Kategorija: Svijet

Kineski predsjednik Si Đinping prihvatio je poziv da učestvuje na obilježavanju 80. godišnjice pobjede nad fašizmom u Drugom svjetskom ratu u Moskvi 9. maja ove godine, izjavio je danas ruski ambasador u Kini Igor Morgulov.

“Predsjednik NR Kine Si Đinping prihvatio je poziv da učestvuje na svečanosti 9. maja u Moskvi povodom obilježavanja 80. godišnjice pobjede u Velikom otadžbinskom ratu i zauzvrat pozvao Vladimira Vladimiroviča Putina u Kinu na svečanosti koje su planirane za početak septembra”, rekao je ambasador Morgulov u intervjuu za TV kanal Rusija-24, prenijela je agencija TASS.

Ranije je pomoćnik ruskog predsjednika Vladimira Putina Jurij Ušakov izjavio da će kineska strana organizovati događaje posvećene 80. godišnjici pobjede nad Japanom i okončanju Drugog svjetskog rata, prenosi Tanjug.

Njemački kancelar Olaf Šolc iz ljevičarske Socijaldemokratske partije (SPD) i njegov glavni rival Fridrih Merc iz konzervativnog bloka CSU/CDU predstavili su sinoć suprotstavljene vizije za budućnost zemlje u prvoj velikoj debati dvije nedjelje uoči parlamentarnih izbora, prenosi Dojče vele (DW).

Šolc je pozvao Njemačku da u naredne četiri godine izdvoji najmanje dva odsto svog BDP-a za odbranu.

On je naveo da će Berlin moći da poveća troškove za odbranu samo ako ukloni “dužničku kočnicu”.

Merc je insistirao na cifri od tri odsto BDP-a, napominjući da bi Njemačka mogla da posveti više sredstava za odbranu uz veći ekonomski rast, prenosi Tanjug.

On je najavio da će “izmijeniti prioritet stavki budžeta”, rekavši da bi Njemačka mogla da “smanji subvencije” i “da pogleda javne službe i… broj ljudi koji tamo rade”.

Na pitanje moderatora da prokomentariše svoju raniju izjavu da se američki predsjednik Donald Tramp često ponaša nepredvidljivo na funkciji, Merc je odgovorio da je lider SAD “predvidljivo nepredvidiv”.

“Za nas je, sa ove strane Atlantika, važno da budemo ujedinjeni. Potrebna nam je zajednička evropska strategija”, rekao je Merc i dodao da je Evropa naseljenija oblast od SAD, sa uporedivom ekonomskom snagom i da bi, ako se održi jedinstven front, trebalo da bude moguće postići prijateljske i obostrano korisne sporazume.

Šolc je rekao da će se nositi sa Trampom isto kao i ranije.

“Strategija koju sam već koristio, jasne riječi i prijateljski razgovori”, dodao je on.

Aktuelni kancelar je istakao želju Njemačke da sarađuje sa SAD, ali je napomenuo da “ne smemo da se zavaravamo”.

“Ono što američki predsjednik kaže, on to i misli”, rekao je Šolc i dodao da vjeruje da je važno suprotstaviti se Trampu.

On je podsjetio i da je prvi evropski lider koji je rekao da prijedlog za preuzimanje Grenlanda “nije u redu”.

I Šolc i Merc su izrazili nadu u mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine nakon Trampovog povratka u Bijelu kuću.

Šolc je rekao da “ostaje da se vidi” da li se mir u Ukrajini može postići nakon što je Tramp preuzeo dužnost.

“Bilo bi veoma dobro da se ovaj rat završi”, rekao je on i ponovio da Njemačka ne treba da podrži isporuku krstarećih raketa dugog dometa Ukrajini.

Šolc je rekao da se članstvo Ukrajine u NATO-u “neće desiti uskoro” pošto su SAD odbile taj prijedlog.

Upitan da li Ukrajina treba da uđe u NATO, Merc je rekao da je to nemoguće, “zato što NATO ne prima članove koji su trenutno u ratu”.

Istovremeno, on je ocijenio da je davanje Ukrajini statusa kandidata za EU “prava stvar” i ukazao da bi ulazak u Evropsku uniju Ukrajini dao “značajno više sigurnosti”.

On nije pomenuo mogućnost da Ukrajina uđe u NATO nakon završetka rata.

Dvojica političara su se u velikoj mjeri saglasila oko odbijanja Trampovog prijedloga da SAD preuzmu i obnove Gazu, navodi DW.

Šolc je ovaj plan opisao kao “skandalozan” s obzirom na, kako je naveo, obim razaranja i patnje tamo.

“Ovo je protiv međunarodnog prava, šokantno je”, rekao je on. Merc je naveo da se slaže, ali je upozorio da je taj prijedlog jedna od nekoliko “iritantnih” ideja koje je iznio američki predsjednik.

“Moramo da sačekamo i vidimo šta se ozbiljno misli. Strpljenje bi se moglo pokazati mudrim”, naveo je Merc.

Jedno od glavnih pitanja tokom debate bila je i migraciona politika. Šolc je pozvao Njemačku da izgradi više “deportacionih centara” i podsetio da je takvu politiku sprovodio kada je bio gradonačelnik Hamburga i da je “obezbijedio da više ljudi može biti u pritvoru i da su pravne rupe zatvorene”.

Merc je rekao da su Šolcovi argumenti da je sproveo dovoljno migracionih reformi “bajka”. On je priznao da Šolcova vlada “nije bila besposlena” u borbi protiv neregularnih migracija, ali je upozorio da je broj deportacija i dalje premali u poređenju sa brojem ljudi koji su ilegalno ušli u zemlju.

Konzervativni blok CDU/CSU trenutno vodi u anketama sa nešto manje od 30 odsto podrške, a slijede ga ekstremo desna stranka AfD sa preko 20 odsto i Šolcov SPD na trećem mjestu sa 16 odsto.

Evropska unija je u posljednje vrijeme prilagodila svoj pristup prema zapadnom Balkanu, uključujući i BiH, nakon formiranja novog sastava Evropske komisije. Iako su ključni prioriteti ostali isti, način djelovanja je doživio određene promjene.

Prema informacijama koje su ranije prenesene iz evropskih krugova, novi pristup podrazumijeva veću odgovornost domaćih aktera za sprovođenje reformi, umjesto dosadašnje prakse aktivnog posredovanja EU. U tom kontekstu, očekuje se da politički lideri u regionu sami preuzmu inicijativu u rješavanju unutrašnjih izazova.

U posljednje vrijeme primjetni su pokušaji da se iznađu rješenja za neka od otvorenih pitanja, što se može povezati i sa ekonomskim pritiscima, s obzirom na to da poslovna zajednica u regionu izražava potrebu za stabilnijim okruženjem i boljim pristupom evropskom tržištu.

Promjena odnosa EU prema regionu može se posmatrati i u širem kontekstu geopolitičkih dešavanja, uključujući dešavanja u istočnoj Evropi, kao i unutrašnje političke procese unutar samog bloka. Među faktorima koji utiču na ovu dinamiku pominju se i prilagođavanje politike EU prema pitanjima migracija, bezbjednosti i odnosa s trećim zemljama.

Kad je riječ o proširenju, određene zemlje regiona nastavljaju sa reformskim procesima, a u nekim slučajevima postoji optimizam da bi se u narednim godinama mogao vidjeti napredak na tom polju. Međutim, i dalje ostaju izazovi koji uključuju institucionalne reforme unutar EU, kao i pitanje donošenja odluka u okviru zajedničke spoljne i bezbjednosne politike.

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da bi njegova država radije potpisala sporazum s Iranom koji ga čini nenuklearnim umjesto da napadnu Islamsku Republiku.

Nova američka administracija od prvog dana najavljuje uspostavljenje snažnijeg režima kontrole iranskog nuklearnog programa.

Takvu politiku Donald Trump je obrazložio u nedavnom intervju za New York Post istaknuvši da bi više volio da se postigne sporazum s Teheranom nego li da dođe do intervencije.

“Volio bih da se postigne dogovor s Iranom o kontroli nuklearnog naoružanja. Više bih to volio nego da ih bombardujemo”, izjavio je Trump.

S druge strane, šef iranske diplomatije Abbas Araghchi rekao je nakon Trumpovih izjava iz prošle sedmice da bi strahovi u vezi s razvojem nuklearnog oružja u SAD-u mogli biti razriješeni jer se Iran protivi oružju za masovno uništenje.

“Oni (Iran) ne žele da umru. Niko ne želi da umre”, zaključio je Trump.

Trump je u svom nedavnom obraćanju javnosti dodao da smatra kako Iran može biti velika i uspješna država ali bez nuklearnog oružja.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je da je imao telefonski razgovor sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini, objavio je Njujork post.

Tramp je izjavio za taj list da Putin želi da prestane stradanje ljudi u ratu u Ukrajini. Takođe je istakao da je “uvijek imao dobar odnos sa Putinom” i da ima konkretan plan da se rat okonča, ali nije otkrio više detalja.

U intervjuu, koji je dao u petak u predsjedničkom avionu, Tramp je rekao da je “bolje da ne kaže” kada su ga novinari pitali koliko puta je razgovarao sa Putinom, prenio je Rojters.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je krajem januara da je Putin spreman da obavi telefonski razgovor sa Trampom i da Moskva čeka vijest iz Vašingtona da je i on spreman.

Tramp je u petak rekao i da će se vjerovatno sastati sa ukrajinskim predjsednikom Volodimirom Zelenskim sljedeće sedmice kako bi razgovarali o kraju rata u Ukrajini.

Ukrajinske oružane snage izgubile su više od 70 odsto ljudstva – više od 26 hiljada vojnika – za pet meseci borbi za Torecku (Đeržinsk), saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane koje je objavilo detalje operacije oslobađanja tog grada.

“Naše snage su nanele protivniku značajne gubitke tokom pet meseci borbi za Toreck. Oružane snage Ukrajine izgubile su preko 70 odsto ljudstva svoje grupe – preko 26.000 vojnika. Dnevni gubici ukrajinske vojske u proseku su iznosili oko 200 poginulih i ranjenih. Uništili smo preko 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, kao i više od 340 jedinica poljske artiljerije i minobacača”, saopštila je ruska vojska.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je pre nego što je napustila Toreck minirala oblast oko grada, rekli su za RIA Novosti u snagama bezbednosti.

Pre nego što su napustile Toreck, ukrajinske Oružane snage su masovno minirale civilne infrastrukturne objekte i puteve koristeći bespilotne letelice, rekao je savetnik šefa DNR Igor Kimakovski.

Dosta su koristili bespilotnu avijaciju, FPV dronove, heksakoptere sa kojih su izbacivali TM-62, konkretno fugasne mine. Jako mnogo mina i pri tome su ih bacali sa udaljenosti”, rekao je sagovornik agencije.Kako je precizirano, protivnik je u tom području bio koncentrisao osam brigada (do 50 bataljona), grupa je činila više od 40.000 vojnika. Među njima su bile i formacije stranih plaćenika i brigada “Azov”.

Oružane snage Rusije takođe su uništile i više od 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, preko 340 artiljerijskih sistema i minobacača ukrajinskih snaga, a ukupno napredovanje ruskih trupa u dubinu neprijateljske odbrane okom oslobađanja grada iznosilo je više od 13 km, saopštilo je rusko MO.

Preuzimanje kontrole nad Toreckom će olakšati snabdevanje ruskih trupa duž deonice puta Donjeck-Gorlovka-Artemovsk, a takođe će omogućiti da ugrozi pozadinu grupe ukrajinskih trupa u Kleščejevki.

Đeržinsk (preimenovan u Toreck od strane kijevskih vlasti 2016. godine) je moćno utvrđeno područje ukrajinskih oružanih snaga sa razvijenom železničkom mrežom, gde su ukrajinske trupe ukopane od 2014. godine.

Odavde se redovno granatiraju Gorlovka, jedan od najvećih gradova u DNR.

Osim toga, odavde je moguće razviti ofanzivu ka severozapadu – ka Konstantinovki.

Hamas se nada sa izjava američkog predsjednika Donalda Trampa o raseljavanju Palestinaca nije ozbiljna, rekao je danas zvaničnik tog palestinskog pokreta Sami Abu Zuhri i poručio da ta grupa neće dozvoliti američkim snagama da uđu u Pojas Gaze.

Abu Zuhri je u intervjuu turskom listu “Hurijet” naveo da su Trampove izjave o slanju američkih trupa u Gazu “apsurdne” i da “vrijeđaju palestinski narod”.

“Godinama se borimo da protjeramo izraelskog okupatora i naravno da nećemo dozvoliti nikakvu novu okupaciju. Mi vidimo Trampove izjave kao nepravedne i uvredu za naš narod i nećemo dozvoliti Trampovim snagama da uđu u Gazu ni pod kojim okolnostima”, rekao je on.

Abu Zuhri je rekao i da Trampove izjave u vezi sa prelaskom Gaze pod kontrolu SAD i raseljavanjem naroda odražavaju “rasistički diskurs, praksu etničkog čišćenja i korak cionističke zločinačke mašine”.

Naglasio je da “američka administracija pokušava da uradi nešto što izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije uspio da uradi”.

Abu Zuhri je rekao da je Hamas “posebno zadovoljan što su susjedne zemlje poput Jordana i Egipta kategorički odbile Trampov predlog”.

Istakao je da u tom kontekstu Hamas predlaže uspostavljanje saveza koji bi se suprotstavo Trampovom stavu i “spriječio ga u pokušaju da samostalno upravlja i napadne Gazu”.

Dodao je da bi takav savez imao za cilj da Trampu prenese poruku da ljudi u ovom regionu nisu vlasništvo i da “ako Amerika želi da štiti svoja prava i isto tako poštuje i prava drugih”

Tramp je ranije rekao da će SAD “preuzeti kontrolu” nad Pojasom Gaze i da će tu palestinsku enklavu u “Rivijeru Bliskog istoka”.

Naveo je da Palestinci iz Pojasa Gaze treba da budu raseljeni druge zemlje, apostrofirajući Jordan i Egipat.

Tramp takođe nije isključio mogućnost da SAD pošalju svoju vojsku u Gazu, prenosi Tanjug.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je u petak novinarki CNN Kejtlan Kolins da je naložio Ilonu Masku da pregleda “gotovo sve”, uključujući troškove Pentagona i obrazovanja.

– Da li ste naložili Ilonu Masku da pregleda troškove Pentagona, s obzirom na to da je to najveća diskreciona potrošnja? – upitala je novinarka CNN tokom Trampove konferencije za novinare sa japanskim premijerom.

“Da, jesam”, rekao je Tramp.

– Pentagon, obrazovanje, gotovo sve. Pregledaćemo sve, jer je situacija kroz koju smo upravo prošli bila strašna. I mislim da je 97 odsto ljudi otpušteno – rekao je Tramp.

Dodao je da je ‘bilo veoma, veoma nesrećno’.

– Nećete pronaći ništa slično tome, ali ćete pronaći mnogo toga. Naložio sam mu da provjeri obrazovanje, da provjeri Pentagon, koji predstavlja vojsku. I, znate, nažalost, pronaći ćete neke prilično loše stvari. Ali ne mislim da ćete u istom obimu vidjeti nešto poput onoga što smo upravo vidjeli – nastavio je Tramp.

CNN je izvijestio da je manje od jedne trećine saveznog budžeta za fiskalnu godinu 2024. činila diskreciona potrošnja, koju Kongres odobrava na godišnjem nivou. Skoro polovina diskrecione potrošnje odlazi na odbrambene programe.