Kategorija: Svijet

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da bi njegova država radije potpisala sporazum s Iranom koji ga čini nenuklearnim umjesto da napadnu Islamsku Republiku.

Nova američka administracija od prvog dana najavljuje uspostavljenje snažnijeg režima kontrole iranskog nuklearnog programa.

Takvu politiku Donald Trump je obrazložio u nedavnom intervju za New York Post istaknuvši da bi više volio da se postigne sporazum s Teheranom nego li da dođe do intervencije.

“Volio bih da se postigne dogovor s Iranom o kontroli nuklearnog naoružanja. Više bih to volio nego da ih bombardujemo”, izjavio je Trump.

S druge strane, šef iranske diplomatije Abbas Araghchi rekao je nakon Trumpovih izjava iz prošle sedmice da bi strahovi u vezi s razvojem nuklearnog oružja u SAD-u mogli biti razriješeni jer se Iran protivi oružju za masovno uništenje.

“Oni (Iran) ne žele da umru. Niko ne želi da umre”, zaključio je Trump.

Trump je u svom nedavnom obraćanju javnosti dodao da smatra kako Iran može biti velika i uspješna država ali bez nuklearnog oružja.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je da je imao telefonski razgovor sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini, objavio je Njujork post.

Tramp je izjavio za taj list da Putin želi da prestane stradanje ljudi u ratu u Ukrajini. Takođe je istakao da je “uvijek imao dobar odnos sa Putinom” i da ima konkretan plan da se rat okonča, ali nije otkrio više detalja.

U intervjuu, koji je dao u petak u predsjedničkom avionu, Tramp je rekao da je “bolje da ne kaže” kada su ga novinari pitali koliko puta je razgovarao sa Putinom, prenio je Rojters.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je krajem januara da je Putin spreman da obavi telefonski razgovor sa Trampom i da Moskva čeka vijest iz Vašingtona da je i on spreman.

Tramp je u petak rekao i da će se vjerovatno sastati sa ukrajinskim predjsednikom Volodimirom Zelenskim sljedeće sedmice kako bi razgovarali o kraju rata u Ukrajini.

Ukrajinske oružane snage izgubile su više od 70 odsto ljudstva – više od 26 hiljada vojnika – za pet meseci borbi za Torecku (Đeržinsk), saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane koje je objavilo detalje operacije oslobađanja tog grada.

“Naše snage su nanele protivniku značajne gubitke tokom pet meseci borbi za Toreck. Oružane snage Ukrajine izgubile su preko 70 odsto ljudstva svoje grupe – preko 26.000 vojnika. Dnevni gubici ukrajinske vojske u proseku su iznosili oko 200 poginulih i ranjenih. Uništili smo preko 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, kao i više od 340 jedinica poljske artiljerije i minobacača”, saopštila je ruska vojska.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je pre nego što je napustila Toreck minirala oblast oko grada, rekli su za RIA Novosti u snagama bezbednosti.

Pre nego što su napustile Toreck, ukrajinske Oružane snage su masovno minirale civilne infrastrukturne objekte i puteve koristeći bespilotne letelice, rekao je savetnik šefa DNR Igor Kimakovski.

Dosta su koristili bespilotnu avijaciju, FPV dronove, heksakoptere sa kojih su izbacivali TM-62, konkretno fugasne mine. Jako mnogo mina i pri tome su ih bacali sa udaljenosti”, rekao je sagovornik agencije.Kako je precizirano, protivnik je u tom području bio koncentrisao osam brigada (do 50 bataljona), grupa je činila više od 40.000 vojnika. Među njima su bile i formacije stranih plaćenika i brigada “Azov”.

Oružane snage Rusije takođe su uništile i više od 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, preko 340 artiljerijskih sistema i minobacača ukrajinskih snaga, a ukupno napredovanje ruskih trupa u dubinu neprijateljske odbrane okom oslobađanja grada iznosilo je više od 13 km, saopštilo je rusko MO.

Preuzimanje kontrole nad Toreckom će olakšati snabdevanje ruskih trupa duž deonice puta Donjeck-Gorlovka-Artemovsk, a takođe će omogućiti da ugrozi pozadinu grupe ukrajinskih trupa u Kleščejevki.

Đeržinsk (preimenovan u Toreck od strane kijevskih vlasti 2016. godine) je moćno utvrđeno područje ukrajinskih oružanih snaga sa razvijenom železničkom mrežom, gde su ukrajinske trupe ukopane od 2014. godine.

Odavde se redovno granatiraju Gorlovka, jedan od najvećih gradova u DNR.

Osim toga, odavde je moguće razviti ofanzivu ka severozapadu – ka Konstantinovki.

Hamas se nada sa izjava američkog predsjednika Donalda Trampa o raseljavanju Palestinaca nije ozbiljna, rekao je danas zvaničnik tog palestinskog pokreta Sami Abu Zuhri i poručio da ta grupa neće dozvoliti američkim snagama da uđu u Pojas Gaze.

Abu Zuhri je u intervjuu turskom listu “Hurijet” naveo da su Trampove izjave o slanju američkih trupa u Gazu “apsurdne” i da “vrijeđaju palestinski narod”.

“Godinama se borimo da protjeramo izraelskog okupatora i naravno da nećemo dozvoliti nikakvu novu okupaciju. Mi vidimo Trampove izjave kao nepravedne i uvredu za naš narod i nećemo dozvoliti Trampovim snagama da uđu u Gazu ni pod kojim okolnostima”, rekao je on.

Abu Zuhri je rekao i da Trampove izjave u vezi sa prelaskom Gaze pod kontrolu SAD i raseljavanjem naroda odražavaju “rasistički diskurs, praksu etničkog čišćenja i korak cionističke zločinačke mašine”.

Naglasio je da “američka administracija pokušava da uradi nešto što izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije uspio da uradi”.

Abu Zuhri je rekao da je Hamas “posebno zadovoljan što su susjedne zemlje poput Jordana i Egipta kategorički odbile Trampov predlog”.

Istakao je da u tom kontekstu Hamas predlaže uspostavljanje saveza koji bi se suprotstavo Trampovom stavu i “spriječio ga u pokušaju da samostalno upravlja i napadne Gazu”.

Dodao je da bi takav savez imao za cilj da Trampu prenese poruku da ljudi u ovom regionu nisu vlasništvo i da “ako Amerika želi da štiti svoja prava i isto tako poštuje i prava drugih”

Tramp je ranije rekao da će SAD “preuzeti kontrolu” nad Pojasom Gaze i da će tu palestinsku enklavu u “Rivijeru Bliskog istoka”.

Naveo je da Palestinci iz Pojasa Gaze treba da budu raseljeni druge zemlje, apostrofirajući Jordan i Egipat.

Tramp takođe nije isključio mogućnost da SAD pošalju svoju vojsku u Gazu, prenosi Tanjug.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je u petak novinarki CNN Kejtlan Kolins da je naložio Ilonu Masku da pregleda “gotovo sve”, uključujući troškove Pentagona i obrazovanja.

– Da li ste naložili Ilonu Masku da pregleda troškove Pentagona, s obzirom na to da je to najveća diskreciona potrošnja? – upitala je novinarka CNN tokom Trampove konferencije za novinare sa japanskim premijerom.

“Da, jesam”, rekao je Tramp.

– Pentagon, obrazovanje, gotovo sve. Pregledaćemo sve, jer je situacija kroz koju smo upravo prošli bila strašna. I mislim da je 97 odsto ljudi otpušteno – rekao je Tramp.

Dodao je da je ‘bilo veoma, veoma nesrećno’.

– Nećete pronaći ništa slično tome, ali ćete pronaći mnogo toga. Naložio sam mu da provjeri obrazovanje, da provjeri Pentagon, koji predstavlja vojsku. I, znate, nažalost, pronaći ćete neke prilično loše stvari. Ali ne mislim da ćete u istom obimu vidjeti nešto poput onoga što smo upravo vidjeli – nastavio je Tramp.

CNN je izvijestio da je manje od jedne trećine saveznog budžeta za fiskalnu godinu 2024. činila diskreciona potrošnja, koju Kongres odobrava na godišnjem nivou. Skoro polovina diskrecione potrošnje odlazi na odbrambene programe.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da će otpustiti nepreciziran broj agenata FBI-ja koji su sprovodili istragu povodom upada na američki Kapitol u januaru 2021.

“Otpustiću neke od njih zato što su korumpirani”, odgovorio je Tramp na novinarsko pitanje zbog čega će otpustiti agente, prenosi Rojters.

Tramp je rekao da u korumpiranost agenata “uopšte ne sumnja”.

“Znam dosta o tom poslu, o tom svijetu. Imali smo neke korumpirane agente, neki su otišli, neki će tek otići, a to (davanje ostavki) biće učinjeno s hirurškom preciznošću”, rekao je Tramp.

Prethodno su, na Trampov zahtjev, predstavnici amerčikog Ministarstva pravde naredili smjenu tužilaca koji su radili na istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca u Vašingtonu, Edvard Martin, dobio je direktivu da smjeni tužioce koji su radili na toj istrazi.

Zamjenik generalnog tužioca naredio je da svi agenti FBI koji su radili na slučaju napada na Kapitol prođu kroz internu reviziju.

Te promjene uključuju i smjenu osam izvršnih zvaničnika FBI, među kojima su i oni koji su odgovorni za nacionalnu bezbjednost, sajber bezbjednost i kriminalne istrage.

Takođe, očekuje se da direktor FBI u Vašingtonu bude uklonjen sa svoje pozicije do 10. februara.

Trampova administracija smatra da su ti zvaničnici ugrozili sprovođenje njegove političke agende, dok su demokrate kritikovale te poteze, navodeći da oni mogu da oslabe rad FBI i ugroze nacionalnu bezbjednost.

FBI i Ministarstvo pravde nisu željeli da komentarišu te odluke, prenosi Tanjug.

Amerčki predsednik Donald Tramp razmatra da nominuje bivšeg guvernera države Ilionis Roda Blagojevića za ambasadora SAD u Srbiji, preneo je danas portal Politiko pozivajući se na dva neimenovana izvora.

Izvori su naveli da Tramp još nije doneo konačnu odluku da predloži Blagojevića za ambasadora, navodeći da Tramp takođe razmatra da za ambasadora u Srbiji imenuje pravnika Marka Brnovića, čiji su roditelji u SAD došli za vreme bivše Jugoslavije.

Blagojević je u razgovoru za Tanjug rekao da se dolaskom Trampa na vlast, osim novog pristupa spoljne politike SAD prema Srbiji, stvara i mogućnost strateškog partnerstva između dve države, umnogome i zato što je Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu postala ekonomski rastuća država.