Kategorija: Svijet

Sjeverna Koreja proglasila je Južnu Koreju “neprijateljskom državom” i potvdila je da je prekinula komunikaciju sa tom zemljom, prenela je jutros državna agencija KCNA.

“Ovo je neizbježna i legitimna mera preduzeta u skladu sa zahtjevima Ustava DNRK (zvanični naziv Sjeverne Koreje) koji jasno definiše RK ​​kao neprijateljsku državu”, objavila je KCNA, koristeći zvanični naziv Južne Koreje – Republika Koreja.

Agencija je takođe prenela da su drumske i železničke veze sa Južnom Korejom na sjevernokorejskoj strani granice, koje su bile postavljene kao prelazi, sada potpuno blokirane kao dio “faznog potpunog odvajanja” od juga.

Južna Koreja je saopštila da je njena politika da nastavi da teži nacionalnom ujedinjenju, ali da će da odgovori silom ukoliko Sjeverna Koreja pokaže bilo kakav oblik agresije.

Prošle nedjelje, sjevernokorejska vojska je najavila plan da “potpuno odvoji” teritoriju Sjeverne Koreje od Južne Koreje, navodeći da je obavijestila američku vojsku o tom potezu kako bi “spriječila bilo kakvo pogrešno tumačenje i slučajne sukobe”.

Dvije Koreje su povezane putevima i željeznicama duž Gjeongui linije, koja povezuje južnokorejski pogranični grad Paju sa sjevernokorejskim Kaesongom i Donghai linije duž istočne obale.

Ovaj potez je preduzet u trenutku kada Sjeverna Koreja pojačava međukorejske tenzije nakon što je njen vođa Kim Džong-un krajem prošle godine definisao dvije Koreje kao “dvije neprijateljske države,” preduzimajući korake za rušenje međukorejskih kopnenih ruta.

Sjeverna Koreja je od tada uklonila ulične svjetiljke i postavila mine duž svoje strane Gjeongui i Donghi linija i rasporedila vojnike za izgradnju protivtenkovskih barijera i jačanje ograde od bodljikave žice na svojoj strani Demilitarizovane zone koja dijeli dvije zemlje.

Tenzije su dodatno porasle nakon što je Sjeverna Koreja saopštila da je ovog mjeseca južnokorejska vojska tri puta slala dronove iznad Pjongjanga.

Kim Jo-Džong, uticajna sestra sjevernokorejskog lidera upozorila je na “užasnu katastrofu” ako južnokorejske bespilotne letelice ponovo budu detektovane iznad Pjongjanga.

NATO je zabrinut zbog situacije u BiH i prijetnji secesijom u toj zemlji, rekao je Mark Rute, generalni sekretar NATO-a na pres konferenciji uoči sastanka ministara odbrane alijanse, koji sutra počinje u sjedištu alijanse.

Rute je rekao da je NATO zabrinut zbog djelovanja Rusije u regionu, kao i hibridnih i sajber prijetnji koje ona predstavlja.

On tvrdi da Rusija traži da potkopa demokratiju u regionu, a posebno je pohvalio ulogu KFOR-a na Kosovu, za koji je rekao da je uspio da dvije decenije održi mir i stabilnost za sve zajednice koje tamo žive. Tvrdi da Rusija želi da iskoristi ranjivosti koje postoje u regionu kroz dezinformacije i druge hibridne prijetnje, kao i da želi da onemogući dijalog između Beograda i Prištine da dođu do neke vrste diskusije, te da NATO ne treba da bude naivan kad je u pitanju djelovanje te zemlje.

“Ne treba da smo naivni, svi možemo da vidimo kako Rusija želi da potkopa temelje demokratije. Činjenica je da su sajber prijetnje i druge hibridne prijetnje vidljive. oni koriste te alate da pojačaju podjele”, tvrdi on.

Naglasio je da NATO mora da ostane “smiren i fokusiran”, i te je pohvalio rezultate nedavno završenog samita Berlinskog procesa u Berlinu, kojim je predsjedavao Olaf Šolc, njemački kancelar.

Kada je riječ o temama o kojima će ministri odbrane raspravljati tokom sastanka, naglasio je da su u pitanju jačanje vojne industrije, veće izdvajanje za odbranu, podrška Ukrajini, za koju je rekao da će postati članica NATO-a, kao i jačanje savezništva između NATO-a i zemalja na području Pacifika, odnosno sa Japanom, Australijom, Novim Zelandom i Južnom Korejom.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocijenila je danas da tekst “plana pobjede” ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog predstavlja “skup nekoherentnih slogana”.

Zaharova je upozorila da plan Zelenskog gura NATO u direktan sukob sa Rusijom, prenosi Tanjug.

“Ovo, naravno, nije plan, to je skup nekoherentnih slogana. Ovo je krvava pjena na usnama ubice, neonaciste”, rekla je ona na brifingu, prenosi Izvestija.

Zelenski je ranije tokom dana predstavio Vrhovnoj radi svoj “Plan pobjede” u pet tačaka i tri aneksa koji će pomoći, kako je rekao, da se dobije rat sa Rusijom.

Zelenski je tokom svog govora rekao da se prve četiri tačke odnose na ratno vrijeme, dok se posljednja odnosi na vreme nakon završetka rata, “kako bi se spriječila druga invazija”.

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da je “plan pobjede” ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog dobar signal, ali da ga, kako sada stvari stoje, ne može podržati u cjelosti.

“To je snažan signal Zelenskog i njegovog tima da su osmislili taj plan što ne znači da mogu reći da ga podržavam u cjelosti, to bi bilo malo teško jer ima tu puno stvari koje moramo bolje shvatiti”, rekao je Rute.

On je oprezno reagovao na želju Ukrajine za brzom pozivnicom u zapadni vojni savez kao dio “plana pobjede” Zelenskog.

Rute je podsjetio na izjavu NATO sa samita u Vašingtonu koja samo govori da je put Ukrajine prema članstvu u tom savezu “nepovratan”.

Zagovornici brzog ulaska Ukrajine u NATO nisu prevladali nad protivnicima te ideje, uključujući SAD i Njemačku koje se boje da bi daljnja eskalacija uvukla Savez u rat, prenosi Index.hr.

Rute je takođe rekao da će nova ukrajinska misija NATO-a u njemačkom Visbadenu biti “potpuno operabilna” u roku nekoliko mjeseci.

Ranije danas, Zelenski je rekao da bi rat s Rusijom mogao završiti najkasnije iduće godine ako se odmah počne provoditi njegov “plan pobjede”, što uključuje bezuslovnu pozivnicu za članstvo u NATO-u i konkretnu podršku u naoružanju te dozvolu za korištenjem zapadnih dalekometnih projektila s kojima bi se gađalo u dubinu ruskog teritorija.

Najavio je da će sutra otputovati na samit čelnika Evropske unije u Briselu kako bi i ondje predstavio svoj “plan pobjede”.

Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je spreman da razgovara o mirnom rješavanju situacije u Ukrajini sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

Govoreći u Bundestagu, kancelar se založio za održavanje mirovne konferencije o Ukrajini uz učešće Rusije.

“S tim u vezi, mislim da smo u pravu kada kažemo da ćemo razgovarati sa ruskim predsjednikom”, naglasio je Šolc.

On je istakao da u mirovnim naporima postoje jasni principi, posebno da se sve moguće odluke ne mogu donositi “Ukrajini iza leđa i bez koordinacije sa partnerima”, prenosi TASS.

Ruska agencija navodi da Šolcov kabinet u ovom trenutku ne želi da se izjasni o mogućem telefonskom razgovoru Putina i Šolca, prenosi Tanjug.

Državni sekretar Štefen Hebestrajt je prethodno naglasio da je njemački kancelar uvijek spreman da stupi u kontakt sa ruskim predsjednikom “ako je to prikladno”, ali da trenutno nema takve planove.

List “Die Zeit” je 1. oktobra objavio, pozivajući se na zvanične izvore, da Šolc planira da stupi u kontakt sa Putinom uoči samita G20 koji će se održati u Brazilu u novembru.

Ukoliko do takvog razgovora dođe, njemački kancelar će biti prvi lider zapadnog bloka koji je komunicirao sa Putinom u proteklih godinu i po dana.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je početkom oktobra ponovio da je Putin uvijek bio i ostaje spreman za dijalog.

On je, međutim, podsetio da u ovom trenutku Putin i Šolc nemaju zajedničke teme za razgovor.

U NATO-u razmišljaju o različitim načinima završetka rata u Ukrajini koji bu zadovoljili Moskvu, ali i spriječili da Kijev izađe iz sukoba kao potpuni gubitnik.

Neki medijski izvori iz NATO-a govore o planu koji bi možda mogao da zadovolji sve.

Prema tim navodima, Rusija bi uzela 20 odsto teritorije Ukrajine /Donbas/, a Kijev bi prihvatio tu realnost, ali ne bi zvanično morao da odustane od tih oblasti, već bi dao garancije da neće probati da ih vojno vrati.

Preostalih 80 odsto Ukrajine bi tada bilo dobrodošlo u NATO, čiji bi se član pet /o pomoći napadnutoj članici/ odnosio samo na tu teritoriju.

“Vašington post” piše da su zapadne diplomate u Kijevu osjetile da je ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski postao otvoreniji za početak pregovora sa Rusijom.

Ukrajinski zvaničnik je 14. oktobra rekao za “Špigel” da Kijev razmatra kompromise u kojima se mir dobija po cijenu izgubljene teritorije.

Povelja NATO-a kaže da zemlje koje teže članstvu ne smiju biti u ratu, moraju biti posvećene “mirnom rješavanju sukoba” i ne mogu imati teritorijalne sporove.

Novi plan bi riješio taj problem, kao i problem uvlačenja NATO-a u neposredan rat sa Rusijom ako bi se član pet proširio na teritoriju pod kontrolom Rusije na istoku Ukrajine.

Ruski lider Vladimir Putin je u više navrata javno poručio da Ukrajina ne može ući u NATO ni u jednoj varijanti, te da je uslov za pregovore povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, koji je uvršten u rusku teritorijalnu cjelinu.

Razoran zemljotres jačine 5.9 stepeni Rihterove slake pogodio je danas Tursku.

Potres je registrovan na 46 kilometara istočno od Malatje, koja je bila razorena u prošlogodišnjem zemljotresu, prenosi Nova.rs.

Potres je registrovan na dubini od 9 kilometara, a prvobitno je bilo procjenjeno da je jačine 6 stepeni Rihterove skale, dok je kasnije utvrđeno da je bio 5,9 stepeni, prema informacijama sa sajta EMSC.

Trenutno nema podataka o žrtvama i šteti.

Vladimir Putin i Rusija suočavaju se sa velikim nedostatkom vojnika na linijama fronta u ratu sa Ukrajinom.

Veliki gubici, odnosno veliki broj mrtvih i ranjenih, naveo ih je na to da okupe bataljon građana Severne Koreje da im pomognu u bici u Kursku.

Kako je izvestio Njuzvik, pozivajući se na ukrajinsku novinsku kuću LIGA ili njene obaveštajne izvore, Moskva će popuniti svoje redove vojnicima koje je poslao severnokorejski lider Kim Džong Un.

Vojske bi kasnije mogle da budu uključene u borbu u jugozapadnim regionima zemlje, gde se Rusija još uvek bori protiv ukrajinske vojske.

Iako Putin čini sve da odloži i izbegne donošenje odluke o sprovođenju novog talasa mobilizacije na teritoriji Ruske Federacije, svakodnevni veliki gubici u vojnoj opremi i ljudstvu naterali su Ruse na prinudno regrutovanje i jednokratna plaćanja. za vojnike.

Tako će Severnokorejci činiti deo “Specijalnog Burjatskog bataljona” koji je organizovan u okviru 11. zasebne amfibijske jurišne brigade Oružanih snaga Rusije. Očekuje se da će bataljon uključivati do 3.000 severnokorejskih vojnika, koji se trenutno snabdevaju malim oružjem i municijom.

Oni će biti raspoređeni u blizini Suje i Kurska, u blizini ukrajinske granice, potvrđujući ranije izjave portparola američkog ministarstva odbrane Patrika Rajdera, koji je rekao da bi Severnokorejci mogli da postanu “topovsko meso” u Ukrajini.

“Vidimo rastući savez između Rusije i Severne Koreje. Ovde se više ne radi samo o transferu oružja, već o prebacivanju ljudi iz Severne Koreje u okupacione vojne snage”, prokomentarisao je ranije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prenosi Njuzvik.

Dana 3. oktobra, ukrajinski i ruski izvori vesti izvestili su da je šest severnokorejskih vojnika poginulo na bojnom polju kod Donjecka, a južnokorejski zvaničnici su rekli da je dalji transfer trupa “veoma verovatan s obzirom na razvoj vojnih odnosa između dve zemlje”.

Ukrajina se suočava s neizvesnom budućnošću usled sve slabije podrške Zapada i opasnosti koja dolazi od američkih predsedničkih izbora, navode svetski mediji.

Kako prenosi Index, temeljni problem za Kijev leži u neuspehu Evrope da se posveti zaustavljanju ruske invazije. I novi generalni sekeretar NATO Mark Rute, kako se navodi dalje, odlično zna da širom Evrope i SAD postoje ozbiljne političke smetnje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe to oseća, zna I da su mu najveća opasnost predsednički izbori u SAD.

Naime, ti izbori predstavljaju prelomnu tačku jer, bi pobeda Donalda Trampa mogla dovesti do toga da on pozove ruskog predsednika Vladimira Putina već 6. novembra što bi opet značilo da se očekuje pregovaračko rešenje, o kojem bi razgovori mogli da započnu u prvim mesecima 2025. godine.

A ukrajinski predsednik imaobi razloga da se boji takvih pregovora koje bi pokrenuo Tramp. Kako se procenjuje, u takvom scenariju Zelenski ne bi mogao da postigne povratak Krima i Donbasa, niti da dobije odštetu za ogromno razaranje njegove zemlje, kao ni suđenja za ratne zločine ili članstvo u NATO-u.

Mogao bi da se cenjka oko osvojenog dela Kurske oblasti u zamenu za kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje.

Međutim, bez ukrajinskog članstva u NATO-u, ništa ne bi sprečilo Putina da nastavi rat nakon nekoliko godina oporavka i ponovnog naoružavanja. Postojala bi opasnost i za Evropu. I Gruzija i Moldavija izgledaju posebno krhke i ranjive na ruske aktivne mere ili hibridni rat. Čak bi i Baltik bio opravdano nervozan uprkos članstvu u NATO-u, navodi se dalje u tekstu.

Ipak, ne može se za sve okriviti Tramp, ističe se i da je podrška SAD Ukrajini uvek bila preskromna i zakasnela. Takođe, američki predsednik Džo Bajden nije dao KIjevu odobrenje da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva duboko unutar Rusije, a rezultat je bio da Ukrajina oseća da je dobila dovoljno da ne izgubi, ali ne i dovoljno da pobedi.

Istovremeno, podrška Ukrajini iz Evrope stalno se koleba. Mađarska je bila neprijateljski raspoložena, a uskoro bi joj se mogle pridružiti Slovačka i Austrija. Nemačka je dala najviše oružja, ali je bila politički nepouzdana, a francuski predsednik je zaokupljen rezultatima izbora.

Još se podseća da je najvidljiviji znak neuspeha kolektivne odlučnosti da se porazi Rusija bila odluka da se ne zapleni ruska imovina zamrznuta u zapadnim bankama, već da se umesto toga iskoristi kao kolateral za podizanje mnogo manjeg kredita.

U međuvremenu je kriza na Bliskom istoku skrenula pažnju spoljnih politika.

S druge strane, ni pobeda Kamale Haris ne znači slobodu za Ukrajinu jer bi ona nastavila stazama Bajdena – oprez u provociranju Putina i suzdržanost oko ulaska Ukrajine u NATO. Takođe, snabdevanje UKrajine novim oružjem boglo bi opet da zapne u Kongresu.

S treće strane, mogao bi da postoji i scenario da na američkim izborima pobedi Haris ali da rezultate izbora Tramp ospori. U takvim okolnostima mogli bismo da vidimo izostanak spoljne politike SAD-a nekoliko nedelja ili meseci.

Dakle, zaključuje se u tekstu, izgledi za Ukrajinu, a Samim tim I EVropu, deluju tmurno. Ironija je da bi Putin mogao dqa proglasi pobedu unprkos tome što je rat bio skupa katastrofa.

U tekstu se daje i odgovor napitanje – kako bi izgledala izdaja Ukrajine? Naime, ta zemlja bi zadržala nekih 82% svoje teritorije. Zapad bi nesumnjivo pružio pomoć za obnovu infrastrukture. Mogao bi joj se otvoriti put do članstva u EU, ali pridruživanje zapadnom klubu možda bi u tom trenutku izgubilo svoju privlačnost jer su ukrajinski korumpirani oligarsi ponovno izašli iz zimskog sna.

Stari postsovetski cinizam zamenio bi mladalaćki entuzijazam generacije Majdana. Postojao bi antagonizam prema onima koji se vraćaju iz inostranstva nakon što su izbegli borbu i, naravno, imali bismo hiljade ožalošćenih porodica.

Sve us vemu, još se ističe, ovo je bio rat kojim je trebalo da se bavi Evropa, ali je ona sve prepustila Americi. “Zapad će se godinama sramiti i kajati zbog izdaje hrabrih Ukrajinaca”, zaključak je ove analize.

Naređenje se odnosilo na Kupjansk, željeznički čvor koji leži uz rijeku Oskil, kao i na grad Borova, južnije, u blizini grada Izijuma, još jednog velikog logističkog centra.

Kupjansk je pao u ruke ruskih snaga u sedmicama nakon početka SVO u februaru 2022, ali su ga ukrajinske trupe ponovo zauzele kasnije te godine.