Izraelska vojska je saopštila da je tokom noći iz Libana ispaljeno oko 50 raketa na grad Safed i okolinu, a Hezbolah je preuzeo odgovornost za ovaj napad.
U saopštenju se navodi da su izraelske trupe presrele veliki broj projektila u toj oblasti, a u ovom trenutku nema izvještaja o povrijeđenima ili šteti, prenosi Tajms of Izrael.
Hezbolah je objavio saopštenje u kojem preuzima odgovornost za napad raketama na grad Safed na sjeveru Izraela.
Predsednik SAD Džozef Bajden je tiho dao zadatak svom Savetu za nacionalnu bezbednost (NSC) da upozori Iran da će SAD svaki pokušaj ubistva bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa koji podržava Teheran posmatrati kao ratni čin, navodi se u izveštaju “Vašington posta”.
isu javno sugerisali umešanost Irana ili bilo koje druge strane sile u bilo koji od ta dva incidenta.
“Postojala su dva pokušaja atentata na moj život za koja znamo i oni mogu, ali ne moraju uključivati, ali moguće da uključuju, Iran, ali ja zapravo ne znam”, rekao je Tramp u Mint Hilu, u Severnoj Karolini.
On je kazao da je Iran upućivao veoma direktne pretnje SAD i da smatra da mu se mora reći da ako izvedu bilo kakve napade na bivše predsednike ili kandidate za predsednika, da će njihova zemlja biti raznesena u paramparčad.
Moramo da nađemo konsenzus o mom prijedlogu da se deblokira Fond za pomoć Ukrajini. Nastavićemo da tražimo način – rekao je Borelj poslije sastanka Savjeta EU za spoljne poslove u Luksemburgu.
Borelj je istakao da je siguran da će biti postignuta puna saglasnost svih država članica o njegovom posljednjem prijedlogu.
On je dodao i da planira da otputuje u Ukrajinu prije isteka mandata.
– Obavezao sam se ukrajinskom ministru spoljnih poslova Andriju Sibihi da ću otputovati u Ukrajinu prije kraja svog mandata, ali ne želim to da uradim prije nego što postignem sporazum o deblokiranju novca EPF-a za Ukrajinu – istakao je Borelj.
EPF je mehanizam vanbudžetskog vojnog finansiranja uspostavljen u martu 2021. sa ukupnim budžetom većim od 17 milijardi evra za period 2021-2027.
Veći dio tih sredstava već je opredijeljen za djelimičnu kompenzaciju zemljama EU za sredstva utrošena na vojnu pomoć Ukrajini.
– Ratifikujte Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i Demokratske Narodne Republike Koreje, potpisan u Pjongjangu 19. juna – navodi se u nacrtu zakona.
Putin i sjevernokorejski lider Kim DŽong Un potpisali su sporazum tokom posjete Putina Pjongjangu.
Ovaj dokument bi trebao da zamijeni osnovni Ugovor o prijateljstvu, dobrosusjedstvu i saradnji između Rusije i Sjeverne Koreje od 9. februara 2000. godine.
Četvrti član ovog ugovora predviđa da, ako jedan od učesnika bude meta oružanog napada druge države ili više država i uđe u ratno stanje, onda će drugi učesnik odmah pružiti vojnu i drugu pomoć svim raspoloživim sredstvima.
Prema članu osam, strane stvaraju mehanizme za zajedničko djelovanje s ciljem jačanja odbrambenih sposobnosti u interesu sprečavanja rata, kao i obezbjeđenja regionalnog i međunarodnog mira i bezbjednosti.
Netanijahu je rekao da će se odmazda proširiti na mete u Bejrutu, prenosi AFP.
– Nastavićemo da nemilosrdno udaramo na Hezbolah u svim dijelovima Libana, uključujući Bejrut – rekao je Netanijahu prilikom obilaska vojne baze.
Prema pisanju Gardijana, samo u posljednjih mjesec dana u Libanu je ubijeno najmanje 1.700 ljudi, dok 1,2 miliona raseljeno.
Izraelska vojska saopštila je ranije da su četiri vojnika ubijena, a sedam teško ranjeno u jučerašnjem napadu Hezbolaha dronom na vojnu bazu u Binjamini, na sjeveru Izraela.
Izraelske zdravstvene službe su saopštile da je ranjena 61 osoba.
Snažan zemljotres sinoć je pogodio Tursku, a kako javlja Republički seizmološki zavod Srbije, jačina je bila oko 4.2 stepena po Rihterovoj skali.
Na osnovu trenutno dostupnih informacija, potres se dogodio oko 21 čas.
Epicentar je zabeležen u južnom delu zemlje kod Adijamana.
Američki USGS beleži nešto drugačije podatke. Navode da je jačina bila 4.3 stepena Rihtera i da se zemljotres dogodio na dubini od pet kilometara.
Za sada nema informacija oko eventualne štete i povređenih.
On je napomenuo da će ministri spoljnih poslova nastaviti da razgovaraju o deblokadi finansiranja vojne pomoći Kijevu preko Evropskog mirovnog fonda, kao i o jačanju kapaciteta ukrajinske PVO.
Situaciju u toj zemlji komentarisao je i Vostrit džurnal.
Ukrajini predstoji teška zima usled sporih isporuka oružja iz inostranstva, deficita vojske i tehnike na frontu i kontinuiranih gubitaka teritorija, piše list.
Situacija bi mogla biti pogoršana nestankom struje širom zemlje, upozoreno je u članku.
– Budući da se isporuke zapadnog oružja odvijaju sporo i ograničeno, Ukrajinu čeka surova zima. Brojčano je nadjačana i u pogledu vojske i tehnike, i polako, ali stalno gubi teritorije na glavnom istočnom frontu – piše Vostrit džurnal.
Prema medijskim navodima, napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu preopterećuju protivvazdušnu odbranu i dovode do nestanka struje, što se može samo pogoršati zimi.
Osim toga, Oružane snage Ukrajine se na prvoj liniji fronta suočavaju sa nedostatkom tehnike, oklopnih vozila, artiljerije i ljudstva, zaključuje list.
Glavni ukrajinski tužilac Andrij Kostin izjavio je danas da je dobio obavještajne podatke da bi ruski predsjednik Vladimir Putin mogao prisustvovati samitu grupe G20 u Brazilu sljedećeg mjeseca, i pozvao tamošnje vlasti da izdaju nalog za njegovo hapšenje ako se bude pojavio.
Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) izdao je nalog za hapšenje Putina u martu 2023, oko godinu dana poslije ruskog napada na Ukrajinu, optuživši ga za ratni zločin deportacije djece, prenio je Rojters.
Kremlj je odbacio nalog MKS kao ništavan i nevažeći.
Na pitanje da li je donesena odluka o tome da Putin prisustvuje na sastanku G20, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je novinarima danas odgovorio odrečno.
“Kada odluka bude donesena, obavijestićemo vas”, dodao je Peskov.
Ukrajinski tužilac Kostin rekao je da je važno da međunarodna zajednice bude ujedinjena i traži odgovornost Putina.
On je dodao da je obaveza brazilskih vlasti na osnovu Rimskog statuta, kojim je uspostavljen MKS, da uhapse Putina ako se usudi da dođe na samit.
Prema njegovim riječima, time bi Brazil dokazao svoj status demokratske države kojom vladaju zakoni, dok bi u suprotnom to bio presedan koji znači da lideri optuženi za zločine mogu nekažnjeno da putuju.
Brazil je poslao standarni poziv Putinu da učestvuje na samitu G20 u Rio de Žaneiru od 18. do 19. novembra, ali nije dobio potvrdu o dolasku, navela su dva zvaničnika brazilske vlade, prenosi Tanjug.
Mađarska nije protiv dobrovoljnih priloga zemalja EU Evropskom mirovnom fondu za pružanje vojne pomoći Ukrajini, ali sama neće učestvovati u prikupljanju sredstava, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Prema njegovim riječima, na današnjem sastanku šefova ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu razgovarano je o predlogu šefa evropske diplomatije Žozepa Borela da se takvi doprinosi daju dobrovoljno.
“Borel je iznio prijedlog da se daju doprinosi na dobrovoljnoj osnovi. Upravo na to pozivamo već 2,5 godine… Rekao sam visokom predstavniku EU da podržavamo doprinose na dobrovoljnoj osnovi. Tako Mađarska više neće moći da bude kriva za nedostatak uplata u navedeni fond”, rekao je Sijarto na brifingu nakon sastanka, prenijela je M1 TV.
On je ponovio da Budimpešta ne podržava planove zemalja EU da pošalju vojne savjetnike u Ukrajinu.
“Takav scenario prijeti ozbiljnom i opasnom eskalacijom, a mađarska strana to smatra neprihvatljivim”, naglasio je Sijarto.
Sijarto je istakao da je došlo vrijeme da se vodi politika za mir umjesto proratnog pristupa, sada kada postoji opšte priznanje u Briselu da je Ukrajina opterećena problemima kao što su rizik dalje eskalacije, približavanje zime i izbjegavanje sankcija.
On je podsjetio da je veliki dio ukrajinske energetske infrastrukture uništen kako se približavala zima, dok sve više evropskih kompanija izbjegava sankcije uz pomoć trećih zemalja, a borbe na prvoj liniji su intenzivirane.
Sijarto je ocijenio da je “proratni pristup” koji je pokušavan “hiljadu dana” propao, a da sada treba dati šansu da uspije “pristup za mir”.
“Brisel je u međuvremenu tražio dodatne isporuke oružja i nove kaznene mjere. Čak je zagovarao upotrebu zapadnog oružja protiv ciljeva u Rusiji”, dodao je on i osudio one koji borce za mir vide kao prijetnju.
“Neki tvrde da početak mirovnih pregovora sada ne bi bio dobar kada Ukrajini ne ide dobro. Pa, ako Ukrajini ne ide dobro, zar to ne dokazuje ono što zagovaramo”, upitao je mađarski ministar.
Zamoljen da prokomentariše nedavne primjedbe republikanskog kandidata Donalda Trampa o riziku od eskalacije u Ukrajini, on je rekao da je bivši predsjednik bio “apsolutno u pravu” da direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije “raste svakim satom i minutom”.
“Treći svjetski rat mogao bi biti spriječen ako bi se rat u Ukrajini priveo kraju. Zato se čeka do američkih predsjedničkih izbora za nekoliko nedjelja, jer mislimo da bi pobjeda Trampa rezultirala promjenom u međunarodnom političkom životu koja će sa sobom donijeti veću nadu u mir nego ikada ranije”, ocijenio je Sijarto.
On je naglasio da u protivnom, “morali bismo da se pripremimo za veoma težak period u Evropi i centralnoj Evropi”.
Liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen negirala je danas na saslušanju u Parizu da je počinila krivično djelo, u slučaju u kome se njoj i njenoj stranci Nacionalno okupljanje (RN) sudi zbog sumnje o pronevjeri sredstava Evropskog parlamenta.
Le Pen je pred sudom u Parizu rekla da ne vidi pravu razliku između domaćeg političkog rada i političkog rada EU, braneći sebe i svoju stranku RN od optužbi za pronevjeru fondova EU, prenio je Frans 24.
Ona je svjedočila danas, tokom prvog od tri dana, koliko se očekuje da će svjedočenje trajati.
Le Pen, sam RN i još 24 partijskih zvaničnika, zaposleni, bivši poslanici i parlamentarni pomoćnici, optuženi su da su koristili novac Evropskog parlamenta za plaćanje osoblja u Francuskoj koje je radilo za njihovu stranku, koja se u to vrijeme zvala Nacionalni front, prenosi Tanjug.
Le Pen i kooptuženi negiraju optužbe i ističu da je novac iskorišćen legitimno, tvrdeći da optužbe pokazuju suviše usku definiciju onoga što parlamentarni pomoćnik radi.
Ona je danas iznijela osnovu svoje odbrane, rekavši da vjeruje da je uloga poslanika u Evropskom parlamentu bila da progura agendu svoje stranke u Francuskoj koliko i da radi na zakonodavstvu u Briselu.
“Ne vidim razliku između zadatka nacionalnog poslanika i zadatka evropskog poslanika, osim u razmerama. Mi se bavimo politikom”, rekla je Le Penova.
Ako budu proglašeni krivima, optuženi bi mogli biti osuđeni na zatvorsku kaznu do 10 godina i novčanu kaznu od milion evra.
Oni poput Le Pen koji su u to vrijeme bili izabrani zvaničnici rizikuju da im bude zabranjeno obavljanje javnih funkcija do 10 godina, dok bi neizabrani članovi mogli da se suoče sa petogodišnjom zabranom.
Poslanicima EU se dodjeljuju sredstva za pokrivanje troškova, uključujući i za njihove pomoćnike, ali nije predviđeno da ih koriste za finansiranje partijskih aktivnosti.
Evropski parlament je procijenio štetu za navodno počinjena krivična djela na 3,5 miliona evra.