Kategorija: Svijet

Ako Sjedinjene Američke Države (SAD) i Iran uskoro ne postignu dogovor o okončanju rata ili produženju primirja koje ističe iduće sedmice, administracija Donalda Trampa priprema teren da ratnu kampanju preusmeri na ekonomsku, s ciljem da Teheran prisili na popuštanje gušenjem njegove ekonomije.

Ministar finansija Skot Besent kazao je novinarima na brifingu u Beloj kući u sredu da SAD planiraju pojačati ekonomski pritisak na Iran, poručivši da će novi potezi biti „finansijski ekvivalent“ bombardovanja.

Besent je rekao da je administracija poručila kompanijama i državama da, ako kupuju iransku naftu i ako iranski novac sedi u njihovim bankama, da su spremni primeniti sekundarne sankcije.

„I Iranci bi trebalo da znaju da će to biti finansijski ekvivalent onome što smo videli u kinetičkim aktivnostima“, kazao je.

Upozorenje dolazi dan nakon što je Ministarstvo finansija poslalo pismo finansijskim institucijama u Kini, Hong Kongu, UAE i Omanu, preteći uvođenjem sekundarnih sankcija zbog poslovanja s Iranom i optužujući te zemlje da dopuštaju da iranske nezakonite aktivnosti prolaze kroz njihove finansijske sisteme.

„To je deo ekonomskog priručnika koji Donald Tramp i dalje može koristiti kako bi pritisnuo Iran da prihvati američke predloge za ograničavanje njegovih nuklearnih ambicija“, rekao je za Associated Press izvor upoznat sa razmišljanjima administracije. Osoba je govorila pod uslovom anonimnosti jer nije bila ovlašćena da javno govori o internim razgovorima.

Moguće zamrzavanje iranskog novca

U privatnim razgovorima, argument koji se iznosi Trampu glasi da Iranci misle da mogu izdržati pritisak, ali ako ne budu mogli plaćati svoje lojaliste, to bi moglo naterati Teheran za pregovarački sto.

Neki u administraciji veruju da i dalje postoje dodatne ekonomske mete koje se mogu pogoditi kako bi se Iranu nanela još veća ekonomska šteta, uključujući bonjade, dobrotvorne fondacije koje čine značajan deo iranske ekonomije.

Besent je novinarima rekao da su dve kineske banke dobile upozorenja u vezi sa rukovanjem iranskim novcem.

Besent je takođe kazao da su iranski susedi u Zalivu sada spremni razmotriti zamrzavanje iranskog novca u svojim bankama zbog iranske agresije tokom rata.

Advokat za sankcije Danijel Pikard upozorio je da bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo izazvati „diplomatski i ekonomski udar“ od strane saveznika, što bi moglo otežati napore na izgradnji koalicija protiv Teherana.

„Mnogi naši trgovinski partneri bili su vrlo glasni u pogledu svog protivljenja sukobu u Iranu. Većina stručnjaka za ekonomske sankcije složila bi se da, kada imate više ljudi u timu, šanse da vaše ekonomske sankcije budu efikasne su veće“, rekao je Pikard.

U sredu su SAD uvele sankcije mreži za krijumčarenje nafte povezanoj s preminulim visokim iranskim bezbednosnim zvaničnikom Alijem Šamkanijem, koji je bio blizak savetnik bivšeg vrhovnog vođe Irana. Sankcije obuhvataju desetine pojedinaca, kompanija i plovila uključenih u tajni transport i prodaju iranske i ruske nafte preko paravan kompanija, od kojih se mnoge nalaze u UAE.

„Ministarstvo finansija će nastaviti presecanje iranskih ilegalnih mreža krijumčarenja i terorističkih posrednika. Finansijske institucije treba da budu svesne da će Ministarstvo finansija iskoristiti sve instrumente i ovlašćenja, uključujući sekundarne sankcije, protiv onih koji nastave podržavati terorističke aktivnosti Teherana“, rekao je Besent u saopštenju.

Dodatni pritisak na Teheran

Zvaničnici Trampove administracije takođe su signalizirali rastuće uverenje da su primirje i blokada isporuka iz iranskih luka u Hormuškom moreuzu preokrenuli tok u Trampovu korist.

Potpredsednik Džej Di Vens u utorak je rekao da Tramp „ne želi napraviti mali dogovor već da želi postići veliku nagodbu“.

„To je ponuda koju daje. Ako se obavežete da nećete imati nuklearno oružje, mi ćemo učiniti da Iran procveta“, poručio je Vens.

Zamenik šefa Trampovog kabineta, Stiven Miler, ponudio je mnogo oštriju ocenu trenutne situacije, sugerišući da je Tramp „odigrao potez šah-mat“ protiv Irana uvođenjem blokade u moreuzu.

„Ako Iran izabere put dogovora koji je odličan za svet, to je dobro za sve. Ako Iran izabere put ekonomskog gušenja putem blokade, onda će svet ostaviti Iran iza sebe. Uspostaviće se nove energetske rute. Uspostaviće se novi lanci snabdevanja. Druge nacije širom regiona, širom sveta, a posebno Amerika, napajaće svet energijom, a Iran će postati fusnota“, rekao je Miler u gostovanju na Fox Newsu u utorak uveče.

Deo republikanaca smatra da vredi pokušati svaku taktiku koja može dodatno pritisnuti Teheran.

„Podržao bih bilo šta. Ako administracija smišlja ideje, ja bih podržao sve. Što više pritiska, to bolje“, rekao je senator Tom Tilis, republikanac iz Severne Karoline.

Drugi su skeptični, ističući da je Teheran već suočen s nizom ekonomskih kazni koje su imale malo uticaja na njegovo ponašanje.

„Nisam siguran da će to biti sankcije. Mislim da već sada uvodimo prilično teške sankcije. Lično, nisam optimista da ovo zaista možemo rešiti bez promene režima“, kazao je senator Majk Raunds, republikanac iz Južne Dakote i član odbora za bankarstvo i oružane snage.

Trita Parsi, izvršni potpredsednik Kvinsi instituta, tink-tenka koji je kritičan prema Trampovoj odluci da pokrene rat, kaže da je Tramp pre objave primirja bio „politički stjeran u ćošak i strateški ograničen“. No sada, tvrdi Parsi, Tramp je možda uspeo promeniti nepovoljnu dinamiku i stvoriti situaciju u kojoj „se čini da Iranu sada treba dogovor više nego SAD-u“.

„Sada otvoreni prozor Teheranu nudi šansu da prevede prednost na bojnom polju u trajnu stratešku dobit“, napisao je Parsi u novoj analizi.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je tokom privatne večere sa holandskim kraljevskim parom u Beloj kući da želi „brzo okončati“ rat sa Iranom. Ipak, njegova strategija za postizanje tog cilja ne podrazumeva popuštanje, već naprotiv – maksimalno povećanje pritiska na Teheran.

Kako prenosi The Wall Street Journal (WSJ), pozivajući se na zvaničnike upoznate sa detaljima razgovora, Tramp je uz supu od spanaća, školjke i svoju prepoznatljivu dijetalnu kolu izneo holandskom kralju Vilemu-Aleksanderu i kraljici Maksimi američku viziju raspleta krize.

Tramp je svojim gostima jasno stavio do znanja da je pojačavanje pritiska jedini način da se Teheran vrati za pregovarački sto i da se obezbedi diplomatski ishod sukoba koji je eskalirao krajem februara.

Kao deo te strategije „maksimalnog pritiska“, Američka centralna komanda (CENTCOM) je u ponedeljak počela da sprovodi jednostranu pomorsku blokadu iranskih luka. Međutim, ovaj potez ne nailazi na odobravanje saveznika.

Holandska vlada već je odbila da pomogne Vašingtonu u ovoj blokadi, nazivajući je „zabrinjavajućom“ i potezom koji predstavlja „eskalaciju na eskalaciju“. Holandski premijer Rob Jeten, koji je iskoristio posetu monarha da obezbedi pozivnicu za Belu kuću i direktno razgovara sa Trampom, poručio je američkom predsedniku da će evropski saveznici formirati međunarodnu koaliciju za obezbeđenje Hormuškog moreuza – ali tek nakon što borbe u potpunosti prestanu.

Analitičari upozoravaju da bi mogli proći meseci pre nego što Iran oseti dovoljno snažan ekonomski udarac zbog blokade koja bi ih naterala na ustupke. Zabrinutost ne dolazi samo iz Evrope; Saudijska Arabija je apelovala na Vašington da odustane od plana blokade, strahujući da bi Iran mogao uzvratiti aktiviranjem svojih proksi grupa kako bi zatvorili Crveno more. To bi neminovno dovelo do globalnog skoka cena nafte, što bi stvorilo dodatni domaći pritisak na američkog predsednika.

Kada je reč o konkretnim uslovima za eventualni mirovni sporazum, Tramp je postavio dva izuzetno oštra zahteva.

Prvi je zamrzavanje nuklearnog programa: Iran mora da zamrzne obogaćivanje uranijuma na najmanje 20 godina, iako Tramp navodno traži i duži period.

Drugi zahtev je izmeštanje zaliha: sav obogaćeni uranijum mora biti u potpunosti iznet sa iranske teritorije.

S druge strane, Teheran je izneo svoju kontraponudu koja podrazumeva petogodišnje zamrzavanje programa, uz striktno insistiranje da sve zalihe uranijuma ostanu unutar granica Irana.

Oštriji kurs Vašingtona usledio je nakon kolapsa direktnih američko-iranskih pregovora u Pakistanu proteklog vikenda, što su bili prvi formalni razgovori od početka ofanzive 28. februara. Potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji je predvodio neuspešnu prvu rundu pregovora, ostaje u pripravnosti da ponovo otputuje u Pakistan ukoliko administracija proceni da je napredak moguć, navodi WSJ.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je danas u Rimu, nakon sastanka sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, da su Italija i Evropa uvijek bile uz Kijev, kao i da je u ratu protiv Rusije ugrožena i bezbjednost Evropske unije.

“U ove četiri godine stav Evrope i Italije uvijek je bio isti – uz Kijev, njegov narod i institucije. To nije samo moralna obaveza već strateška nužnost, jer je bezbjednost Evrope takođe ugrožena”, rekla je Meloni, prenosi Ansa.

Ona je istakla da je Italija spremna da pruži svoj doprinos, upozorivši da bi podijeljeni Zapad bio “poklon Moskvi”, i naglasila važnost očuvanja suvereniteta Ukrajine i evroatlantskog saveza.

Italijanska premijerka je poručila i da Evropska unija i G7 moraju da nastave sa uvođenjem novih sankcija Rusiji i finansijskom podrškom Ukrajini.

“Italija će nastaviti da promoviše ekonomski pritisak u okviru G7 i Evropske unije na Rusku Federaciju, koja ne pokazuje konkretne znakove napretka u pregovorima te nastavlja napade na civile i gađanje infrastrukture”, rekla je Meloni.

Ona je dodala da “dvadeseti paket sankcija koji Evropa priprema predstavlja važan korak ka daljem smanjenju prihoda koji finansiraju rusku ratnu mašineriju”.

“Nastavićemo da radimo i na obezbjeđivanju finansijske podrške koju je usvojio Evropski savjet, što je ključni instrument za opstanak Ukrajine. Finansijska kriza u Kijevu nanijela bi i Evropi neprocjenjivu štetu”, poručila je italijanska premijerka.

Meloni je, takođe, saopštila da je Ukrajina zainteresovana za zajedničku proizvodnju dronova sa Italijom.

“Razgovarali smo o jačanju odbrambene saradnje. Italija je veoma zainteresovana za razvoj zajedničke proizvodnje, posebno u sektoru dronova, u kojem je Ukrajina posljednjih godina postala vodeća zemlja”, rekla je ona.

Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su evropska postrojenja za proizvodnju dronova potencijalne mete za ruske oružane snage.

“Saopštenje ruskog Ministarstva odbrane mora se shvatiti doslovno: spisak evropskih postrojenja koja proizvode dronove i drugu opremu je spisak potencijalnih meta za ruske oružane snage”, objavio je Medvedev na “Iksu”.

On je dodao da će vrijeme napada “zavisi od toga šta se bude dešavalo”.

Italijanski premijer Đorđa Meloni izjavila je ranije da je njena zemlja spremna da razvija zajedničku proizvodnju dronova sa Ukrajinom, a holandski ministar odbrane Dilan Jesilgoz Zegerijus saopštio je da će Holandija uložiti 248 miliona evra u proizvodnju dronova za Ukrajinu.

Kineski predsjednik Si Đinping rekao je američkom predsjedniku Donaldu Trampu da Kina ne isporučuje oružje Iranu tokom tekućeg regionalnog sukoba, saopštila je Bijela kuća, dok napetosti na Bliskom istoku i dalje oblikuju globalne diplomatske i ekonomske kalkulacije.

Govoreći u Vašingtonu, portparolka Bijele kuće, Karolin Levit rekla je da je Si dao direktna uvjeravanja Trampu u vezi sa stavom Pekinga.

“Predsjednik Si uvjerio je predsjednika da ne isporučuje oružje Iranu tokom ovog sukoba”, izjavila je Levitova, naglašavajući da je poruka jasno prenesena tokom njihove komunikacije, prenosi “YeniSafak”.

U srednjoј školi u Kahramanmarašu čuli su se pucnji, a guverner Kahramanmaraša Mukerem Unluer obјavio јe da јe bilo četvoro poginulih i 20 povrijeđenih.

Ministar nacionalnog obrazovanja Јusuf Tekin i ministar unutrašnjih poslova Mustafa Čiftči su otputovali u region.

Prema izvještaјima, pucnjava se čula u srednjoј školi Aјsel Čalik u okrugu Onikišubat.

Broјne policiјske ekipe su poslate nakon doјave.

Guverner Kahramanmaraša, Mukerem Unluer, izјavio јe da јe došlo do oružanog napada na srednju školu Aјser Čalik iz јoš uvijek nepoznatih razloga.

Napominjući da se incident dogodio veoma nedavno, Unluer јe rekao:

“Upravo se dešava napad. Tragičan incident se dogodio u јednoј od naših škola. Dobili smo informaciјe da ima povrijeđenih. Nažalost, ima i gubitaka života. Detaljno istražuјemo slučaј”, rekao je on.

Podsjećamo, napadu koji se juče dogodio u školi na jugu Turske povrijeđeno je 16 osoba, a napadač je izvršio samoubistvo kada ga je policija opkolila, prenosi Telegraf.

Predsjednik Kine Si Đinping potvrdio je da Peking ne učestvuje u slanju oružja Iranu, izjavio je predsjednik SAD Donald Tramp.

On je u intervjuu za “Foks biznis” naveo da je ranije od Sija zatražio da Peking ne šalje oružje Teheranu.

“Poslao sam mu pismo, poručivši mu da to ne treba da radi. On je poslao pismo u kojem je naveo da, u suštini, to neće raditi”, rekao je Tramp.

Američki predsjednik naglasio je da “nikada nije bilo lako poslovati sa Kinom”, ali je ocijenio da ima dobar lični odnos sa Sijem.

Lider opozicione stranke Tisa, koja je pobijedila na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, Peter Mađar izjavio je da očekuje da mađarski premijer Viktor Orban ukine veto na davanje zajma EU Ukrajini od 90 milijardi evra nakon što se ponovo uspostavi protok ruske nafte kroz naftovod “Družba”.

Mađar je podsjetio da je Kijev obećao da će do kraja ovog mjeseca “popraviti” naftovod, dok Orban ostaje na funkciji premijera do početka maja.

On je u intervjuu za radio-stanicu “Košut” napomenuo da su Mađarska, Slovačka i Češka u decembru prošle godine odlučile da ne učestvuju u davanju zajma Ukrajini, ali da tada “nisu ometali taj potez”.

“Mislim da će Viktor Orban povući veto nakon što `Družba` nastavi sa radom”, rekao je Mađar.

TASS podsjeća da je Orban blokirao konačne procedure EU za izdvajanje novca Ukrajini nakon što je Kijev obustavio tranzit ruske nafte Mađarskoj.