VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem “patriot” je oborio ruski avion Il-76, u kojem su bili ukrajinski zarobljenici, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    On je poručio da Rusija insistira na međunarodnoj istrazi incidenta, dok zapadni mediji, kako kaže ruski predsednik, pokušavaju da zataškaju priču o incidentu sa zatvorenicima.

    “Ukrajinske vlasti su odbacile frazu da bi želele da sprovedu međunarodnu istragu. Mi to tražimo i insistiramo da se sprovede međunarodna istraga. Zvanično kažem: molimo vas da pošaljete međunarodne eksperte i izvršite ovu analizu, procenite raspoložive materijalne dokaze da je avion oboren sistemom patriot“, naglasio je Putin na sastanku sa zvaničnicima od poverenja, prenosi agencija RIA novosti.

    Putin je rekao da ne zna i ne razume zašto je Kijev oborio avion sa svojim zarobljenicima.

    “Pitali ste zašto su to uradili? Ne znam. Ne razumem. Još uvek možete da zamislite zašto granatiraju mirne gradove. Može se pretpostaviti da je Kijev to učinio slučajno, ali je to ipak krivično delo iz nehata. Istražni komitet je otvorio krivični postupak za delo terorizma. Očigledno, pravna procena je njihova profesionalna dužnost, oni znaju šta rade i za to postoje određene osnove”, rekao je ruski lider.

    On je ocenio da Ukrajina verovatno želi da isprovocira Rusiju na uzvratne akcije i odmazdu.

    “Ima nekoliko mogućih ciljeva: da skrenu pažnju sopstvenog stanovništva i sponzora sa neuspeha takozvane kontraofanzive, da pokažu da nešto mogu i da nas isprovociraju na uzvratne ogledne akcije za napade na civilne i mirne ciljeve na teritoriji same Ukrajine. Mi koristimo visokoprecizno oružje da gađamo vojne infrastrukturne objekte i vojnu industriju. Žele da nas isprovociraju na odmazdu”, rekao je Putin.

    Istovremeno je napomenuo da Moskva neće zaustaviti razmenu zarobljenika, ukoliko ukrajinska strana pokaže spremnost.

    Putin je na sastanku sa ruskim zvaničnicima istakao i da Ruski olimpijski komitet ROC i Ministarstvo sporta treba da se dogovore o učešću nacionalnih sportista na predstojećim Olimpijskim igrama i, kako je ocenio, o diskriminaciji ruskih sportista na međunarodnim turnirima.

  • Zaharova: Kurti želi da protjera pravoslavno stanovništvo i otme srpske manastire

    Zaharova: Kurti želi da protjera pravoslavno stanovništvo i otme srpske manastire

    Vlasti nepriznatog Kosova dozvoljavaju provokacije protiv srpskih svetinja na teritoriji pokrajine i tako nastoje da prekroje istoriju, saopštila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je skrenula pažnju na učestale slučajeve napada privremenih institucija u Prištini na srpske svetinje koje se nalaze na Kosovu i Metohiji.

    Zaharova je ocijenila da su provokacije postale sistemske i da odražavaju velike razmjere politike pokrajinskih “vlasti” čiji je cilj istjerivanje pravoslavnog stanovništva i stvaranje “etnički čiste albanske” teritorije.

    • Međutim, istinito tumačenje ne odgovara Prištini koja namjerava da prekroji prošlost i prilagodi pseudoistorijsku bazu svojim pretenzijama koje se tiču srpskog duhovnog nasleđa. Posljednjih mjeseci dogodio se niz incidenata koji su imali veliki odjek: upad u crkvu u selu Rakitnica, proglašavanje srpske crkve u mestu Gornje Vinarce za katoličku, skrnavljenje pravoslavnog groblja u Kosovskoj Mitrovici – sve to potvrđuje varvarsku prirodu režima takozvanog “premijera” Aljbina Kurtija. Njegov cilj je da izbriše tragove života Srba u pokrajini i da albanizuje sve ono što je vijekovima oblikovalo njihov identitet – poručila je Zaharova.

    Ona je ocijenila da su današnja Priština i briga o spomenicima – nespojivi pojmovi.

    • Progon pravoslavlja u južnoj srpskoj pokrajini dio je nacionalističkog kursa Aljbina Kurtija, vatrenog pristalice “velikoalbanske ideologije” – istakla je Zaharova.

    Po njenim rečima, neophodna je efikasna reakcija međunarodne zajednice na zločinačku politiku prištinskih vlasti koje faktički sprovode nezvanične etničke čistke Srba, uništavajući stabilnosti i bezbjednost balkanskog regiona.

    • Ako Zapad ne prestane da povlađuje Prištini, eskalacija krize može biti nepovratan proces – zaključila je ona.
  • “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

    “Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini“, napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ”Nuvel observater”.

    Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je “pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu”, a ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.

    “Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor.”, naveo je Borelj.

    On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.

    “Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad”, ocenio je šef evropske diplomatije.

    On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.

    Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.

    “Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: ‘Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'”, naveo je Borelj.

    On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.

    “Putin govori o ‘denacifikaciji’, ‘demilitarizaciji’, ‘demontaži’. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?”, zapitao je šef evropske diplomatije.

    Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.

    Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da uz pomoć EU, “Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije”.

  • Srušio se američki “F-16” u Južnoj Koreji

    Srušio se američki “F-16” u Južnoj Koreji

    Američki vojni avion „F-16 „srušio se danas u more kod zapadne obale Južne Koreje, a pilot je bezbjedno spasen, saopštila je jedinica američkog vazduhoplovstva stacionirana u toj zemlji.
    To je je drugi pad aviona F-16 za nešto više od mjesec dana u Južnoj Koreji, navodi Rojters.

    Kako je navedeno u saopštenju vojske, avion „F-16 fajting falkon” koji je dodeljen 8. borbenom krilu doživio je “vanrednu situaciju u letu” iznad mora i srušio se.

    Pilot, koji se bezbjedno katapultirao, spasen je oko sat vremena kasnije, u svjesnom stanju je i prevezen je u medicinsku ustanovu na procjenu, saopštila je vojska-

    U gradu Gunsanu na zapadnoj obali nalazi se jedna od dvije glavne vazduhoplovne baze koje koristi američka vojska u Južnoj Koreji.

    U decembru se još jedan avion F-16 srušio tokom rutinskog trenažnog leta i pilot je takođe spasen, prenosi Rojters.

  • SAD se suočavaju sa “spiralom smrti”

    SAD se suočavaju sa “spiralom smrti”

    Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa rastom dugova koji podsećaju na “spiralu smrti”, izjavio je libansko-američki ekonomista Nasim Nikolas Taleb.

    Autor čuvene knjige “Crni labud” o posledicima nepredvidivih događaja na svetsku ekonomiju rekao je da američki deficit raste do te mere da bi bilo potrebno čudo da se popravila šteta, prenosi Blumberg.

    “Sve dok imate Kongres koji nastavlja da povećava limit zaduženja i sklapa poslove jer se boji posledica ispravnih odluka, to je politička struktura političkog sistema, na kraju ćete imati spiralu duga”, istakao je Taleb.

    On je dodao da je spirala duga nalik “spirali smrti”.

    Američki državni dug je krajem 2023. godine prvi put u istoriji premašio 34 biliona dolara pošto je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država objavilo da je “ukupni neizmireni javni dug” SAD porastao na 34,001 biliona dolara, preneli su mediji.

  • “Kijev u julu pozvati na samit NATO”

    “Kijev u julu pozvati na samit NATO”

    Poziv Kijevu da učestvuje na samitu NATO u Vašingtonu u julu može da utre put miru.

    Ovo je izjavio bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen na zajedničkom brifingu sa šefom kabineta ukrajinskog predsjednika Andrijem Jermakom u Kijevu povodom zvaničnog pokretanja Međunarodne radne grupe za bezbjednosna pitanja i evroatlantske integracije, koja bi trebalo da pomogne u tom procesu, i dodao da bi poziv Ukrajini mogao da liši podsticaja “ruskog diktatora Vladimira Putina” da nastavi specijalnu vojnu operaciju protiv Ukrajine.

    “Neću da krijem – po mom mišljenju, poziv Ukrajini trebalo bi da bude upućen već za samit NATO u julu. Svjestan sam da će to biti kontroverzna odluka bez presedana ako pozovemo zemlju koja je već u ratu u NATO”, rekao je Rasmusen.

    On je napomenuo da će skeptici dati kontraargument da “dok traje rat, NATO ne može da uputi poziv Ukrajini”, ali je to, po njegovom mišljenju, veoma opasno jer će ojačati Putinovu namjeru da nastavi sukob.

    “Ovo de fakto daje Putinu pravo veta i očigledno, to je neprihvatljivo. Zato smatram da treba da uputimo poziv i pokažemo da smo iskreni kada kažemo da će Ukrajina ući u Alijansu i poručiti Putinu: ne možete to spriječiti, nećemo vam dozvoliti da pobijedite u ovom ratu, Ukrajina je sastavni dio NATO-a”, istakao je Rasmusen, prenosi “Ukrinform”.

    Rasmusen je naveo da Zapad ne može dozvoliti Putinu da postigne bilo kakav uspjeh u Ukrajini, jer bi to bio signal ostatku svijeta.

    “Ako Putin može da zauzme Krim, onda ja mogu da uzmem Tajvan. Ovo je činjenica”, rekao je on.

    Bivši generalni sekretar NATO je dodao da će se međunarodna radna grupa baviti time kako tačno iskoristiti poziv Ukrajine za zaustavljanje rata.

    “Da bismo mogli da kažemo: poziv utire put miru”, dodao je Rasmusen. Jermak i Rasmusen su danas predstavili Međunarodnu radnu grupu za bezbjednosna pitanja i evroatlantske integracije Ukrajine, koja bi trebalo da olakša prijem Ukrajine u NATO, prenosi “b92”.

  • Kina i SAD idu zajedno u borbu protiv narkotika

    Kina i SAD idu zajedno u borbu protiv narkotika

    SAD i Kina su danas pokrenule zajedničku radnu grupu za borbu protiv narkotika.

    To je prvi očigledan znak saradnje u borbi protiv širenja fentanila od kraja 2019. godine, prije nego što su se bilateralni odnosi između te dvije zemlje pogoršali, prenio je Reuters.

    Pokretanje zajedničke radne grupe uslijedilo je nakon ključnog samita u San Francisku u novembru prošle godine, na kojem su se predsjednik SAD Džozef Bajden i predsjednik Kine Si Đinping dogovorili da rade na suzbijanju proizvodnje i izvoza fentanila, što predstavlja veliki napredak.

    Fentanil je sintetički opioid koji izaziva veliku zavisnost, 50 puta je moćniji od heroina. SAD su saopštile da je Kina primarni izvor hemikalija sintetizovanih u fentanilu, koji se krijumčari iz Meksika, što Kina negira.

    “Imali smo duboku komunikaciju i bili smo pragmatični. Postigli smo zajedničko razumijevanje o planu rada”, rekao je kineski ministar javne bezbjednosti Vang Sjaohong u zajedničkom obraćanju sa delegacijom SAD prije pokretanja grupe u Pekingu, prenosi B92.

    Dodao da se nada da će dvije strane moći da odgovore na međusobne zabrinutosti i pojačaju i prošire saradnju kako bi obezbijedile više pozitivne energije za stabilne, zdrave i održive kinesko-američke odnose.

  • Bajden o odgovoru Iranu na smrtonosni napad: To nije ono što ja tražim

    Bajden o odgovoru Iranu na smrtonosni napad: To nije ono što ja tražim

    Predsjednik Amerike, Džo Bajden rekao je u utorak da je odlučio kako će SAD odgovoriti na napad dronom na američku bazu u Jordanu od strane militanata koje podržava Iran, a koji je ubio tri američka vojnika.

    “Jeste li donijeli odluku kako ćete odgovoriti na napad”, upitan je Bajden napuštajući Bijelu kuću kao voditelj akcije prikupljanja sredstava na Floridi.

    Predsjednik je bio kratak:

    “Da”, rekao je.

    Odmazdni udari SAD-a do sada nisu odvratili nijednu od ovih grupaa koje podržava Iran u regiji. Na pitanje hoće li ih ovaj nadolazeći odgovor zapravo odvratiti, rekao je, “vidjećemo”.

    Ponovio je da SAD ne traži “širi rat na Bliskom istoku”, objasnivši da “to nije ono što ja tražim”.

    I predsjednik ne bi išao tako daleko da kaže da je Iran direktno odgovoran za napad, ali da je odgovoran za naoružavanje ovih posredničkih grupa.

    “Smatram ih odgovornima jer snabdijevaju oružjem ljude koji su to učinili.”

    Bajden se suočava sa sve većim pritiskom da snažno odgovori na nedjeljni napad dronom bez produbljivanja sukoba na Bliskom istoku.

    “Ne želimo rat s Iranom”, rekao je potparol Savjeta za nacionalnu sigurnost Džon Kirbi na brifingu za novinare u Bijeloj kući u ponedjeljak.

    “Ne tražimo sukob s režimom na vojni način”, nastavio je Kirbi. “Ovdje ne želimo eskalirati. Ovaj napad tokom vikenda bio je eskalacijski, nemojte se zavaravati. I zahtjeva odgovor.”

    Predsjednik je u nedjelju obećao da će SAD odgovoriti, a u ponedjeljak se sastao s članovima svog tima za nacionalnu sigurnost u prostoriji Bijele kuće kako bi razgovarali o najnovijem razvoju događaja u vezi s napadom u Jordanu blizu granica sa Sirijom i Irakom, prema Bijeloj kući.

    Bajden je sada suočen s teškom odlukom o tome kako najbolje odgovoriti na napad u kojem su ubijeni prvi američki vojnici od početka sukoba Izraela i Hamasa, a da ne izazove širi sukob u regiji, nešto što administracija ustrajno pokušava izbjegavati mjesecima.

    Bijela kuća nije željela potvrditi niti opovrgnuti jesu li direktni udari na Iran na stolu, ali je viši američki zvaničnik rekao za “ABC News” da Bajden duboko sumnja u osvetničke napade na sam Iran.

    “Ovdje nema jednostavnog odgovora”, rekao je Kirbi novinarima.

    Rastući sukob takođe bi mogao imati veliki uticaj na Bajdenove napore za reizbor. Već se suočio s političkim pritiskom tokom kampanje od propalestinskih protesta na svojim događajima na kojima je pozivao na prekid vatre.

    Na nedavnom događaju u Virdžiniji, Bajden se suočio s više od desetak prekida od strane gomile koja je pozivala na prekid sukoba.

    Na pitanje hoće li politika igrati ulogu u predsjednikovom odgovoru, Kirbi je bio uporan da neće.

    “On ne gleda na političke kalkulacije, izbore ili izborni kalendar dok radi na zaštiti naših jedinica na kopnu i naših brodova na moru – i svaki suprotni prijedlog je uvredljiv”, rekao je Kirbi, navodi “ABC News”.

  • Tramp nominovan za Nobelovu nagradu za mir

    Tramp nominovan za Nobelovu nagradu za mir

    Poslanica Predstavničkog doma američkog Kongresa, republikanaka Klaudija Teni, nominovala je bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir, javlja Foks njuz.

    Ona je ocijenila da Tramp zaslužuje to priznanje jer je omogućio postizanje prvih mirovnih sporazuma na Bliskom istoku poslije skoro 30 godina.

    „Decenijama su birokrate, spoljnopolitički ‘profesionalci’ i međunarodne organizacije insistirali da su dodatni mirovni sporazumi na Bliskom istoku nemogući bez rješenja izraelsko-palestinskog sukoba. Predsjednik Tramp je dokazao da to nije istina”, rekla je Teni.

    Ona je primijetila da je Nobelova nagrada za mir dodijeljena za postizanje mirovnog sporazuma između Izraela i Egipta iz 1978. kao i sporazuma iz Osla iz 1994, ali da Tramp nije dobio to priznanje za ulogu u posredovanju u sporazumu između Izraela i četiri arapska susjeda te zemlje koji ima za cilj normalizaciju diplomatskih i ekonomskih odnosa, prenosi Tanjug.

    „Hrabre aktivnosti predsjednika Trampa u stvaranju Abrahamovog sporazuma bili su bez presedana, ali ih Komitet za dodelu Nobelove nagrade za mir i dalje ne priznaje, što naglašava potrebu za njegovom nominaciju. Sada više nego ikada, kada slabo vođstvo Džoa Bajdena na međunarodnoj sceni prijeti bezbjednosti naše zemlje, moramo da odamo priznanje Trampu zbog njegovog snažnog vođstva i njegovih napora da postigne svjetski mir”, poručila je Teni.

    Tramp, koji je favorit za republikanskog predsjedničkog kandidata, bio je nekoliko puta nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog uloge u postizanju Abrahamovog sporazuma, ali je nikada nije dobio

  • General Zalužni odbio poslušnost, predsjednik tražio da podnese ostavku

    General Zalužni odbio poslušnost, predsjednik tražio da podnese ostavku

    Ukrajinski predsjednika Volodimir Zelenski zatražio je od svog najvišeg vojnog komandanta Valerija Zalužnjeg da podnese ostavku, ali je general to odbio, piše britanski “Gardijan”.

    Kako list prenosi, to je izazvalo spekulacije da će umjesto toga biti razriješen.

    Napetosti između njih dvojice tinjaju nedjeljama zbog neuspjeha ukrajinske ljetnje kontraofanzive, ali pretpostavka da bi Zalužnji mogao da bude smijenjen bila bi za mnoge šok, dodaje “Gardijan”.

    Aleksij Gončarenko, ukrajinski opozicioni poslanik i generalov saveznik, rekao je da je “juče predsjednik tražio od Zalužnjeg da podnese ostavku, ali je on to odbio da učini”, a za ovaj sukob okrivio je suprotnosti njihovih ličnosti.

    “Mislim da je ovo loša ideja, a među njima nema suštinskih pitanja, ali je kancelarija Zelenskog zabrinuta zbog toga što vojni komandanat daje političke, a ne vojne izjave”, rekao je Gončarenko, premnosi Tanjug.