VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov: Rusija je spremna

    Lavrov: Rusija je spremna

    Rusija je spremna da razmotri predloge afričkih i latinoameričkih zemalja o rešavanju tekuće ukrajinske krize.

    Ovo je izjavio danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle razgovora sa beloruskim kolegom Sergejem Alejnikom.On je naveo da je beloruski ministar podsetio da su postojale i druge inicijative, kao što su inicijative brazilskog i južnoafričkog predsednika, naveo je Lavrov, prenosi TASS.

    “U oba slučaja odgovorili smo na inicijative latinoameričkih i afričkih prijatelja da smo spremni da razmotrimo svaki njihov predlog koji je bio podstaknut iskrenom željom da pomognemo stabilizaciji svetskog poretka. Ali do sada, za razliku od naših suseda Kine, nismo videli nijedan dokument o tom pitanju bilo od Brazilaca ili Afrikanaca”, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, Rusija je potvrdila spremnost da održava kontakte sa svim zainteresovanim stranama. Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa izjavio je u utorak ja da su se vlade Rusije i Ukrajine dogovorile da prime afričku delegaciju, čiji je cilj pronalaženje mirnog rešenja ukrajinskog sukoba.

    On je dodao da je o toj mogućnosti razgovarao sa predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Vladimirom Zelenskim, koji su pristali da prime afričku delegaciju u Moskvi i Kijevu.

    Mirovnu inicijativu razvijaju lideri Egipta, Zambije, Komorskih ostrva, Republike Kongo, Senegala, Ugande i Južne Afrike. Ove zemlje sada pokušavaju da ubede generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i druge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, da podrže afričku inicijativu.

    Ramafosa je naveo da je o tome već obavestio američkog predsednika Džoa Bajdena. Zvaničnici u Pretoriji kažu da su Vašington i London signalizirali svoju “opreznu podršku” mirovnom planu.

    On je takođe izrazio nadu da će uključene strane aktivno razgovarati o afričkoj inicijativi. Kako podseća ruska agencija, glavne odredbe plana još nisu zvanično objavljene.

    Međutim, prema informacijama koje kruže u Pretoriji, dokument uključuje odredbu o trenutnom prekidu vatre i principe UN kao glavnu platformu za ukrajinski mirovni proces.

  • Njujork tone

    Njujork tone

    Njujork zbog velike težine zgrada i oblakodera tone prosečno do dva milimetra godišnje, pokazalo je istraživanje Geološkog zavoda SAD.

    Težina zgrada u Njujorku uzrokuje ne samo da grad tone između jednog i dva milimimetra godišnje već ga to čini i ranjivim za prirodne katastrofe, kaže glavni istraživač i geolog Tom Parsons, dok studija pokazuje da je posebno ugožen Donji Menhetn, ali i da postoji zabrinutost za Bruklin i Kvins.

    Američki istraživači izračunali su kumulativnu masu tih više od milion zgrada na oko 764.000.000 tona, a zatim su ceo prostor podelili na površine od 100 kvadrata i tako izračinali pritisak na svaku zonu, prenose američki mediji.

    Kako mediji dodaju, izračunata je i brzina kojom svaka od tih zona tone, ali istraživači u tom proračunu nisu uzeli u obzir i kumulativnu težinu mostova, železnica, puteva i drugih konstrukcija, što znači da podaci koje imaju daju blaže vrednosti.

    Pritisak koji se vrši na tlo već dovodi do deformacija, na isti način koji se uočava na tektonskim pločama u slučaju otapanja glečera, a što može, kako ocenjuju, dovesti do problema za 8,4 miliona stanovnika metropole. Njujork se, kako naglašavaju suočava sa značajnim izazovima i zbog opasnosti od poplava. Pretnja od porasta nivoa mora je tri do četri puta veća od globalnog proseka duž atlantske obale Severne Amerike.

    Velika koncentracija Njujorčana suočava se sa različitim stepenom opasnosti od poplava, navedeno je u izveštaju u kome se podseća da je ”Velika Jabuka” već pretrpela posledice na koje upozoravaju. Dva nedavna uragana izazvala su žrtve i veliku štetu u Njujorku – ”Sendi” je 2012. ubacio morsku vodu u grad, dok su jake padavine iz uragana ”Ida” 2021. preplavile sisteme za odvodnjavanje.

    Njujork tajms piše o sličnoj ali i težoj sudbini indonežanske prestonice Džakarte koja, kako naovde stručnjaci, ima mnogo probelma, a jedan je da tone brzinom znatno većom od Njukorka. Pojedini delovi grada tonu više i od stope godišnje (30,48 cm) zbog čega predviđanja kažu da će najmanje četvrtina prestonice Indonezije, ako se ništa ne promeni, biti pod vodom do 2050. godine.

    Veliki deo od 30 miliona stanovnika Džakarte zbog toga će morati biti preseljen u bliskoj budućnosti. Nivo mora koji raste predstavlja pretnju jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu, u kome 10 miliona ljudi živi na području veličine kao pola Njujorka, a još 20 miliona u okolnom regionu.

    Predsednik Indonezije Joko Vidodo, u devetoj godini predsedničkog mandata doneo je, da bi se izborio sa tom pretnjom, odvažnu odluku da glavni grad zemlje premesti i to već sledeće godine – pre isteka njegovog drugog mandata, po zakonu i poslednjeg.

    Nova prestonica, sada u izgradnji, zove se Nusantara. Dopisnik NJujork tajmsa koji je sa predsednikom Indonezije obišao budući glavni grad, podseća da se ona gradi iz temelja, na oko 1.300 kilometara udaljenosti od Džakarte. Dodaje da Joko Vidodo obećava da će grad za nekoliko decenija biti model upravljanja životnom sredinom, neutralan ugljenik.

    Za razliku od Džakarte, koja se nalazi na Javi, regionu koji je dugo dominirao politikom i ekonomijom zemlje, Nusantara je na Borneu, gde su se stanovnici osećali zanemareno.

  • Rusi napali Kijev

    Rusi napali Kijev

    Jedna osoba je poginula danas u ruskom raketnom udaru na industrijsko postrojenje u južnom ukrajinskom gradu Odesi.

    Delovi projektila koji su padali tokom vazdušnog napada izazvali dva požara u istočnim oblastima Kijeva, saopštili su zvaničnici.

    Još dve osobe su ranjene u napadu u Odesi, napisao je portparol vojne administracije Sergej Bračuk na Telegramu, prenosi Rojters.

    Uzbuna za vazdušnu opasnost proglašena je jutros širom Ukrajine, a vojska je upozorila na moguće ruske raketne udare na većem delu teritorije koji se proteže od Kijeva do centralnih regiona i juga zemlje.

    Sat vremena nakon upozorenja, sa Telegram kanal ukrajinskih oružanih snaga poručeno je stanovnicima Kijeva da ostanu u skloništima.

    Upozorenja su izdata za niz drugih regiona, uključujući Žitomir zapadno od prestonice i Kirovograd, Čerkasi i Dnjepropetrovsk u centralnoj Ukrajini.

    Sirene su se oglasile i severno od Kijeva i na jugu i zapadu do regiona Vinistija, Hmeljnicki i Černovci.

    Drugi Telegram kanali upozorili su na moguće vazdušne napade u centralnom regionu Poltave i južnije u Mikolajevskoj oblasti.

    Jutrošnji udari na Kijev su deveti u nizu nedavnih ruskih napada koji su “bez presedana po svojoj snazi, intenzitetu i raznovrsnosti” napisala je na Telegramu Gradska regionalna gradska uprava Kijeva.

    Upozorenja o vazdušnom napadu za Kijev su i dalje na snazi.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je na Telegramu saopštio da je jedan požar izbio u garaži u okrugu Darnica.

    Projektili su pali i u regionu Dnjepra u Kijevu. On je naveo da nema žrtava ni u jednom od ovih incidenata.

    Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko saopštio je na Telegramu da je izbio požar u nestambenim objektima u okrugu Desnjanski, istočno od prestonice, a nije bilo informacija o eventualnim žrtvama.

    Popko je rekao da je Kijev napadnut krstarećim projektilima i da ih je sve oborila protivvazdušna odbrana.

    U Kijevu su se čule protivvazdušne jedinice u akciji, saopštio je Rojters pozivajući se na svedoke.

    Bilo je izveštaja i o eksplozijama u drugim većim gradovima, ali je nepoznato da li su one posledica raketnih udara ili protivvazdušne aktivnosti.

  • Zapadne kompanije nikako da napuste Rusiju

    Zapadne kompanije nikako da napuste Rusiju

    Zemlje EU će finansijski i pravno pomoći svojim kompanijama da napuste Rusku Federaciju, preneo je danas briselski EU Obzerver.

    EU se boji da će Rusija naplaćivati visok porez na profit od evropskih kompanija na ruskom tržištu “kako bi finansirala rat” i zato želi da ubrza njihov izlazak iz ove zemlje.Prema rečima predstavnika kompanije za pružanje pravnih usluga LEVEL Leonida Ervica, ruska državna komisija u ovom trenutku razmatra više od 2.000 zahteva stranih kompanija za izlazak iz zemlje, preneo je Komersant.

    Pomenuta komisija, bez čijeg odobrenja strane firme ne mogu da napuste Rusku Federaciju, se sastaje oko tri puta mesečno i ne razmatra više od sedam zahteva odjednom, tvrdi Ervic.

    U aprilu je ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao da će strane kompanije koje napuštaju Rusiju morati da plate izlaznu taksu od 10 odsto, koja će biti naplaćena nakon prodaje njihove ruske imovine.

    Odlazak stranih firmi iz Rusije treba da bude povezan sa “određenim troškovima”, naznačio je tada Siluanov.

  • “Opasno je. Postaju najbolje naoružana zemlja u Evropi”

    “Opasno je. Postaju najbolje naoružana zemlja u Evropi”

    Ukrajina treba da bude primljena u NATO jer postaje zemlja sa najboljim naoružanjem u Evropi, rekao je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

    “Ono što Evropljani sada govore, po mom mišljenju, neverovatno je opasno. Evropljani kažu da ih ne žele u NATO jer su previše rizični, ali će ih dobro naoružati i dati im najbolje oružje. Sada smo naoružali Ukrajinu do te mere da će ona postati najbolje naoružana zemlja i sa najmanje strateški iskusnim rukovodstvu u Evropi“, rekao je Kisindžer.

    On veruje da će se sukob između Rusije i Ukrajine završiti otprilike na istim pozicijama koje su imale pre 24. februara 2022. godine i strahuje da bi Ukrajina kasnije mogla da pokuša vojnim putem da ponovo zauzme teritorije nad kojima je Rusija uspostavila kontrolu od 2014. godine.

    Kisindžer je sugerisao da će svet dobiti “nezadovoljnu Rusiju, ali i nezadovoljnu Ukrajinu, ako se specijalna operacija završi ne u korist Moskve“.

    Henri Kisindžer je dodao da bi Zapad mogao da razmotri dve opcije kako bi se obezbedio mir u Evropi.

    Prvo, da primi Ukrajinu u NATO, drugo da inicira zbližavanje sa Rusijom kako bi se stvorila stabilna granica u istočnom delu regiona.

    “Zbog evropske bezbednosti, bolje je imati Ukrajinu u NATO-u, gde ne može da odlučuje o teritorijalnim zahtevima na nacionalnom nivou“, zaključio je bivši državni sekretar SAD.

  • “Kome treba svijet bez Rusije? Ako izgubimo, povući ćemo sve sa sobom”

    “Kome treba svijet bez Rusije? Ako izgubimo, povući ćemo sve sa sobom”

    Putinov propagandista Vladimir Solovjov je u svojoj emisiji na ruskoj državnoj televiziji Rusija 1 zapretio jakim posledicama u slučaju ruskog poraza.

    Novinarka Džulija Dejvis objavila je snimak iz njegove emisije u kojoj je gostovao filmski reditelj i scenarista Karen Šahnazarov, piše Njuzvik.

    Šahnazarov se zapitao da li ruski građani u potpunosti razumeju “težinu pretnje” koju predstavlja ishod rata i da je sukob “mnogo složeniji i opasniji” od Drugog svetskog rata.

    On je naglasio da savremeno rusko društvo uopšte nije slično onom koje je postojalo 1941. godine kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski savez. Prema njegovim rečima, današnji Rusi su odrasli konzumirajući američku kulturu.

    On smatra da u zemlji postoje unutrašnje podele i nedostatak mlađih ljudi, što znači da stariji građani služe na prvim linijama u Ukrajini.

    “Rat je za nas sudbonosan. Naše političke elite to moraju da shvate. Treba da počnemo da priznajemo da ovo nije samo specijalna vojna operacija već rat. Ako izgubimo ovaj rat, nestaćemo kao neka indijanska plemena”, rekao je on.

    On je sugerisao da će poraz moskovskih snaga u Ukrajini dovesti do toga da budu napisane knjige o tome “kako je Rusija izgubila sebe i Evroaziju“. “Ako izgubimo, ponećemo ceo svet sa sobom“, dodao je Solovjov, uz napomenu da se nada da su Ukrajinci svesni potencijalnih posledica ruskog poraza.

    “Dozvolite mi da vas podsetim šta je rekao glavnokomandujući – ‘kome treba svet ako Rusija nije u njemu?'”, nastavio je on, citirajući citat predsednika Vladimira Putina. Lider je tada rekao da Rusija treba da upotrebi svoje nuklearno oružje, ukinuti ograničenja protiv testiranja i “ubedljivo pokazati šta ima“.

    Od početka Putinove invazije, Solovjov je više puta govorio da Rusija treba da iskoristi svoje mogućnosti nuklearnog naoružanja da napadne zapadne zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Prošle nedelje je u svojoj radio-emisiji Puni kontakt rekao da je “nuklearni rat neizbežan”.

  • Nebenzja: Izjave ukrajinskog zvaničnika podstiču na nasilje

    Nebenzja: Izjave ukrajinskog zvaničnika podstiču na nasilje

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja poslao je pismo predsjedavajućoj Savjeta bezbednosti UN, diplomati iz Švajcarske Paskal Kristin Berizvil, u kojem je upozorio da su navodi ukrajinskih zvaničnika o ubijanju Rusa širom svijeta flagrantan primjer govora mržnje i podsticanja na nasilje.

    “Ove manifestacije govora mržnje, rusofobije i podsticanja na nasilja po nacionalnoj osnovi su, u najmanju ruku, flagrantno kršenje pravila Međunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije”, navodi se u Nebenzjinom pismu predsjedavajućoj SB UN, prenosi TASS.

    Kiril Budanov, šef Glavne obavještajne uprave ukrajinskog ministarstva odbrane (GUR) govorio je prošle nejdelje o spremnosti kijevskog režima da ubija Ruse širom svijeta.

    Predsjedavajuća Saveta bezbjednosti UN potvrdila je da su kopije pisma stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Vasilija Nebenzje od 10. maja 2023. godine podijeljene članovima SB UN, dodaje TASS, prenosi Tanjug.

  • Sijarto: Ukrajina prijeti našem suverenitetu, blokiraćemo im pomoć iz EU

    Sijarto: Ukrajina prijeti našem suverenitetu, blokiraćemo im pomoć iz EU

    Ministar vanjskih poslova Mađarske Peter Szijjarto izjavio je da Ukrajina prijeti mađarskom suverenitetu zbog navodnih namjera da raznese naftovod Druzhba (Prijateljstvo) koji toj zemlji isporučuje rusku naftu.

    Prema njegovim riječima Ukrajina postaje “sve više neprijateljski raspoložena prema Mađarskoj”, jer od 1. septembra “mađarske škole u Zakarpatju neće moći da rade”, a mađarska banka OTP Ukrajina uvrštena je na listu međunarodnih sponzora terorizma.

    Osim toga, Szijjarto se pozvao na članak The Washington Posta, prema kojem je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski navodno predložio da se digne u zrak naftovod Druzhba, koji snabdijeva naftom Mađarsku, prenosi Ukrajinska Pravda.

    Izjava je objavljena u provladinoj mađarskoj publikaciji Origo. U tekstu se tvrdi da je Ursula von der Leyen, predsjednica Evropske komisije, navodno odobrila bombardovanje Druzhbe.

    “Takva prijetnja je u suprotnosti sa suverenitetom Mađarske jer je sigurnost snabdijevanja energijom pitanje suvereniteta. Ako neko poziva na nemogućnost snabdijevanja Mađarske energijom, on zapravo napada suverenitet Mađarske”, rekao je Szijjarto.

    Također je obećao da će blokirati svaku vojnu pomoć Ukrajini na nivou Evropske unije dok Kijev ne ukine status međunarodnog ratnog sponzora OTP banci.

  • Borelj: Treba dodati još 3,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini

    Borelj: Treba dodati još 3,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj predložio je da se doda još 3,5 milijardi evra u fond koji se koristi za finansiranje vojne pomoći Ukrajini, naveli su izvori iz EU.

    Izvori, koji su želeli da ostanu anonimni, istakli su da je Borelj zatražio od vlada EU da obezbede više novca za Evropski mirovni fond (EPF), preneo je juče Rojters.

    Pomenuti fond je već izdvojio oko 4,6 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini.

    Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u utorak je najavio da će blokirati sljedeću tranšu vojne podrške Evropske unije Ukrajini i svaki novi paket sankcija Rusiji.

    On je naveo je da se to može promijeniti samo pod uslovom da Kijev ukloni mađarsku banku OTP sa svoje liste ratnih sponzora, prenio je Rojters.

    Mađarska nije odobrila isplatu sljedeće tranše vojne podrške Ukrajini u vrijednosti od 500 miliona evra obezbeđene u okviru (EPF), saopštila je u utorak kancelarija portparola mađraske vlade

  • Lavrov: Makron zna da je američki vazal – ali je bespomoćan

    Lavrov: Makron zna da je američki vazal – ali je bespomoćan

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron osjeća se kao američki vazal, ali ne može ništa da uradi povodom toga, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za TV kanal Carigrad.

    Makron, očigledno, osjeća svoju bespomoćnost kada već godinama govori o strateškoj autonomiji Evropske unije. On se osjeća kao vazal Sjedinjenih Američkih Država i neugodno mu je zbog toga. Pošteno, ali on ništa ne može da uradi povodom toga – rekao je Lavrov.

    On je takođe kazao da jačanje odnosa Rusije sa zemljama ASEAN-a, Indijom i Kinom od 2001. godine nije značilo da se Moskva “okrenula” od Zapada.

    • Zapad se sam okrenuo, gazeći svoje interese. Kada su potonuli odnosi sa zapadnim zemljama, intenzivirana je naša politika prema Istoku. Štaviše, pokazatelji u odnosima sa Kinom dostižu rekordne cifre – rekao je šef ruske diplomatije, istakavši da je Rusija duže vrijeme razvijala saradnju sa Kinom.

    Lavrov je dodao da je Rusija uvek bila “evro-pacifička” sila, te da je Moskva uvijek bila spremna da sarađuje sa svima koji su spremni na to pod uslovima uzajamnog poštovanja i koristi.