VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izraelska vojska pokrenula napade u Pojasu Gaze

    Izraelska vojska pokrenula napade u Pojasu Gaze

    Izraelska vojska saopštila je danas da je pokrenula napade na ciljeve u Pojasu Gaze, dan nakon što su Palestinci ispalili dvije rakete ka Sredozemnom moru.

    Kako prenosi AP, na video-snimku mogu se vidjeti tri velike eksplozije i borbeni avioni koji lete iznad njih u južnom Pojasu Gaze. Prema prvim izveštajima, kako se navodi, nema potvrde o mogućim žrtvama.

    Izraelska vojska je u saopćenju navela da su napadi bili usmjereni na fabriku za proizvodnju raketa. Također je okrivila vojnu islamsku grupu za svako nasilje koje potiče sa teritorije koju kontroliše, prenosi Tanjug.

    Ovi zračni napadi dolaze kao odmazda za dvije rakete koje su ispaljene iz Pojasa Gaze u subotu ka Sredozemnom moru.

  • Najgori rezultat

    Najgori rezultat

    Turska lira je završila 2021. s gubitkom vrednosti od 44 posto u odnosu na američki dolar, a samo u poslednjoj nedelji prošle godine pala je za 19 procenata.

    To je najgori rezultat koji je turska valuta zabeležila otkako je predsednik Redžep Tajip Erdogan došao na vlast pre skoro 20 godina, piše Rojters.

    Lira se tokom poslednje dve sedmice 2021. godine blago oporavila, ojačavši sa nivoa od 18,4 lira za dolar na 10,25, da bi u petak, 31. decembra, završila godinu na 13,19 lira za dolar.Prema podacima Refinitiva, turska lira je među valutama ekonomija u usponu najviše stradala. Njen pad se ubrzao u poslednjih par meseci zbog, kako kažu analitičari, Erdoganovog “novog ekonomskog programa” koji je fokusiran na izvoz, kredite i niske kamatne stope.

    U nastojanju da ublaži pad lire, Erdogan je u decembru predstavio plan za zaštitu depozita položenih u domaćoj valuti od gubitka vrednosti u odnosu na čvrste valute, nakon čega je lira zabeležila nagli, ali kratak rast od 50 odsto podržana intervencijama centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu.

    U želji da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine, Turci masovno menjaju lire u devize.

    Rojters navodi da su, prema zvaničnim podacima, sredstva u čvrstim valutama u toj zemlji samo prošle nedelje skočila na rekordnih 238,97 milijardi dolara.

    Erdogan je u petak pozvao građane da se drže lire kada je reč o štednji, tvrdeći da je nestabilnost deviznog tržišta pod kontrolom.

    “Ukoliko sopstveni novac ne postavimo kao referencu, osuđeni smo na potonuće. Turska lira, naš novac, to je ono s čime ćemo ići napred. Ne sa ovom ili onom stranom valutom”, rekao je on.

    Dodao je da će njegova vlada nastaviti da vodi politiku niskih kamata, koju vidi kao sredstvo za snižavanje cena, ali koja je naišla na osporavanje ekonomista kako u Turskoj tako i širom sveta, navodi britanska agencija.

  • U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    Rast infekcija koji je uzrokovan omikron sojem koronavirusa mogao bi da dovede Izrael do postizanja kolektivnog imuniteta, rekao je danas najviši zdravstveni zvaničnik te zemlje Nahman Aš.

    Kako prenosi Rojters, veoma zarazni omikron soj prouzrokovao je porast broja slučajeva koronavirusa širom sveta, ali broj smrtnih ishoda nije porastao, što daje nadu da je novi soj manje smrtonosan.
    Do kraja decembra, Izrael je uspeo da u izvesnoj meri spreči širenje omikrona, ali sa stopama infekcije koje sada rastu, očekuje se da će broj slučajeva na dnevnom nivou dostići rekordne vrednosti u naredne tri nedelje.
    To bi moglo da rezultira postizanjem kolektivnog imuniteta, rekao je zvaničnik ministarstva zdravlja Aš.
    “Brojke će morati da budu veoma visoke da bi se dostigao imunitet stada.To je moguće, ali mi to ne želimo da dostignemo zaražavanjem, već da se desi kao rezultat vakcinacije”, rekao je on.
    Prema podacima izraelskog ministarstva zdravlja, oko 60 odsto od 9,4 miliona stanovništva je upotpunosti vakcinisano i to skoro svi vakcinom Fajzer/Biontek.
    Od početka pandemije u Izraelu je registrovano oko 1,3 miliona slučajeva koronavirusa, a tokom proteklih deset dana, dnevni broj slučajeva se više nego učetvorostručio, navodi britanska agencija.

  • Tajvan i Kina razmijenili upozorenja: “Katastrofe velikih razmjera”

    Tajvan i Kina razmijenili upozorenja: “Katastrofe velikih razmjera”

    Tajvanska predsjednica Tsai Ing-ven poručila je danas Kini da vojni konflikt nije odgovor, ali je Peking uzvratio oštrim upozorenjem da ako Tajvan bude prešao bilo kakvu crvenu liniju to će dovesti do “katastrofe velikih razmjera”.

    Kina polaže teritorijalne pretenzije na Tajvan i pojačala je vojni i diplomatski pritisak u protekle dvije godine, prenosi Rojters.

    “Moramo podsjetiti vlasti u Pekingu da ne procjenjuju pogrešno situaciju i da spriječe ekspanziju vojnog avanturizma”, rekla je danas Tsai u svom govoru povodom Nove godine.

    Tajvan navodi da je nezavisna zemlja i u više navrata je ponovio da će braniti svoju slobodu i demokratiju, navodi Rojters.

    Kineski predsjednik Si Ðinping u petak je poručio da je ujedinjenje s Tajvanom aspiracija koju dijele narodi sa obje strane Tajvanskog moreuza.

    “Spremni smo da težimo perspektivi mirnog ujedinjenja”, poručio je portparol Kancelarije za pitanje Tajvana u Pekingu Džu Fenglian.

    “Ako bi, međutim, separatističke snage koje teže nezavisnosti Tajvana nastavile da provociraju, ili prešle bilo koju crvenu liniju, mi bismo morali da preduzmemo odlučne mjere”.

    Težnja za nezavisnošću gurnula bi Tajvan u “duboki ambis” i dovela do “katastrofe velikih razmjera”, dodao je Džu.

  • Kim Jong-un: Sjeverna Koreja se suočava s velikom borbom na život i smrt

    Kim Jong-un: Sjeverna Koreja se suočava s velikom borbom na život i smrt

    Lider Sjeverne Koreje Kim Jong-un rekao je da će oštećena ekonomija biti nacionalni prioritet ove godine, jer se zemlja suočava s “velikom borbom na život i smrt”.

    On je govorio na kraju ključnog sastanka vladajuće stranke, koji se poklapa s njegovih 10 godina na vlasti, javlja BBC.

    Samonametnuta blokada dovela je do toga da se Sjeverna Koreja bori s nestašicom hrane.

    U njegovom govoru nije bilo direktnog spominjanja SAD-a ili Južne Koreje.

    Kim je rekao da je glavni zadatak povećanje razvoja i poboljšanje životnog standarda ljudi.

    On je priznao “tešku situaciju” u 2021. i postavio “važan zadatak za postizanje radikalnog napretka u rješavanju problema hrane, odjeće i stanovanja za ljude”, izvijestila je zvanična korejska centralna novinska agencija (KCNA).

    Rekao je da je borba protiv pandemije jedan od glavnih ciljeva za narednu godinu.

    “Hitni rad na prevenciji epidemije treba da bude glavni prioritet u radu države”, kazao je on, a prenosi KCNA.

  • Lokid razvija novu varijantu F-35 za jednog saveznika SAD, nagađa se ko je kupac

    Lokid razvija novu varijantu F-35 za jednog saveznika SAD, nagađa se ko je kupac

    SAD su dodelile ugovor vredan 49 miliona dolara Lokid Martinu za razvoj i proizvodnju nove varijante stelt lovca F-35 za neimenovanog saveznika.

    Prema američkom Ministarstvu odbrane, kompanija će obaviti inženjerski deo posla u roku od pet godina i završiti razvoj nove varijante aviona, prenosi “Difens post”.

    Iako ime dotičnog saveznika SAD nije otkriveno javnosti, “Difens vorld“ je objavio da svi kupci dobijaju standardne varijante F-35 osim Izraela.

    Finska je takođe ovog meseca objavila da je izabrala F-35A za svoj novi lovački avion, a planira da kupi 64 letelice.

    Holandija je takođe najavila ovog meseca da je moguće da će nabavljati taj tip aviona.

    Kako piše Difens post, projekat razvoja nove varijante za neimenovanog naručioca bi trebalo da bude završen do 2026. godine.

  • Iran u svemir lansirao raketu s tri istraživačka uređaja

    Zvaničnici ministarstva odbrane Irana saopćili su kako je ova država danas lansirala u svemir raketu s nosačem koji su sebi sadrži tri istraživačka uređaja.

    U izvještaju državne televizije Irana saopćeno je kako je riječ o nosaču satelita “Simorgh” i tri istraživačka uređaja koja su poslana na visinu od 470 kilometara.

    Iranska novinska agencija IRNA prenijela je izjavu glasnogovornika ministarstva odbrane Irana Ahmada Hosseinija koji je rekao kako je polijetanje prošlo bez ikakvih problema te da su željeni ciljevi ostvareni.

    “U ovoj svemirskoj istraživačkoj misiji, po prvi put su istovremeno lansirana tri istraživačka uređaja”, rekao je glasnogovornik.
    Iako Iran u posljednjem periodu ulaže značajna sredstva u razvoj svemirskog programa, država je u ovom segmentu pretrpjela niz zastoja.

    Tokom protekle decenije, Iran je u svemir poslao nekoliko satelita, a 2013. godine u okviru razvoja svemirskog programa iranski zvaničnici su u svemir “poslali” majmuna.

    Posljednja “svemirska” aktivnost Irana dolazi nekoliko dana nakon što su mediji u ovoj državi objavili informacije koje govore o tome da iranski svemirski program ima četiri satelita spremna za lansiranje, a jedan od njih je satelit za snimanje u niskoj orbiti Zafar 2 koji se trenutno nalazi u “završnim pripremama”.

  • Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina

    Telefonski razgovor američkog i ruskog predsednika bio je “konstruktivan” – tako se uvek kaže za takve razgovore.

    Zapravo su razmenjena upozorenja oko situacije u Ukrajini, ali je isplivalo i nešto malo optimizma.

    U četvrtak su američki predsednik Džozef Bajden i ruski kolega Vladimir Putin telefonirali već drugi put ovog meseca. Pedesetominutni razgovor bio je posvećen gomilanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom zbog čega na Zapadu vlada zabrinutost. Ruska strana pak traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

    “Važno je što je američka strana bila voljna da razume logiku i suštinu ruske zabrinutosti koju smo potcrtali u dva dokumenta poslata u Vašington i centralu NATO”, rekao je ruski portparol Jurij Ušakov o telefonskom razgovoru.

    On ga je nazvao “prilično konstruktivnim”.

    Ali, prema rečima Ušakova, predsednik Putin je preneo Bajdenu da bi uvođenje novih sankcija protiv Rusije moglo da vodi potpunom prekidu diplomatskih veza Moskve i Vašingtona.

    Prema Beloj kući, Bajden je preneo Putinu da će Sjedinjene Države i saveznici “odlučno” odgovoriti u slučaju invazije na Ukrajinu. “Predsednik Bajden je zatražio od Rusije da smiri napetosti sa Ukrajinom”, prenosi se u izjavi portparolke Džen Psaki.
    Dijalog i pretnje

    “Nastavlja se dvostruka strategija SAD koja istovremeno počiva na diplomatiji i zastrašivanju”, analizira Ralf Borhard, iskusni dopisnik nemačkog javnog servisa iz Vašingtona. “Sa jedne strane, direktni razgovori sa Putinom kako bi se on držao u diplomatskom dijalogu, sa druge strane pretnje tvrdim ekonomskim sankcijama i vojnom podrškom Ukrajini.”

    Podseća se da SAD i evropske zemlje prete Rusiji isključenjem iz međunarodnog platnog prometa Swift, što bi posebno pogodilo ruski izvoz energenata.

    Vašinton i Kijev optužuju Rusiju zbog slanja skoro sto hiljada vojnika i opreme nadomak granice sa Ukrajinom, što je možda znak da se sprema vojni upad u tu zemlju. Moskva pak kaže da takvi planovi ne postoje, a da u okviru svojih granica mogu da razmeštaju vojsku kuda im volja.

    Od 2014. proruski separatisti vode borbe u Donbasu, regionu na zapadu Ukrajine koji praktično kontrolišu. Iste godine Rusija je anektirala poluostrvo Krim.


    Vašington neće skroz izaći u susret Moskvi

    Kremlj od Zapada, posebno od SAD, traži bezbednosne garancije i obećanje da se NATO neće širiti dalje na istok.

    U petak je šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da će Moskva “preduzeti sve neophodne mere da obezbedi strateški balans i ukloni neprihvatljive pretnje” ukoliko Vašington na prethodne zahteve ne odgovori konstruktivno.

    “Nejasno je da li Bajden, premda o tome javno ćuti, ima u šaci neku vrstu šargarepe za Putina u slučaju da ruska strana zbilja krene putem smirivanja tenzija u ukrajinskoj krizi”, analizira dalje novinar nemačkog javnog servisa Borhard.

    Prema rečima ovog novinara, “jasno je da Bajdenova administracija nije spremna da jedan kroz jedan sprovede bezbednosne garancije” koje traži ruska strana. Dakle, da zanavek isključi mogućnost da Ukrajina pristupi NATO i da znatno smanji vojno prisustvo i količinu modernog naoružanja u istočnoevropskim zemljama koje su deo NATO.

    Ova diplomatska razmena dolazi uoči direktnih pregovora zakazanih za deseti januar u Ženevi. Tamo će se sastati zamenici šefova diplomatija Vendi Šerman i Sergej Rjabkov.

  • Ukrajina zabranila: “Neće imati pristup”

    Ukrajina zabranila: “Neće imati pristup”

    U Ukrajini je stupio na snagu zakon koji zabranjuje ruskim brodovima pristup ukrajinskim lukama, prenose ruski mediji.

    Kako se navodi, reč je o zakonu koji je ukrajinska Rada usvojila 3. decembra 2020. godine i odnosi se na sve brodove koji plove pod ruskom zastavom.

    “Brodovi koji plove pod zastavom države-agresora više neće moći da prevoze ni putnike ni robu jer neće imati pristup ni morskim ni rečnim lukama”, navodi se na portalu ukrajinskog parlamenta.

    To znači da se pored Crnog i Azovskog mora ova zabrana odnosi i na reke kao što su Dnjestar, Dnjepar, Dunav i druge.

    Pored toga, novi zakon zabranjuje i svim ruskim državljanima da registruju svoja plovila na teritoriji Ukrajine.

    Ruski mediji, međutim, podsećaju da je Kremlj u više navrata naglašavao da ni na koji način nije umešan u situaciju po pitanju građanskog rata na jugoistoku Ukrajine te da je zainteresovan da sa Kijevom reši sva pitanja kada je reč o političkoj i ekonomskoj krizi.

  • “Zaratile” Bugarska i Rusija: “Provokacija”

    “Zaratile” Bugarska i Rusija: “Provokacija”

    Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske ocenilo je da je ruski dokumentarac “Jedna vera, jedan jezik” rediteljke Elene Mironenko – provokacija.

    Kao razlog za reakciju navedeno je to što se u ruskom dokumentarcu kaže da Sveti Ćirilo i Metodije i njihovi učenici nemaju veze sa Bugarskom, prenela je agencija MIA.

    Bugarsko ministarstvo smatra da film nije naučno utemeljen i da je podrazumevani istorijski period u njemu prikazan pogrešno.

    Zbog, kako se navodi, pogrešnog predstavljanja ili namernog izostavljanja fundamentalnih činjenica u filmu, bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova podseća da su u okviru Zajedničke multidisciplinarne stručne komisije za istorijska i obrazovna pitanja, Bugarska i Makedonija postigle dogovor o istorijskim ličnostima i događajima zajedničke istorije dveju država.

    Prema tom dogovoru Sveti Ćirilo i Metodije, Sveti Kliment, Sveti Naum i drugi odobreni su od vlada obeju zemalja.

    Ministarstvo spoljnih Bugarske je ovim povodom izrazilo nadu da ovakve provokacije ne uključuju direktne ili indirektne treće strane, da one nemaju za cilj da stvore podele i da u budućnosti, kako kažu, neće biti svedoci ovakvih slučajeva.