VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor, piše njemački novinar Gabor Štajngart.

    Zapadni političari uvereni su u pobjedu u Ukrajini.

    Olaf Šolc je govorio da su zapadne sankcije protiv Rusije “veoma efikasne”, predsednik SAD Džozef Bajden zapretio je u aprilu 2022. da će predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina ekonomski baciti na kolena i “izolovati rusku ekonomiju”, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je da će Kremlj “platiti” zbog pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Međutim, pored toga što se pokazala kao vojno “tvrd” protivnik, Rusija ni ekonomski ni približno nije toliko ranjiva kao što je Zapad mislio, piše novinar Gabor Štajngart u kolumni za nemački portal “Fokus”.

    “Naprotiv: resursima najbogatija svetska sila je živa i funkcioniše. Izgubila je Zapad i stekla mnoge druge mušterije”, piše autor, i navodi da je Rusija sa Zapadom uspešno sprovela odvajanje o kakvom Amerikanci trenutno govore u kontekstu Kine.

    Nemački novinar podseća da su mnoge zemlje članice došle na ekonomski forum u Sankt Peterburgu, a posebno izdvaja panel diskusiju pod nazivom “Odvajanje od dolara, ili budućnost novca”.

    “Upravo zbog toga su mnoge države došle. Žele da nauče kako da prekinu dominaciju dolara i prežive ako budu odsečeni od zapadnog platnog sistema ‘svift'”, dodaje autor.

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je u svetu nastalom posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor. U iskušenju ekonomskog rata, Putin želi da pokaže sebi i drugima kako da izbegnu američku sferu uticaja bez kobnih posledica, ocenjuje Štajngart.

    Tajna očuvanja ruske monetarne stabilnosti

    Ekonomista iz Moskve Elvira Nabiuljina najvažniji je Putinov borac u borbi protiv kolapsa valute. Samo nekoliko dana nakon početka kampanje u Ukrajini, šefica Centralne banke Ruske Federacije počela je da prilagođava ruski monetarni sistem novonastaloj situaciji.

    Devizni transferi su ograničeni, plaćanja u stranoj valuti su zabranjena, a konverzija devizne zarade u rublje postala je obavezna.

    “Kontrola tržišta kapitala pod vođstvom (šefice Centralne banke Rusije) Elvire Nabiuljine sprečila je brz odliv deviza”, potvrđuje Aleksandar Libman, profesor za istočnoevropske i ruske studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

    Autor napominje da je inflacija u Rusiji u maju 2023. iznosila zavidnih 2,5 odsto, a da se vrednost rublje u odnosu na evropsku valutu stabilizovala na nivou od oko 90 rublja za evro.

    Novi partneri zamenjuju stare

    Potencijal koji je nastao kombinacijom odluke nekih zapadnih kompanija da napuste Rusiju i odlukom Vlade u Moskvi da smanji uvozne dažbine na nula procenata dovelo je do cvetanja trgovine sa Turskom, Kazahstanom, Jermenijom, Kinom i Indijom, a čak i zemlje koje se pridržavaju zapadnih sankcija pronalaze kreativne načine da nastave sa poslovanjem, napominje nemački novinar.

    Pored toga, suspendovanje ekskluzivnih prava proizvođača po početku SVO znači da priliv zapadne robe u Rusiju nije prekinut, već da on samo dolazi putem posrednika poput Kazahstana ili Kirgistana.

    Iako je EU zabranila prodaju luksuznih automobila čija vrednost premašuje 50.000 evra Rusiji, a zapadni proizvođači dobrovoljno povukli svoje ispostave, kineski brendovi su ih uspešno zamenili, na šta ukazuje i saradnja ruskog AvtoVAZ-a sa kineskim proizvođačima u slučaju najnovije “lade”.

    Ruske rezerve su stabilne

    Nije kao da Rusija uopšte ne oseća uticaj zapadnih sankcija, navodi Štajngart, ali ističe da njihov uticaj nije presudan. Moskva je brzo našla nove solventne kupce za svoju naftu i gas drugde u svetu, ali to znači da ponekad mora da ih prodaje po sniženim cenama.

    Podaci ruskog Ministarstva finansija ukazuju da je prihod od poreza na naftu i gas u periodu od januara do aprila pao za 22 procenta, ali dodaje da to ne pogađa Rusiju značajno, zahvaljujući stabilnim rezervama u zlatu i američkim dolarima.

    Kina se uči na ruskom primeru

    Ruska Federacija ima koristi od povlačenja zapadnih kompanija, dok same kompanije trpe gubitke.

    Nemački novinar ističe da su zapadne kompanije primorane da svoje podružnice prodaju uz 50 odsto popusta, dok takođe postoji porez od 10 odsto na preostalu vrednost. Povrh toga, zapadne kompanije mogu da prodaju svoje podružnice samo ako to dozvoli ruska vlada.

    Kina posmatra kako se ovakav razvoj događaja pokazuje iznenađujuće pozitivnim po Rusiju, ocenjuje profesor Libman i dodaje da bi Peking mogao da se nađe u sličnoj situaciji u slučaju da Tajvan bude okupiran.

    “Peking smatra Rusiju opitnom laboratorijom”, smatra on.

  • Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Čini se da Rusija premešta svoje osoblje i tešku vojnu opremu iz drugih delova Ukrajine kako bi ojačala liniju fronta u Zaporožju, kažu zvaničnici.

    Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov izvestio je o prebacivanju resursa iz Nove Kahovke i oblasti Kahovskog preko Melitopolja u Hersonu na liniju fronta u Zaporožju.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe izvestilo u današnjem izveštaju o situaciji u Ukrajini da je “velika verovatnoća” da Rusija pomera “elemente Grupe snaga Dnjepar (DGF) sa istočne obale reke Dnjepar da bi ojačala sektore Zaporožje i Bahmut”.

    “Ovo potencijalno uključuje nekoliko hiljada vojnika iz 49. armije, uključujući njenu 34. odvojenu motorizovanu brigadu, kao i jedinice Vazdušno-desantnih snaga (VDV) i pomorske pešadije”, saopštilo je ministarstvo, dodajući da je to verovatno zbog “onog što Rusija smatra da je zbog rušenja brane Kahovka i poplava sada manje verovatan veliki ukrajinski napad preko Dnjepra“.

  • Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je danas da bi Zapad trebao prilagoditi svoju politiku mogućnošću da bi rat u Ukrajini mogao potrajati jako dugo te da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno.

    “Moramo se pripremiti da bi ruski akt mogao trajati dugo vremena”, rekao je Šolc govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom

    Dodao je da je to ono za šta se pripremaju i na to orijentišu svoju politiku, prenosi “Klix”.

    “Njemačka će i dalje biti nepokolebljivi podržavalac Ukrajine koliko god bude potrebno. Međutim, očigledno je da NATO neće postati strana u sukobu”, istakao je Šolc.

  • Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da lideri NATO neće zvanično pozvati Ukrajinu da postane njihov član, na samitu u litvanskom Viljnjusu.

    “Na samitu u Vilnjusu, ali i tokom priprema samita, nećemo razgovarati o zvaničnom pozivu”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, preneo je Rojters.

    On je dodao da će lideri razgovarati o tome kako približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO. Generalni sekretar je upozorio da je protiv prihvatanja statusa zamrznutog koflikta u Ukrajini.

    “Želimo kraj rata, ali mir ne može značiti zamrzavanje konflikta i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija”, kazao je Stoltenberg.

  • Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Američki državni sekretar Entoni Blinken počeo je drugi, posljednji dan posjete Kinisastancima sa visokim kineskim zvaničnicima, tokom kojih su dvije strane izrazile spremnost da razgovaraju, ali ne i volju da ublaže svoje čvrste stavove i pozicije koje su izazvale porast tenzija, naveo je AP.

    Blinken se jutros sastao sa najvišim kineskim diplomatom Vang Јijem, ali ni Blinken ni Vang nisu dali nikakav komentar novinarima, prenosi agencija.

    U prvoj rundi pregovora u nedjelju, Blinken je skoro šest sati razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, nakon čega je potvrđena saglasnost da se nastave razgovore na visokom nivou, međutim, nije bilo naznaka da je bilo koje od najzahtjevnijih pitanja blizu rešenja.

    Obje strane su potvrdile da je Ćin prihvatio poziv Blinkena da posjeti Vašington, ali je Peking jasno stavio do znanja da su odnosi Kine i SAD na najnižoj tački od uspostavljanja, a takav stav dijele i američki zvaničnici.

    Ipak, Blinkenova posjeta bi mogla da otvori put za sastanak predsjednika Bajdena i Sija u narednim mjesecima, navodi AP.

    Lista spornih pitanja je duga i uključuje nesuglasice u rasponu od trgovine do Tajvana, uslova ljudskih prava u Kini i Hong Kongu do kineske vojne asertivnosti u Јužnom kineskom moru i ruskog rata u Ukrajini.

    Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju “tako da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbjegli moguće nesporazume”.

    Prema agenciji, ostaje nejasno da li će se tokom posljednjeg dana posjete Pekingu Blinken sastati i sa kineskim liderom Si Đinpingom.

  • Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, ući će u zakon koji se nalazi u pripremi Kongresa SAD, a koji će obavezati Vladu te zemlje u njenom budućem postupanju u regionu.
    Prema Nacrtu zakona koji je u proceduri u Senatu, prošlog mjeseca je prebačen Komitetu za spoljne poslove Senata, odakle će biti upućen u dalju proceduru. Zakon, pod nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji na zapadnom Balkanu, predviđa, između ostalog, pomoć vladama regiona, nevladinim organizacijama i medijima kako bi se, kako ističu, borili protiv ruskog i kineskog uticaja u ovim zemljama i za privlačenje regiona Zapadu.

    “Nastavljamo podršku sveobuhvatnom cilju inicijative ‘Otvoreni Balkan’ pod uslovom da ona ostane otvorena za sve zemlje zapadnog Balkana i bude usklađena s ciljevima i standardima koje je postavila EU za pristupanje ovom bloku”, navodi se u tekstu zakona, prenose Nezavisne.

    Naglašeno je da je smanjivanje ovisnosti regiona o prirodnom gasu iz Rusije u nacionalnom interesu SAD, a da je prevelika ovisnost o fosilnim gorivima štetna za životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da ujedno sprečava ekonomski rast u cijelom regionu.

    Što se tiče BiH, naglašeno je da je nastavak misije EUFOR-a u nacionalnom bezbjednosnom interesu SAD, a NATO i EU su pozvani da redefinišu mandat ove misije u BiH, što je posebno zanimljiva formulacija.

    “Ohrabrujemo NATO i EU da ponovo razmotre mandat i pristup misije u BiH kako bi obezbijedili proaktivnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane”, naglašeno je.

    Osim toga, u zakonu se traži da SAD iskoriste svoj uticaj u NATO-u da se pripremi i podrži međunarodna vojna sila koja bi nastavila održavanje sigurnog okruženja, ako Rusija blokira reautorizovanje misije EUFOR-a u novembru.

    Podsjećanja radi, nedavno smo objavili tekst u kojem je pisalo da Vlada SAD očekuje da Rusija neće blokirati EUFOR. Naime, Derek Šole, konzul u Stejt departmentu i blizak saradnik Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, tokom saslušanja u Komitetu u kojem se sada ovaj zakon nalazi je sponzorima ovog zakona, među kojima je i senatorka Džejn Šahin, rekao da su SAD prošle godine uspjele obnoviti mandat i da vjeruje da će to relativno lako moći ponoviti i ove godine.

    Što se tiče sankcija, ne navode se bilo kakve nove sankcije, već se traži da se to uradi zajedno u koordinaciji sa EU, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima, a traži se i brzi pristup NATO-u za one zemlje koje to žele i koje ispunjavaju kriterijume.

    Posebno poglavlje je posvećeno borbi protiv korupcije, o čemu su proteklih mjeseci u javnosti često govorili Šole, Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD, i Majkl Marfi, ambasador SAD u BiH.

    U zakonu se traži povećana tehnička podrška svakoj od zemalja zapadnog Balkana da razviju nove antikorupcijske strategije i posvete prioritetima poput dobre vladavine, izborne administracije i transparentnosti ekonomskih investicija. Nudi se i trening u oblasti pravosuđa, administracije i ljudskih prava.

    Takođe, traži se podrška Vlade SAD u borbi protiv korupcije u pravosuđu, kao i da se uspostave nezavisna tijela za nadgledanje izbora i javnih nabavki, kao i usvajanje zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i jačanje sajber odbrane.

  • Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je danas da je na Prespanskom forumu za dijalog, na kojem je učestvovao, u fokusu razgovora bila situacija na sjeveru KiM, i najavio da će, na poziv partnera iz SAD, otputovati u Vašington sljedeće nedjelje, na ”intenzivne razgovore o daljem razvoju situacije i hitnim koracima”.

    On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da su tenzije između Beograda i Prištine, kao i napeta situacija na sjeveru KiM, bili teme razgovora svih učesnika na forumu.

    Nedavna dešavanja u regionu, posebno visoka tenzija i situacija na sjeveru Kosova, trenutno su u centru pažnje mnogih učesnika foruma. Sljedeće sedmice ću, na poziv mojih partnera iz SAD otputovati u Vašington. Imaćemo intenzivne razgovore o razvoju situacije i neposrednim narednim koracima – naveo je Lajčak.

    On je podsjetio da je tokom posjete sjedištu NATO ranije ove nedjelje sastao i sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom, kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru KiM, i da su se saglasili da je potrebno hitno preduzeti korake za deeskalaciju.

    – To sam posebno naglasio pri razgovoru sa predstavnicima NATO i EU – naveo je Lajčak.

  • SAD planira totalni preokret

    SAD planira totalni preokret

    Iz govora koji je održala američka predstavnica trgovine Ketrin Taj, čini se kako Bajdenova administracija ipak planira radikalni preokret.I dok su se Sjedinjene Američke Države dosad uglavnom priklanjale politici izmeštanja poslovanja najvećih kompanija tamo gde su im garantirani najniži troškovi, kako materijala tako i radne snage, Taj nagoveštava kako će za sobom ostaviti taj zastareli, kolonijalni pristup i implementisati ekonomske politike koje će privlačiti investicije na područje Sjedinjenih Američkih Država, umesto u Kinu, prenosi Jutarnji list.

    Umesto takozvane politike “trke prema dnu”, nova američka trgovinska politika će se bazirati na “trci prema vrhu”, što je zasad ocenjeno kao veoma ambiciozni zadatak.

    “To je dosta radikalan i neverovatan čin, izneti tako nešto u javnom govoru. Kako uopšte pronaći zajedničke ciljeve s drugim nacijama kako bismo se odmakli od dosadašnje američke ekonomske politike?”, rekao je Sabil Raman, donedavni Bajdenov šef kancelarije za informacije i regulatorne poslove.

    Bivši Bajdenov savetnik Tim Vu je rekao kako je reč o tipično levičarskom pogledu na ekonomiju gde administracija prepoznaje razlike između interesa radnika i interesa vlasnika odnosno investitora.

    “Širom sveta postoji radnička klasa i postoje veliki proizvođači. Njihovi prirodni interesi se razlikuju”, kazao je Vu.

    Politiko napominje kako će sada biti najzanimljivije dočekati reakciju ostatka sveta – hoće li zaista poverovati da je SAD spreman za nova pravila igre i hoće li ona biti dovoljno primamljiva i ostalim nacijama da započnu s odvraćanjem poslovanja s Kinom?

    Taj se u svom govoru kratko dotakla i ovog problema naglasivši kako su SAD dovoljno situirane da svetu ponude novu vrstu globalizacije koja neće biti bazirana na eksploataciji.

    Ipak, Politiko napominje kako su mnogi i dalje skeptični prema ovom američkom preokretu.

    Nabil Ahmed iz neprofitne organizacije Oxfam napominje kako će Bajdenova administracija morati da uradi puno više od samog pričanja kao i kako i dalje nije jasno hoće li imati dovoljno snage da se zaista posveti konkretnim promenama politika potrebnim da bi se ovaj preokret i napravio.

    Ketrin Taj tvrdi kako na tome već rade – administracija je već započela pregovore s Japanom i Evropom o pokušaju da se smanji kontaminacija kod proizvodnje čelika, tu su i sporazum između SAD-a i Meksika kao i Bajdenov novi Indo-pacifički trgovinski sporazum.

    “Zasad nemamo još konkretan odgovor na pitanje kako će ta saradnja izgledati u budućnosti, ali vidimo smer u kojem putujemo. Poznavajući prirodu globalne ekonomije, ovi ciljevi nisu nešto što možemo postići sami i treba da osmislimo kako zajedno da ih postignemo”, kazala je Taj.

  • Brutalna “Surovikinova linija”

    Brutalna “Surovikinova linija”

    Ako Ukrajina ovim tempon nastavi kontraofanzivu, do Azovskog mora će stići za otprilike dve godine. Problem će im biti i “Surovikinova linija”.

    Kako se procenjuje glavni zapovednik ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni, do sada je upotrebio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može upućivati na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani ili odugovlači pa će se prolećna ofenziva pretvoriti u reprizu ruske zimske ofanzive koja nije ostvarila ništa.

    Ali, kada bi ukrajinska vojska intenzivirala napade i uspela da svlada do sada poprilično žilavu rusku aktivnu obranu, došla bi do velike prepreke – odbrambenih položaja nazvanih “Surovikinova linija”.

    Ta linija nalazi se duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka kod mesta Vasilivka pa sve do grada Volnovahe u Donjeckoj regiji te obuhvata fortifikacije i rovove ukupne dužine više od hiljadu kilometara.

    Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su napravili dodatne sisteme obrane. Posebnim sistemima odbrane utvrđena su mesta Mihajlivka, Tokmak i Bilmak. Prva dva su na mogućem pravcu napredovanja Ukrajinaca prema Melitopolju, a treće prema Mariupolju.

    S obzirom na to da je smeštena i do 30 km od linije fronta, ruska inženjerija je “Surovikinovu liniju” mogla da gradi dugo i temeljno, bez opasnosti od ukrajinskih napada.

    Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, nakon toga su “zmajevi zubi” pa potom protivtenkovski rovovi.
    Tek nakon toga su prvi rovovi s vojnicima, pa onda druga linija odbrane s rovovima za vojnike. Iza toga po dubini je artiljerija.
    Rusi su maksimalno iskoristili i prirodne prepreke kao što su reke, jezera, šumarci i slično kako bi dodatno otežali ukrajinske pokušaje proboja.

    “Surovikinova linija”, nazvana po nekadašnjem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, je međutim nepomična i lako uočljiva iz vazduha, što omogućava njeno precizno lociranje. To je ukrajinskom glavnom štabu dalo mogućnost detaljnog planiranja napada.

    Tako, postoji i način da se ta linija sruši. Na primer, ako granate N pogađaju direktno u rov ili bunkere, oni su beskorisni. Tada će biti onemogućena i sigurna komunikaciju između položaja jer se ona prekida ako se rovovi uruše.

    Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružja kojima mogu precizno da ih pogađaju. Pre svega HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) koji su razvijeni upravo za takve zadatke.

    Međutim, HIMARS/MLRS višecevni lanseri i projektili GMLRS pre svega su razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje točkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnost odstupanja od pozicije cilja samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da projektili stalno pogađaju most Antonovski koji je kod Hersona prelazio preko Dnjepra.

    S obzirom na mogućnost vrlo preciznog određivanja koordinata svakog ruskog položaja na “Surovikinovoj liniji”, Ukrajinci mogu napraviti ne samo detaljan plan napada već i odrediti kojim će tačno projektilima napasti koje mesto.
    Za svaki položaj jedan ili dva projektila za svaku sigurnost. I unapred u system navođenja svakog projektila unesu se koordinate cilja, pre nego što se projektili ubace u lansere i HIMARS-i/MLRS-i krenu na put prema pozicijama lansiranja.

  • “Krenuli su i ubili su ih”

    “Krenuli su i ubili su ih”

    Rusi tvrde da su ukrajinske jedinice koje su pokušale da napreduju u smeru Južnodonjecka u blizini sela Novodonjecki, izgubile više od polovine vojnika.

    To je za rusku novinsku agenciju RIA Novosti izjavio potpukovnik Oleg Čehov, šef pres centra grupe trupa Vostok.

    “Na smeru Južnodonjeck, jedinice grupe snaga Vostok, uz podršku artiljerije i avijacije, nanele su vatrenu štetu neprijatelju koji pokušava da izvede ofanzivne operacije”, rekao je ruski oficir.

    On tvrdi i da su ruske motorizovane streljačke jedinice osujetile dva neprijateljska napada u području Novodonjecka, kao i da su uništena oklopna borbena vozila i više od polovine ljudstva koje je napredovalo.

    Čehov tvrdi i da su odbijena dva ukrajinska napada u smeru naselja Rovnopolj te da je osujećen neprijateljski pokušaj izviđanja u području Čarivne uz ljudske žrtve na ukrajinskoj strani.

    “U područjima južno od Novodanilovke i južno od Male Tokmačke, neprijatelj je krenuo u ofanzivu snagama do bataljona uz podršku teške tehnike, koristeći taktiku izgradnje ofanzive u talasima. Motorizovane streljačke jedinice, potpomognute artiljerijom i avijacijom, uništili su tenkove, borbena vozila pešadiju, borbena oklopna vozila i ljudstvo nacionalista”, izjavio je Čehov.

    Tvrdi i da su vazdušne snage Rusije pogodile više od deset mesta neprijateljske koncentracije u područjima Male Tokmačke i Makarovke.