Kategorija: Svijet

Donald Tramp, novoizabrani američki predsjednikn izjavio je da očekuje da će se sastati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom kako bi se riješio sukob u Ukrajini.

“Putin je rekao da želi da se sastane sa mnom što je prije moguće. Tako da to očekujemo. Moramo da okončamo ovaj rat”, rekao je Tramp, govoreći na konferenciji u američkoj državi Arizoni.

Tramp je sukob u Ukrajini nazvao “strašnim” i ponovio da do tog sukoba ne bi došlo da je on bio predsjednik SAD umjesto Džozefa Bajdena, prenosi Tanjug.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin danas je Ukrajini obećao još više uništenja nakon napada dronom u subotu na zgrade u Kazanju, za koji Moskva krivi Kijev.

“Svako ko pokuša da uništi bila šta u našoj zemlji, koliko god malo bilo, suočiće se s mnogo više uništenja u svojoj zemlji i zažaliće zbog onoga što je pokušao da učini našoj zemlji”, rekao je tokom službene ceremonije.

Prema lokalnim vlastima, pogođene su stambene zgrade u Kazanju, ali nije bilo žrtava.

Ukrajina nije komentarisala ovaj napad, kao ni ruske optužbe.

Kijev redovno izvodi napade u Rusiji, često gađajući naftna ili industrijska postrojenja, kao odgovor na ruske vazdušne napade i napad koji je Kremlj pokrenuo protiv Ukrajine prije skoro tri godine, prenosi Telegraf.

Ukrajina je rijetko optužena za napade na stambene objekte toliko udaljene od granica.

Podsjetimo, Putin je protekih sedmica u više navrata prijetio da će pogoditi centar Kijeva novom i moćnom raketom “Orešnik” koja je prvi put iskorišćenja u novembru.

EU će 24. februara 2025. godine, na treću godišnjicu početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, usvojiti novi paket sankcija Rusiji, objavio je njemački list “Velt am zontag”, pozivajući se na anonimne diplomatske izvore u Briselu.

Ranije ove sedmice, predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da države EU rade na 16. paketu sankcija Rusiji.

List navodi da novi paket sankcija ima za cilj da Rusiji pošalje “jasan signal” i biće usmjeren na određene ekonomske sektore, koji ili nisu bili na meti ili još uvijek nisu u potpunosti pokriveni.

“Nove sankcije će takođe ciljati na preduzeća i pojedince”, piše list.

Evropska služba za spoljne poslove /EEAS/ i Evropska komisija takođe planiraju da zabrane ulazak osoba kao i blokadu sredstava licima koja su navodno uključena u ruske obavještajne operacije, uključujući i Njemačku.

Ministri spoljnih poslova EU su 16. decembra zvanično odobrili 15. paket sankcija Rusiji, dodajući 54 pojedinca i 30 organizacija na listu, pernosi Srna.

Vojska Sjedinjenih Američkih Država je saopštila da su dva pilota američke mornarice oborena danas iznad Crvenog mora u očigledno “prijateljskoj vatri”, što je najozbiljniji incident koji se dogodio američkim trupama poslije više od godinu dana nakon što su počele da gađaju jemenske Hute.

– Navođena raketna krstarica “USS Getisburg”, koja je dio udarne grupe nosača USS “Hari S. Truman”, greškom je pucala na F/A-18 i pogodila ga – navodi se u saopštenju Centralne komande, prenio je Rojters.

Oba pilota su izvučena živa nakon katapultiranja iz pogođenog aviona, a jedan je bio lakše povrijeđen. Za sada nema objašnjenja o tome kako je “USS Getisburg” mogao da pogriješi i da cilja F/A-18 kao neprijateljski avion ili projektil.

U vreme obaranja aviona mornarice, američka vojska je izvodila vazdušne napade na Hute, a oboreni vojni avion F/A-18 “Super hornet” sa dva sjedišta je u tom trenutku poletio sa palube nosača aviona USS “Hari S. Truman”, saopštila je Centralna komanda vojske SAD.

Centralna komanda je 15. decembra priznala da je taj nosač aviona ušao u region Bliskog istoka, ali nije precizirala da se on nalazi u Crvenom moru. Komanda je saopštila da su ratni brodovi i avioni ranije oborili više dronova Huta i jednu protivbrodsku krstareću raketu koju su lansirali pobunjenici.

U subotu uveče, kao i u nedjelju rano ujutru, američki ratni avioni izveli su vazdušne napade koji su pogodili Sanu, glavni grad Јemena koji Huti drže pod kontrolom od 2014. godine.

Centralna komanda je opisala udare kao ciljanje “objekta za skladištenje projektila” i “objekta za komandu i kontrolu”, bez navođenja više detalja.

U saopštenju se navodi da su napadi imali za cilj da “poremete i degradiraju operacije Huta, kao što su napadi na ratne i trgovačke brodove američke mornarice u južnom Crvenom moru, Bab el Mandebu i Adenskom zalivu”, prenio je Rojters.

Američka vojska je, takođe, saopštila da je pogodila bespilotne letjelice Huta i protivbrodsku krstareću raketu iznad Crvenog mora.

Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.

U današnjim napadima ruska vojska, između ostalih meta, pogodila je CIA stanicu u Kijevu, naveo je za TASS analitičar i programski direktor Ruske akademije nauka Aleksandar Stepanov.

“Dostupni izveštaji ukazuju na to da, osim energetskih objekata, pogođene su i baze NATO-ovih obaveštajnih službi, uključujući specijalnu grupu “Alfa” Službe bezbednosti Ukrajine i štab CIA u ‘Holidej In-u'”, rekao je za TASS Stepanov.

Prema njegovim rečima, osvetnički udari nisu jednokratna iznenadna mera, već sistemski napori da se postepeno unište vojni potencijali i kontrolni centri internacionalnog terorističkog krila, takođe poznatog kao kijevski režim.

Napadi su izvedeni visokopreciznim oružjem dugog dometa kao odgovor na raketni udar Oružanih snaga Ukrajine na industrijski kompleks “Kombinat Kamenski” u Rostovskoj oblasti. Rusija je time demonstrirala odlučnost da uzvrati na sve napade koji ugrožavaju njenu teritoriju i civile.

Podsećamo, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je ruska avijacija i artiljerija oštetila energetske objekte koji podržavaju rad ukrajinskih preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, infrastrukturu vojnih aerodroma i oborili 89 dronova.

S druge strane, Ukrajina je od jutros napala Kazanj u Rusiji. U tokom protekle noći izvedeni napadi bespilotnim letelicama, usled čega su izbili požari u stambenim objektima u okruzima Sovetski, Kirovski i Privolžski, objavila je kanclarija gradonačelnika na Telegramu.

Aerodrom u Kazanju privremeno je obustavio polaske i dolaske aviona, saopštila je ruska nadzorna vazduhoplovna služba Rosaviatsia na Telegramu, nakon ukrajinskog napada dronovima na taj grad, prenosi Rojters.

Ruske državne novinske agencije izvestile su da je napad izveden na stambeni kompleks u Kazanju, gradu oko 800 kilometara udaljenom od Moskve.

Agencija TASS javlja da je zabeleženo osam udara dronom, uključujući šest na stambene strukture. Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama, navode ruske agencije pozivajući se na lokalne vlasti.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je mađarsko predsedavanje EU bilo uspešno, istakavši da je fokus između ostalog bio na rusko-ukrajinskom ratu gde Mađarska nije imala “prostora za manevrisanje zbog ozbiljnih i dubokih nesuglasica u okviru EU”.

On je na svojoj međunarodnoj godišnjoj konferenciji za medije rekao da je, uprkos tome, ozbiljnost situacije uslovila da Mađarska pokrene mirovnu misiju i založi se za mir, prenosi MTI.

“Mi smo ovo pitanje odvojili od predsedavanja EU, gde se raspravljalo o tome, ali danas niko neće osporiti to da Mađarska ima pravo – a verujemo da ima i dužnost – da pokrene mirovnu misiju”, rekao je Orban.

Kako je naveo, kao predsedavajuća EU, Mađarska je primenjivala pristup zasnovan na politici, a ne na birokratiji, naglasivši da se pritom, takođe, fokusirala na Šengen zonu i konkurentnost.

On je pres konferenciju započeo izrazima saučešća Nemačkoj i porodicama žrtava jučerašnjeg napada na Božićni vašar u Magdeburgu.

Prema njegovim rečima, iako će biti potrebno nekoliko dana da se izvuku “političke posledice” iz tog napada, “ovaj fenomen” se događa otkako je počela evropska migraciona kriza.

Lekcija za Mađarsku je, zaključio je Orban, da mora i dalje da se opire mogućnosti da se pretvori “u svet u kome se može dogoditi tako nešto”.

Orban je dodao da Mađarska smatra da sankcije protiv Ruske Federacije treba preispitati što je pre moguće i u najvećoj mogućoj meri.

Takođe, Mađarska se nada da će, sa završetkom konflikta u Ukrajini, biti ukinute sankcije protiv Rusije koje razaraju evropsku ekonomiju, izjavio je Orban.

“Poziciju Mađarske o pregledu antiruskih sankcija u EU deli “nekoliko zemalja” – ostale nisu spremne”, dodao je on.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je danas ranije rekao da šanse za postizanje mirovnog sporazuma o Ukrajini biće veće nego ikada kada na vlast dođe izabrani predsednik SAD Donald Tramp.

On je dodao da mađarski predlog o održavanju pregovora o Ukrajini u Mađarskoj ostaje na snazi.

Pitanje slanja trupa mirovne misije u Ukrajinu treba pokrenuti tek nakon što se uspostavi prekid vatre, bez toga je nemoguće formirati stav o ovoj temi, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova.

“Mislim da je sve stvar budućnosti, tako da je doslednost veoma važna. Prvo moramo da postignemo prekid vatre, zatim da počnemo mirovne pregovore i da dođemo do mirovnog sporazuma i sve što je zapisano u takvom mirovnom sporazumu mora da se primeni u skladu sa tim. Onda tek odlučivati da li slati mirovnjake ili ne, sada je potpuno nemoguće formirati ozbiljno mišljenje o ovom pitanju”, rekao je on.

Novoizabrani predsjednik SAD Donald Tramp optužio je Panamu da naplaćuje previsoke cijene za korišćenje Panamskog kanala i rekao da će, ako država ne bude upravljala kanalom na prihvatljiv način, Amerika tražiti da preuzme taj prolaz.

U objavi na platformi “Socijalna istina” Tramp je upozorio da neće dozvoliti da kanal padne u “pogrešne ruke”, te da kanalom ne bi trebalo da upravlja Kina.