VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je na mirno rešenje sukoba između Beograda i Prištine.

    “Za mene je veoma važno da situacija dodatno ne eskalira između Srbije i Kosova. Želimo mirno rešenje i tome smo veoma posvećeni. Nemačka, Francuska i Italija su posebno aktivne po tom pitanju”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za medije sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovim u Berlinu, prenela je agencija Anadolija.On je dodao da će se o situaciji na KiM razgovarati u četvrtak i petak kada će se u Granadi, u Španiji, na Samitu Evropske političke zajednice sastati lideri iz skoro 50 evropskih zemalja.

  • “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su jeftina valuta za potkusurivanje s Rusijom i živi štit NATO-a od Moskve”, priznala je holandska ministarka odbrane.

    Kajsa Olongren je na Varšavskom bezbednosnom forumu naglasila da je, kao što je važno nastaviti podršku Ukrajini, jednako bitno obezbediti da se zna da se “u ruskom ratu ne radi o Ukrajini, već o bezbednosti Evrope”.

    “Podrška Ukrajini je veoma jeftin način da se osigura da Rusija sa ovim režimom ne predstavlja pretnju NATO-u. I od vitalnog je značaja da se ta podrška nastavi”, priznala je Holanđanka.

    Isto tako je i poljski predsednik Andžej Duda ocenio da Rusija mora biti zaustavljena u Ukrajini, gde je takav podvig “jeftin”, i sam aludirajući na manju vrednost života ukrajinskih vojnika u odnosu na njihove američke kolege.

    Jer, kada ga je “Vašington post” upitao da umiri američke konzervativce koji se protive finansiranju kijevskog režima u sukobu s Rusijom, on je rekao – “jednostavno je”.

    “Trenutno se ruski imperijalizam može jeftino zaustaviti, jer američki vojnici ne umiru”, dodao je Poljak.

    “Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od ‘vreća za tela’ za države NATO-a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom haosu”, pisao je svojevremeno filantrop Soroš.

    Održivo za njihove saveznike, ali za Ukrajince neodrživo – ta zemlja na frontu ima ogromne gubitke, veliki broj ljudi gine, a vojnici uništavaju čak i sopstvenu infrastrukturu.

  • Rusi uspostavili punu kontrolu

    Rusi uspostavili punu kontrolu

    Ruska vojska ponovo je uspostavila punu kontrolu nad hersonskim ostrvima koja se nalaze na ušću Dnjepra i izlazu u Dnjeparski zaliv.

    Oni su zauzeli ostrva nakon što se povukla voda koja ih je poplavila posle izlivanja izazvanog uništenjem Kahovske hidroelektrane, izjavio je za Sputnjik komandant jedinice brigade obalske odbrane grupe snaga “Dnjepar Kursk“.On je napomenuo da neprijatelj takođe ne stoji mirno i da ukrajinska vojska svakodnevno pokušava da se probije na ostrva, a zatim i na levu obalu Dnjepra koja je pod kontrolom Oružanih snaga Rusije.

  • Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Neprijatelj Kijeva, podjednako opasan poput Rusije, jeste i slabljenje odlučnosti Zapada, ukazao je “Vašington tajms”

    Taj list dodaje i da su najviši ruski zvaničnici ukazali da su SAD i NATO u ranom “zamoru” od Ukrajine.

    Unutrašnja politika sa obe strane Atlantika, kako oni tvrde, možda otvara vrata sporoj eroziji stalnog dotoka ekonomske i vojne pomoći koja je Kijev do sada održavala u životu na frontu, pa smo tako sve bliži ostvarenju Putinovog predviđanja da će zapadni saveznici na kraju pući i napustiti Ukrajinu.

    “Ministri spoljnih poslova Evropske unije otputovali su u ponedeljak u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom. Obe strane su pružile uveravanja da se antiruski savez nije raspao”, ukazuje “Vašington tajms”.

    Medij ipak nije imao tako dobre izvore kao RT Balkan, koji je već pisao da su čak četiri ministra ovog puta s različitim izgovorima zaobišla Kijev – letonski, mađarski, švedski i poljski.

    Bela kuća bi takođe da zakopa ideju da savezničko jedinstvo posustaje, pa je tako sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer na brifingu poručila
    da postoji “veoma jaka međunarodna koalicija iza Ukrajine”.

    Vodeći kandidati republikanske predsedničke nominacije u Americi, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, zauzeli su skeptičan stav o otvorenoj američkoj pomoći Ukrajini. Republikanci su tokom vikenda pomoć Ukrajini izbacili i iz Zakona o potrošnji koji je u poslednjem trenutku sprečio zatvaranje vlade.

    A previranja su, kako ukazuje “Vašington tajms”, sve očiglednija i u Evropi.
    Na izborima u Slovačkoj tokom vikenda pobedio je, recimo, bivši premijer Robert Fico, koji bi da prekine isporuku pomoći Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.

    Tako misle i neki republikanski predsednički kandidati, koji kažu da je vreme da Vašington iskoristi moć kako bi se zalagao za mir, a ne za sve skuplji otvoreni rat.

    Neki analitičari, međutim, predviđaju da će se podrška Zapada Ukrajini nastaviti. Oni priznaju da je sve više razloga za zabrinutost, posebno s obzirom na gotovo nepostojeću želju Amerikanaca da se uključe u još jedan višegodišnji rat hiljadama milja daleko.

    “Mislim da je strah opravdan. Bilo da se radi o umoru od Avganistana, umoru od Iraka ili Balkana. Umor je prirodno stanje u bilo kojoj vrsti ratovanja, a posebno u SAD ili drugim demokratijama. Prilično se brzo umaramo. Želimo brze rezultate”, kaže bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije Džim Taunsend.

    Uprkos izbornom ishodu u Slovačkoj, evropski zvaničnici su u ponedeljak pokušali da prikažu jedinstven front, pa je Žozep Borelj rekao novinarima u Kijevu da blok ostaje čvrsto iza Ukrajine.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbija da poveruje da je odlaganje novog finansiranja iz Vašingtona zabrinjavajuće.

    “Ne osećamo da je podrška SAD razbijena, jer Sjedinjene Države shvataju da je ono što je u pitanju u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine – radi se o stabilnosti sveta”, ubeđen je Kuleba.

    SAD su već dale oko 44 milijarde dolara direktne vojne pomoći Ukrajini od početka sukoba, pored druge ekonomske i humanitarne pomoći. Bajdenova administracija se zalaže za više, a dodatni novac za Ukrajinu bio je centralni deo borbe oko zakona o potrošnji koja je podelila republikance na Kapitol Hilu.

    EU i njene države članice dale su Ukrajini 88 milijardi dolara ukupne pomoći od početka rata u februaru 2022. godine, a najmanje 27 milijardi dolara od toga otišlo je direktno ukrajinskoj vojsci, naveo je Raša tudej Balkan.

  • “Muškarac je muškarac, a žena je žena”

    “Muškarac je muškarac, a žena je žena”

    Premijer Velike Britanije Riši Sunak izjavio je danas da je “muškarac muškarac, a žena je žena” i da ljude ne bi trebalo pritiskati da veruju da mogu biti bilo kog pola.

    Govoreći o tome na koji način bi društvo trebalo da se ophodi prema transrodnim ljudima Sunak je na godišnjoj konferenciji svoje Konzervativne partije rekao da „ne bi trebalo da budemo maltretirani da verujemo kako ljudi mogu da budu bilo kog pola”, preneo je Rojters.

    „Ne mogu biti. Muškarac je muškarac i žena je žena”, rekao je britanski premijer.

  • Ambasador Jermenije obratio se Dodiku zbog upućene čestitke predsjedniku Azerbejdžana

    Ashot Hovakimian, ambasador Republike Jermenije u Češkoj Republici, Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini izrazio je “duboko žaljenje i zgražavanje” zbog pisma podrške, koje je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske uputio predsjedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu.

    Dodikovo pismo podrške azerbejdžanskoj ofanzivi u regionu Nagorno-Karabah objavljeno je na zvaničnoj stranici predsjednika Azerbejdžana 26. septembra.

    Više od 100.000 Jermenaca je izbjeglo u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, koji je prije azerbejdžanske ofanzive 19. septembra imao oko 120.000 stanovnika. Etničke jermenske separatističke snage su se predale nakon decenija duge borbe u ovom regionu.

    Dodik je u pismu izrazio poštovanje za vojnu akciju Azerbejdžana koja je izazvala egzodus jermenskog naroda, navodeći da je rješavanje konflikta u Nagorno-Karabahu bilo moguće “zahvaljujući njegovoj mudrosti i hrabrosti”.

    Ambasador Jermenije Hovakimijan je u otvorenom pismu naveo da “skoro potpuno etničko čišćenje jermenskog stanovništva Nagorno-Karabaha, s teritorija koje su Jermeni naseljavali preko tri hiljade godina, nije potez koji zaslužuje pohvalu međunarodne zajednice, kao ni predsjednika Republike Srpske”.

    Ambasador Hovakimjan je dodao da ne vjeruje da bi predsjednik Dodik bio zadovoljan sličnim čestitkama, upućenim drugim “mudrim i hrabrim” liderima, kada bi se, ne daj Bože, nešto slično desilo Republici Srpskoj u nekim mogućim integracionim procesima, prenose Vijesti.

  • 300.000 vojnika na granicama Rusije

    300.000 vojnika na granicama Rusije

    Zemlje čanice NATO počele su pripreme za konfrontaciju sa Rusijom i povratak principima kolektivne odbrane od globalnog protivnika iz 2008.

    Tačno 14 godina pre početka rata u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer.

    U svom obraćanju na Varšavskom bezbednosnom forumu, on je rekao da vojni planovi Alijanse imaju 4.500 stranica sadržaja o tome kako se suprotstaviti Rusiji, prenosi TASS.

    ”U suštini, ono što se desilo od 2008. godine je da je počeo rad u vojsci da se naše razmišljanje vrati ka kolektivnoj odbrani. To je bilo neophodno zbog ponašanja Rusije, prema Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i 2022. A najveća promena za NATO je bila da bude pripremljen za sve agresivnijeg protivnika”, rekao je Bauer i dodao da se zbog toga unutar Alijanse počelo sa planiranjem promene vojne strategije, što je dovelo do novih detaljnijih planova koji su dogovoreni na Samitu u Viljnusu u julu.

    On je podsetio da je NATO rasporedio četiri bataljonske borbene grupe na Baltiku i u Poljskoj 2015. i 2016, koje su spremne da se brzo pojačaju brigadama ako bude potrebno.

    ”Kao rezultat onoga što se dogodilo u Ukrajini, odlučili smo da stvorimo još četiri grupe na jugu – Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku”, rekao je.

    Bauer je dodao da planovi NATO predviđaju povećanje broja snaga Alijanse na ruskim granicama, i to ”do 300.000 u prvih 30 dana”.

  • Poslani “Odredi Z”

    Poslani “Odredi Z”

    U najopasniji deo fronta Rusi šalju tzv. “Odred Z” u koji stavljaju pijane regrute, neposlušne vojnike i osuđenike, piše Skaj njuz.

    Njih Kremlj, kako se dalje navodi, tretira “samo kao meso”.

    Jedan borac iz vojne jedinice 40318 je Rojtersu rekao da mu je zapovednik naredio da ne pruža medicinsku pomoć ranjenim borcima “Odreda“, dok je drugi rekao da su svi, osim njih 15, od 120 ljudi u njegovoj jedinici ubijeni ili ranjeni u blizini ukrajinskog grada Bahmuta u junu.

    Dok osuđenici čine jezgro odreda, neki obični vojnici su tamo poslati po kazni jer su pili alkohol na dužnosti, koristili droge ili su se oglušili o naredbe, svedoče dvojica vojnika. “Ako zapovednici uhvate nekoga s mirisom alkohola, odmah ga šalju u jedinicu Oluja”, rekao je vojnik jedinice 40318.

    Odredi su korisni Kremlju jer se mogu rasporediti kao potrošna pešadija, prema organizaciji “Konflikt intelidžens tim”. “Borci ’Oluje’ samo su poslati na najopasnije delove fronta, u odbrani i napadu”, rekli su iz te organizacije koja je inače, osnovana u Rusiji.

    Rusko ministarstvo odbrane nikada nije priznalo stvaranje jedinica “Oluja Z”, što je neslužbeni izraz koji koriste ruske trupe.

    Ruski mediji pod kontrolom države, s druge strane, objavili su da odredi “Oluja Z” postoje, kao i da su su učestvovali u žestokim borbama i da su neki od njihovih pripadnika dobili odličja za hrabrost, ali nisu otkrili kako su formirani, niti gubitke koje su imali.

    Rojters je prva novinska organizacija koja je sastavila sveobuhvatan prikaz o tome kako su jedinice sastavljene i raspoređene, razgovarajući s više izvora koji direktno znaju što se događa.

    Kako prenosi Večernji list, kao i vojnik iz jedinice br. 40318, 13 intervjuisanih osoba, među kojima su i četiri rođaka pripadnika ’Oluje-Z’, kao i tri vojnika u regularnim jedinicama koji su bili u interakciji s odredima, svi su zatražili anonimnost, navodeći strah od odmazde.

    Rojters je proverio identitete svih uključenih boraca pomoću krivičnih dosijea, računa na društvenim mrežama ili razgovarajući s njihovim kolegama vojnicima i njihovim porodicama.

    Krivični odredi, od kojih svaki ima oko 100 do 150 pripadnika i ugrađeni su u regularne vojne jedinice, obično se šalju na najizloženije delove fronta i često trpe teške gubitke, prema Rojtersovom izveštaju.

    Trojica od pet boraca “Oluje Z” s kojima je razgovarala ta agencija, kao i rođaci tri druga borca “Oluje Z”, opisali su borbe kao “iz noćne more” u kojima je veliki deo njihovih odreda nestao.

  • Sijarto: Mađarska zahvaljujući Rusiji spremna za zimu

    Sijarto: Mađarska zahvaljujući Rusiji spremna za zimu

    Mađarska je dobro pripremljena za zimu zahvaljujući tome što je uspjela da održi saradnju sa Rusijom i da osigura pouzdane isporuke energenata, izjavio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto u intervjuu za list Mađar Nemzet.

    • Snabdijevanje Mađarske energentima je bezbjedno pošto smo uspjeli da sačuvamo saradnju sa Rusijom, zasnovanu na zdravom razumu. Moj kolega Sergej Lavrov takođe me je uvjerio da će Rusija i ruske kompanije ispuniti svoje ugovorne obaveze, da će isporučiti količine prirodnog gasa, nafte i nuklearnog goriva koje su navedene u ugovorima. Naše dosadašnje iskustvo potvrđuje tu izjavu – rekao je Sijarto.

    Kako je dodao, Mađarska je dobro pripremljena za predstojeću zimsku sezonu.

    • Popunjenost kapaciteta mađarskih skladišta gasa značajno premašuje evropski prosjek, a isporuke koje stalno pristižu osiguraće snabdijevanje zemlje energentima tokom zime – rekao je Sijarto.

    Ranije je Sijarto rekao da je Mađarska postigla dogovor sa Rusijom o mogućnosti odloženog plaćanja gasa i isporuke dodatnih količina energenta.

  • Članice EU ne mogu više da daju oružje Kijevu iz svojih zaliha

    Članice EU ne mogu više da daju oružje Kijevu iz svojih zaliha

    Članice EU ne mogu više da šalju oružje Kijevu iz svojih zaliha a da pritom ne ugroze sopstvenu bezbjednost, javio je list “Politiko”, prenosi Srna, pozivajući se na izjavu neimenovanog evropskog zvaničnika.

    “Ne možemo da nastavimo da dajemo iz sopstvenih zaliha”, rekao je zvaničnik, koji je zatražio da ostane anoniman.

    Zvaničnik je naveo da i dalje postoji čvrsta javna i politička podrška borbi Ukrajine, ali da su zemlje EU “već dale sve što neće ugroziti njihovu bezbjednost”.

    Neimenovani zvaničnik SAD izjavio je za “Politiko” da evropske zalihe presušuju, nakon 18 mjeseci intenzivne borbe industrijskih razmjera.

    “Politiko” piše da Pentagon ima još oružja za slanje Ukrajini, ali da im ponestaje novca za obnovu sopstvenih zaliha.

    Američki list “Vol strit džurnal” objavio je juče da su zvaničnici Pentagona saopštili da Ministarstvo odbrane SAD ima još 5,2 milijarde dolara za vojnu podršku Ukrajini, što je otprilike jednako vrijednosti oružja koje je administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena poslala Ukrajini u posljednjih šest mjeseci.