VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Njemačka u problemu

    Njemačka u problemu

    U borbi protiv omikrona novi njemački ministar zdravlja trudi se da bude brz i efikasan.

    Vakcinacija buster-dozom zato bi trebalo da se ubrza. Ali vakcina nema dovoljno i zato stiže u pomoć Evropska komisija.

    Mnogi stručnjaci se slažu: omikron će već u januaru biti preovlađujuća varijanta koronavirusa u Nemačkoj.

    To je rekao i portparol Evropske komisije, a i u Institutu Robert Koh, glavnoj nemačkoj ustanovi za suzbijanje epidemija, smatraju da je to samo pitanje vremena.

    Novi nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) tome pokušava da se suprotstavi.

    Njegova strategija je sledeća: ofanzivna i brza kampanja vakcinacije, odnosno davanje treće, tzv. “buster-doze“.

    “Trenutni podaci pokazuju da dopunska, buster-doza nudi zaštitu od 70 do 80 odsto”, rekao je Lauterbah u Berlinu, tokom svog prvog nastupa pred novinarima na funkciji saveznog ministra zdravlja.

    A bez te treće vakcine, koja služi kao svojevrsni pojačivač, zaštita od omikrona je, kaže, samo 25 do 40 odsto.

    Još uvek nije jasno koliko je visoka zaštita trećom dozom od teškog toka bolesti, odnosno lečenja u bolnici ili u najgorem slučaju na odeljenju intenzivne nege.

    Poslednji dana i nedelja u Nemačkoj se vakciniše više ljudi nego ikad pre – milion do milion i po ljudi dnevno.

    To je tempo brži od bilo koje druge zemlje u EU, kaže ministar.

    Buster-dozu do sada je primilo nešto manje od 28 odsto ljudi, a oko 70 procenata nemačkih građana vakcinisano je dva puta.

    To znači da još mnogo njih tek treba da se vakciniše trećom dozom.

    Nedostatak vakcina
    I tu počinje problem.

    Lauterbah je nakon stupanja na dužnost napravio “inventar” i ustanovio da nema dovoljno vakcina.

    To je izazvalo burne rasprave u nemačkim medijima i među političarma.

    Zar njegov prethodnik Jens Špan (CDU) nije naručio dovoljno vakcina? Ili to Lauterbah možda samo “želi da izazove požar, a onda da glumi vatrogasca”, kako tvrdi opozicija?

    I da li je njegov hitan poziv usledio samo iz političko-taktičkih razloga?

    U svakom slučaju, ta tema stigla je i do Evropske komisije.

    Lauterbah je od Brisela zatražio pomoć.

    Tamo su se, međutim, zapitali odakle taj iznenadni nedostatak vakcina?

    Nabavka nacionalnih kontingenata vakcina po pravilu se odvija centralizovano, dakle preko EU, koja sklapa ugovore s proizvođačima.

    Lauterbah je pokušao da na ta pitanja odgovori, a Brisel je slušao njegove izjave s velikim interesovanjem.

    “Ne, nije bio kriv njegov prethodnik, bivši ministar zdravlja Špan”, rekao je Lauterbah.

    “Želim da bude dostupno više vakcina nego što ih trenutno imamo, rekao je, tako da su tu ako nam bude bilo potrebno.”

    Drugim rečima: pošto se Nemci vakcinišu buster-dozama mnogo više nego što se očekivalo, a Ministarstvo zdravlja to vidi kao glavno oružje protiv eksplozivnog širenja varijante omikron, vakcina sada ponestaje.

    Još 35 miliona doza Moderne

    Sada se vidi i šta taj nedostatak konkretno znači.

    Osam miliona doza naručeno je za nedelju uoči Božića, ali je moguća isporuka samo 4,6 miliona doza, rekao je Lauterbah.

    U skladištu je ostalo samo tri miliona doza vakcina Bajontek/Fajzer i one bi mogle da potraju do početka januara.

    Bivši ministar Špan ranije je najavio da će davanje te, inače najpopularnije vakcine u Nemačkoj, morati da bude smanjeno.

    Zato bi trebalo preći na Modernu. Ali čini se da ni zalihe te vakcine Nemačkoj nisu dovoljne.

    U Njemačkoj se trenutno vakciniše više ljudi nego ikad od početka pandemije

    Evropska komisija organizovala je pomoć nakon što je dobila zahtev iz Nemačke.

    U decembru bi trebalo da stigne dodatna isporuka od deset miliona doza Moderne, nakon čega sledi još 25 miliona tokom prvog tromesečja naredne godine.

    Osim toga, Nemačka je obećala da će kupiti 80 miliona doza od firmi Bajontek/Fajzer u drugom tromesečju naredne godine.

    To obaveza ponukala je Evropsku komisiju da naruči tranšu od 150 miliona doza.

    Lauterbah se, kako je rekao, nada da će vakcina tada biti bar delimično prilagođena najnovijoj varijanti virusa – omikronu.

    Mnogima bi to tada verovatno bilo četvrto vakcinisanje protiv korone.

    Pomoć iz drugih zemalja EU

    Njemačka sada želi da iskoristi još jednu mogućnost kako bi dobila vakcinu.

    U toku su pregovori s Poljskom, Rumunijom, Bugarskom i Portugalijom da te zemlje EU dostave Nemačkoj neiskorišćene doze.

    Takvi bilateralni sporazumi i do sada su se mnogo puta pokazali kao dobri, rečeno je u Evropskoj komisiji.

    Oni su, dakle, u EU dozvoljeni.

    Nemačka strategija stvaranja svojevrsne “tampon-zone” mogla bi da bude dobra i iz drugog razloga.

    Trenutno se za buster-vakcinisanje koristi pola doze Moderne.

    To bi moglo da bude suviše malo, smatra Lauterbah.

    Ipak, još uvek nema konačne ocene da li je to zaista tako.

    Sveukupno gledano, nemački ministar očekuje da će potražnja do kraja prvog tromjesečja 2022, odnosno do kraja marta sledeće godine, biti 70 miliona doza vakcina, a planirano je bilo 50 miliona doza.

    “Nedostaje dakle 20 miliona”, rekao je Lauterbach.

    Ministar je ujedno jasno stavio do znanja da je potrebno hitno reagovati.

    “Božić ne bi trebao da bude uzrok širenja omikrona”
    Lauterbaha su pitali i šta će biti s planiranom obaveznom vakcinacijom ako bude premalo doza.

    Uvođenje obaveznog vacinisanja osoblja u bolnicama i staračkim domovima već je u parlamentarnoj proceduri.

    Osim toga, u Bundestagu se prirema i donošenje opšte obaveze vakcinisanja.

    “Imaćemo dovoljno vakcina ukoliko vakcinacija postane obavezna”, rekao je Lauterbah.

    “Možemo da rešimo problem.”

    Lotar Vajler, direktor Instituta Robert Koh, pozvao je na krajnji oprez.

    Omikron je “izuzetno zarazan” i zato bi svi trebalo da paze da “Božić ne postane okidač za omikron”.

    To znači: ograničite kontakte i “Božić slavite samo u uskom krugu ljudi”.

    Novoosnovani Savet stručnjaka, koje deluje pri njemačkoj vladi i koji se sastoji od priznatih naučnika, u petak će se pozabaviti mutacijom virusa i dati preporuke političarima šta bi još mogli da urade kako bi stanovništvo bolje zaštitili od najnovije varijante korone – omikrona.

  • Nova pravila za ulazak u Austriju

    Nova pravila za ulazak u Austriju

    Austrija s početkom skijaške sezone uvodi takozvane ninja-pasoše za djecu.

    Ninja-pasoši vrijede za djecu od 12 do 15 godina koja se još nisu vakcinisala ili nisu preboljela virus, pojasnila je austrijska ministrka turizma Elizabet Kestinger na današnjoj konferenciji.

    Ninja-pasoš podrazumijeva režim od više testiranja, vrlo je sličan onome koji se u Austriji sprovodi za škole, a potvrđeno je da odluka vrijedi i za djecu iz inozemstva koja će s roditeljima doći na odmor.

    “Za djecu iz inostranstva teže je sprovoditi 2G pravilo pa će ovo olakšati stvar”, rekla je ministrka Kestinger.

    Pasoš je ekvivalent 2G potvrdi (u Austriji se priznaje samo vakcina ili preboljenje) pa će djeca s ninja-pasošima moći ići na sva ona mjesta na koju smiju samo oni koji su vakcinisani ili su preboljeli virus.

    Djeca se u 5 dana moraju testirati tri puta
    Djeca se moraju testirati tri puta u razdoblju od pet dana, s time da dva od ta tri testa moraju biti PCR.

    Pod uslovom da u pet dana djeca obave tri testa, šesti i sedmi dan boravka više se ne moraju obavljati testovi. PCR test je inače već i sada uslov za ulazak u Austriju za djecu iznad 12 godina koja nisu vakcinisana ili nisu preboljela virus.

    Podaci o testovima se upisuju u karticu koja se skida na službenim stranicama austrijskog ministarstva turizma, a treba imati i potvrde o obavljenim testovima, u papirnatom ili digitalnom obliku.

    Da bi ninja-pasoš bio valjan, treba predočiti i identifikacijski dokument sa slikom.

    Na šta treba paziti i kada se izuzetno priznaje antigenski test umjesto PCR-a
    Austrijanci upozoravaju da, ako ciklus započne više dana prije dolaska, za boravak od sedam dana možda neće biti dovoljan jedan ciklus od tri testiranja.

    U slučaju da neko iz objektivnih razloga u roku 24 sata ne dobije rezultat PCR testa (podsjetimo još jednom da dva od tri testa moraju biti PCR), izuzetno vrijedi i brzi antigenski test.

  • Evropski parlament usvojio Rezoluciju o borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Evropski parlament usvojio Rezoluciju o borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Rezoluciju je podržao 531 poslanik, a 48 je bilo protiv, dok je 117 suzdržanih. Protiv su bili uglavnom konzervativci i krajnji desničari.
    U utorak je održana rasprava na ovu temu prilikom čega su zemlje Zapadnog Balkana pozvane da sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala.

    Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčić je podsjetio da je Komisija u najnovijem paketu proširenja za 2021. detaljno izvijestila o tome na koji način organizovani kriminal u zemljama Zapadnog Balkana i dalje predstavlja prijetnju regionu. Kazao je da su u ovoj oblasti postignuti neki napreci, pogotovo kada je riječ o trgovini drogom i krijumčarenju ljudi, no da je i dalje ostalo mnogo toga što je potrebno učiniti.

    Tonino Picula je poručio kako organizovani kriminal u tandemu sa korupcijom predstavlja ogromnu prijetnju u već problematičnom regionu.

    Vladimír Bilčík (EPP) rekao je da su saradnja sa Eurojustom, Europolom, Frontexom i Evropskim javnim tužilaštvom dobar potez, ali da i EU mora raditi na transformaciji domaćih institucija zemalja kandidata.


    Problem organizovanog kriminala je ocijenjen kao jedan od glavnih uzročnika loše političke i ekonomske klime u ovom dijelu Evrope.

  • Odbijeno!

    Države Sjeverne Evrope i Baltika saopštile su da evropske države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti predlog Rusije o garancijama bezbednosti u Evropi.

    To je danas saopštila pres-služba ministarstva odbrane Estonije.

    Na sastanku ministara odbrane država Severne Evrope i Baltika učestvovali su šefovi odbrane Finske, Estonije, Švedske, Danske, Norveške, Letonije, Litvanije i Islanda, prenosi “Sputnjik”.

    Ministri odbrane država Severne Evrope i Baltika održali su sastanak posredstvom video linka i složili se da Rusija predstavlja najveću vojnu pretnju za Evropu. Ministri su jednoglasni da zapadne države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti zahteve Rusije”, navodi se u saopštenju.

    Kako se navodi, ministar Finske Kale Lanet će u ponedeljak i utorak imati sastanke sa kolegama iz Poljske, Letonije, Litvanije i Holandije sa kojima će razgovarati o trenutnoj situaciji.

    U međuvremenu, zvanični predstavnik spoljnopolitičke službe EU Piter Stano saopštio je da Brisel predlaže Moskvi da o evropskoj bezbednosti razgovaraju u već postojećim formatima, uključujući Savet Rusija-NATO i OEBS.

    On je podsetio na stav EU: svaka država ima pravo da slobodno bira svoju spoljnu politiku, politiku bezbednosti i savez. “Rusija to treba da shvati i poštuje”, zaključio je predstavnik EU za Sputnjik.

    Podsetimo, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO-u po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse zapadnim granicama Rusije.

  • Ruski zahtjevi NATO-u: Umanjite vojno prisustvo u istočnoj Evropi ili ćemo reagovati

    Ruski zahtjevi NATO-u: Umanjite vojno prisustvo u istočnoj Evropi ili ćemo reagovati

    Rusija objavila listu zahtjeva za koje tvrdi da se moraju ispuniti kako bi se snizile tenzije u Evropi. Sporne sigurnosne garancije koje Moskva traži uključuju zabranu ulaska Ukrajine u NATO.

    Rusija je iznijela veoma spornu listu sigurnosnih garancija kako bi smanjila tenzije u Evropi i smirila krizu u vezi s Ukrajinom, uključujući mnoge zahtjeve koje je Zapad već odbio.

    Zahtjevi uključuju zabranu ulaska Ukrajine u NATO i ograničenje raspoređivanja trupa i oružja na istočnom krilu NATO-a, ustvari vraćajući NATO snage tamo gdje su bile stacionirane 1997. godine, prije širenja na istok.

    Nacrt sporazuma u osam tačaka objavilo je rusko ministarstvo vanjskih poslova dok su se ruske snage gomilale blizu ukrajinskih granica. Moskva je obećala da će ignorisanje njenih interesa dovesti do “vojnog odgovora” sličnog kubanskoj raketnoj krizi 1962.

    Vladimir Putin je zatražio od Zapada da Rusiji pruži “pravne garancije” njene sigurnosti. Međutim, agresivni prijedlozi Kremlja će vjerovatno biti odbijeni u zapadnim prijestolnicama kao pokušaj formalizacije ruske sfere utjecaja nad istočnom Evropom.

    Zahtjevi koje je Moskva prvi put u cijelosti iznijela predati su SAD-u ove sedmice. Oni uključuju zahtjev da NATO ne raspoređuje nove trupe ili oružje u zemlje koje su ušle u alijansu nakon 1997. godine, što bi uključivalo veći dio istočne Evrope, uključujući Poljsku, bivše sovjetske zemlje Estoniju, Litvaniju, Latviju i balkanske zemlje.

    Rusija također zahtijeva da NATO obustavi daljnje širenje, uključujući i pristupanje Ukrajine alijansi i da ne održava vježbe bez prethodnog dogovora s Rusijom u Ukrajini, istočnoj Evropi, u zemljama Kavkaza kao što je Gruzija ili u centralnoj Aziji.

    Zemlje NATO-a, posebno Poljska i baltičke zemlje, vjerovatno će na te prijedloge gledati krajnje negativno. Oni su upozorili da Rusija pokušava ponovo uspostaviti sferu utjecaja u regionu i da dokument vide kao dokaz da Moskva nastoji ograničiti njihov suverenitet.

    Šef NATO-a Jens Stoltenberg već je odbacio bilo kakve sporazume kojima se Ukrajini uskraćuje pravo da uđe u vojnu alijansu, rekavši da je to na Ukrajini i 30 zemalja NATO-a. Već postoje velike prepreke za ulazak Ukrajine u alijansu, uključujući njen teritorijalni spor s Rusijom zbog anektiranog Krima.

    Ruski dokument također poziva dvije zemlje da povuku sve raketne sisteme kratkog ili srednjeg dometa izvan dosega, zamjenjujući prethodni sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) koji su Sjedinjene Američke Države napustile 2018.

    Zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Rjabkov rekao je u petak da nema roka za razgovore, ali da Rusija želi da započne pregovore “bez odgađanja i bez odugovlačenja”.

    “Možemo da idemo bilo gdje i u bilo koje vrijeme, čak i sutra“, rekao je.

    Upitan da li smatra da su zahtjevi nerazumni, odgovorio je da ne smatra.

    “Ne radi se o tome da mi dajemo nekakav ultimatum, nema ga. Stvar je u tome da ne treba potcijeniti ozbiljnost našeg upozorenja”, rekao je on.

    Zapadne zemlje upozorile su da Rusija možda priprema invaziju na Ukrajinu u januaru, jer su se ruski tenkovi, artiljerija i projektili gomilali u blizini granica.

    Ukrajina je u petak saopštila da je jedan od njenih vojnika poginuo tokom borbi s proruskim separatistima na istoku zemlje.

    Kijev se bori protiv promoskovske pobune u dva otcijepljena regiona na granici s Rusijom od 2014. godine, kada je Kremlj anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim.

    Rusija je okupila oko 100.000 vojnika na svojoj strani granice. Joe Biden je upozorio Putina na “sankcije kakve nikada nije vidio” ako njegove trupe napadnu Ukrajinu. Čelnici Evropske unije pozvali su u četvrtak Moskvu da zaustavi svoje vojno jačanje i vrati se pregovorima koje vode Francuska i Njemačka.

  • Njemci upozoreni; Stiže, to nikada ranije nismo vidjeli u ovakvom obliku

    Njemci upozoreni; Stiže, to nikada ranije nismo vidjeli u ovakvom obliku

    Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da očekuje da će varijanta koronavirusa nazvana omirkon dovesti do “masovnog petog talasa” pandemije.

    Lauterbah, bivši profesor epidemiologije, rekao je tokom posete regionu Donja Saksonija da Nemačka mora da se pripremi za izazov “koji nikada ranije nismo videli u ovakvom obliku”, prenosi Blic pisanje Rojtersa.

    Nemačka će u drugom kvartalu iduće godine dobiti 80 miliona dodatnih doza vakcine Bionteka i Fajzera, saopštio je Lauterbah.

    Lauterbah je, na prvoj zajedničkoj konferenciji za štampu sa šefom Instituta Robert Koh Lotarom Vilerom, ukazao da se radi o opciji za dodatne vakcine iz ugovora EU sa kompanijama Biontek i Fajzer.

    On je rekao da se nada da će jedan deo tih doza već u prvom kvartalu iduće godine biti isporučen.

  • Strik kritikovala Varhelyija: Nečuveno je da EU daje novac RS-u, to se mora spriječiti

    Zastupnica u Evropskom parlamentu u ime grupe Zelenih Tineke Strik osvrnula se na moguću finansijsku injekciju Evropske unije vlastima u RS-u te je poručila kako bi takav potez bio nečuven te bi diskreditovao Evropsku komisiju.

    Tekst koji je objavljen na portalu Klix.ba, a tiče se informacija o tome da Republika Srpska očekuje odobravanje grantova i kredita od Evropske unije u ukupnom iznosu od 642,8 miliona eura, što je 1,257 milijardi KM, izazvao je reakcije i europarlamentarke koja je naglasila kako bi ovakva odluka bila potpuno pogrešna.
    “Navodno, Evropska komisija priprema subvencije i kredite RS-u vrijedne više od 600 miliona eura. Sedmicu nakon usvajanja Dodikovih secesionističkih odluka u NSRS-u, to bi bilo apsolutno nečuveno”, napisala je Strik.

    Strik je također govorila i o odnosu mađarskog premijera Viktora Orbana i člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika te je napisala kako je Orban obećao znatnu pomoć Dodiku.


    “Mađarski premijer Viktor Orban prije mjesec je obećao Dodiku da će mu pomoći s milijardu eura. Sada postaje jasno da će se to finansirati iz budžeta EU. Ovo pokazuje kako Varhelyi nije istinski Evropski komesar”, smatra Strik.
    U zaključku je europarlamentarka Tineke Strik pozvala predsjednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen da reaguje te da obustavi isplatu sredstava.

    “Pozivam predsjednicu Evropske komisije Ursulu von der Leyen da intervenira i blokira raspodjelu sredstava. Ukoliko Komisija u ovoj fazi dodijeli novac RS-u, ona će izgubiti sav kredibilitet koji se tiče promocije vladavine prava i demokratije na Zapadnom Balkanu”, rekla je Strik.

  • Austrija ukida lokdaun i za nevakcinsane tokom praznika

    Austrija ukida lokdaun i za nevakcinsane tokom praznika

    Austrijska vlada odlučila je da tokom božićnih i novogodišnjih praznika ukine lokdaun za nevakcinisane građane.

    U prazničnom periodu biće dozvoljena okupljanja do maksimalno deset osoba bez “2G” sertifikata, saopštio je ministar zdravlja Volfgang Mikštajn.

    Za okupljanja sa maksimalno 25 osoba ponovo važi “2G” pravilo, to jest mogu učestvovati samo vakcinisani ili izliječeni, rekao je on na konferenciji za štampu.

    Za Novu godinu ukinuće se kovid ograničenje radnog vremena u gastronomiji.

    Mikštajn je rekao da se opštim lokdaunom dobio prostor koji omogućava otvaranje i za nevakcinisane.

    Zbog toga, kaže, biće određenog otključavanja za praznike.

    Međutim, Mikštajn upozorava da se treba biti obazriv zbog omikron soja koji se širi.

    “Božić treba da pokaže koliko nam je važan kontakt sa najbližima. Tokom Božića treba da prikupimo snagu i pripremimo se za naredne nedjelje”, poručio je on rekavši da tih dana neće biti ograničenja slobode kretanja.

    Mikštajn je najavio oštrija pravila za ulazak u zemlju, posebno iz Velike Britanije, i rekao da se radi na odgovarajućoj uredbi.

  • Opšti haos u SAD: Zatvaraju škole zbog pretnji koje se šire TikTokom

    Opšti haos u SAD: Zatvaraju škole zbog pretnji koje se šire TikTokom

    Američke bezbednosne službe apelovale su na đake da ostanu kod kuće pošto su se pojavile pretnje na društvenoj mreži TikTok.

    Naime, bilo je najava da će danas doći po pucnjava širom škola u SAD, prenosi Sputnjik.

    Takođe, bilo je pretnji da će doći i do bombaškog napada.

  • Izdato naređenje – u mobilnom telefonu su dokazi?

    Samo dve nedelje nakon što je Alek Boldvin dao intervju u kom je tvrdio da nije odgovoran za ubistvo Haline Hačins, izdato je naređenje da se prati celokupna elektronska komunikacija glumca.

    Kako se navodi, sud u državi Novi Meksiko, u kojoj je sniman film “Rust” naredio je da se dobije pristup glumčevom telefonu, odnosno privatnim porukama sa neimenovanom osobom.

    Američki mediji pretpostavljaju da će se na ovaj način dobiti uvid u dešavanja tog dana kada je Boldvin slučajno usmrtio koleginicu.

    “Možda postoje određeni dokazi na mobilnom telefonu. Pojedinci su ih koristili tokom i/ili nakon zločina. Postoji nekoliko e-mailova i poruka poslatih i primljenih u vezi s filmskom produkcijom “Rusta” tokom policijskih intervjua”, navodi se u dokumentu, a prenosi BBC.

    Podsetimo, ubistvo se desilo 22. oktobra kada je Alek slučajno opalio iz pištolja u kom su se nalazili pravi meci. Tom prilikom je pogodio još jednog radnika na filmu, ali srećom on je preživeo.

    Boldvin je u intervjuu koji je dao nakon tragičnog događaja tvrdio da ipak nije povukao obarač, što je dodatno zbunilo javnost.

    Optužica protiv njega za sada nije podignuta.