VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Harkov postaje glavna meta ruske ofanzive

    Harkov postaje glavna meta ruske ofanzive

    Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju aktivna dejstva na harkovskom pravcu. Ovo slijedi iz mape bitke koju je obezbijedio ukrajinski izvor Dip Stejt.

    Prema objavljenoj karti, glavna ofanziva ruske vojske odvija se na sektorima Ogurcovo-Pletenevka i Borisovka-Krasnoe-Strelečja. Pored toga, ruske jedinice sprovode napadna dejstva u oblastima Glubokoje, Morohovec i Lukjanec.

    Takođe, tvrdi izvor, nastavlja se koncentracija dodatnih snaga i sredstava u susjednoj Sumskoj oblasti.

    Istovremeno, ukrajinski Generalštab izvještava o devet napada ruske vojske u oblastima naselja Strelečja, Krasnoje, Morohovec, Olejnikovo, Lukjanci, Ogirevo, Gatišče, Pletenjevka u oblasti Harkov. Ukrajinci tvrde da su napadi odbijeni.

    Međutim, istovremeno veoma pesimistične prognoze ukrajinskih vojnih stručnjaka daju o daljem razvoju događaja u Harkovskoj oblasti.

    Ukrajinski izvori tvrde da će Harkov u vrlo bliskoj budućnosti postati glavna meta ruske ofanzive.

     

  • EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU je saglasna da Ukrajini pruži bezbednosne garancije, a nacrt takvoga sporazuma trenutno se razmatra sa Kijevom, javio je nemački “Velt am zontag” koji je imao uvid u taj dokument.

    EU želi da preuzme opsežne bezbednosne obaveze prema Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije najkasnije do početka jula.

    Bezbednosne garancije obuhvataju političku, vojnu i ekonomsku pomoć i predviđeno je da se primenjuju do pridruživanja Ukrajine EU i NATO-u.

    Prema informacijama Velta, ambasadori 27 država članica EU nedavno su se dogovorili o nacrtu sporazuma na 11 stranica o čemu se trenutno raspravlja između Evropske službe za spoljne poslove i vlade u Kijevu.

    “EU i njene države članice igraju ključnu ulogu u trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti Ukrajine kroz vojnu, civilnu, humanitarnu, finansijsku, trgovinsku i ekonomsku pomoć, smeštaj raseljenih lica, podršku reformama, rekonstrukciji i diplomatsku podršku”, navodi se u nacrtu sporazuma.
    EU u tom dokumentu uverava Ukrajinu da će se hitno konsultovati u slučaju eventualnih budućih napada na teritoriju te zemlje.

    To isključuje direktno učešće vojnika iz zemalja EU zajedno sa ukrajinskim vojnicima u borbenim operacijama protiv Rusije.

    Međutim, Brisel obećava Ukrajini nastavak isporuka oružja i nastavak obuke vojnika, kao i pomoć u deminiranju i saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i sajber napadima.

    “Fond za podršku Ukrajini će imati budžet od pet milijardi evra u 2024. Dalja uporediva godišnja povećanja mogu se predvideti do 2027”, navodi se u nacrtu.

    Prema podacima EU, samo sedam država članica je do sada potpisalo bilateralne sporazume o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini: Nemačka, Danska, Francuska, Italija, Finska, Holandija i Letonija.

  • Otvara se novi front, Ukrajinci ne znaju šta prije da brane

    Otvara se novi front, Ukrajinci ne znaju šta prije da brane

    Ukrajina žurno šalje pojačanja u svoj severoistočni region Harkov kako bi odbila pokušaj Rusije da probije lokalnu odbranu, saopštile su ukrajinske vlasti.

    Ovo predstavlja taktičku promenu Moskve koju ukrajinski zvaničnici očekuju nedeljama dok se rat proteže na treću godinu.

    Intenzivirano je noćno granatiranje Vovčanska, u oblasti Harkova na manje od 5 kilometara od ruske granice, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.

    Baraž je podstakao vlasti da počnu evakuaciju oko 3.000 ljudi. Tada je, oko zore, ruska pešadija pokušala da prodre u ukrajinsku odbranu kod Vovčanska, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine i dodalo da je rasporedilo rezervne jedinice da odbije napad.

    Ruski vojni blogeri rekli su da bi napad mogao označiti početak ruskog pokušaja da napravi “tampon zonu” koju je predsednik Vladimir Putin obećao da će stvoriti ranije ove godine kako bi zaustavio česte ukrajinske napade na Belgorod i druge ruske pogranične regione.
    Ukrajina je ranije saopštila da je svesna da Rusija okuplja hiljade vojnika duž severoistočne granice, u blizini Harkovske i Sumske oblasti. Dok su snage Kremlja pokrenule najnoviju kopnenu ofanzivu na istoku Ukrajine, ukrajinski obaveštajni zvaničnici su rekli da očekuju da će snage Kremlja napasti i na severoistoku.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je vojska njegove zemlje predvidela napad i pripremila svoj odgovor.

    “Sada se vodi žestoka bitka u ovom pravcu”, rekao je Zelenski, a prenela je ukrajinska javna televizija Suspilne.

    Iako Rusija verovatno ne može da zauzme Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, to bi moglo da primora Ukrajinu da pošalje više trupa u region, ostavljajući druge oblasti podložnijim napadima.

    Takođe, prisiljavanje ukrajinskih vlasti da evakuišu civile će verovatno izazvati poremećaj i preusmeriti resurse.

    “Ceo grad je sada pod masovnim granatiranjem, nije bezbedno ostati ovde”, rekao je šef administracije Vovčanska Tamaz Hambarišvili za ukrajinski Hromadski radio.

  • Zašto je Harkov ključ ruskih napada

    Zašto je Harkov ključ ruskih napada

    Operativna grupa “Sjever” ruske armije u petak u četiri sata ujutro započela je snažnu artiljerijsku vatru iz samohodnih artiljerijskih oruđa i i višecevnih raketnih lansera po ukrajinskoj teritoriji u Harkovskoj oblasti.

    Udari raketa i granata kombinovani su sa masovnom upotrebom planirajućih avionskih bombi koje su padale po ukrajinskim pozicijama. O jačini napada govori i podatak da je na jednu poziciju za sat vremena palo 25 avionskih fombi tipa FAB-500 sa planirajućim dodatkom koji su lansirane sa jurišnih bombardera SU-34.

    Prodor na teritoriju Harkova iz pravca Rusije je prvi udar na Ukrajinu poslije 24. februara 2022. godine.

    U aprilu 2022. poslije povlačenja ruskih trupa iz Kijevske, Sumske i Harkovske oblasti napada kopnenih trupa iz pravca Rusije nije bilo.

    Operativna grupa “Sjever” pod komandom generala Aleksandra Lapina ima 50.500 vojnika, 400 tenkova, 930 borbenih vozila pješadije, 990 komada artiljerije i 120 komada VBR ima težišni zadatak stvaranja tampon zone uz rusko-ukrajinsku granicu do tromeđe Ukrajine-Rusije i Bjelorusije kako bi se zaustavili aritljerijsko-raketni masovni napadi na Kursk, Brjansk i Belgorod.

    Poseban fokus ruske vojske je drugi po veličini i industrijski najvažniji grad Ukrajine Harkov, koji ima i jaku vojnu industriju.

    Treba napomenuti da posljednja dva mjeseca sam Harkov je pod masovnim raketnim udarima ruske vojske. Rusija grad napada sa dronovima kamikazama, taktičko-balističkim raketama Iskander M, zatim planirajućim avionskim bombama FAB -500, FAB-1500 i FAB-3000 koji su razarali periferiju Harkova i taj milionski grad ostavili bez struje i vode.

    Teški uslovi života veliki broj civila su natjerali da napusti Harkovsku oblast. Vjeruje se da je Rusija zapravo koristila modifikovanu američku doktrinu “Šokiraj i zaplaši”, sa čime je populacija ove oblasti uz granicu sa Ukrajinom znatno smanjena.

    Inače Ukrajina je posljednja tri mjeseca intenzivno koristila zonu Harkovske i Sumske oblasti za upade diverznatsko-terorističkih grupa na teritoriju Belogrodske, Kurske i Brajnske oblasti kombinovano sa udarima dronova kamikaza i udarima višecjevnih raketnih sistema.

    Osim stvaranja tampon zone uz granicu sa Rusijom, Harkov za Rusiju ima veoma važan značaj osim blizine Belgoroda, Harkov je značajan zbog jake industrije.

    Prije svega u tom gradu se nalazi druga najveća fabrika tenkova i remontni zavod Morozov mašin biro.

    Naime u vrijeme Sovjetskog Saveza to je bila druga po veličini fabrika tenkova ispred Omska i iza Nižnjeg Tagila na Uralu.

  • Borbe u Harkovskoj oblasti

    Borbe u Harkovskoj oblasti

    Borbe su u Harkovskoj oblasti i dalje traju, a ruske snage prešle su na aktivna borbena dejstva u pograničnim regionima.

    Nastavljena je ofanziva na periferiji naselja Pletenovka, a Rusi su zaustavljeni u blizini naselja Gatišče, javlja Ukrajinska pravda, pozivajući se na izvor u vojnim krugovima, prenosi Tanjug.

    List javlja i da su ruske trupe zauzele četiri pogranična sela u Harkovskoj oblasti.

    Ukrajinski mediji su ranije prenijeli da je ruska vojska danas pojačala svoje aktivnosti u Harkovskoj oblasti, gdje se vode aktivne borbe.

    Kako navode, pogranična naselja su pod intenzivnim ruskim granatiranjem velikih razmjera, u kojem su poginuli i ranjeni civili.

    Na području Volčanska i obližnjih naselja ljudi su počeli masovno da se evakuišu, saopštila je lokalna uprava.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je na brifingu sa predsjednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom potvrdio da su ruske trupe pokrenule novi talas ofanzivnih dejstava na frontu u Harkovu.

    Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da su rezervne jedinice poslate na sjever Harkovske oblasti.

    “Ruski napad na granicu počeo je u 5 sati ujutro i nastavlja se. Pokušaj proboja je izveden uz podršku oklopnih vozila. Prethodne noći pojačani su napadi na liniju fronta odbrane Oružanih snaga Ukrajine”, navodi se u saopštenju Ministarstva.

    Rojters je, pozivajući se na visoki ukrajinski vojni izvor, javio da su Rusi napredovali kilometar u oblasti Volčanska.

    Prema izvoru, cilj Rusa je stvaranje tampon zone od 10 kilometara na pograničnoj teritoriji Ukrajine.

    Glavni urednik sajta “Cenzor.net” Jurij Butusov saopštio je da je ruska vojska zauzela četiri pogranična sela – Streleče, Krasnoje, Pilnaja i Borisovka, a blagog pomaka ima i u oblasti Volčanska.

    Ukrajina nije zvanično potvrdila bilo kakve teritorijalne gubitke.

    Guverner Harkova Oleg Sinegubov rekao je da su svi napadi odbijeni i da “nije bilo gubitka teritorije”.

    Prema njegovim riječima, borbe se nastavljaju u pograničnim oblastima.

    Na pitanje da li su Rusi probili granicu, guverner je rekao da je cijela teritorija fronta zapravo “siva zona”.

    “Neprijatelj može sa opremom da uđe na određenu teritoriju, onda se vode borbe i neprijatelj tamo biva uništen”, naveo je Sinegubov.

  • Zelenski: Znamo za plan ruskih snaga da probiju odbranu Harkovske oblasti

    Zelenski: Znamo za plan ruskih snaga da probiju odbranu Harkovske oblasti

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da ukrajinsko vojno-političko rukovodstvo ima informacije o obimu ruskih snaga i njihovom planu da probiju odbranu Harkovske oblasti, dodajući da ukrajinske odbrambene snage pružaju otpor ruskim trupama.

    “Glavna je Harkovska oblast. Ruske trupe su danas pokušale da prošire operacije protiv Ukrajine”, rekao je Zelenski sinoć u video poruci i istakao da su Oružane snage Ukrajine ojačane u pravcu Harkova.

    “I duž naše državne granice i duž cele linije fronta uvijek ćemo uništavati okupatora tako da osujetimo sve ruske ofanzivne namere“, rekao je on, prenosi Interfaks Ukrajina. Zelenski je naveo da se sada radi sve što je potrebno da se zaštite sve pozicije, dodajući da je istovremeno važno da partneri podrže Kijev blagovremenim snabdijevanjem, piše Tanjug.

  • Ukrajinski general objasnio šta ruske snage rade kod Harkova

    Ukrajinski general objasnio šta ruske snage rade kod Harkova

    Komandant ukrajinskih kopnenih snaga Oleksandr Pavliuk je u intervjuu za britanski The Economist rekao da će rat ući u kritičnu fazu u naredna dva mjeseca, dodajući da ruske snage trenutno traže najpovoljniji smjer za svoju ofanzivu.

    U isto vrijeme ukrajinska vojska priprema novih 10 brigada koje će odbijati ruske napade, rekao je on.

    Prema Pavliukovim riječima, nedavno odobrena američka pomoć u oružju i opremi je tek počela stizati na bojište, na kojom Rusi trenutno koriste sve što imaju.

    “Rusija zna da bi se, ako dobijemo dovoljno oružja u roku od mjesec ili dva, situacija mogla okrenuti protiv njih”, rekao je ukrajinski general, koji vjeruje da će se, uprkos prodoru na sjeveroistoku prema Harkovu, Rusi nastaviti fokusirati na istočne regije Donjeck i Lugans, prenosi Index.

    “Agresori trenutno ispituju stabilnost naših obrambenih linija na bojištu prije nego što odaberu najprikladniji smjer za ofanzivu”, zaključio je general.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je Rusija pokrenula novu ofanzivu u Harkovskoj oblasti.

    “Rusija je pokrenula novi talas ofanzivnih akcija u smjeru Harkova. Naši branitelji dočekali su ih s kopnenim snagama, brigadama i artiljerijom”, rekao je Zelenski na pres konferenciji u Kijevu, dodajući da bi Rusi mogli poslati još snaga koje bi pružile podršku prodoru na sjeveroistoku.

  • Borel otkrio: Četiri članice EU će priznati Palestinu

    Borel otkrio: Četiri članice EU će priznati Palestinu

    Španija, Malta, Irska i Slovenija uskoro će ozvaničniti priznanje Države Palestine, što bi moglo da podstakne druge EU zemlje da učini isto, izjavio je danas visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel.

    On je potvrdio da je dobio uvjeravanje španskog ministra spoljnih poslova Hosea Manuela Albaresa da će Madrid zvanično priznati Palestinu 21. maja.

    Borel je rekao da Belgija sada neće priznati nezavisnu Palestinu, ali da Brisel ”ne isključuje” tu mogućnost u budućnosti, prenosi “Tanjug” izvještaj španskog RTVE.

    Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon izjavila je u četvrtak da je vlada Slovenije pokrenula proceduru za “priznanje nezavisne, suverene države Palestine”.

    Fajon je objasnila da se odluka vlade Slovenije zasniva na granicama između Izraela i Palestine iz 1967. godine, što znači da bi teritorija Palestine obuhvatala Pojas Gaze, Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim.

  • Generalna skupština UN podržala kandidaturu Palestine za punopravno članstvo

    Generalna skupština UN podržala kandidaturu Palestine za punopravno članstvo

    Generalna skupština Ujedinjenih nacija podržala je kandidaturu Palestine da postane punopravna članica UN priznavši je kao kvalifikovanu za pridruživanje, prilikom čega su preporučili Savjetu bezbjednosti UN da “ponovo razmotri ovo pitanje”.

    Glasanje 193-člane Generalne skupštine u petak predstavljalo je globalno istraživanje podrške nastojanjima Palestinaca da postanu punopravni član UN potez koji bi efektivno priznao palestinsku državu – nakon što su Sjedinjene Države prošle godine stavile veto u Vijeću sigurnosti UN mjesec dana.

    Skupština je u petak usvojila rezoluciju sa 143 glasa za i devet protiv – uključujući SAD i Izrael – dok je 25 zemalja bilo uzdržano. To Palestincima ne daje punopravno članstvo u UN, već ih jednostavno priznaje kao kvalifikovane za pridruživanje.

    Rezolucija Generalne skupštine “određuje da država Palestina … treba da bude primljena u članstvo” i “preporučuje da Savjet bezbjednosti ponovo razmotri ovo pitanje”.

    Iako sama Generalna skupština ne može da odobri punopravno članstvo u UN, nacrt rezolucije koji je stavljen na glasanje u petak će Palestincima dati neka dodatna prava i privilegije od septembra 2024. godine – poput mjesta među članicama UN u skupštinskoj sali – ali neće dobiti pravo glasa u tijelu, piše Blic.

    “Želimo mir, želimo slobodu”
    Palestinsko zalaganje za punopravno članstvo u UN dolazi sedam mjeseci nakon rata između Izraela i palestinskih militanata Hamasa u Pojasu Gaze, i dok Izrael širi naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, što UN smatra nelegalnim.

    – Želimo mir, želimo slobodu. Glas “za” je glas za postojanje Palestine, nije protiv nijedne države… To je ulaganje u mir – rekao je palestinski ambasador u UN Rijad Mansur Generalnoj skupštini prije glasanja.

  • Lukašenko: Nikome ne trebaju ni dolar ni evro

    Lukašenko: Nikome ne trebaju ni dolar ni evro

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko izrazio je uvjerenje da brojne zemlje gube interes za upotrebu dolara i evra, te da Bjelorusija i Rusija nisu jedine države koje odustaju od tih valuta.

    “Sada nikome ne trebaju ni dolar ni evro. To nije samo u Bjelorusiji i Rusiji. Dešava se u brojnim zemljama”, rekao je Lukašenko novinarima u Minsku.

    On je izjavio da su dolar i evro izgubili relevantnost, naročito nakon govora o krađi ruskog zlata, rezervi u stranim valutama i sredstvima koja se skladište na Zapadu, prenio je “Sputnjik”.

    Lukašenko je napomenuo da je razgovarao sa brojnim svjetskim liderima i da su oni postavljali pitanje “šta će se desiti njima, ako se to dešava jednoj nuklearnoj sili?”.