Kategorija: Svijet

Evropa je u silaznoj putanji, što dokazuje činjenica da je nekada bila najveća ekonomija na svijetu, a sada je tek treća, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

On je istakao da budućnost nije u Evropi, već u regionima koji se brzo razvijaju, uključujući Bliski istok, centralnu Aziju i Kinu, javila je agencija MTI.

Komentarišući rusko-ukrajinski sukob, Orban je rekao da bi predsjednik SAD Donald Tramp mogao da potpiše mirovni sporazum u doglednoj budućnosti i napomenuo da je američki lider preduzeo odlučan korak i uspostavio kontakte sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, pri čemu se trenutno dogovara ozbiljan sastanak dvojice predsjednika.

On je naveo da će to pokazati da nije dovoljno da se sklopi dogovor po pitanju sukoba u Ukrajini, već da “cjelokupni svjetski poredak mora biti uključen u razgovore”, prenosi “RT Balkan”.

“To uključuje mjesto Rusije u svjetskoj ekonomiji, u globalnom energetskom, vojnom i bezbjednosnom sistemu, te u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. A tu je i Ukrajina”, naglasio je Orban.

On smatra da evropski interesi neće biti uzeti u obzir pri sklapanju potencijalnog mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, jer se, kako je rekao, niko neće zalagati za zajednicu koja se ne bori za sebe.

“Ako se ne borite za svoj narod, za svoju domovinu, onda ćete jednostavno biti izostavljeni iz svega. Ono što Evropa sada radi, rizikuje da ostane van svih važnih sporazuma koji će odlučivati o našoj budućnosti”, upozorio je Orban.

On je naveo da će “Mađari biti prisutni, u skladu sa svojom težinom”.

“Evropa bi mogla da bude izostavljena, ali Mađarska će uvijek biti tu, održavati odnose, a ja ću se svaki put boriti za ono što je važno za Mađare”, dodao je Orban.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da veruje da će se uskoro sresti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Tramp je rekao da će sa Putinom razgovarati o okončanju sukoba i da vidi želju ruskog predsednika da “brzo reši konflikt u Ukrajini”, prenela je agencija Rojters.

Obraćajući se novinarima u nedelju, predsednik SAD je istakao da je radio veoma naporno na tome da se postigne mir i dodao da veruje u to da Putin i Zelenski žele da se sukob okonča što pre.

Američki predsednik ovo je izjavio u trenutku kada se u Saudijskoj Arabiji Sjedinjene Države i Rusija pripremaju za početne razgovore o postizanju mira u Ukrajini.

Tramp i Putin su u sredu razgovarala telefonom, nakon čega je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da su se dve strane u razgovoru saglasile da timovi dve zemlje odmah započnu pregovore o Ukrajini, dok je Kremlj saopštio da su se dvojica lidera dogovorila da se uskoro sastanu.

Kremlj je saopštio da je telefonski razgovor Putina i Trampa trajao gotovo sat i po i to je bio prvi kontakt lidera Rusije i SAD u poslednje tri godine.

Dvojica lidera su se saglasila da je “došlo vreme da rade zajedno”, a Putin je pozvao Trampa da dođe u Moskvu, navodi se u saopštenju.

Dionice evropskih odbrambenih kompanija porasle su u ponedjeljak, predvođene njemačkim Rheinmetallom, jer su investitori vjerovali da će vlade širom regije više ulagati u vlastitu sigurnost.
Rheinmetall je porastao za 9 posto u ranom trgovanju u Frankfurtu, BAE Systems je porastao za 5 posto u Londonu, a Thales je zabilježio rast od 4 posto u Parizu. Stoxx Europe indeks za aeronautiku i odbranu dosegao je najviši nivo u više od 30 godina.

Širi rast sektora događa se dok se evropski lideri okupljaju u Parizu kako bi razmotrili kako odgovoriti na odluku predsjednika SAD-a Donalda Trumpa da započne razgovore s Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini.

Otkako se vratio u Bijelu kuću, Trump je pojačao pritisak na evropske saveznike da povećaju svoje izdatke za odbranu iznad NATO-ovog cilja od 2 posto BDP-a, sugerirajući 5 posto kao novi cilj — što trenutno samo Poljska skoro dostiže.

Visoki političari širom Evrope u posljednjim danima su se obavezali da će povećati izdatke za odbranu.

Govoreći za Reuters u petak, glavni izvršni direktor Rheinmetalla, Armin Papperger, izjavio je da će kompanija rasti više nego što se ranije očekivalo.

“Potreban je obim da bismo mogli igrati u istoj ligi kao američke kompanije za naoružanje… Da bismo zadovoljili veliku potražnju u Evropi, potrebna nam je proizvodnja naoružanja u industrijskom obimu — to je ono što i političari traže”, rekao je Papperger.

Sve do ruske potpune invazije na Ukrajinu prije skoro tri godine, evropski investitori bili su oprezni prema ulaganju u sektor odbrane zbog etičkih zabrinutosti.

On je novinarima nakon razgovora sa kazahstanskim ministrom spoljnih poslova Muratom Nurtleuom u Kazahstanu rekao da se danas u Parizu sastaju “oni koji u posljednje tri godine stalno dolivaju ulje na vatru ukrajinskog sukoba”.

“Te zemlje žele rat, a podržale su i pogrešnu strategiju sankcija u Еvropi”, naglasio je Sijarto.

Uprkos vojnim dejstvima koji su u toku, sukob u Ukrajini je u suštini završen, piše američki časopis “Nešenel interest”.

“De fakto, sukob u Ukrajini je završen. Tramp to nije direktno izjavio, ali je zajedničkim naporima američko rukovodstvo došlo do zaključka da vojna dejstva više ne mogu da se nastave. Štaviše, Rusi su pobijedili Ukrajinu, što znači da je Moskva pobijedila i NATO”, navodi se u listu.

Prema mišljenju autora članka, u većini zemalja će ishod sukoba sasvim opravdano biti shvaćen u korist Rusije, gdje će se složiti da je Moskva nadvladala protivnika.

Sjedinjene Američke Države bi, zauzvrat, pod plaštom postepenog smanjenja pomoći Ukrajini, eventualno mogle da se odvoje od NATO-a i prebace finansijski teret na ramena Еvropske unije, koja će biti prepuštena “sama sebi”.

Ako se ovaj scenario desi, smatra autor, evropske zemlje neće imati dovoljno resursa da podržavaju Ukrajinu u nastavku vojnih dejstava. To će je lišiti prava da učestvuje u pregovaračkom procesu između Rusije i SAD.

“S obzirom na to da Ukrajina neće moći da se bori protiv Rusije bez pomoći zemalja članica NATO-a, a prije svega SAD, prijedlog da ona dobije mjesto za pregovaračkim stolom djeluje prilično apsurdno”, objasnio je on.

Ruski predsjednik Vladimir Putin i američki lider Donald Tramp obavili su prošle srijede telefonski razgovor, koji je trajao skoro sat i po. Kako je saopštio portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov, lideri su razgovarali o pitanjima vezanim za razmjenu ruskih i američkih državljana, kao i o rješavanju situacije u Ukrajini. On je istakao da je Vašington glavni sagovornik Moskve u pitanjima rješavanja situacije u Ukrajini. Tramp je kasnije najavio da planira da se sastane sa Putinom u Saudijskoj Arabiji, a predsjednički timovi SAD i Rusije će u bliskoj budućnosti pripremati taj samit, prenosi RT Balkan.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je spreman poslati vojnike u Ukrajinu ako se to pokaže potrebnim za “osiguranje bezbjednosti Velike Britanije i Еvrope”.

“Ujedinjeno Kraljevstvo igra vodeću ulogu u podršci Kijevu u ratu protiv Rusije, što “takođe znači da smo spremni i voljni pridonijeti bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu slanjem vlastitih trupa na teren ako je potrebno”, istaknuo je Starmer Dejli Telegraf.

“Ne govorim ovo olako”, dodao je potvrđujući da razumije “odgovornost koju implicira potencijalno dovođenje u opasnost” muškaraca i žena britanske vojske.

Ali “pomoć u garantovanju bezbjednosti Ukrajine znači pomoć u garanciji bezbjednosti našeg kontinenta i bezbjednost zemlje.”

Učestvovaće na sastanku u Parizu

Starmer je potvrdio da će učestvovati na današnjem evropskom sastanku u Parizu kako bi se suočio s “ubrzavanjem” američke administracije oko ukrajinskog dosijea i definisao zajednički odgovor za jačanje bezbjednosti Starog kontinenta.

Takođe je rekao da će se “u narednim danima” sastati s američkim predsjednikom Donaldom Trampom. Prema riječima predsjednika britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo ima “jedinstvenu ulogu” u osiguravanju bliske suradnje Еvrope i Sjedinjenih Država.

“Američka podrška ostaće najvažnija, a američke bezbjednosne garancije su ključne je za trajni mir jer samo Sjedinjene Države mogu odvratiti (ruskog predsjednika Vladimira) Putina od ponovnog napada”, naglasio je Starmer.

Osim francuskog predsjednika Еmanuela Makrona, na ovom skupu koji se organizuje u Parizu u susret trećoj godišnjici ruske invazije na Ukrajinu 24. februara očekuju se i predstavnici vlada Njemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, te predsjednik Еvropskog savjeta, predsjednik Еvropske komisije i glavni sekretar NATO-a, prenosi Indeks.

Povlačenje američkih trupa iz Evrope, koje razmatra administracija Donalda Trampa, izazvalo je šok među evropskim liderima. Analiza The Washington Posta upozorava da bi ovaj potez mogao da oslabi NATO i otvori vrata ruskom uticaju na kontinentu.

Kada je Rusija pre tri godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države pomogle su da se Evropa ujedini u snažnom odgovoru. Sada američki lideri možda razbijaju Evropu na komade dok predsednik Donald Tramp nastoji da okonča rat, smatraju evropski lideri i političari.

Potpredsednik Džej Di Vens i drugi visoki zvaničnici administracije prošle sedmice su imali svoj evropski debi, probijajući se kroz kontinent saveznika dok su prigrlili desničarske lidere, zahtevali pristup rudnim bogatstvima i izražavali simpatije prema stavovima ruskog predsednika Vladimira Putina.

Do kraja nedelje, evropski lideri našli su se potencijalno isključeni iz mirovnih pregovora s Rusijom, suočeni s trgovinskim ratom s Vašingtonom i u haotičnoj situaciji pokušavajući da odgovore na američke zahteve o tome koliko vojnika mogu poslati u Ukrajinu kako bi osigurali primirje postignuto bez njihovog učešća.

Evropljani su već imali četiri godine Trampovog predsedništva. Međutim, mnogi političari kažu da se ovaj put oseća drugačije, jer su četiri zbunjujuće sedmice Trampovog mandata već promenile stavove lidera koji su se zakleli da će izvući najbolje iz njegovog novog mandata.

“Pre samo četiri nedelje, stav je bio malo optimističniji dok je Tramp preuzimao dužnost. Naravno, razvoj događaja koji smo videli posljednjih dana daje nam više razloga za pesimizam. Ali, kao što uvek kažem, pesimizam obično vodi ka neaktivnosti. Optimizam je akcija, a realizam je rešenje. Dakle, budimo realni i pokušajmo pronaći dobar put napred”, rekao je predsednik Finske Aleksander Stub novinarima u subotu.

Mnogi Evropljani gledaju na situaciju “s nervozom, frustracijom, pa čak i alarmom”, rekao je Jefri Ratke, predsednik Američko-nemačkog instituta na Univerzitetu Johns Hopkins i bivši američki diplomata. Evropski ministri spoljnih poslova, koji su ovog vikenda bili u Minhenu na godišnjem okupljanju transatlantske sigurnosne elite, održali su neformalni doručak u nedelju kako bi razgovarali o tome šta da rade.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je neke evropske lidere u Pariz u ponedeljak kako bi razgovarali o evropskoj sigurnosti i Ukrajini.

Zagovornici višedecenijskog partnerstva Vašingtona sa evropskim demokratijama kažu da je Trampov tim brzo postao sila haosa. Sjedinjene Američke Države pomogle su u obnovi Evrope nakon Drugog svetskog rata i potsticale ekonomsku saradnju Evropske unije kako bi se okončali nacionalistički sukobi na kontinentu. Kritičari kažu da Tramp pokušava da razbije Evropu, osnažujući Kremlj i povećavajući rizik od ponovnog povlačenja granica silom.

“Imali smo vek američkog liderstva, gde smo bili viđeni kao sila stabilnosti. A to ne samo da nestaje, već se kreće u suprotnom pravcu. Postajemo izvor nestabilnosti i izvor zabrinutosti, čak i među našim saveznicima. Koja je vrednost američkog rukovanja? A ovde u Minhenu, trenutno nema vrednosti. Ljudi ne misle da se na to mogu osloniti, čak i ako postignu dogovor”, rekao je senator Endi Kim, koji je radio za Stejt Department pre nego što se upustio u politiku i proveo vikend razgovarajući s evropskim političarima u Minhenu.

Šok
Evropljani su ostali zapanjeni brzinom kojom su Tramp i njegovi saradnici usmerili udarce na stubove sigurnosti njihovog kontinenta i krenuli ka sklapanju dogovora s Rusijom. Mnogi saveznici NATO-a napustili su sastanak ministara odbrane prošle sedmice uvereni da sekretar za odbranu Pit Hegset planira da povuče desetinehiljada vojnika iz Evrope u narednim godinama, rekli su trojica zvaničnika, iako su upozorili da se taj napor još uvek čini u ranoj fazi.

Tramp je takođe razgovarao gotovo 90 minuta u sredu s Putinom, bez konsultacija s Ukrajinom ili Evropljanima, a potom izašao iz razgovora izgledajući kao da prigrli stav Kremlja da je širenje NATO-a opravdalo rusku invaziju na Ukrajinu. Do sada je načelo američke politike bilo da evropske zemlje imaju pravo da traže vlastite saveze bez ruskog vojnog pritiska.

Neki članovi Trampovog tima odbacuju ideju da on pokušava poseje podele unutar Evrope. Oštri, iskreni razgovori među prijateljima najbolji su način za posticanje evropske potrošnje na odbranu i obnavljanje partnerstva, kažu oni.

“Kada gledate trijažu kao medicinar, šta je prvo što radite? Zaustavite krvarenje, a zatim tretirate šok. A ono što pokušavamo da učinimo je zaustaviti krvarenje. Ne možete ograničiti ovaj sukob intelektualno samo na Evropu.Ovo je globalna borba. I ako ne mislite da je globalna borba, grešite”, rekao je Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju.

Ali Evropljani kažu da Trampove politike razbijaju napore na saradnji protiv zajedničkih neprijatelja. Čak su i dobronamerni pokušaji izgradnje veza s njegovom administracijom bili potkopani njegovim promenjivim odlukama, rekli su neki, napominjući da im je rečeno da razgovaraju s Kelogom o Ukrajini i Rusiji kada je imenovan za izaslanika, a oni su mesecima ulagali u taj odnos.

Tramp je prošle sedmice izgledao kao da isključuje Keloga iz ključnog dijaloga s Rusijom, najavljujući da će njegov izaslanik za Bliski istok i lični prijatelj, Stiv Vitkof, voditi razgovore s Kremljom umesto njega. Kelog neće biti u Rijadu ove nedelje kada Trampova administracija bude razgovarala s ruskim zvaničnicima na najvišem nivou od februara 2022. godine, kada je započela invazija na Ukrajinu.

“Moramo raditi zajedno protiv diktatora, a ne međusobno se svađati o demokratiji”, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans u intervjuu. “I trebali bismo primeniti jedinstvo i snagu.”

Jedan bivši američki zvaničnik u Minhenu sažeo je stavove sažeto: “Šok”, rekao je.

Stara vremena su prošla
Mnogi političari su posebno bili iznenađeni govorom Vensa u Minhenu u petak, gde je kritikovao “vatrene zidove” koje su nemačke centrističke stranke izgradile protiv uključivanja antiimigrantske, nacionalističke stranke Alternativa za Nemačku u koalicije. Neki lideri te stranke prigrlili su nacističke slogane iz tog vremena i izjavili da nove generacije treba da budu oslobođene izvinjavanja za grehe svojih dedova. Vens se takođe sastao s liderkom stranke Alis Veidel, postavši najviše rangirani američki zvaničnik koji je to učinio.

Vens je pokušavao “pokrenuti sukob s nama, a mi ne želimo pokrenuti sukob s našim prijateljima”, rekla je u petak nakon govora šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas.

Neki lideri primetili su da je Vens održao govor dan nakon što je položio venac za žrtve koncentracionog logora Dahau – fizički podsetnik na to šta se može dogoditi kada nacionalizam skrene u ekstremizam.

Pretnja nije samo teorijska, rekli su: Rusija ima nameru potpuno da kontroliše Ukrajinu i potencijalno uzme i druge susjede.

“Ne kažem da smo u ratu, ali ne možemo tvrditi da smo u mirnodopskom vremenu više, a hibridni auto je i dalje auto, zar ne? Hibridni rat”, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen, koja se već sukobila s Trampom oko njegovih zahteva za preuzimanje Grenlanda.

“Za mene, mislim da postoji veliki rizik da će nešto što će izgledati lepo na papiru dati Rusiji mogućnost da se mobilizuje, ponovo naoruža i nastavi, možda u Ukrajini ili negde drugde”, rekla je.

Ukrajinski lider takođe je primetio novi Trampov stav, pozivajući Evropu da se ujedini pred izazovom i izgradi najsnažniji mogući odnos s Vašingtonom.

“Pre nekoliko dana, predsednik Tramp mi je rekao o svom razgovoru s Putinom. Nijednom nije spomenuo da Americi treba Evropa za stolom”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu. “To puno govori. Stara vremena su prošla kada je Amerika podržavala Evropu samo zato što je to uvek činila.”

Elementi zajedničkog američkog i evropskog napora da pomognu Ukrajini postali su žrtve Trampovog ciljanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i zamrzavanja strane pomoći. Ključni delovi izazovnog rada na održavanju svetla u Ukrajini bili su finansirani od strane USAID-a, zamrzavajući proizvodnju ključnih rezervnih delova za elektroenergetsku mrežu i proizvodnju.

“Ako ne postoji nikakvo osnovno poverenje i savez, i sve je [kao] skakanje za loptu jer je to taktika pregovaranja. hoće li ljudi tada opravdano osećati da je sve s Amerikom sada transakcijsko, a ne zasnovano na normalnim pravilima zajedničkih vrednosti, zajedničke istorije, zajedničke odbrane protiv autoritarnih režima u prošlosti?”, rekao je senator Mark R. Varner.

Bez jasnoće o tome kada ili da li će američko finansiranje biti obnovljeno, Ukrajinci će verovatno drhtati u mraku sledeće zime duže svakog dana nego ako USAID plaća ugovore koje je potpisao.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute priznao je da Rusija proizvede municije za tri mjeseca koliko NATO uspije da proizvede za godinu dana, iako je ekonomski dvadeset puta veći od Rusije.”Rusija je prešla na ratnu ekonomiju. Mi to još nismo učinili. Moramo da ubrzamo proizvodnju i smanjimo birokratiju”, rekao je Rute na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, naglašavajući potrebu za bržim prilagođavanjem odbrambenih kapaciteta NATO-a.

Takođe je rekao da će članice Alijanse morati da povećaju izdvajanja za odbranu “značajno više od tri odsto” BDP-a.

“U narednim mjesecima usaglasićemo se u vezi sa ciljem za budžet”, rekao je Rute i naglasio da će “odbrana morati da bude prioritet”.”Nismo izdvajali dovoljno u posljednjih 40 godina, posebno otkako je pao Berlinski zid”, rekao je Rute o potrošnji Еvrope i Kanade za odbranu.

SAD s pravom traže rebalans toga, to je potpuno logično, dodao je on.