VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Amerika šalje Ukrajini stare modele kasetne municije – ne eksplodira odmah

    Amerika šalje Ukrajini stare modele kasetne municije – ne eksplodira odmah

    SAD planiraju da Ukrajini pošalju stare modele kasetne municije koje u 14 odsto slučajeva ne detoniraju odmah, piše Njujork tajms.

    Prema podacima lista, Pentagon uvjerava da su modernizovali model. Međutim, poboljšan je samo domet projektila, koji još uvijek sadrži granate, čiji procenat neispravnosti je američki vojni resor opisao kao neprihvatljivo visok.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, pukovnik vojske u penziji Al Vosburg, koji je prošao obuku za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava, rekao je da će proces čišćenja područja nakon upotrebe ovakvih projektila potrajati, jer se ne mogu ručno pomjerati.

    Pored toga, biće potrebna edukativna kampanja za stanovništvo koje će se vratiti na ove teritorije i koje bi moglo da strada od neeksplodiranih granata.

    Savjetnik za nacionalnu bezbjednost američkog predsjednika DŽejk Salivan saopštio je 7. jula da su SAD odlučile da isporuče kasetnu municiju Ukrajini, čijoj se upotrebi UN protive.

    On je takođe napomenuo da je Kijev Vašingtonu dao pisane garancije za minimiziranje rizika za civile prilikom upotrebe ove vrste municije.

  • Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Američki predsjednik Džo Bajden izjavio je kako smatra da Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO-u.

    Ostalo je manje od sedam dana prije ključnog samita NATO-a na kojem će se raspravljati i o pristupu Ukrajine u ovaj savez, a samit će se odražti u litvanskom glavnom gradu Vilniusu.

    Ipak, SAD je isključio bilo kakvu mogućnost da će Ukrajina dobiti ubrzani poziv u zapadni odbrambeni blok.

    “Ako rat traje, onda smo svi u ratu. U ratu smo s Rusijom kad bi bilo tako” istakeo je Bajden, referišući se na pakt o kolektivnoj odbrani koji predstavlja srž Sjevernoatlantskog ugovora.

    Američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan govorio je slično, rekavši da će sastanak u Vilniusu “biti važan trenutak o tom putu prema članstvu”, ali da Ukrajina ima “dalje korake koje mora preduzeti”.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski se već duže vrijeme zalaže za to da NATO otvori put za članstvo Kijeva, tvrdeći da ukrajinske snage u svojoj borbi da odbiju rusku specijalnu vojnu operaciju čine više nego bilo koja članica saveza kada je riječ o odbrani vrijednosti, koje se NATO obavezao štititi. Zelenski će takođe prisustvovati sastanku saveza koji se treba održati 11. i 12. jula u Vilniusu.

    “Vođe saveza bi se iduće sedmice trebale složiti oko paketa podrške za Ukrajinu. Učinićemo Ukrajinu još snažnijom i postaviti viziju za njenu budućnost” rekao je Stoltenberg u petak u Briselu.

    Planirana dugoročna podrška uključuje višegodišnji program podrške, snažnije političke veze s Kijevom i reafirmaciju NATO-ovog obećanja da će primiti Ukrajinu u svoje redove, prenosi “Avaz”.

    Samit će poslati “jasnu poruku” Moskvi, rekao je Stoltenberg, dodavši da “NATO stoji ujedinjen i ruska agresija se neće isplatiti”. Vođe će na samitu takođe podržati planove o odgovoru na mogući napad Rusije ili neke terorističke grupe te o povećanju proizvodnje oružja, napomenuo je Stoltenberg.

  • Eskobar o rješenju za Kosovo

    Specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je najbolje rješenje za izlazak iz krize na KiM to da Beograd i Priština prihvate plan u tri tačke koji je predstavila Evropska unija.

    Imamo pozitivne naznake da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić spreman da to prihvati, ali premijera (privremenih prištinskih institucija Aljbina) Kurtija treba još malo nagovarati, rekao je Eskobar novinarima u Zagrebu, pred dolazak na Dubrovnik forum.

    Na pitanje šta će biti posljedice ako Beograd i Priština ne ispune zahtjeve međunarodne zajednice za deeskalaciju situacije na sjeveru pokrajine, Eskobar je odgovorio da će time obje strane izgubiti brojne prilike.

    – Posljedice nisu kaznene mjere, nego su to propuštene prilike koje će obje zemlje izgubiti ako odbace prijedlog za izlazak iz krize – rekao je Eskobar, dodajući da za Prištinu to znači udaljavanje od bliskih međunarodnih i partnera u regionu, a za Beograd odmicanje od ulaska u EU, navodi Jutarnji list.

    Naše partnerstvo s Kosovom je partnerstvo s narodom Kosova, a ne s jednom strankom ili političkom figurom. Naša predanost Kforu i ulaganje u budućnost Kosova ostaje i dalje snažno – zaključio je Eskobar.

    On je takođe rekao da je “evropski plan” dobar i da ne “podilazi nijednoj strani”, prenosi Hina.

    Tenzije na sjeveru KiM počele su 26. maja, kada je Priština nasilno, uz pomoć pripadnika tzv. specijalne kosovske policije, u zgrade opština na sjeveru KiM uvela nove albanske gradonačelnike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali zbog nepoštovanja Briselskih sporazuma od strane Prištine, upada tzv. specijalne kosovske policije na sjever pokrajine i stalnih protivpravnih hapšenja Srba.

  • Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Američki državni sekretar Entoni Blinken ocijenio je da je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik prekršio Ustav BiH i Dejtonski sporazum potpisivanjem zakona koje je ranije poništio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH kojega Srpska ne priznaje, Kristijan Šmit.

    Blinken je na Twitteru napisao da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH i odluke Visokog predstavnika.

    “Potpisivanjem zakona kojim se odbijaju ovlašćenja visokog predstavnika od strane predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika krši se Ustav BiH i podriva Dejtonski sporazum. Sjedinjene Američke Države podržavaju OHR, BiH i njen suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter”, naveo je Blinken.

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao je u petak izmjene i dopune Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, koje je visoki predstavnik poništio 1. jula.

    Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Kristijan Šmit, koga Republike Srpska ne priznaje, poništio je 1. jula zakon kojim se ukida obaveza objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku Republike Srpske i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske, koje je prethodno usvojila Skupština Republike Srpske, prenosi “Tanjug”.

    Šmit je takođe nametnuo izmjene krivičnog zakona BiH na način da se radnje kojim se narušava ustavni poredak države tretiraju kao krivično djelo.

  • “Ameriko, stiže naplata”

    “Ameriko, stiže naplata”

    U SAD uskoro dolazi “vreme naplate” za sankcije protiv Rusije, saopštio je na Telegramu ruski biznismen Oleg Deripaska.

    On je na taj način komentarisao članak Fajnenšel tajmsa (FT) o odlivu akcionara u SAD usled porasta prinosa na državne trezorske obveznice.

    “Ostalo im je još tri, tri i po godine”, naveo je Deripaska.

    Prinos na dvogodišnje trezorske obveznice SAD porastao je na najviši nivo od 2007. godine i premašio je 5,0 odsto, dok je prinos na desetogodišnje obveznice porastao na najviši nivo od marta, popevši se iznad granice od 4,0 odsto, navodi FT.

    Prinos trezorskih obveznica počeo je da raste zbog straha da će američka centralna banka FED ponovo povećati referentnu kamatnu stopu, tvrde autori članka u FT.

    FED je na junskom sastaku odlučio da ostavi referentnu kamatnu stopu u rasponu između 5,0 i 5,25 odsto, ali nije isključio mogućnost njenog povećanja u doglednoj budućnosti, prenele su agencije.

  • Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

    Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

  • EU odobrila paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra

    EU odobrila paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra

    Evropska unija nedavno je odobrila prvi paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra. Direktna energetska podrška Evropske unije namijenjena je najugroženijim porodicama, dok će dio sredstava biti usmjeren ka poboljšanju energetske efikasnosti u individualnim stambenim objektima i preduzećima.

    Od 70 miliona evra podrške Evropske unije, 50 miliona evra, više od dvije trećine sredstava, dobiće najugroženije porodice, ostatak će biti usmjeren ka poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima i privatnom sektoru. Sredstva Evropske unije trebalo bi da dobije do 80 hiljada domaćinstava u Republici Srpskoj, u Federaciji BiH oko 109 hiljada domaćinstava, u Brčko Distriktu 12 i po hiljada.

    • Evropska unija je građanima BiH obezbijedila finansijsku podršku u suočavanju sa posljedicama rastućih cijena, a jednim dijelom Energetski paket omogućuje podršku projektima pobošljanja energetske efikasnosti što predstavlja ulaganje u budućnost. Sada je pred relevantnim institucijama vlasti u BiH odgovornost da ta podrška dođe do građana, domaćinstava i kompanija, i da u potpunosti implementiraju ovaj paket – izjavio je šef Kooperacije u Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Stefano Elero.

    Novčana podrška domaćinstvima u Republici Srpskoj još nije isplaćena. Utvrđuje se lista korisnika iz nekoliko kategorija, koju priprema više nadležnih institucija.Na dodjeli sredstava domaćinstvima u Republici Srpskoj radi Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.

    Pored ove podrške građanima, na raspolaganju je dodatnih šest miliona evra podrške EU -tri miliona evra za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih zgrada i 3 miliona evra za mikro, mala i srednja preduzeća koja se suočavaju s izazovima uslijed energetske krize.

    • Za fizička lica finansiraće se projekti u omjeru 50 odsto od strane Fonda, 50 odsto od strane korisnika.Kada je u pitanju komponenta za MSMP preduzeća kofinansiranje od strane Fonda će biti maksimalno 30.000 KM – rekao je direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, Srđan Todorović.

    Sredstva će biti distribuirana kroz javne pozive koje će provesti entitetski fondovi za zaštitu okoliša i životne sredine, kao i Vlada Brčko distrikta.

    • Očekujem u nekih 20-tak do mjesec dana da ćemo biti u prilici da raspišemo javni poziv.Oba javna poziva će biti raspisana putem javnih glasila,Službenog glasnika i na stranicama Fonda. Biće dostupno građanima i vlasnicima preduzeća da apliciraju za ova sredstva putem Fonda – dodao je Todorović.

    Energetski paket podrške EU BiH u potpunosti će implementirati institucije u BiH, a Evropska unija će nastaviti podršku kroz tehničku asistenciju i reviziju trošenja sredstava.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Rusija u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH

    Rusija u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH

    Donošenje odluka u Ustavnom sudu BiH bez učešća Srba ili bilo kojeg drugog državotvornog naroda BiH put je koji vodi ka uništavanju dejtonske strukture i, što je posebno opasno, ka potencijalnom sukobu, izjavio je portparol stalne misije Rusije pri UN Fjodor Stržižovski.
    – Rusija je danas u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH. Usljed provokativnih promjena pravila njegovog rada, Republika Srpska je isključena iz procesa donošenja odluka. Nastavak rada trojice stranih sudija u ustavnom sudu su anahronizam – rekao je Stržižovski.

    Kako je istakao, nastavak rada trojice stranih sudija u Ustavnom sudu BiH je anahronizam.

    – Svi ti koraci uklapaju se u politiku zapadnih zemalja da održe stanje protektorata u BiH, između ostalog i preko nelegitimnog Kristijana Šmita koji nije dobio odobrenje SB UN. Međutim, uvjereni smo da narodi BiH imaju pravo da sami, bez spoljne kontrole, dogovaraju budući vektor razvoja svoje zemlje na osnovu međusobnog poštovanja i tražeći kompromise – poručio je ruski diplomata.

  • Uvodi li EU sankcije Dodiku?

    Uvodi li EU sankcije Dodiku?

    Pojedini mediji u FBiH javili su danas, pozivajući se na neimenovane izvore, da Evropska unija priprema sankcije za predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, međutim, iz Brisela za ATV kažu da takva odluka ne postoji.
    Portparol Evropske komisije Peter Stano rekao je da bi EU uvela sankcije, sve države članice moraju da podrže tu odluku.

    – EU već ima uspostavljen okvir sankcija za sankcionisanje pojedinaca i entiteta zbog podrivanja jedinstva, teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH. Da bi se na sankcije stavilo lice ili entitet (u našoj terminologiji to ne znači “entitet” u kontekstu BiH – kao dio zemlje, već entitet kao “subjekt” – institucija ili kompanija na primjer Ј) liste u okviru ovog režima, države članice treba da razgovaraju i dogovore se jednoglasno – to znači da svih 27 država članica treba da se slože sa takvom odlukom” – rekao je Stano.

    Kako je pojasnio “proces pripreme, razmatranja i usvajanja sankcija je povjerljiv i u rukama država članica, zbog čega ne možem javno da komentariše takve povjerljive procese”.

    – Ako se donese odluka, onda se ona propisno objavljuje. Nismo se oglasili takvim saopštenjem, što znači da takve odluke nema – jasno je istakao Stano.

  • Zelenski priznao

    Zelenski priznao

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u Pragu rekao da je oružanim snagama zemlje potrebno oružje dugog dometa, ne samo za ofanzivu, već i za odbranu.

    Prema njegovim rečima, Rusija sada ima prednost u ovoj vrsti naoružanja.

    “Bez oružja dugog dometa, teško je izvoditi, ne samo ofanzivnu misiju. Teško je, da budem iskren, izvoditi i odbrambenu operaciju. To je veoma teško. Činjenica da branite svoju zemlju i da ne možete da doprete i porazite neprijatelja”, rekao je predsednik Ukrajine.

    Volodimir Zelenski je napomenuo da su u toku pregovorisa saveznicima, uključujući Sjedinjene Države, o dobijanju oružja još većeg dometa.

    On je takođe izrazio zahvalnost češkom premijeru Petru Fijali, vladi i celoj Češkoj na “moćnom novom, veoma blagovremenom odbrambenom paketu za Ukrajinu”.

    Ovaj paket će uključivati borbene helikoptere i stotine hiljada municije, rekao je Fiala nakon sastanka sa Zelenskim.