Kategorija: Svijet

Izjave specijalnog predstavnika američkog predsednika Kita Keloga, slične izjave portparola Kremlja, kao i informacije stranih agencija, sugerišu da je američki predsednik spreman da “pusti Zelenskog niz vodu”.

Kako podseća ukrajinski portal “Strana”, Kelog je nedavno govorio o potrebi održavanja izbora u Ukrajini, a informacije Rojtersa govore o tome da Vašington promoviše plan za okončanje rata po formuli “prekid vatre – izbori – sklapanje mirovnog sporazuma od strane nove ukrajinske vlade”.

Moskva, takođe, na tome stalno insistira, praktično otvoreno stavljajući do znanja da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski gotovo glavna prepreka mirovnim pregovorima o okončanju rata.

“Konvergencija stavova Vašingtona i Moskve po pitanju izbora je zabrinjavajuća. Ovo vidim kao prvi znak da se Tramp i Putin slažu oko jedne stvari: žele da uklone Zelenskog”, citira Politiko jednog od bivših ukrajinskih ministara.

Da li to zaista znači da će Vašington zauzeti kurs ka promeni vlasti u Ukrajini?

S jedne strane, navodi “Strana”, Zelenski nije Trampov rođeni sin ili retki zemni metal koji treba ceniti.

Neki iz njegovog najužeg kruga, poput, kako se naovdi, Ilona Maska i Trampovog najstarijeg sina, ne kriju svoj negativan i preziran stav prema predsedniku Ukrajine.

I malo je verovatno da će sam Tramp gajiti posebno topla osećanja prema Zelenskom, s obzirom na blisku saradnju ukrajinskog predsednika s demokratskom administracijom Džoa Bajdena.

A ako je uslov Kremlja za budući dogovor o Ukrajini odlazak Zelenskog, Tramp bi to mogao da shvati kao potpuno prihvatljivu i generalno veoma nisku cenu za postizanje rezultata.

Štaviše, aktivno lobiranje je već u toku u ovom pravcu – i to ne samo od strane Rusije i sa njom povezanih snaga.

U Vašingtonu temu promene vlasti u Ukrajini promovišu brojni domaći politički protivnici Zelenskog, uključujući i one koji se klade na bivšeg glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog.

Ali postoji problem: nema garancija da će nova vlada formirana posle izbora u Ukrajini (ili stara, ako Zelenski izdrži) pristati da potpiše bilo kakve mirovne sporazume, čak i ako budu dogovoreni pre izbora.

Gore opisani scenario sa prekidom vatre i izborima nije jedina šema “tranzicije vlasti” u Ukrajini koja se može primeniti ako se donese odgovarajuća odluka.

A ostavka?

Zelenski bi mogao da podnese ostavku, odbacujući mirovni plan koji je predložio Tramp. U ovom slučaju, predsednik Vrhovne rade, koga je Vladimir Putin ranije nazvao “jedinom legitimnom figurom”, bio bi nadležan.

Štaviše, najverovatnije, ne Ruslan Stefančuk, već druga figura koja će biti izabrana iz redova poslanika uoči ostavke Zelenskog.

A upravo će novi predsednik, koji je postao vršilac dužnosti, potpisati sve sporazume o okončanju rata i ratifikovati ih u Radi, nakon čega će biti raspisani izbori. Tehnički, ovo je najjednostavnija opcija za “tranziciju vlasti”.

Druga opcija: Zelenski ostaje na vlasti tokom pregovora, na njegovo mesto šalje predsednika Stefančuka, koji potpisuje sporazum, a zatim sprovodi ratifikaciju preko Rade. A onda zemlja izlazi na izbore.

Drugi scenario je održavanje predsedničkih izbora tokom rata bez prekida vatre, ali je tehnički i politički izuzetno složen, pa samim tim i malo verovatan.

Ali…
Međutim, svi ovi planovi za “rušenje”“ Zelenskog imaju jednu poteškoću – samog Zelenskog.

Sadašnji predsednik Ukrajine, možda, nije baš subjektivna figura u svetskim razmerama. Međutim, unutar zemlje on je više nego subjektivan, kontroliše parlament, vladu, snage bezbednosti, vojsku, regionalne vlasti i u velikoj meri informacioni prostor.

Odnosno, cela vertikala je u njegovim rukama.

Da bi naterao Zelenskog da ode, Tramp, ako donese takvu odluku, mora da uloži super-moćne i superteške napore. Prosta pretnja obustavom pomoći neće biti dovoljna, jer efekat neće biti trenutan, već dugoročno.

Nejasno je da li je Tramp spreman na takve napore.

I, naravno, veliku ulogu će odigrati situacija na frontu. Uslovi pregovora, uključujući sudbinu Zelenskog, uglavnom zavise od toga da li će se nastaviti pogoršavati ili će ukrajinske oružane snage uspeti da stabilizuju front.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp pomilovao je bivšeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića, nekadašnjeg demokratu, koji je osuđen za korupciju.

Blagojević je smijenjen sa funkcije 2009. nakon što je optužen da je pokušao da proda ili razmijeni mjesto u Senatu koje je Barak Obama napustio pošto je pobijedio na predsjedničkim izborima 2008.

Govoreći u Ovalnom kabinetu, gdje je potpisao pomilovanje, Tramp je rekao da je Blagojević pretrpio “strašnu nepravdu”.

Blagojević je osuđen 2011. po optužbama za korupciju.

Odslužio je osam godina od 14-godišnje kazne.

U prvom mandatu, Tramp je 2020. ublažio Blagojeviću 14-godišnju kaznu zbog optužbi za političku korupciju tokom njegovog prvog mandata.

Tramp je u drugom mandatu već pomilovao više od 1.500 ljudi optuženih u vezi sa upadom u Kapitol 6. januara 2021. godine.

Prema propisima, pomilovanje obično uklanja zabranu određenih građanskih prava, uključujući glasanje, članstvo u poroti, kandidovanje za javnu funkciju, posjedovanje oružja i zadržavanje određenih dozvola, piše Glas Amerike.

Državni Vrhovni sud oduzeo je Blagojeviću advokatsku licencu, međutim, rezultat pomilovanja ne može da se poništi, saopštila je Kancelarija tužioca za pomilovanje pri Sekretarijatu pravde.

Blagojevićev slučaj je takođe komplikovan zbog njegovog opoziva 2009. i smjenjivanja sa funkcije od strane državnog Senata.

Odlukom o opozivu mu je zabranjeno obavljanje funkcije, a prošle godine je savezni sudija odbacio Blagojevićevu tužbu u kojoj je tvrdio da je zabrana prekršila njegova i ustavna prava birača.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je da nuklearni potencijal te zemlje mora biti u potpunosti iskorišćen za razvoj privrede i odbrane te zemlje, prenijela je danas RIA Novosti.

“Jedinstveni potencijal domaće nuklearne industrije mora biti u potpunosti iskorišćen za modernizaciju privrede i obezbjeđivanje odbrambene sposobnosti Ruske Federacije”, rekao je Putin.

Izjava predsjednika Rusije dio je čestitke koju je pomoćnik predsjednika za nauku i obrazovanje Andrej Fursenko prenio učesnicima skupa posvećenog predstojećoj 80-godišnjici domaće nuklearne industrije.

“Važno je da se jedinstveni potencijal i zaista neiscrpne inovativne mogućnosti nuklearne industrije danas u potpunosti iskoriste u cilju modernizacije nacionalne privrede, obezbjeđivanja odbrambene sposobnosti i energetske bezbjednosti zemlje i obuke savremenih, kvalifikovanih kadrova”, navodi se u čestitki.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da bi Ukrajina jednog dana mogla da bude ruska i ponovio da su Sjedinjene Države uložile u tu zemlju stotine milijardi dolara kao i da zauzvrat očekuje ukrajinske rijetke minerale.

“Možda će biti sklopljen dogovor Rusije i Ukrajine, a možda i neće. Ukrajina bi jednog dana mogla da bude i ruska, a možda i ne”, rekao je Tramp u intervjuu za američki Foks njuz.

Prema njegovim riječima, Ukrajina ima nevjerovatno vrijednu zemlju kada je riječ o rijetkim mineralima, nafti i gasu i SAD želi da novac koji je Amerika uložila u Ukrajinu bude siguran, imajući u vidu da je Vašington, kako kaže, potrošio stotine milijardi dolara u Ukrajini, prenosi Tanjug.

“Želimo taj novac nazad. Ja sam Ukrajini rekao da želimo ekvivalent za taj uloženi novac i to u vidu rijetkih minerala vrijednih 500 milijardi dolara, na šta je Kijev, u suštini, i pristao”, rekao je Tramp.

Kako kaže, da nije takvog dogovora, SAD bi ispale glupe.

Od ponedjeljka, prah insekata tretiran UV zrakama može se koristiti u hrani u Evropskoj uniji. Konkretno, radi se o prahu iz cijelih larvi brašnaste bube (Tenebrio molitor). Do četiri posto toga se može umiješati u različite namirnice. Prema novoj uredbi EU, to može uključivati ​​hljeb, kolače, tjesteninu, ali i proizvode od krompira i sira ili voćni kompot.

U principu, brašnaste bube su već odobrene kao hrana; Ovaj korak navodno povećava sadržaj vitamina D u prahu.

Korištenje insekata u hrani u EU već dugo je dozvoljeno. Proizvođači moraju podnijeti zahtjev za odobrenje. Ako se insekti koriste u hrani, to mora biti navedeno na ambalaži. Potrošači mogu prepoznati sada odobreni prah za larve po naljepnici “UV-tretirani ličinki prah” na proizvodima.

“Ljudi u EU mogu da biraju šta će jesti i niko ih ne tjera da jedu insekte ili crve”, saopštila je Evropska komisija. Postoje jasna pravila i informacije o ovom obliku hrane. Prije nego što bi se mogli plasirati na tržište, moraju proći vrlo rigorozne naučne procjene.

Do sada su potrošači bili prilično skeptični u pogledu insekata kao hrane. Prema reprezentativnoj online anketi koju je naručio proizvođač hrane i hrane za kućne ljubimce Heristo AG, stariji ispitanici posebno imaju velike rezerve.

Međutim – kako je Daniela Krel iz Centra za potrošače Bavaria 2023 objasnila u intervjuu za FOCUS online – EU intenzivno testira insekte prije odobrenja i nema “nema zdravstvenih problema na osnovu dostupnih studija”.

Savjetodavni centar za potrošače takođe ima “fundamentalno pozitivan stav” prema konzumaciji insekata, kaže zamjenik načelnika odjeljenja. “Oni pružaju mnoge važne nutrijente i bogati su proteinima.”

Osim toga, dio su uobičajene kuhinje u mnogim zemljama. Oni također mogu doprinijeti održivoj ishrani jer se mogu uzgajati na način koji je relativno efikasan. Međutim, mogu postojati rizici za osobe koje pate od alergija.

Porodica srpskog državljanina Alona Ohela, koga je Hamas oteo 7. oktobra 2023. godine, saznala je da je on živ, objavila je danas Aviva Klompas, izvršni direktor Boundlesa, proizraelske obrazovne grupe, koja je ranije radila u izraelskoj misiju u UN.

Klompasova je napisala na “Iksu” da je Alon bio na festivalu “Nova” sa prijateljima, da je stigao sat vremena prije početka napada Hamasa 7. oktobra i da je posljednji put poslao poruku porodici nakon što se sklonio u sklonište pored puta.

On je otet zajedno sa Eliom Kono, Heršom Goldberg-Polinom i Orom Levijem, koji je juče pušten na slobodu.

Klompas je prenijela i apel Ohelove porodice izraelskom premijeru i vladi da učine sve kako bi njega, kao i druge taoce, spasli.

U saopštenju Alonove porodice se navodi da su oni danas obaviješteni da je Alon od otmice držan u tunelima u Gazi zajedno sa taocima koji su nedavno oslobođeni, prenosi Tanjug.

– Iako nam je laknulo i emotivno znamo da je Alon živ, takođe, smo uništeni i šokirani njegovim teškim fizičkim i psihičkim stanjem, kao i zlostavljanjem koje on i drugi taoci nastavljaju da trpe – naveli su članovi porodice.

Oni dodaju da je Alon do sada preživio užas i da se oslobađanje talaca ne može odlagati.

– Obaviješteni smo da je Alon ranjen u oko. Pored toga, on se nalazi u posebno teškim uslovima zatočeništva, gdje postoji ozbiljna nestašica hrane – saopštili su članovi porodice.

Oni su naveli da će Alon sutra obilježiti 24. rođendan u Hamasovom zatočeništvu.

Alon Ohel, mladić koji ima dvojno srpsko-izraelsko državljanstvo, jedan je od talaca koje Hamas drži u Gazi od 2023. godine.

Talentovani pijanista, otet je sa muzičkog festivala u oktobru, samo nekoliko nedjelja prije nego što je planirao da posjeti Srbiju. /

Prema novoj anketi CBS Newsa, 53 odsto Amerikanaca odobrava ono što radi američki predsjednik Donald Tramp, dok se 70 procenata ispitanika složilo da on na funkciji radi ono što je obećao tokom kampanje.

Prema anketi, sprovedenoj od 5. do 7. februara nad 2.175 punoljetnih građana SAD, ispitani su bili daleko manje sigurni u to da milijarder Ilon Mask i Odjeljenje za vladinu efikasnost (DOGE), na čijem je čelu, treba da ima kontrolu nad vladinim operacijama i potrošnjom, prenio je Forbs.

Samo 23 odsto anketiranih je reklo da bi Mask trebalo da ima “mnogo” uticaja, 28 odsto je reklo da bi trebalo da ima “neku” moć, dok je ukupno 49 procenata ispitanih navelo da vjeruje da bi trebalo da ima malu ili nikakvu kontrolu nad vladom.

Republikanci su više podržali Maskove akcije od demokrata, iako je samo 30 odsto republikanaca izjavilo da misli da bi Mask i DOGE trebalo da imaju “mnogo” uticaja, dok je više od 44 odsto njih izjavilo da misli da bi on trebalo da ima samo “neku” moć nad operacijama američke vlade.

Trampove planove masovne deportacije imigranata bez dokumenata podržalo je 59 odsto ispitanika, a 64 procenta je podržalo njegovo slanje trupa na granicu SAD i Meksika.

Njegovi planovi da stvori velike centre za pritvor dok vlada odlučuje ko treba da bude deportovan dobili su 48 odsto podrške među anketiranima, dok se 52 odsto protivilo tome.

Dok je većina anketiranih – 56 odsto, podržala Trampove carine na uvoz iz Kine, Trampovi planovi da uvede carine na uvoz robe iz Meksika, Kanade i Evrope su uglavnom nepopularni, a protiv njih se izjašnjavalo između 56 i 62 odsto anketiranih, u zavisnosti od zemlje na koju se carine odnose.

U isto vrijeme, 66 odsto ispitanika je reklo da se Tramp ne fokusira dovoljno na snižavanje cijena u zemlji, kao što je rekao da će to učiniti tokom kampanje.

Dok 54 odsto ispitanika odobrava politiku Trampa u odnosu na rat Izraela i Hamasa, Amerikanci su do sada najkritičniji prema Trampovom predlogu da bi SAD mogle da preuzmu Gazu, a samo 13 odsto ispitanika reklo je da bi to bila “dobra ideja”.

Javnost u BiH i regionu prvi put je saznala za važan element programa nove administracije u SAD, s Donaldom Trampom na čelu, kada su se pojavile vijesti da ta zemlja privremeno suspenduje sve svoje programe u zemlji dok se ne obavi pregled da li se uklapaju u spoljnopolitičke ciljeve nove administracije.

Glavni element Trampove politike treba da bude uklanjanje programa “Raznolikost, jednakost i inkluzija” (DEI), koji su uvedeni s ciljem promovisanja politike zapošljavanja i položaja u društvu pojedinaca na osnovu rase, pola, etničke ili kulturne pozadine ili grupe s određenom pozadinom koja se po nekom osnovu može smatrati manjinskom.

Bez ulaska u ocjenu potrebe ovih programa, koju treba ostaviti američkoj javnosti, politici i debati u njihovom društvu, za nas je zanimljivo ono šta ta politika nosi, ko je promoviše i kako je došlo do formulisanja konzervativnog odgovora na ove programe, još i prije Trampa.

Politiku DEI uglavnom su promovisali predstavnici Demokratske stranke, najčešće iz lijevog krila ove političke organizacije, a kao opravdanje uglavnom se spominjala potreba uklanjanja socijalnih ili istorijskih nepravdi. Primjera radi, ohrabrivalo se zapošljavanje crnaca jer se smatralo da su oni istorijski bili podređeni bjelačkim interesima, pa nisu uspjeli kroz generacije akumulisati dovoljno materijalnih dobara ili društvenog kapitala da bi bili ravnopravni u društvu. Takođe, smatralo se da su homoseksualci, a posebno transvestiti, ranjiva društvena grupa kojoj bi takođe trebalo pomoći, na primjer prilikom konkursa na javnim institucijama, da im se pruži određena prednost ako se na istoj poziciji kandiduje osoba koja se ne smatra ranjivom ili ugroženom grupom.

Odgovor konzervativaca počiva na principu koji je odavno karakterističan za Republikansku stranku, a to je što manje miješanje države u privatnu sferu građana. Republikanci zagovaraju što manju javnu administraciju, a da se u što većoj mogućoj mjeri društvena dinamika prepusti pravilima slobodnog tržišta. Istovremeno, smatraju da svaki građanin treba da se kroz obrazovanje, sticanje vještina ili na druge načine ličnim zalaganjem sam izbori za pozicije i da se svi društveni odnosi vrednuju na osnovu ličnih zasluga.

Tokom prvog Trampovog mandata posebno je bila prisutna kritika ljevičarskih organizacija i političkih udruženja kroz praksu uvođenja prava na “treći pol”, kao i da bi djeci trebalo dati više slobode da odrede vlastiti polni identitet. Tramp je prilikom posljednje izborne kampanje obećao da će u državnim institucijama za koje je nadležna federalna vlada ukinuti sve programe, pravilnike i uredbe o promovisanju DEI smjernica. Prošle sedmice je vlada SAD, na osnovu izvršne naredbe Trampa “Zaustavljanje rasnih i rastrošnih vladinih DEI programa, politika i preferenci”, naložila Stejt departmentu da revidira sve programe, ne samo u smislu uštede nepotrebnih troškova, nego i uklanjanja i zaustavljanja finansiranja svih programa koji u sebi sadrže elemente DEI ideologije.

Kritičari DEI programa smatraju da je posebno tokom posljednjih nekoliko demokratskih administracija došlo ne samo do promovisanja ovih politika u javnom administrativnom sektoru Amerike, već i u medijima, školama, umjetnosti, sportu i drugim ustanovama. U govoru se, na primjer, ohrabrivalo da se ne koristi muški rod, već neutralni ili, ako se ne može izbjeći, da se uključe oba roda, na primjer “političari i političarke”, “piloti i pilotkinje”, i slično. U sportu se od sportskih udruženja tražilo da pojedincima koji su promijenili pol omoguće da se ravnopravno takmiče s pripadnicima istog pola, a putem televizije se izbjegavalo tematizovanje “osjetljivih” događaja.

U praksi, nova Trampova naredba znači da programi koji se odnose na ono što Amerika smatra svojim ključnim nacionalnim interesima, poput odbrane, energetike, borbe protiv korupcije, medija, ne bi trebalo da budu prekinuti nigdje, pa ni u BiH. S obzirom na nove smjernice, može se očekivati manje programa koji se odnose na inkluziju, prava manjinskih grupa i ranjivih kategorija. Ukoliko organizacije u BiH budu htjele da promovišu ove interese, moraće, po svemu sudeći, tražiti druge donatore.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski danas je izjavio da bi Ukrajina izgubila svoju vojsku ukoliko bi ratno stanje bilo suspendovano zbog održavanja izbora, a Rusi bi onda to iskoristili.

U intervjuu za britansku TV stanicu ITV Njuz, on je kazao da svi žele da se rat završi i da budu održani izbori, kao i da ih se on ne plaši.

“Dok traje rat, naše stanovništvo je, međutim, protiv izbora jer svi shvataju šta će se dogoditi. Morali bi da ukinemo ili suspendujemo ratno stanje, a ako to uradimo izgubićemo vojsku”, rekao je Zelenski, dodajući da bi se Rusi tome obradovali, prenosi ukrajinska Pravda.

Prema njegovim riječima, onda se gubi borbena spremnost, moral i vojska ne može da se održi.

“Ljudi bi se vratili kućama i imali bi svako pravo da se vrate, a čak i kod onih koji to ne bi uradili došlo bi do pada morala… Rusija bi definitivno to iskoristila za kontraofanzivu”, upozorio je Zelenski.

On se osvrnuo i na probleme sa glasanjem pripadnika vojske, kao i stanovnika na, kako je kazao, teritorijama koje su okupirali Rusi, ali i miliona Ukrajinaca koji su u inostranstvu.

Prema riječima Zelenskog, ti ljudi ne bi mogli da glasaju, a onda bi Rusija dovela u pitanje legitimitet izbora.

“To je upravo ono što Rusi žele – totalna destabilizacija Ukrajine i zato treba biti vrlo oprezan u vezi pitanja izbora”, zaključio je on, prenosi Tanjug.