VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Službeno pokrenuta istraga o opozivu Bajdena: Da li je pogodovao poslovima svog sina?

    Službeno pokrenuta istraga o opozivu Bajdena: Da li je pogodovao poslovima svog sina?

    Zastupnički dom američkog Kongresa predvođen republikancima izglasao je u srijedu otvaranje službene istrage za opoziv predsjednika Joea Bidena.

    Istraga je motivirana upitnim poslovnim aktivnostima njegovog sina Huntera u inostranstvu, tačnije u Ukrajini i Kini, od kojih je, prema republikancima, imao koristi i Joe Biden. I demokrati i predsjednik odbacuju ove optužbe kao neutemeljene.

    Glasalo se strogo prema stranačkoj pripadnosti zastupnika. Pokretanje istrage nema velike šanse za uspjeh, ali bi moglo poljuljati Bijelu kuću, jer Biden planira reizbor za predsjednika 2024. godine.

    Sam Biden u srijedu je osudio glasanje Predstavničkog doma za njegov opoziv, kritizirajući taj potez kao “neopravdani politički trik” protiv njega.

    “Umjesto da obave posao koji hitno treba obaviti, (republikanci) radije gube vrijeme na ovaj neopravdani politički trik, čak i sami republikanci u Kongresu priznaju da to nije potkrijepljeno činjenicama”, rekao je Biden u izjavi nekoliko minuta nakon glasanja.

    Američki Kongres, na temelju Ustava, ima ovlasti opozvati predsjednika zbog izdaje, podmićivanja ili drugih teških zločina. Nakon moguće uspješne ustavne tužbe u Zastupničkom domu, suđenje bi se održalo u Senatu, a predsjednik bi bio opozvan ako bude dovoljno glasova.

    Međutim, republikanci još nisu iznijeli dokaze o korupciji Bidena i njegove porodice, a malo je vjerojatno da bi Senat predvođen demokratima osudio američkog predsjednika čak i ako istraga dovede do procesa opoziva (ustavna tužba).

    Bez obzira na to, situacija daje republikancima novu priliku da napadnu Bidena, koji već vodi kampanju za reizbor u Bijelu kuću, ali i da skrenu pažnju sa saveznih suđenja s kojima se suočava njegov gotovo sigurni predsjednički protivnik, republikanac Donald Trump.

    Glasanje je bilo strogo po stranačkim linijama, 221 prema 212, pri čemu su svi republikanci odobrili istragu, a svi demokrati su joj se protivili.

    Konzervativci optužuju Bidenova sina Huntera za trgovinu utjecajem, odnosno korištenje imena svoje porodice u poslovanju u Ukrajini i Kini.

    Optužbe protiv Huntera Bidena odnose se na slučajeve koji su se dogodili prije nego što je njegov otac postao predsjednik, a Bijela kuća je naglasila da Joe Biden nije kriv.

  • Fon der Lajen o putu BiH ka EU

    Fon der Lajen o putu BiH ka EU

    Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da pregovori o pristupanju BiH EU mogu da počnu kada se ispuni određeni stepen neophodnih kriterijuma.

    Smatramo da možemo da otvorimo pregovore o pristupanju sa BiH kada se postigne neophodni stepen ispunjenja kriterijuma za članstvo – rekla je ona na konferenciji za novinare nakon samita sa liderima zemalja Balkana.

    Ona je rekla da za Srbiju i samoproglašeno Kosovo “put naprijed vodi kroz ispunjenje obaveza pod okriljem dijaloga koji vodi EU”.

    – Važan korak ove godine je bio Ohridski sporazum – ocijenila je Fon der Lajenova.

    Ona je rekla da Komisija želi da otvori pristupne pregovore o fundamentalnom klasteru pitanja što je prije moguće sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.

    – Kada je riječ o Crnoj Gori, postoji novi momenat – nova Vlada koja treba da se vrati na put prijema u EU”, rekla je Fon der Lajenova.

    “Ekonomija Balkana može da se udvostruči u periodu od 10 godina”
    Fon der Lajen izjavila je da postoji potencijal da se ekonomija balkanskog regiona udvostruči u periodu od 10 godina.

    – Potrebna nam je odlučna akcija, upravo sada, da bismo nam približili partnere sa zapadnog Balkana. To je ono što predstavlja novi Plan rasta za zapadni Balkan. On ima potencijal da udvostruči veličinu ekonomije regiona u roku od decenije – rekla je Fon Der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu.

    Ona je nakon samita sa liderima zemalja Balkana izjavila da je “u sve podjeljenijem svijetu potrebna još jača i ujedinjenija zajednica vrijednosti”.

    – Proširenje je ključno da se to postigne. Zbog toga je to bio prioritet od prvog dana mog mandata – naglasila je Fon Der Lajenova i dodala da ostaje posvećena “budućnosti sa svim partnerima sa zapadnog Balkana u Uniji”.

    Ona je zaključila da su pristupni pregovori jedan dio, a drugi je ekonomija.

  • Zelenski: Dobili smo “pozitivan signal” od Amerike

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je dobio “pozitivan signal” od SAD u vezi sa kontinuiranom podrškom Ukrajini.

    “Tokom sastanaka u SAD sa predstavnicima Predstavničkog doma i senatorima, liderima obe stranke, administracijom predsednika i njim lično, dobio sam pozitivan signal u vezi sa podrškom i pomoći Ukrajini od strane SAD. Postoji pitanje vremenskog okvira i unutrašnje političke situacije – to se podrazumeva. Ali svi imamo poverenje“, rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare u Oslu sa liderima Norveške, Švedske, Finske, Danske i Islanda, odgovarajući na sugestiju novinara da njegova poseta SAD nije donela željeni rezultat u vezi sa izdvajanjem bezbednosne pomoći Ukrajini, prenosi Ukrinform.

    Zelenski je nakon Sjedinjenih Američkih Država doputovao u iznenadnu posetu Norveškoj.

    On se u Vašingtonu sastao sa vojnim i političkim rukovodstvom SAD, uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je najavio dodelu 200 miliona dolara hitne vojne pomoći Ukrajini.

    Sa liderima Norveške, Danske, Islanda, Finske i Švedske, predsednik Ukrajine je na ukrajinsko-nordijskom samitu u Oslu razgovarao o jačanju odbrambene, političke i ekonomske saradnje.

  • Moskva upozorava: Ako F-16 polete iz NATO zemalja, preduzećemo mjere odmazde

    Moskva upozorava: Ako F-16 polete iz NATO zemalja, preduzećemo mjere odmazde

    Moskva će smatrati moguću upotrebu lovaca F-16 iz vazdušnih baza u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj kao svoje učešće u sukobu u Ukrajini.

    Ovo je danas rekao šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Upozoravamo da će se upotreba borbenih lovaca sa teritorije ovih zemalja članica NATO u Moskvi smatrati njihovim učešćem u sukobu u Ukrajini i primorati Rusiju da preduzme mere odmazde”, rekao je on na sastanku OEBS Foruma za bezbednosnu saradnju, prenela je RIA Novosti.

    Gavrilov je dodao da su počela da se pojavljuju mišljenja da bi u uslovima značajnog uništenja aerodroma u Ukrajini, F-16 prebačeni ukrajinskoj vojsci mogli da polete iz vazdušnih baza u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

    Dosad su Holandija i Danska, od zapadnih zemalja, poručile da će da prebace F-16 Ukrajini. Amsterdam očekuje da će da pošalje prve lovce u Kijev 2024. godine

  • Skandal u Japanu: Četiri ministra dala ostavku

    Četiri ministra u japanskoj vladi podnijela su danas ostavku zbog skandala sa prikupljanjem novčanih sredstava u koji je umiješana najmoćnija frakcija vladajuće stranke, prenosi BBC.

    Poslije vijesti da je više od 500 miliona japanskih jena, odnosno 3,1 miliona evra nestalo iz partijskih fondova u periodu od pet godina, od 2019. do do 2022. godine, ostavku je podnio glavni sekretar kabineta i glavni portparol vlade Hirokazu Macuno, koji je često smatran Kišidinom desnom rukom i licem njegove vlade.

    Takođe, ostavke su podnijeli i ministar privrede i industrije Jasutoši Nišimura, ministar unutrašnjih poslova Džunji Suzuki i ministar poljoprivrede Ičiro Mijašita, a očekuje se da će do kraja dana biti objavljeno ko će ih zamijeniti.

    Pored toga, pet viših zamjenika ministara i jedan parlamentarni zamjenik ministra iz Abeove frakcije takođe su dali ostavku.

    Poslije ostavki, vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) u kabinetu nema predstavnika svoje najveće i najmoćnije frakcije.

    Tokijski tužioci pokrenuli su istragu o korupciji, izvijestio je Nikkei.

    Smjenu ministara umiješanih u politički skandal prikupljanja novčanih sredstava za najveću frakciju unutar vladajuće stranke, Kišida je najavio juče, a Japanska agencija Kjodo prenijela je, pozivajuće se na neimenovane, dobro upućene izvore, da će Macunu zamijeniti bivši ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši.

    Rejting vlade japanskog premijera Kišide opada, pošto je podrška javnosti vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP), koja je na vlasti gotovo neprekidno od 1955. godine, pala ispod 30 odsto, prvi put od 2012. godine, prema istraživanju NHK-a objavljenom u utorak.

    U srijedu je Donji dom Japana odbacio zahtjev za izglasavanje nepovjerenja kabinetu Kišide.

    LDP bi trebalo da održi izbore za rukovodstvo sljedećeg septembra, dok su opšti izbori zakazani za 2025. godinu.

  • Putin kreće u novu invaziju?

    Putin kreće u novu invaziju?

    U kontekstu rastuće napetosti između Rusije i baltičkih država, poput Estonije, Litvanije i Letonije, članice EU i NATO saveza pažljivo prate situaciju.

    Estonska vojska već je počela vojne vežbe sa francuskom vojskom, u kojima simuliraju razmenu vatre s neprijateljskim snagama. Cilj im je, piše Politiko, biti spreman u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin proširi svoje vojne ambicije s Ukrajine na baltičke zemlje.

    “Rusija želi da poveća svoju moć. Po mom mišljenju, doći će do sledeće invazije. U našoj zajednici ne pitamo se šta ako, nego se pitamo kada”, kaže poručnik Kristjan Kaup, lokalni načelnik štaba EDL – organizacije koju čine vojnici volonteri koji se aktivno spremaju za sukob.

    Nakon nezakonite Putinove aneksije Krima 2014. godine, baltičke države povećale su izdatke za odbranu, a sve češće upozoravaju na opasnost koju predstavlja autoritarni ruski lider.

    U sklopu jačanja vojnog odgovora na istoku, Francuska rotira svoje trupe kroz Estoniju od 2017. godine kao deo NATO-ove pojačane prisutnosti.

    Francuski predsednik Emanuel Makron dodatno je pojačao misiju “Lynx”, koja sada uključuje 300 vojnika, surađujući s trupama iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

    Ova zajednička taktička saradnja ima cilj ne samo obuku estonske vojske već i prilagođavanje francuskih vojnih snaga na ratovanje visokog intenziteta u savezničkom okruženju.

    Naglasak vežbi leži u simulaciji scenarija invazije, gde EDL i francuske jedinice moraju zajednički da zaustave neprijateljske snage, unište neprijateljski radar i pruže koordinisan odgovor.

    Izazovi poput nedostatka opreme za noćno gledanje kod Estonaca i prilagođavanje francuskih vojnika na hladnu klimu dodatno komplikuju vežbu.

  • Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju na bojnom polju, dodavši da se svako ko misli drugačije zavarava.

    “Sve više ljudi govori da Ukrajina neće pobediti na bojnom polju”, rekao je Orban u intervjuu za nedeljnik “Mandiner”.

    On je naveo da se slaže sa tim mišljenjem i istakao da je to govorio od samog početka.

    “Nemojmo se zavaravati da Ukrajinci uz našu podršku mogu dobiti ovaj rat”, poručio je Orban.

    Dodao je da se Evropska unija “našla u zamci” kada je počela da šalje vojnu pomoć Ukrajini, računajući na uspehe Kijeva na frontu.

    Međutim, prema njegovim rečima, EU nije imala nikakav plan za vanredne situacije u slučaju da to ne uspe.

    “Nije bilo plana B jer je postojao samo ovaj plan pobede, koji je propao”, rekao je Orban.

    On je naveo da lideri Evropske unije i dalje ne žele da priznaju tu grešku i nastavljaju da šalju oružje Ukrajini.

  • EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    Poslanici Evropskog parlamenta danas su usvojili rezoluciju u kojoj pozivaju Evropsko vijeće da otvore pristupne pregovore s BiH, Ukrajinom i Moldavijom te da Gruzija dobije kandidatski status.

    Oni pozdravljaju interes i političku volju zemalja da se interes i politička volja zemalja da se pridruže EU i napore da se ispuni uslove.

    Navode da trebaju postojati jasni rokovi za zemlje kandidate, a kraj pregovora prema njihovom mišljenju trebao bi biti do kraja decenije.

    Oni smatraju da se trebaju poštovati kriteriji iz Kopenhagena, kako bi se osiguralo da kandidati i potencijalni kandidati pokažu trajnu predanost demokratiji i vladavini prava, ljudskim pravima, poštivanju i zaštiti manjina te privrednim reformama.


    Ističu da je zbog “ruske agresije protiv Ukrajine proširenje još važnije i navode da je to strateško ulaganje u mir i sigurnost, kao i pokretač demokratije i evropskih vrijednosti širom kontinenta.”

    Unutrašnje reforme
    U rezoluciji naglašavaju potrebu za unutrašnjim reformama, koje su uporedo s procesom proširenja, kako bi se poboljšala sposobnost EU da efikasno integriše nove članice, uključujući uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom.

    Za je glasalo 468 parlamentaraca, 99 je bilo protiv i 58 suzdržanih, prenosi Avaz.

  • Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel izjavio je da Brisel želi balkanske zemlje u EU i da je samit sa njihovim liderima prilika da se potvrdi posvećenost tom cilju.

    Danas je važan samit sa partnerima sa zapadnog Balkana. Prilika je da potvrdimo čvrstu posvećenost – želimo te zemlje unutar EU. Od njih očekujemo više, reforme, posebno u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa – izjavio je Mišel uoči samita.

    On je dodao da će EU sa svoje strane “uraditi domaći zadatak” i da je zato pokrenula stratešku debatu na nivou lidera da bi se utvrdilo koje su reforme neophodne da bi evropski projekat bio spreman za izazove koje će savladavati u budućnosti.

    • Želimo više investicija, više ekonomskog razvoja i zato smo uveli princip postepene integracije, da bi ljudi i kompanije što prije osjetili pozitivne efekte angažmana sa EU – rekao je Mišel.

    On je dodao da EU želi da zemlje regiona riješe sporove i da se poveća nivo saradnje među njima.

    • Znate da je projekat EU zasnovan na pomirenju – to je neophodni fundamentalni korak za dalji napredak – zaključio je Mišel.
  • “Očaj”

    “Očaj”

    Jučerašnju posetu Vladimira Zelenskog Vašingtonu od početka rata u Ukrajini, najbolje opisuje jedna reč – očaj.

    To je, zapravo, bio poslednji pokušaj Ukrajine da dobije novu vojnu pomoć od američkog Kongresa pre nego što presuši trenutno odobreni iznos, piše Index.hr.

    Ukrajinski predsednik je očajan jer bi sudbina njegove nacije mogla da visi o koncu. Njegov američki kolega Džo Bajden je očajan jer ukrajinski rat vidi kao ključno bojno polje u svetskom sukobu između demokratija i autokratskih režima, navodi se u tekstu.

    Podseća se da je Zelenskog prošle godine dočekao crveni tepih, ali je ovog puta sve bilo drugačije.

    Razgovarao je sa američkim senatorima iza zatvorenih vrata. Seo je sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, koji se nije ni pojavio u javnosti sa ukrajinskim predsednikom.

    Njegov prijem u Beloj kući bio je izuzeto skroman, uz minimalnu pompu.


    Atmosfera njegove posete odgovarala je raspoloženju u Vašingtonu, gde je dodatno finansiranje Ukrajine povezano sa unutrašnjom borbom oko imigracione politike SAD.

    Dok su demokrate bile spremne da potroše više novca na bezbednost granica kao deo vojnog paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vrednom 110 milijardi dolara, republikanci žele fundamentalnu reformu načina na koji američka vlada obrađuje migrante bez dokumenata koji traže politički azil.

    Nakon sastanka sa Zelenskim u utorak ujutro, republikanski senatori su jasno stavili do znanja da, iako saosećaju sa teškom situacijom Ukrajine, situaciju na američkoj granici vide kao hitnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

    Bajden će ili morati da ubedi republikance da odustanu od ove borbe protiv imigracije – ili da učini ustupke koje će demokrate na levici smatrati izuzetno neprijatnim.
    U ovom trenutku, barem, republikanci, čiji su birači mesecima ljuti zbog kontinuirane podrške Ukrajini, izgleda da su spremniji da dozvole da pomoć Ukrajini istekne kako bi ostvarili pobedu koju će slaviti njihova baza. A ako pritom još više razbiju koaliciju demokrata, tim bolje za izborne nade sledeće godine.


    Reforma imigracije možda nije jedina prepreka za dalju pomoć Ukrajini. U svom obraćanju nakon sastanka sa Zelenskim, Džonson je rekao da veća vojna podrška zavisi od “jasne strategije“ i adekvatnog nadzora Kongresa. “Nisu nam objasnili kako oni vide kraj rata”, rekao je on.

    To izaziva strahove da čak i ako Senat postigne dogovor, nema garancije da se on neće raspasti u blisko podeljenom Predstavničkom domu.

    Tokom zajedničke konferencije za novinare na kraju dugog dana sastanaka, i Zelenski i Bajden pokušali su da daju optimističnu sliku onoga što se čini kao uzaludan napor. Američki predsednik je rekao da se nada da će rešenje biti pronađeno, ali ne može ništa da obeća.

    Njegov ukrajinski kolega je naveo da je Amerikancima rekao šta želi da uradi i da je odgovor bio pozitivan. Ipak, možda je on jedini stekao takav utisak.

    “U nekoliko tačaka tokom posete, Zelenski je, dok se obraćao američkim senatorima na engleskom, morao da traži objašnjenje reči čije značenje nije razumeo”, kaže Liza Dežardin iz PBS-a. Jedna od tih reči bila je – tezga.

    To je termin koji bi ukrajinski predsednik mogao naučiti na teži način. U ovom vremenu podeljene američke vlade, zastoj je tipično političko stanje.