VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “One koji oklijevaju treba vakcinisati dok spavaju”: Predsjednik Filipina dao čudan prijedlog

    “One koji oklijevaju treba vakcinisati dok spavaju”: Predsjednik Filipina dao čudan prijedlog

    Predsjednik Filipina Rodrigo Duterte predložio je ljekarima da one koji oklijevaju sa primanjem vakcine protiv kovida 19 vakcinišu dok spavaju.

    Duterte je juče održao govor pod nazivom “Obraćanje narodu”.

    “Znam da mnogi i dalje oklijevaju. Nađite ih u njihovom komšiluku. Hajde da uđemo u njihove kuće i vakcinišemo ih dok spavaju. Kraj priče”, izjavio je Duterte.

    Predsjednik je dodao da je spreman da lično predvodi “noćne imunizacije”.

    “Raša tudej” danas piše da je prijedlog, za koji se nada da je bila šala, iznesen u vrijeme kada filipinski lider pokušava da ubijedi javnost da se vakciniše.

    Duterte je lično preuzeo odgovornost za neuspjeh filipinskih vlasti da ranije ove godine obezbijede dovoljno doza vakcine, ali je naglasio da su uvedena ograničenja doprinijela usporavanju širenja zaraze.

  • Amerikanci neće Bajdena?

    Amerikanci neće Bajdena?

    ​Američki birači iskazuju svoje neodobravanje prema predsjedniku Džou Bajdenu, skoro devet mjeseci nakon što je on preuzeo dužnost.

    U nizu nacionalnih anketa koje su sprovedene prošle nedjelje, ukupno 49,2 odsto anketiranih birača ne odobrava način na koji Bajden obavlja dužnost predsjednika, dok 44,5 odobrava, prema anketnom sajtu FiveThirtiEight. U pet nedavnih anketa registrovano je nezadovoljst o politikom 46. predsednika zemlje na sajtu RilKlirPolitiks (RealClearPolitics), pri čemu su tri bile pozitivne.

    Analitičari kažu da je pad Bajdenovog ugleda naročito snažan među nezavisnim glasačima koji su mu pomogli da prošle godine porazi tadašnjeg predsjednika Donalda Trampa.

    U julu, na šestomjesečnom obilježavanju svog predsjedničkog mantada, Bajden je uživao prednost od devet procentnih poena, ali su do kraja avgusta ankete pokazale da su američki glasači ravnomjerno podijeljeni u stavovima o njemu.

    Njegova popularnost je od tada je pala, pa su politički analitičari ponudili nekoliko objašnjenja.

    To je vremenski period koji se poklapa sa haotičnim povlačenjem američke vojske iz Avganistana nakon 20 godina ratovanja, kažu analitičari. Oni takođe navode političke tenzije u Vašingtonu između republikanaca i demokrata oko povećanja državnog gornjeg limita duga i između progresivnih i umjerenih demokratskih zakonodavaca o veličini i obimu plana koji je Bajden predložio za najveće proširenje mreže socijalne zaštite u zemlji u više od pet decenija.

    Broj novozaražeih koronavirusa u zemlji takođe je porastao posljednjih mjeseci prije nego je počeo da pada, iako je skoro 70 miliona Amerikanaca ostalo nevakcinisano. Bajden je naložio vakcinaciju ili često testiranje na Kovid 19 za radnike u kompanijama sa 100 ili više zaposlenih, ali su mandati kontroverzni u nekim dijelovima zemlje i u nekim preduzećima i tek treba da stupe na snagu.

    Demokrati i republikanci u Senatu složili su se krajem prošle nedjelje o hitnom povećanju granice zaduživanja do početka decembra, kada će se to pitanje morati ponovo da bude razmotreno.

    U međuvremenu, demokratski poslanici, po Bajdenovom nalogu, pokušavaju da smanje njegov prijedlog potrošnje na socijalnu zaštitu od 3,5 hiljade milijardi dolara i usvoje ga zajedno sa dvopartijskim zakonima o infrastrukturi do kraja oktobra.

    Usvajanje zakona i slabljenje opasnosti od koronavirusa mogli bi da pomognu Bajdenovoj poziciji, ali stranica FiveThirtiEight je primjetila da Bajden u ovom trenutku ima niži rejting od svih predsjednika osim dva od 1945. godine, među kojima je i Tramp.

    Na pitanje o padu Bajdenove popularnosti, portparolka Bijele kuće Džen Psaki nedavno je rekla novinarima: “Ovo je zaista teško vrijeme za našu zemlju. Još uvijek se borimo sa Kovidom, a mnogi ljudi su mislili da ćemo to proći, uključujući i nas”.

    “Nema sumnje da to utiče na mnoga pitanja”, rekla je ona, poput lanca snabdijevanja robom široke potrošnje stranih proizvođača koji su u zastoju u američkim lukama zbog nedostatka radnika. Ona je takođe rekla da su ljudi zabrinuti za svoju bezbjednost i dobrobit na poslu.

    Psaki je dodala: “Naš fokus je da pandemiju stavimo pod kontrolu i vratimo se u neku verziju normale”.

  • Druga najmnogoljudnija država u mraku: “Zastrašujuće”

    Druga najmnogoljudnija država u mraku: “Zastrašujuće”

    Indija se suočava s pretećom krizom električne energije jer su zalihe uglja u elektranama pale na neviđeno niske nivoe.

    Pojedine regije upozoravaju na velike probleme, prenosi Gardijan.

    Pokrajine širom Indije izdale su panična upozorenja da su zalihe uglja u termoelektranama opasno niske.

    Prema podacima Centralnog kabineta za električnu energiju Indije, gotovo 80 odsto državnih elektrana na ugalj nalazi se u kritičnoj ili veoma kritičnoj fazi, što znači da bi njihove zalihe mogle nestati za manje od pet dana.

    Neke indijske pokrajine su već sad bez električne energije. Tokom poslednje dve decenije, domaća proizvodnja uglja u Indiji nastavila je da eksponencijalno raste, iako je zbog pandemije došlo do manjeg pada proizvodnje od manje od jedan odsto od 2019. do 2020. godine.

    “Trenutna kriza ne manifestuje se nedostatkom rudarskih kapaciteta, već je uzrokovana nepravilnim predviđanjem, planiranjem i skladištenjem uglja od strane proizvođača energije i regulatora energije u zemlji”, rekao je Sunil Dahija, analitičar Centra za Istraživanje energije i čistog vazduha.

    Ove godine Indiju je pogodila monsunska kiša što je uticalo na vađenje uglja potrebnog za proizvodnju električne energije.

    “Situaciju opisujem kao zastrašujuću, ali verovatno će se uskoro poboljšati”, rekao je Vibhuti Garg, vodeći ekonomista Zavoda za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

    Garg je rekao da se u poslednjih godinu dana indijska vlada usredsredila na povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, poput sunca, vetra i hidroenergije čime bi se ova kriza mogla sprečiti.

    Ako će Indija u narednim godinama ispuniti svoje klimatske ciljeve, takođe će morati da se odvikne od uglja koji trenutno napaja gotovo 70 odsto električne energije.

    “Mislim da vlada koristi ovo kao priliku za podsticanje na više iskopavanja uglja ili proizvodnju energije na bazi uglja”, rekao je Garg. “Međutim, trebalo bi da izbegavamo ulaganje novca u imovinu koja će propasti zbog obnovljivih izvora energije”, kaže Garg koji naglašava da Indija planira da poveća domaću proizvodnju uglja na milijardu tona do 2024, prenosi Jutarnji list.

    “Proizvodnja uglja je skupa i cene će se dodatno povećavati. S druge strane, proizvodnja obnovljivih izvora energije je jeftina, a cene će se verovatno dodatno spustiti”, rekao je Garg.

  • Avion udario u kombi, ima mrtvih

    Avion udario u kombi, ima mrtvih

    Najmanje dvije osobe su poginule su kada se avion cesna 340 srušio u predgrađu San Dijega u Južnoj Kaliforniji.

    Vjeruje se da je među poginulima i pilot aviona.

    Mali dvomotorni avion je udario u kombi za dostavu kompanije UPS u naselju Santi, čiji je vozač poginuo.

    Najmanje dvije osobe na zemlji su povrijeđene, među kojima i žena koju su komšije izvukle kroz proz kuće koju je zahvatio požar.

    Avion je letio ka aerodromu “Montgomeri-Gibs” kada se srušio, a neposredno prije pada kontrolor je pilota upozoravao da leti suviše nisko.

  • MMF se oglasio posle skandala

    MMF se oglasio posle skandala

    Međunarodni monetarni fond je saopštio da ima “puno poverenje” u vođstvo svoje izvršne direktorke Kristaline Georgijeve.

    Oni su odbacili optužbe da je ona, u vreme dok je bila na čelu Svetske banke, uticala na izmenu podataka za “Duing biznis” listu u korist Kine.

    “Nakon što je sagledao sve predočene dokaze, Izvršni odbor potvrđuje svoje puno poverenje u vođstvo generalne direktorke i njenu spremnost da nastavi da efikasno obavlja svoje dužnosti”, navodi se u saopštenju MMF-a, objavljenom sinoć, prenosi CNBC.

    Fond je ocenio da argumenti izneti u okviru istrage o nameštanju podataka za publikaciju “Duing biznis” Svetske banke, “nisu ubedljivo dokazali da je generalna direktorka imala neprimerenu ulogu“ u toj aferi.

    Gergijeva je na čelu MMF-a od oktobra 2019. godine, a pre toga je od 2017. bila na funkciji šefa Svetske banke.

    Ministarka finansija SAD-a Dženet Jelen je, u odvojenom saopštenju, navela da bez “daljih direktnih dokaza u vezi sa ulogom Georgijeve nema osnova za promenu rukovodstva MMF-a”.

    Rojters, međutim, izveštava da je Jelenova, upozorila da će pomno pratiti dalje aktivnosti Georgijeve u MMF-u i procenjivati sve nove činjenice ili nalaze, te pozvala na proaktivne korake za jačanje integriteta i verodostojnosti podataka te međunarodne finansijske institucije.

    Georgijeva, koja je kategorično negirala bilo kakvu ličnu ulogu u nameštanju podataka za “Duing biznis” izveštaj, pozdravila je odluku Izvršnog odbora MMF-a i izrazila zadovoljstvo što su se članovi tog tela složili da su optužbe protiv nje neosnovane.

    “Ovo je očigledno bila teška epizoda za mene lično. Želim da izrazim svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti i integritetu institucija kao što su Svetska banka i MMF, i poštovanje prema svima onima koji su posvećeni zaštiti vrednosti na kojima su ove organizacije utemeljene”, poručila je ona u saopštenju.

    Etički komitet Svetske banke angažovao je advokatsku firmu VilmerHale da istraži nepravilnosti vezane za pripremu podataka za pubikaciju “Duing biznis” i da ispita potencijalnu ulogu svoje tadašnje direktorke Kristaline Georgijeve u nameštanje pokazatelja kojima je favorizovana Kina.

    VilmerHale je u izveštaju o istrazi naveo da se tokom svog mandata u Svetskoj banci “Georgijeva direktno uključila u poboljšavanje kinesko rangiranja” na listi “Duing biznis” o poslovnoj klimi u pojedinačnim zemljama sveta.

    Svetska banka je otkazala dalje izdavanje “Duing biznis” izveštaja.

  • Njega traže svi talibani: “Ako izađem iz ove rupe, šokiraću svet”

    Njega traže svi talibani: “Ako izađem iz ove rupe, šokiraću svet”

    Brigadni general Piraz Ata Šarifi, glavni telohranitelj bivšeg predsednika Avganistana Ašrafa Ganija, tvrdi da je državnik pobegao iz zemlje pre pada Kabula.

    Kako tvrdi, Gani je umakao sa vrećama u kojima su bili milioni dolara. Šarifi tvrdi i da ima snimke sa sigurnosnih kamera i da želi da ih objavi, ali postoji jedan problem.

    Naime, bivši telohranitelj je u ovom trenutku najtraženija osoba u Avganistanu, gradovi su oblepljeni slikama njegovog lica, a talibani čak i nude nagradu za bilo kakvu informaciju o njemu. Šarifi se skriva u jednom podrumu i još uvek se nada da će ga neko spasiti. I u tom slučaju pokazao bi sporan snimak.

    “Imam snimak koja pokazuje da je pojedinac iz Avganistanske banke donio mnogo novca Ganiju prije nego što je otišao. Ako ikada izađem iz ove rupe, pokazaću snimke koje će šokirati svet”, tvrdi Šarifi u intervjuu za “Dejli mejl” na tajnoj lokaciji u Avganistanu.

    Gani i njegova porodica pobegli su iz predsedničke palate i odleteli u Ujedinjene Arapske Emirate 15. avgusta, kada su talibanski militanti ušli u Kabul.

    Dodaje da se u vrećama nalazilo “stotine miliona, možda i milijarde dolara”. Šarifi navod da je bilo mnogo velikih vreća i da su bile teške.

    “Gani je na kraju znao šta će da se dogodi, pa je uzeo sav novac i pobegao”, kaže Šarifi.

    Šarifi je priznao da ima pištolj i jedan metak.

    “Ako talibani dođu ovamo, ubiću se”, zaključio je bivši telohranitelj.

  • Putin se nada dobroj saradnji sa Šalenbergom: Odnosi Rusije i Austrije su tradicionalno konstruktivni

    Putin se nada dobroj saradnji sa Šalenbergom: Odnosi Rusije i Austrije su tradicionalno konstruktivni

    Ruski predsjednik Vladimir Putin čestitao je Aleksandru Šalenbergu inauguraciju na položaj austrijskog kancelara i izrazio nadu da će Rusija i Austrija dodatno razvijati odnose, saopšteno je danas iz Kremlja.

    “Odnosi Rusije i Austrije su tradicionalno konstruktivni. Očekujem da će vaša aktivnost kao šefa vlade doprinijeti dodatnom razvoju bilateralne saradnje u raznim oblastima, na korist našim narodima i interesima jačanja bezbjednosti i stabilnosti evropskog kontinenta”, rekao je Putin.

    Šalenberg je danas položio zakletvu kao novi austrijski kancelar poslije ostavke Sebastijana Kurca.

    Mihael Linhart je imenovan za novog šefa diplomatije, prenio je TASS.

  • Velike poplave u Kini uništavaju kuće i zemljišta, poginulo najmanje 28 osoba

    Kineske vlasti potvrdile su da je 13 ljudi stradalo nakon što je autobus upao u rijeku usljed poplava koje su uzrokovale još 15 smrtnih slučajeva na sjeveru zemlje.

    Državna televizija CCTV saopćila je da je iz autobusa spašeno 37 osoba, među kojima je sedam hospitalizovano, a vozač je pritvoren. Jedna osoba je nestala.

    Do nesreće je došlo u ponedjeljak nakon što su obilne kiše izazvale poplave koje su uništile kuće i prekrile poljoprivredna zemljišta u dvije provincije u blizini glavnog grada Pekinga.

    Vozač autobusa je navodno ignorisao upozorenja i odlučio da pokuša preći poplavljeni most.

    Poplave su također utjecale na rudarstvo usljed nestašice goriva u cijeloj zemlji. Vlada pokušava riješiti problem nestanka električne energije, koja je pogodila spomenutu industriju, pa čak i neke domove.

    U provinciji Shanxi zatvoreno je 166 turističkih lokaliteta nakon što su poplave oštetile dio drevnog gradskog zida u historijskom gradu Pingyao, koji je pod zaštitom UNESCO-a.

  • Kim Jong-un: Sjeverna Koreja gradi nepobjedivu vojsku

    Kim Jong-un: Sjeverna Koreja gradi nepobjedivu vojsku

    Lider Sjeverne Koreje obećao je izgraditi “nepobjedivu vojsku” suočen s neprijateljskom politikom Sjedinjenih Država, prenose državni mediji.

    Kim Jong-un je dodao da je razvoj oružja za samoodbranu, a ne za početak rata. To je komentirao na vojnoj izložbi na kojoj su prikazani različiti projektili, prenosi BBC.

    Sjeverna Koreja nedavno je testirala, kako tvrdi, nove hipersonične i protuzračne rakete. Jug je u međuvremenu testirao vlastito oružje lansirano podmornicom.

    U svom govoru na izložbi Samoodbrana 2021. održanoj u Pyongyangu, na kojoj je predstavljeno naoružanje, uključujući i tenkove, Kim je rekao da Sjeverna Koreja ne želi borbu sa svojim susjedom.

    “Ne razgovaramo ni s kim o ratu, već radije da spriječimo sam rat i doslovno povećamo odvraćanje od rata radi zaštite nacionalnog suvereniteta”, rekao je.

    Kim je također optužio SAD za podsticanje tenzija između Sjeverne i Južne Koreje.

    Dodao je kako ne postoji “nikakva osnova ponašanja” koja bi Sjevernu Koreju uvjerila da SAD nisu neprijateljske.

    UN je Sjevernoj Koreji zabranio testiranje balističkih projektila i nuklearnog oružja. U više je navrata Pyongyang je kršio te zabrane i zbog toga je bio strogo sankcioniran.

    Prošlog mjeseca atomska agencija UN-a rekla da je izgleda da je Sjeverna Koreja ponovno pokrenula reaktor koji bi mogao proizvoditi plutonij za nuklearno oružje, nazivajući to “duboko zabrinjavajućim” razvojem.

    Sjeverna Koreja tvrdi da mora nastaviti razvijati oružje za odbranu.

    No, promatrači kažu da se to također koristi kao način okupljanja osiromašene zemlje. Smatra se da je Sjeverna Koreja u teškom ekonomskom položaju nakon što su vlasti zatvorile granice kako bi zaustavile širenje Covid-19.

    Ključne zalihe poput hrane i goriva prekinute su iz Kine, glavnog političkog i ekonomskog saveznika Sjeverne Koreje.

  • Rusija spremna: “Otvaraju” možda i ključni morski put budućnosti?

    Rusija planira da od 2022. ili 2023. godine plovi Severnim morskim putem, preko Arktičkog okeana, tokom cele godine.

    To je u ponedeljak izjavio potpredsednik vlade Jurij Trutnev.

    Rusija je uložila puno novca u infrastrukturu kako bi razvila Severni morski put i želi da on postane glavna pomorska ruta na kojoj bi se tokom cele godine moglo saobraćati budući da se Arktik zagreva brže od ostatka sveta.

    Trenutno se zimi ne koristi zbog debelog ledenog pokrivača, piše Jutarnji list.

    “Planiramo da započenemo prelaz na celogodišnju plovidbu od 2022. ili 2023.”, rekao je Trutnev za državni televizijski kanal Rosija 24.

    Ruta se trenutno koristi za isporuku ugljovodonika i drugih resursa tokom najviše devet meseci u godini.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je prošlog meseca da bi Rusija trebalo da počne sa redovnim kontejnerskim prevozom na ruti kroz Arktički okean.

    Moskva takođe planira da izgradi ledolomce koji će kao pogonsko gorivo koristiti tečni prirodni gas, kao i vrlo snažne ledolomce za razvoj ruta i stvaranje uslova za plovidbu tokom cele godine.