VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Procurio tajni ruski plan: Evropa ulazi u rat?

    Procurio tajni ruski plan: Evropa ulazi u rat?

    Očigledno tajni dokument ruske vlade koji je dospeo u javnost otkrio je da se predsednik Rusije Vladimir Putin sprema da “širi haos” širom Evrope gurajući kontinent u rat.

    Dokumente, za koje se čini da ih je potpisao Putin, navodno su presreli ukrajinski hakeri i u njima se izlažu planovi za vreme nakon završetka rata u Ukrajini. Čini se da je pismo, koje je datirano 12. decembra 2023. godine, potpisao ruski diktator.

    Ukrajinski nacionalni centar otpora saopštio je da je presreo dokumente. U pismu, za koje se smatra da je napisano Putinu, izlaže se plan od pet koraka koji će biti uveden nakon završetka rata u Ukrajini i “pada režima u Kijevu”.

    Napadi će se pojačati
    U pismu se navodi: “Nakon završetka SMO [specijalne vojne operacije] u Ukrajini i pada kijevskog režima, konfrontacija Rusije sa Zapadom neće prestati, već će se samo intenzivirati. Pretpostavlja se da je pismo Putinu napisao šef Državne dume Vjačeslav Volodin.

    Pismo krije ključne ideje
    Oni otkrivaju ključne ideje nacionalizacije najvažnijih industrija, sve veće cenzure, brisanja unutrašnje opozicije, “dezapadnjavanja“ Rusije i “izvoza haosa“ širom Evrope. Volodin takođe kritikuje “sraman” sporazum iz Brest-Litovska, sporazum iz perioda posle Prvog svetskog rata koji je doveo do toga da je Rusija izgubila kontrolu nad Ukrajinom, Poljskom, Belorusijom, baltičkim provincijama i njenim kavkaskim provincijama Kars i Batum.

    To je dovelo do kasnijeg formiranja država kao što su Litvanija, Letonija i Estonija. U pismu se poziva na poništavanje efekata pakta.

    Ruski lider je u više navrata govorio o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Najnovija takva pretnja stigla je u njegovom govoru o stanju nacije prošlog meseca, kada je upozorio Zapad da ne produbljuje svoju umešanost u borbe u Ukrajini jer bi tako rizikovali nuklearni rat.

  • “Ukrajina neće zadovoljiti Putina”

    “Ukrajina neće zadovoljiti Putina”

    Litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio je danas da zapadne zemlje treba da razgovaraju o ideji slanja trupa u Ukrajinu.

    On je pozvao Zapad da prestane da povlači “crvene linije” po pitanju pomoći Kijevu.

    “Pozdravio sam ideju slanja misija na ukrajinsku teritoriju i još uvek smatram da o ovoj ideji treba da razgovaramo. Naravno, najbolje bi bilo da se svi jednoglasno složimo o potrebi za tim i da veoma dobro procenimo obaveštajne i druge informacije koje imamo”, rekao je Nauseda na otvaranju Pariskog foruma za odbranu i strategiju, prenosi litvanski javni servis LRT.

    On je podvukao da strah od moguće reakcije Kremlja ne može biti odlučujući faktor u evropskoj odluci.

    “Ako počnemo da govorimo ne, Vladimiru Putinu se neće dopasti ovo ili ono, … nikada nećemo doneti odluku. I zato sam juče rekao i francuskom predsedniku (Emanuelu Makronu) i medijima da prestanemo da povlačimo sebi crvene linije”, rekao je predsednik Litvanije.Povlačenjem crvenih linija samo pomažemo Putinu koji počinje da misli da smo predvidljivi i da može da nas kontroliše i manipuliše nama, dodao je on. Nauseda je upozorio da Evropa neće izbeći širi rat pasivno posmatrajući krvoproliće na svom pragu, jer ni Ukrajina, ni baltičke države, ni Poljska neće zadovoljiti teritorijalne ambicije Rusije.

    Prema njegovim rečima, “fundamentalna greška” je verovati da se Putinova Rusija može umiriti ustupanjem teritorija.

    “Širi rat u Evropi neće se izbeći ako se mirno sedi i posmatra krvoproliće koje Rusija čini u Ukrajini. Kao što Čehoslovačka nije zadovoljila Hitlera, Ukrajina ne bi zadovoljila Putina. Ne bi ni baltičke države ni Poljska. Nijedna od evropskih država trenutno nije bezbedna”, rekao je Nauseda.

    On je takođe upozorio da zapadne demokratije ne mogu biti bezbedne “pod kišobranom nuklearnog oružja” dok su “okružene okeanom tiranije”. “Rusija sama neće stati. Bolje bi nam bilo da zaustavimo Rusiju u Ukrajini, i to što pre. Jer što više oklevamo, to će biti skuplje za sve nas”, zaključio je predsednik Litvanije.

  • Ukrajinci pred porazom?

    Ukrajinci pred porazom?

    Neimenovani ukrajinski oficiri razgovarali su sa stranim novinarima i ponovo se žalili na mnoge probleme, bez rešavanja kojih Oružane snage Ukrajine u sadašnjim uslovima neće moći dugo da drže front.

    Ovoga puta komandanti Oružanih snaga Ukrajine ispričali su nemačkom izdanju Der Spiegel o svojoj teškoj situaciji.

    Prema rečima oficira Oružanih snaga Ukrajine, po svemu sudeći, oni koji se bore na pravcu južnog Donjecka, posebno u oblasti Ugljedara, uskoro bi mogli da ostanu bez municije i za topovsku i raketnu artiljeriju, i za streljačko oružje. Čaure i patrone moraju biti sačuvane zbog nedovoljnih zaliha. S obzirom na velike gubitke, jedinicama na prvoj liniji nedostaje ljudstva.

    Ukrajinska vojska je do sada uspevala da zadrži svoje pozicije u takozvanoj aktivnoj odbrani. Ali to je samo dok ruska vojska nije pokrenula moćnu masovnu ofanzivu. U ovom slučaju, ukrajinske oružane snage će verovatno morati da se povuku.

    Ali nevolja je u tome što iza fronta praktično nema pripremljenih odbrambenih linija, javljaju ukrajinski oficiri. Zapadni eksperti takođe primećuju tešku situaciju ukrajinskih jedinica.”Ukrajinci sada doživljavaju teškoće, a Rusi napreduju duž celog fronta, nemačko izdanje navodi mišljenje vojnog stručnjaka Centra za strateške i međunarodne studije Marka Kansijana”.

  • Na pomolu je prekretnica u Ukrajini

    Na pomolu je prekretnica u Ukrajini

    Za Ukrajinu vreme ističe. Republikanci u američkom Kongresu i dalje blokiraju isplatu vojne pomoći, a ključno zapadno oružje stiže u Kijev kap po kap.

    Na leto bi u Ukrajinu trebalo da stignu prvi borbeni avioni F-16, koji bi u kombinaciji sa dronovima, raketama dugog dometa i artiljerijom mogli da promene tok rata.

    Bela kuća je takođe odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara ove nedelje, što je prva takva pomoć u poslednjih nekoliko meseci.

    Međutim, to i dalje neće biti dovoljno da se podmire odbrambene potrebe Ukrajine. Zalihe oružja su na izmaku, a vojnici su primorani da racionalno troše municiju, ograničavajući sposobnost ukrajinskih trupa da brane položaje. Neke ukrajinske jedinice takođe osećaju veliki nedostatak ljudstva.

    Bez povećanja zapadne vojne pomoći i velikih promena u strategiji Kijeva, položaj Ukrajine na bojnom polju nastaviće da se pogoršava sve dok ne dostigne prekretnicu, verovatno najkasnije do ovog leta, kaže Dara Masikot, viša naučna saradnica Programa za Rusiju i Evroaziju, u Fondaciji za međunarodni mir Karnegi.

    Ako se sadašnja situacija nastavi, ukrajinske jedinice će verovatno posustati i Rusija će početi da se probija.

    “Ali ovo nije vreme za očaj; vreme je za hitnu akciju. Ruske snage imaju ranjivosti koje se mogu iskoristiti i prednosti koje se vs remenom mogu smanjiti, ali samo ako Ukrajina dobije ono što joj je sada potrebno”, ističe Dara Masikot.

    Tokom proteklih pet meseci Rusija je pokrenula više ofanziva kako bi iscrpila ukrajinske snage duž linija fronta. Nakon što je sredinom februara pao grad Avdejevka, Rusija je odmah pojačala napade u tom regionu.

    U ratu na iscrpljivanje, Ukrajina gubi ljudstvo i vojnu opremu i uspeva da se odbrani zahvaljujući vojnoj pomoći Zapada. U interesu je ruskih trupa da sada intenziviraju napade jer je tlo još uvek zaleđeno i nema blata, što je pogubno za tenkove.

    Rusija ima dovoljno poverenja u sopstvene sposobnosti i nesigurnu poziciju Ukrajine da ubrza napade uoči ruskih predsedničkih izbora. Dara Masikot objašnjava da trenutne ofanzive verovatno ne bi bile dozvoljene da Kremlj nije siguran u izglede za uspeh. Drugim rečima, Rusija predviđa više pobeda na bojnom polju.

    Šef estonske obaveštajne službe Kaupo Rosin nedavno je rekao da ne očekuje ruski prodor u Ukrajinu pre predsedničkih izbora u martu, jer bi za postizanje tog cilja bilo potrebno mobilisati znatno više snaga.

    Čini se da je trenutni cilj Rusije zauzimanje Donjecke oblasti. Ruske snage će verovatno pokušati da stignu do grada Pokrovska kako bi preuzele kontrolu nad drumskim i železničkim saobraćajem i zauzele ostatak Donjecke oblasti, odakle bi eventualno mogle da napadnu preostala ukrajinska uporišta kod Kramatorska i Slavjanska.

    Ruske snage će verovatno pokušati da napreduju i u regionu Zaporožja, a na severu pokušavaju da se približe Kupjansku, koji bi mogao da posluži kao rusko uporište u Harkovskoj oblasti.

    Potpuno ponovno zauzimanje Harkova i Hersona izgleda malo verovatno. Nakon što je brana Kahovka uništena prošle godine, ruske trupe su sada ograničene na alternativne puteve preko reke Dnjepar.

    I trenutno nema znakova da Rusija gomila trupe potrebne da ponovo vrati oblast Harkova do kraja ove godine. Ali ako Rusija stvori dovoljno snage (dodatnih 50.000 do 100.000 vojnika), situacija bi se mogla drastično promeniti.

    Ukrajinski vojnici na liniji fronta su u sve većoj opasnosti, ali ne zato što nemaju volje za borbu ili ne poznaju slabosti svog neprijatelja, već zbog nedostatka municije i ljudstva.

    Dugoročne slabosti ruske vojske, kao što su teško regrutovanje, zavisnost od Irana, Severne Koreje i Kine u snabdevanju vojnom opremom, oružjem i municijom, i oslanjanje na zastarelo oružje iz sovjetskog doba, neće biti važne ako Ukrajina ne dobije neophodnu vojnu podršku do kraja ove godine .

    Da bi zadržale svoje pozicije, ukrajinskim snagama je potrebna hitna popuna municije i ljudstva. Kijev takođe mora da stvori i obuči vojnike za popunjavanje jedinica na liniji fronta, što će najverovatnije zahtevati novu mobilizaciju.

    Najzad, Ukrajina mora da ubrza izgradnju odbrambene linije duge 2.000 kilometara, po uzoru na rusku Surovikinovu liniju. Ako hitno ne preduzme ove korake, Ukrajina bi mogla da izgubi odbrambene sposobnosti, zaključuje Dara Masikot.

  • Putin zapadnim elitama: Vaš bal vampira je završen

    Putin zapadnim elitama: Vaš bal vampira je završen

    Zapadne elite, koje su navikle da “pune svoje stomake ljudskim mesom”, nastoje da zamrznu nepravedno stanje u međunarodnim odnosima, ali moraju da shvate da se “bal vampira” završava, rekao je ruski predsjednik, gospodin Vladimir Putin.

    Putin je podsjetio da je “takozvana zlatna milijarda” vjekovima praktično “parazitirala na račun drugih naroda”, eksploatišući zemlje i narode Afrike, Azije i Latinske Amerike.

    “Zapadne elite imaju veoma jaku želju da zamrznu postojeće stanje, nepravedno stanje stvari u međunarodnim odnosima. Oni su navikli da vijekovima pune svoje stomake ljudskim mesom, a džepove – novcem. Ali moraju shvatiti da se vampir bal završava”, naglasio je šef države.

    Ruski lider dodao je da radi u interesu Rusije i naroda.

    “Ja jednostavno radim u interesu Rusije, u interesu našeg naroda. Ali da se nekako osjećam kao nekakav gospodar ljudskih života, toga nema. Vjerujte mi, ni blizu. Ja samo ispunjavam svoju dužnost prema Rusiji i pred našim narodom koji Rusiju smatra svojom otadžbinom”, zaključio je Putin, a prenosi “b92”.

  • Šta piše u izvještaju Evropske komisije o napretku BiH

    Šta piše u izvještaju Evropske komisije o napretku BiH

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen juče je preporučila da BiH otvori pregovore za članstvo u Evropsku uniju. Konačna odluka Evropskog savjeta trebala bi da bude 21. marta, kada će biti održana sjednica.

    Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH:

    Uvod

    U svom Mišljenju o zahtjevu BiH za članstvo u Evropskoj uniji od 2019., Komisija je istakla da pregovore za pristupanje Evropskoj uniji treba otvoriti sa BiH kada zemlja postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, a posebno sa politikom Kopenhagena i kriterijumima, koji zahtjevaju stabilnost institucija koje garantiraju, prije svega, demokratiju i upravljanje zakona i identifikovao 14 ključnih prioriteta u tom pogledu.

    Mišljenje je podržao Evropski savjet u decembru 2019. U svojim zaključcima o procesu proširenja i stabilizacije i pridruživanja od 13. decembra 2022. godine, Vijeće je preporučilo da se BiH dodijeli status zemlje kandidata, uz potvrdu Evropskog savjeta, uz razumijevanje da se poduzimaju koraci (8 koraka) navedenih u preporukama Komisije, kako bi se ojačali vladavina prava, borba protiv korupcije i organiziranog kriminala, upravljanje migracije i osnovna prava. Savjet je podvuklo hitnost za zemlju da krene naprijed na svom putu ka EU, posebno kroz ispunjavanje svih 14 ključnih prioriteta kako je utvrđeno u Mišljenju Komisije i odobreno od Savjeta 2019. godine.

    Evropski savjet je 15. decembra 2022. podržalo zaključke Komisije od 13. decembra 2022. o procesu proširenja, stabilizacije i pridruživanja, i dogovoreno je da se da status zemlje kandidata BiH.

    Komisija je u svojoj Komunikaciji o politici proširenja iz 2023. pozdravila reforme i napore koje je BiH poduzela od sastanka Evropskog savjeta decembru 2022. dodijelivši status kandidata zemlji. Komisija je konstatovala da su, sveukupno, potrebni dalji napori da BiH ispuni 14 ključnih prioriteta navedenih u Mišljenju Komisije o njenom zahtjevu za članstvo u EU i koracima navedenim u Preporuci Komisije za status kandidata, koje ostaje u potpunosti važeća. Komisija je takođe preporučila otvaranje pregovora o pristupanju EU sa BiH, kada se potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo postigne.

    Komisija je navela da će izvijestiti Savjet o napretku najkasnije u martu 2024. godine. U skladu s preporukom Komisije, Evropski savjet je u decembru 2023. odlučilo da će otvoriti pristupne pregovore sa BiH, nakon postignutog potrebnog stepena usklađenosti sa kriterijumima za članstvo.

    Evropski savjet je pozvalo Komisiju da izvijesti Savjet o napretku najkasnije u martu 2024. godine, u cilju donošenja odluke. Od dodjele statusa kandidata od Evropskog savjeta u decembru 2022. godine, javna opredijeljenost političkih stranaka u BiH strateškom cilju evropskog integracija je donijela neke pozitivne rezultate. Ovaj izvještaj daje činjenični pregled najnovijih razvoja događaja od izvještaja o proširenju 8. novembra 2023.

    Napredak u implementaciji reformi

    Korak 1: osigurati rezultate u funkcionisanju na svim nivoima mehanizma koordinacije o pitanjima EU, uključujući razvoj i usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

    Direkcija za evropske integracije je završila program za evropske integracije, i podnijela ga Evropskoj komisiji početkom marta na komentare. Program za EU integracije očekuje se da će kasnije biti usvojen od Savjeta ministara. Ovaj program za EU integracije je ključni korak ka razvoju i usvajanju nacionalnog program za usvajanje acquis-em EU EU (NPAA). U Savjetu ministara su u toku konsultacije za imenovanje nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC) za IPA III.

    Korak 2: usvojiti, kao prioritet, izmjene integriteta u postojećem zakonu Visokog sudskog i tužilačkog savjeta.

    Parlament je usvojio izmjene i dopune integriteta Zakona o VSTV-u u septembru 2023. godine. Određene odredbe koje su ograničavale pravo međunarodnih stručnjaka na pristup ličnim podacima ispravljene su u januaru 2024. godine. Provjere integriteta nosilaca pravosudnih funkcija i VSTV-a članova sada mogu početi.

    Korak 3: usvojiti novi zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i usvojiti zakon o sudovima BiH.

    Vlasti BiH rade na novom zakonu o VSTV-u, koji treba finalizirati i usvojiti u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije. A formirana je radna grupa za izradu amandmana. Novi zakon o VSTV-u bi trebao takođe osigurati pravo VSTV-a da traži dodatne podatke u provjeri iskaza o sistemu imovine. Vlasti BiH očekuju da će nacrt završiti do aprila 2024. godine i dostaviti Venecijanskoj komisiji na novo mišljenje, prije usvajanja od Savjeta ministara i podnošenja u skupštinsku proceduru.

    Ministarstvo pravde završava nacrt zakona o sudovima BiH i očekuje se da će ga dostaviti Savjetu ministara na usvajanje u martu. Komisija očekuje da BiH dostavi nacrt zakona Venecijanskoj komisiji za naknadno mišljenje, prije usvajanja u domovima Parlamenta.

    Korak 4: usvojiti Zakon o sprečavanju sukoba interesa.

    Novi zakon o sprečavanju sukoba interesa usvojilo je Savjet ministara 6. marta, zatim su ga usvojila oba doma parlamenta 8. marta. Zakon ima za cilj da poboljšati nivo usklađenosti sa evropskim standardima na nivou BiH.

    Korak 5: poduzeti odlučne korake za jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala.

    Savjet ministara usvojilo je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (BPN/BPFT) u decembru 2023., a PD PS u februaru 2024. godine. Zakon unapređuje odredbe o procjeni rizika i osigurava stalno koordinaciono tijelo za sve nadležne organe za njegovu pripremu, u skladu sa acquis-em EU.

    Procjena rizika za BPPN/BPFT na virtuelnoj imovini uz Akcioni plan za 2024-2027 usvojio je Savjet ministara 1. februara 2024. godine.

    Vlasti BiH su na nivou radne grupe finalizirale nacrt novog zakona o zaštiti ličnih podataka, što je preduslov za stupanje na snagu Evrojust sporazuma o saradnji. Nacrt zakona je u elektronskoj konsultaciji do 8. marta. Bilo je prevedeno i podijeljeno s Komisijom za provjeru usklađenosti sa acquis-em, do podnošenja korelacionih tabela. Nakon dobijanja mišljenja od drugih institucija, od Ministarstva civilnih poslova se očekuje da Nacrt zakona dostavi Savjetu ministara na usvajanje, prije podnošenja u skupštinsku proceduru.

    Strategija javnih nabavki 2024-2028 je finalizirana i čeka se usvajanje od Savjeta ministara. BiH bi trebala ojačati saradnju između agencija za provođenje zakona, i usvojiti strateški pristup borbi protiv teškog i organiziranog kriminala. U januaru 2024. godine Sud BiH je u žalbenom postupku potvrdio kaznu u predmetu “Novalić i dr.” koji je vezan za prevaru u javnoj nabavci, uključujući i tadašnjeg v.d. premijera entiteta Federacije, koji je osuđen na 4 godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje dokumenata. Ovo je prva pravosnažna sudska presuda o korupciji na visokom nivou.

    korak 6: odlučno unaprijediti rad na osiguravanju efikasne koordinacije, na svim nivoima, upravljanja granicama i kapaciteta upravljanja migracijama, kao i osiguranje funkcionisanja sistema azila.

    Upravljanje migracijama nastavlja da se poboljšava. Savjet ministara usvojilo je strategiju i akcioni plan za migracije. Parlament je usvojio Zakon o strancima u avgustu 2023. Prijemni kapaciteti su dovoljni. Sporazumi o readmisiji i implementacioni protokoli su generalno na zadovoljavajućem nivou. BiH treba dodijeliti odgovarajući budžet za upravljanje migracijama, nastaviti napore za povratak neregularnih migranata u svoje zemlje porijekla i preduzeti dalje korake kako bi osigurali funkcionalan sistem azila. Prepreke nastavljaju postojati na osiguravanju efikasnog pristupa azilu.

    U decembru 2023. Savjet ministara usvojilo je pregovarački mandat o statusnom ugovoru Fronteksa. Predsjedništvo ga je usvojilo u februaru 2024. godine, a glavni pregovarači jesu imenovani, čime je omogućen početak pregovora sa Komisijom.

    U januaru 2024. godine BiH se dodatno uskladila sa viznom politikom EU uklanjanjem Omana sa svoje liste zemalja bez viza.

    Vlasti BiH finalizirale su nacrt novog zakona o kontroli granica, sa ciljem poboljšanja usklađenosti sa evropskim standardima. Ministarstvo sigurnosti očekuje da ga dostavi Savjetu ministara na usvajanje.

    Novi nacrt strategije i akcionog plana 2024-2029 o integrisanom upravljanju granicom, čiji je cilj usaglašavanja sa acquis-em EU, spremni su za usvajanje od Savjeta ministara.

    korak 7: osigurati zabranu torture, posebno uspostavljanjem nacionalnog preventivnog mehanizma protiv torture i zlostavljanja.

    U oktobru 2019. godine Ustavni sud je ukinuo pozivanje na smrtnu kaznu u Ustavu Republike Srpske. U avgustu 2023. godine Skupština je izmijenila Zakon o ombudsmanu za ljudska prava i označila ga kao nacionalni preventivni mehanizam protiv mučenja i zlostavljanja – međunarodna obaveza zemlje.

    korak 8: garantovati slobodu izražavanja i medija i zaštitu novinara, posebno osiguravanjem odgovarajućeg sudskog postupanja u slučajevima prijetnji i nasilja protiv novinara i medijskih radnika.

    Sva tužilaštva i agencije za provođenje zakona imenovale su kontakt osobe za novinare, koji će biti objavljeni na platformi safejournalists.net. Prva obuka kontakt tačke, koju je finansirala EU, održana je krajem februara.

    Kao prvi korak za hitno rješavanje finansijske situacije javnog emitera na nivou BiH, u februaru 2024. godine Savjet ministara dodijelilo mu je sredstva iz prihoda Regulatorne agencij za komunikacije. U toku je osnivanje radne grupe za izradu novog zakona na javnom RTV sistemu.

    Zaključci

    Otkako je Evropski savjet u decembru 2022. dodijelilo status kandidata BiH, javno opredjeljenje političkog rukovodstva za strateški cilj evropskih integracija je napredovalo važnim reformama i donijelo je pozitivne rezultate. Posvećenost političkog rukovodstva principima za osiguravanje funkcionalne BiH, koja napreduje na evropskom putu, Komisija je pozdravila.

    Јače angažovanja u političkom dijalogu sa EU svjedoče i visoki politički forumi, posljednji održan u Briselu 6. decembra 2023. na kojem su učesnici shvatili političku važnost i priliku koju pruža Komisija preporukama za otvaranje pristupnih pregovora kada BiH postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Ovo još više jača potrebu da BiH ispuni potrebne reforme. Vlasti BiH su takođe ponovile svoju posvećenost napretku u reformama vezanim za EU tokom zajedničke posjete predsjednice Evropske komisije sa premijerima Hrvatske i Nizozemske u Sarajevu 23. januara 2024.

    Uprkos nekim pomacima koji se spominju u Izvještaju, koji idu u suprotnosti sa pozitivnim zamahom, opša posvećenost EU putu ove zemlje se pretvorila u opipljive rezultate. Ovo se mora nastaviti odlučnim koracima za finalizaciju ključnih reformi u predstojećem periodu u skladu s pravilima i standardima EU.

    BiH je takođe postigla i zadržala punu usklađenost sa EU Zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom (CFSP) koja je najznačajniji signal ikada po pitanju zajedničkih vrijednosti i strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu. U svjetlu postignutih rezultata od 2022. Komisija smatra da je BiH postigla neophodan nivo usklađenosti sa kriterijumima članstva.

    Stoga Komisija preporučuje Savjetu da otvori pristupne pregovore sa BiH u skladu sa tačkom 17. zaključaka Evropskog savjeta od 14. i 15. decembra 2023. Komisija preporučuje da Savjet usvaji pregovarački okvir nakon što BiH dalje korake u skladu s izvještajem Komisije. Komisija je spremna podnijeti izvještaj Savjet o napretku koji je BiH napravila u vezi sa ovim koracima.

    Dodatni elementi napretka u reformama EU

    1. Proces stabilizacije i pridruživanja

    Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC) postao je u potpunosti operativan. PD PS BiH i Evropski parlament održali su punu sjednicu SAPC-a krajem oktobra 2023. Druga je zakazana za mart 2024. godine.

    1. Pomirenje kako bi se prevazišlo nasljeđe rata

    Savjet ministara je imenovalo nadzorno tijelo za provođenje nacionalne strategije procesuiranja ratnih zločina. U januaru 2024. godine Ministarstvo pravde potpisalo je memorandum o razumijevanju sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (IRMCT) kako bi uključilo u domaće krivične evidencije presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Јugoslaviju. Upravni odbor za izgradnju mira počeo je sa radom 19. februara 2024. godine koji je takođe platforma za politički dijalog o pomirenju.

    1. Reforma javne uprave

    Svi nivoi vlasti provode akcioni plan o reformi javne uprave (RЈU), sveobuhvatnu strategiju upravljanja javnim finansijama širom zemlje, i sopstvene individualne strategije o upravljanju javnim finansijama, dok pripremaju novu akcioni plan reforme javne uprave za 2022-2027.

    Koordinacioni odbor za RЈU sastao se prvi put u februaru 2024. kao glavno političko tijelo za donošenje odluka koje ima zadatak da usmjerava reforme u ovoj oblasti što se tiče finansijske podrške RЈU-u, unapređenje kapaciteta koordinatora za reformu javne uprave i funkcionalnost implementacionih struktura.

    U februaru 2024. godine Skupština je u prvom čitanju usvojila izmjene i dopune Zakona o državnoj službi u institucijama BiH, koji imaju za cilj poboljšanje transparentnosti u zapošljavanju i uvođenje alata za upravljanje ljudskim resursima. Ove izmjene i dopune je u potpunosti usvojio PD PS BiH u drugom čitanju 8. marta 2024.

    U toku su pripreme za održavanje prvog dijaloga EU i BiH o upravljanju javnim finansijama.

    1. Funkcioniranje državnih institucija

    Savjet ministara usvojilo je Program ekonomskih reformi 2024-2026 i to 28. februara 2024. Radni tim za Reformsku agendu plana rasta imenovao je Savjet ministara 17. januara 2024. godine i predstavili su listu prioriteta za svoju reformsku agendu.

    Usvojen je Globalni okvir fiskalne ravnoteže i politike u BiH za period 2024-2026. na nivou BiH, što je preduslov za donošenje budžeta BiH za 2024. (23. januara 2024).

    Budžeti za 2024. usvojeni su na entitetskim nivoima – u FBiH 24-25. januara 2024. godine; u Republici Srpskoj 15. decembra 2023. godine; u Brčko Distriktu 23. decembra 2023. godine; u Posavskom kantonu 20. decembra 2023.; u Kantonu Sarajevo 30. decembara 2023; u Zeničko-dobojskom kantonu 22. decembra 2023. i u Gradu Mostaru 25. januara 2024.

    Odluku o kvalitetu tečnih naftnih goriva donio je Savjet ministara BiH u decembru 2023. Ovo je važan korak za pristupanje BiH WTO. To je takođe mjera za implementaciju Akcionog plana za paket energetske podrške.

    Kako je ranije saopšteno, Republika Srpska i dalje ne priznaje odluke Ustavnog suda, uključujući i one kojima se ukidaju entitetski zakoni o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda i “visokog predstavnika”, kao i o neustavnosti pojedinih entitetskih krivičnih odredbi o kleveti. U decembru 2023. godine, entitet Republika Srpska usvojio je u prvom čitanju nacrt zakona o imunitetu koji bi, ako bi bio u potpunosti usvojen, umanjio odgovornost političkih predstavnika i doveo u pitanje pravnu sigurnost.

    U decembru 2023. godine, entitet Republika Srpska usvojio je u prvom čitanju nacrt zakona o referendumima i građanskim inicijativama koji bi, ukoliko bude u potpunosti usvojen, dao pravni osnov za posebnu izbornu administraciju u entitetu.

    Veliki savjet Ustavnog suda više ne funkcioniše, što je značajna posljedica po efikasnost Suda. Kao što je već objavljeno, obje entitetske skupštine treba brzo da imenuju sudije na upražnjena mjesta i osiguraju puni sastav Ustavnog suda.

    1. Sloboda udruživanja i sloboda okupljanja

    Ministarstvo pravde radi na izradi strategije za podsticajno okruženje za organizacije civilnog društva, koje treba dostaviti Savjetu ministara na usvajanje. Zeničko-dobojski kanton (u decembru 2023.) i Unsko-sanski kanton (u januaru 2024.) usvojili su zakone koji imaju za cilj usklađivanje s evropskim standardima o slobodi okupljanja.

    Kao što je ranije objavljeno, dok je ukupni pravni i regulatorni okvir uglavnom usklađen s pravnim tekovinama EU, Republika Srpska usvojio je u prvom čitanju nacrt zakona koji cilja aktere civilnog društva kao – strane agente što bi, ako se u potpunosti usvoji, značilo korak unazad.

    1. Usklađenost sa vanjskom politikom EU

    BiH je postigla i zadržala punu usklađenost sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom EU, signalizirajući svoju jasnu posvećenost EU putu.

  • Inflacija u Americi blago ojačala

    Inflacija u Americi blago ojačala

    Inflacija u SAD-u blago je ubrzala u veljači, odražavajući znatno blaži pad cijena benzina i plina, pokazao je danas izvještaj ministarstva rada.

    Godišnja stopa inflacije u najvećoj svjetskoj privredi iznosila je u februaru 3,2 posto, pokazuju podaci ministarstva. U januaru iznosila je 3,1 posto.

    Kad se isključe cijene hrane i energije, temeljna inflacija iznosila je 3,8 odsto i bila je manja za 0,1 postotni bod nego u januaru, prema izračunima ministarstva. Hrana je u februaru poskupjela 1,0 odsto, nešto blaže nego početkom godine.

    Benzin je pak pojeftinio za 3,9 posto u odnosu na prošlogodišnji februar. U januaru cijene su mu bile niže za 6,4 posto nego prije godinu dana. Kućanstva su u februaru izdvajala 8,8 posto manje za plin. U januaru bio je jeftiniji čak 18 posto nego godinu dana ranije. 

    Na mjesečnom nivou potrošačke cijene porasle su u februaru za 0,4 posto, nešto jače nego početkom godine. Isti postotni rast bilježile su i kada se isključe energija i hrana, kao i u januaru, pokazuju tablice ministarstva.

    Zamjetno su na mjesečnom nivou skočile cijene benzina, za gotovo četiri posto, nakon što su u januaru bile pale više od tri posto. Cijene hrane ostale su pak na nivou iz januara, kada su bile porasle za 0,4 posto.

  • Ukrajina ciljala ruska energetska postrojenja

    Ukrajina ciljala ruska energetska postrojenja

    Ukrajina je drugu noć zaredom pokrenula masovne napade bespilotnim letjelicama na nekoliko ruskih regiona, a iznad Voronješke oblasti je uništeno preko 30 ukrajinskih dronova, saopštio je guverner Aleksandar Gusev.

    Opasnost od napada bespilotnih letjelica u Voronježu i dalje postoji. Tokom noći je više od 30 dronova otkriveno i uništeno od strane sistema PVO u regionu – napisao je Gusev na Telegramu.

    Prema njegovim riječima, prouzrokovana su manja oštećenja na infrastrukturi i stambenim zgradama, a povrijeđenih u napadu nije bilo, prenosi Interfaks Rusija.

    U Rjazanju je izbio požar u postrojenju za preradu nafte nakon pada ukrajinskog drona, rekao je za RIA Novosti predstavnik hitnih službi.

    Ukrajinski dron je uništen i u Lenjingradskoj oblasti na prilazu rafineriji nafte, rekao je regionalni guverner Aleksandar Drozdenko na Telegramu.

    On je dodao da proizvodnja radi normalno, a da žrtava i materijalne štete u ovom napadu nema.

    Sistemi ruske PVO zaustavili su i napad osam bespilotnih letjelica na Brjansku oblast, a na udaru ukrajinskih dronova tokom noći našli su se i oblasti Kursk i Belgorod.

    Oko 45.000 ljudi u Belgorodskoj oblasti ostalo je bez struje zbog ukrajinskog granatiranja gradskog okruga Šebekino, rekao je guverner Vjačeslav Gladkov na Telegramu, prenosi TASS.

  • Bajden i Tramp osigurali predsjedničke nominacije

    Bajden i Tramp osigurali predsjedničke nominacije

    Predsjednik SAD DŽozef Bajden i bivši predsjednik Donald Tramp formalno su osigurali predsjedniče nominacije Demokratske, odnosno Republikanske stanke, nakon pobjeda na primarnim izborima u DŽordžiji, Misisipiju i državi Vašington, što znači da će se ponovo susresti na predsjedničkim izborima u novembru.

    Bajden je na stranačkim izborima osvojio više od 1.968 delegata, koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsjedničku nominaciju demokrata, a Tramp neophodnih 1.215 za republikansku.

    Kandidatura DŽozefa Bajdena biće ozvaničena na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju u julu.

    Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata stranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodjeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izjašnjavaju na stranačkim konvencijama.

    • Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovdje u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike. Vjerujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost – poručio je Bajden u saopštenju nakon što je osigurao nominaciju.

    Istakao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsjedničku nominaciju demokrata.

    Nakon što se prethodne nedjelje iz trke za republikansku nominaciju povukla Trampova jedina preostala rivalka, Niki Hejli, kandidat te stranke je već bio poznat.

    Na skupu u DŽordžiji, Donald Tramp je ponovio tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, a Bajdena je kritikovao i zbog toga što nije uspio da spriječi priliv migranata na granici sa Meksikom.

    Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, kao i druga pitanja bitna za republikance, kao što je abortus i slanje američkih fondova u inostranstvo.

    Poslije izbora u utorak u četiri države, uključujući DŽordžiju i Havaje, postalo je jasno da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsjednika na izborima 5. novembra, iako još uvijek nije održana ni polovina stranačkih izbora, a to će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsjednika.

    Takođe, prvi put od 1956. godine dogodilo se da su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsjednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.

    Najviše delegata u utorak dodjeljivala je DŽordžija, koja bi mogla da bude ključna za ishod predsjedničkih izbora u novembru.

  • Sijarto: Ukrajina ne može pobijediti u ratu protiv Rusije

    Sijarto: Ukrajina ne može pobijediti u ratu protiv Rusije

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da Ukrajina ne može da pobijedi u ratu protiv Rusije.

    • Prilično smo sigurni u to, jer Rusija sada osvaja i pomjera front -rekao je Sijarto u podkastu za “Vašington tajms”.

    Sijarto je podsjetio da Mađarska ostaje jedina članica NATO-a koja je odbila da pošalje oružje Kijevu, jer bi to samo produžilo sukob koji nijedna strana ne može da dobije.

    • Razumijemo da što se više oružja isporučuje, to će rat duže trajati i više ljudi će umrijeti. Mislim da treba uložiti napore da se postigne mir, a ne da rat eskalira – rekao je Sijarto.

    Govoreći o ostalim spornim tačakama između Mađarske i NATO-a, Sijarto je naveo da njegova vlada ne podržava kandidaturu holandskog premijera desnog centra Marka Rutea za sljedećeg generalnog sekretara NATO-a.

    • Očigledno je da ne možemo da podržimo izbor premijera Rutea s obzirom na činjenicu da je bio veoma nepravedan prema Mađarskoj – rekao je Sijarto.

    Rute je 2021. godine rekao da je njegov cilj bio da “baci Mađarsku na koljena” zbog zakona koji kritičari smatraju anti-LGBT.