskom diplomati rečeno da je ovaj korak još jedna karika u politici koju vodi Varšava lišenoj moralnih normi i zakona, politici usmjerenoj na “pokušaje da se Rusija naljuti i do temelja unište naši odnosi”.

    • Varšava rado nudi teritoriju zemlje u svojstvu odskočne daske za pumpanje kijevskog režima oružjem, šalje poljske plaćenike u Ukrajinu, zauzima otvoreno agresivnu neprijateljsku poziciju prema Rusiji – naglasilo je rusko Ministarstvo.

    Ministarstvo je istaklo da pomenuti koraci Varšave neće ostati bez odgovarajuće reakcije Rusije, na koju se neće dugo čekati.

    • Teško da može da se računa na razum poljskih vlasti, ali polazimo od toga da će ih naše recipročne mjere ipak natjerati da se zamisle nad dugoročnim posljedicama svoje politike – zaključuje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

    U subotu su u Varšavi lokalne vlasti i policija upale u školu pri ruskoj ambasadi, razvalivši vrata.

    Školskom osoblju je rečeno da mora da napusti zgradu do 18.00 časova.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da “ovakav drzak” korak Varšave “neće ostati bez oštre reakcije i posljedica po poljske vlasti i interese Poljske u Rusiji”.

  • Šolc: Nećemo dozvoliti Ukrajini…

    Šolc: Nećemo dozvoliti Ukrajini…

    Nemačka neće dozvoliti Ukrajini da gađa rusku teritoriju oružjem koje je Berlin isporučio Kijevu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

    Nemačka vlada se uzdržava od bilo kakvih jednostranih koraka kada je u pitanju naoružavanje ukrajinskog režima Vladimira Zelenskog i deluje samo u koordinaciji sa saveznicima, naglasio je Šolc tokom sastanka s građanima u zapadnoj pokrajini Rajna-Palatinat, te dodao da Berlin namerava da se drži te politike i ubuduće.

    “Za nas je važno da se oružje koje isporučujemo Ukrajini za odbranu ne koristi u napadima na rusku teritoriju”, istakao je kancelar i konstatovao da iako Nemačka pomaže Ukrajini oružjem, uključujući i borbene tenkove “leopard 2”, Berlin čini sve da izbegne eskalaciju koja bi mogla da dovede do direktnog sukoba između NATO-a i Moskve.

    Nasuprot ovome su prošlomesečne izjave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa za kojeg je “potpuno normalno” da Ukrajina izvodi udare unutar Rusije kako bi “presekla rute snabdevanja”, ali i iz drugih vojnih razloga. Pistorijus tada nije rekao ništa o poreklu oružja koje Kijev može da koristi u takvim operacijama, premda je precizirao da civili ne bi trebalo da budu meta napada.

    Od početka ukrajinskog rata u februaru 2022. godine ruski regioni Brjansk, Belgorod i Kursk, koji se graniče sa Ukrajinom, bili su mete brojnih dronova i raketnih napada kijevskih snaga. Udari su bili usmereni na energetsku infrastrukturu i stambena područja, a bilo je i nekoliko smrtnih slučajeva, dosta povređenih civila, kao i materijalne štete.

    Moskva dugo upozorava da će ukrajinsko korišćenje zapadnog oružja za napade unutar ruske teritorije smatrati “crvenom linijom”.

    Rusija takođe tvrdi da NATO preko Ukrajine vodi proksi rat protiv Ruske Federacije imajući u vidu da SAD, Velika Britanija, Nemačka i njihovi saveznici snabdevaju Kijev oružjem i municijom, obučavaju ukrajinske trupe i razmenjuju obaveštajne podatke, čime su defakto učesnici u sukobu.

  • Evropa želi mir sa Rusijom?

    Evropa želi mir sa Rusijom?

    Petar Glinski optužio je poljsku opoziciju i “pola Evrope” da žele da unaprede odnose sa Rusijom i okončaju sukob u Ukrajini “što je pre moguće”.

    “Naši politički konkurenti jednostavno nemaju drugog načina. Oni su takvi. Njihovi politički savezi su takvi, njihovo biračko telo je takvo. Oni su taoci interestnih grupa koje misle samo o tome kako što pre da se okonča rat u Ukrajini i nastave da budu klijenti Rusije i sarađuju sa njom”, rekao je potpredsednik poljske vlade Glinski u intervjuu listu Kurier Lubelski.

    Istovremeno, on je rekao da i u Evropi postoji želja za obnavljanjem odnosa sa Rusijom.

    “Pola Evrope to čeka. Zašto se Tusk (bivši šef Evropskog saveta, bivši premijer Poljske i sadašnji lider poljske opozicije Donald Tusk) vratio u Poljsku? Upravo da bi spasio ovaj nemačko-ruski projekat (gasovod Severni tok)”, dodao je potpredsednik Vlade.

    Jedne nedelja, od 15. oktobra do 5. novembra ove godine, u Poljskoj će biti održani redovni parlamentarni izbori. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, većina birača namerava da glasa za vladajuću partiju Pravo i pravda (PiS), ali opozicija može da preuzme vlast ako uspe da se ujedini.

  • Prigožin: Vagner ubio ukrajinskog komandanta

    Prigožin: Vagner ubio ukrajinskog komandanta

    U samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici uništen je auto u kojem je verovatno bio komandant Snaga teritorijalne odbrane ukrajinske vojske Igor Tancura.

    Ovo je izjavio osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin, objavljeno je u audio snimku na kanalu njegove pres službe.”Danas u 13:25, artiljerijske jedinice PMC Vagner su tokom kretanja od naselja Časov Jar, do naselja Bahmut, uništile oklopni automobil u kojem je, kako se pretpostavlja, bio je komandant Snaga teritorijalne odbrane Oružanih snaga Ukrajine Igor Ivanovič Tancura, koji je bio na putu za Bahmut”, rekao je Prigožin.

    Prigožin je dodao da se ova informacija sada proverava.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski imenovao je general-majora Tancuru za komandanta Snaga teritorijalne odbrane 16. maja prošle godine, a pre toga je bio načelnik generalštaba ukrajinskih kopnenih snaga.

  • Peskov: Otkriću kad bude vrijeme

    Peskov: Otkriću kad bude vrijeme

    Kremlj nije upoznat sa misijom Vatikana da pomogne u rešavanju ukrajinske krize, o čemu je govorio papa Franja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ne znamo ništa o tome”, rekao je Peskov novinarima na pitanje da li Kremlj zna nešto o misiji, prenela je RIA Novosti.

    Papa Franja je u nedelju, tokom povratka iz Madjarske u Vatikan, rekao novinarima u avionu da je Vatikan uključen u tajnu mirovnu misiju u Ukrajini, u pokušaju da se okonča sukob izmedju Ukrajine i Rusije.

    “Voljan sam da uradim sve što treba da se uradi. Postoji misija koja je u toku, ali nije javna. Kada bude vreme, otkriću je”, rekao je papa.

  • Prekinuto trgovanje zbog pada akcija od preko 20 odsto

    Prekinuto trgovanje zbog pada akcija od preko 20 odsto

    Trgovanje akcijama tri regionalne banke u SAD obustavljeno je danas zbog volatilnosti nakon što im je vrednost potonula 20 procenata.

    Akcije Western Alliance Bancorpa skliznule su 24,62 odsto u 10:19 po istočnoameričkom vremenu, dok je deonica PacWest Bancorpa bila u minusu od 23,59 odsto u 10:24, a Metropolitan Bank Holding Corp je imao pad od 21,91 odsto u 10:24 po istočnoameričkom vremenu, prenosi Teletrejder.Podsetimo Džej-Pi Morgan se složio da preuzme Prvu republikansku banku, koja je tako postala treća regionalna banka u SAD koja je bankrotirala nakon Banke Silicijumske doline i Signature banke. Naime, Kalifornijsko odeljenje za finansijsku zaštitu i inovacije (DFPI) saopštilo da je zatvorilo banku First Republic.

    Americi za 30 dana preti apokalipsa, ceo svet će patiti: “Najveća greška u istoriji”

    Za kupovinu Prve republičke banke, koja je 13. aprila raspolagala imetkom od 229,1 milijardu dolara, bili su zainteresovani i grupacija za finansijske usluge PNC, kao i grupacija Citizens, a poslednje ponude su upućene prekjuče, preneo je izvor upoznat sa situacijom.

  • Rusi mijenjaju taktiku: Imaju tri cilja

    Rusi mijenjaju taktiku: Imaju tri cilja

    Mihailo Podoljak, viši pomoćnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da je ruska vojska promenila taktiku raketnog napada na Ukrajinu.

    “Jasno je da postoji određena promena taktike. U to nema sumnje, jer oni direktno pogađaju civilne, stambene objekte ili mesta gde ima mnogo civilnog stanovništva”, rekao je on, prenosi RBC-Ukrajina.

    Prema rečima Podoljka, ovakvom promenom taktike Ministarstvo odbrane Ruske Federacije ostvaruje nekoliko ciljeva. Konkretno, ruska vojska želi da izazove određene reakcije u Ukrajini koje mogu da ubrzaju kontraofanzivu, kako se Oružane snage Ukrajine za nju ne spremaju, već brže pređu u napad.

    Takođe, prema rečima Podoljka, Moskva pokušava da utiče na stanovnike zapadnih zemalja, koji bi, pod utiskom ubistava ukrajinskih civila, mogli da počnu da zahtevaju hitne pregovore.

    “Treći razlog je to što žele da shvate da li je moguće napadati ne samo na pravcima kojima su napadali zimi i u jesen, da li je moguće napasti civilno stanovništvo zaobilazeći naše sisteme PVO. I gledaju da li smo potpuno zatvorili nebo ili nismo“, dodao je predstavnik kabineta predsednika Ukrajine.

    U noći 1. maja ruske trupe izvele su još jedan raketni napad na Ukrajinu. Komanda Oružanih snaga Ukrajine saopštila je da su oborili 15 od 18 projektila. U granatiranju Pavlograda u Dnjepropetrovskoj oblasti dve osobe su poginule, a 40 je povređeno, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Oštećeno je na desetine kuća.

    U noći 28. aprila ruska vojska je izvela raketni napad na gradove u oblastima Dnjepropetrovsk, Čerkasi i Kijev. Prema podacima Oružanih snaga Ukrajine, od 23 projektila, 21 je oborena. Raketa je pogodila višespratnu stambenu zgradu u Umanu, pri čemu su poginule 23 osobe, uključujući šestoro dece.

  • Putin: Učinićemo sve za normalan život u novim oblastima

    Putin: Učinićemo sve za normalan život u novim oblastima

    Ruske vlasti učiniće sve što je u njihovoj moći da vrate život u normalu u novim oblastima Ruske Federacije, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Grade se i obnavljaju putevi, kao i stambeni, edukativni, zdravstveni i energetski objekti. Priprema se industrijska i poljoprovredna proizvodnja. Naravno, nastavićemo da se dosljedno bavimo ovim pitanjima kako bi se život u gradovima i selima u tim oblastima mogao vratiti u normalu”, rekao je Putin.

    On je naglasio da se, uprkos svim poteškoćama, radi “veliki posao” u Donbasu i Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, javio je TASS.

  • Amerika ostaje bez novca?

    Amerika ostaje bez novca?

    Vlada SAD-a bi mogla ostati bez novca do 1. juna ako Kongres ne uspe da podigne ili suspenduje gornju granicu duga.

    Na to je upozorila američka ministarka finansija Dženet Jelen.

    Dostizanje gornje granice duga značilo bi da vlada više nije u mogućnosti da pozajmi novac, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

    Jelen je u ponedeljak pozvala Kongres da reaguje “što je pre moguće” kako bi rešila ograničenje od 31,4 triliona dolara.

    Predsednik Džo Bajden sazvao je sastanak lidera Kongresa o tom pitanju za 9. maj.

    “Nakon pregleda nedavnih saveznih poreskih primanja, naša procena je da nećemo moći da nastavimo da ispunjavamo sve obaveze vlade do početka juna, a potencijalno i do 1. juna, ako Kongres ne podigne ili suspenduje limit duga pre toga”, napisala je Jelen u pismu predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Mekartiju.

    Jelen je istakla da čekanje do poslednjeg trenutka da se obustavi ili poveća limit duga može ozbiljno naštetiti poslovanju i poverenju potrošača, podići kratkoročno troškove zaduživanja za poreske obveznike i negativno uticati na kreditni rejting Sjedinjenih Država.

    Gornja granica duga je podizana, produžavana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.

    Republikanci u Predstavničkom domu zahtevaju drastično smanjenje potrošnje i poništavanje nekih Bajdenovih odluka, uključujući njegov program oprosta studentskih kredita i poreske kredite za zelenu energiju.

    S druge strane, demokratski predsednik, koji insistira na podizanju limita bez uslova, prošle sedmice je istakao da se o tom pitanju “ne može pregovarati”.

    Predsednik je, kako prenosi britanski medij, izložen sve većem pritisku poslovnih grupa da razgovaraju o predlozima republikanaca.

    Prvi put u istoriji SAD bi došle u situaciju da ne mogu da otplate dug, što bi uzdrmalo globalna finansijska tržišta i srušilo poverenje u SAD kao globalnog poslovnog partnera.

    Eksperti su upozorili da bi neizvršenje obaveza takođe moglo dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti.

    To bi takođe značilo da SAD ne bi mogle da pozajmljuju novac za isplatu plata vladinih službenika i vojnog osoblja, čekove socijalnog osiguranja ili za druge obaveze.

    Ministarstvo finansija planira da poveća zaduživanje do kraja kvartala koji se završava u junu, u ukupnom iznosu od oko 726 milijardi dolara, oko 449 milijardi dolara više nego što je planirano ranije ove godine. Zvaničnici su rekli da je to delimično zbog nižih prihoda od poreza na dohodak od očekivanih, veće državne potrošnje i gotovinskog bilansa na početku kvartala koji je bio niži od očekivanog.

    U zajedničkoj izjavi od ponedeljak, lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer i lider demokrata u Predstavničkog doma Hakim Džefris rekli su da SAD “nemaju luksuz da čekaju do 1. juna da donesu zakon kako bi izbegli neispunjavanje obaveza i sprečili katastrofalne posledice za ekonomiju i milione američkih porodica.

    U drugom pismu poslatom članovima Kongresa u januaru, Jelen je navela da je Ministarstvo finansija počelo sa “vanrednim merama” kako bi izbeglo bankrot vlade.

  • Kina iznenadila: Sa 51,9 na 49,2

    Kina iznenadila: Sa 51,9 na 49,2

    Indeks menadžera nabavke (PMI) je u Kini u aprilu pao na 49,2 poena sa martovskih 51,9 poena, saopštio je Nacionalni zavod za statistiku Kine.

    Ovaj rezultat nije u skladu sa prethodnim očekivanjima tržišta, koja su prognozirala blag pad PMI, na 51,4 poena, prenosi CNN.

    PMI je parametar koji se koristi kao indikator ekonomske aktivnosti, a rezultat ispod 50 pokazuje da se ekonomija nalazi u stanju kontrakcije, odnosno pada ekonomske aktivnosti.

    U pitanju je najveći pad ekonomske aktivnosti od decembra, kada je zabeležen PMI od 47 poena.

    Proizvodnja je u aprilu porasla za 50,2 poena, što je manje od martovskih 54,6, a u padu je i broj novih porudžbina-48,8 prema martovskih 53,6 poena.

    Nove porudžbine za izvoz su opale na 47,6 poena sa martovskih 50,4.

    Globalna potražnja je mala, a neki izvoznici su zbog toga prinuđeni da zamrznu dalje investicije.

    Kineska ekonomija je u prvom kvartalu rasla brže nego što se očekivalo zbog velike potrošnje u sektoru usluga, ali fabrička proizvodnja kaska za ovim rezultatima zbog slabog ekonomskog rasta u svetu, zaključuje se u analizi CNN-a.