Kategorija: Svijet

Sjedinjene Američke Države odbile su zahtev Irana za promenu mesta i formata pregovora, što bi moglo da ugrozi diplomatsko rešenje i podstakne američkog predsednika Donalda Trampa na vojnu opciju.

Tu su informaciju danas potvrdila dva američka zvaničnika, prenosi Axios.

Prema prvobitnom dogovoru, predstavnici SAD i Irana su trebali da se sastanu u petak u Istanbulu, uz učešće drugih zemalja Bliskog istoka u ulozi posmatrača. Međutim, iranska strana u utorak je zatražila da se pregovori premeste u Oman i održe isključivo bilateralno.

Time su želeli da osiguraju da se razgovori fokusiraju samo na nuklearna pitanja, a ne i na druge teme poput raketnog programa, što je prioritet za SAD i zemlje u regionu.

Američki zvaničnici razmotrili su iranski zahtev, ali su danas odlučili da ga odbiju.

“Rekli smo im – ili ovako ili nikako. Odgovorili su: ‘Dobro, onda nikako'”, izjavio je visoki američki zvaničnik.

Isti zvaničnik dodao je da su Sjedinjene Države spremne da se sastanu sa iranskim predstavnicima ove ili sledeće nedelje, ali samo ako se vrate na prvobitno dogovoreni format.

“Želimo brzo da postignemo pravi dogovor, inače će se razmotriti i druge opcije”, upozorio je, aludirajući na ponovljene Trampove pretnje vojnom akcijom.

U međuvremenu, izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof i Trampov zet i savetnik Džared Kušner u četvrtak bi trebalo da otputuju u Katar na razgovore o Iranu sa tamošnjim premijerom. Prema trenutnom planu, nakon toga se vraćaju u Majami, umesto da nastave put ka sastanku sa iranskim predstavnicima.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas (4. februara) da je imao “odličan” telefonski razgovor sa kineskim predsjednikom Si Đinpingom, i naveo da se raduje putovanju u Kinu planiranom za april.

“Bio je to dug i temeljan poziv, tokom kojeg su razmatrane mnoge važne teme, uključujući trgovinu, vojsku, putovanje u Kinu u aprilu (kojem se veoma radujem)”, kazao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je rekao da je sa kineskim predsjednikom razgovarao i o Tajvanu, ratu između Rusije i Ukrajine, trenutnoj situaciji sa Iranom.

Kako je naveo, bilo je riječi i o tome da Kina kupuje naftu i gas od Sjedinjenih Država, kao i o razmatranju Kine o kupovini dodatnih poljoprivrednih proizvoda iz SAD, “uključujući povećanje količine soje na 20 miliona tona za tekuću sezonu”.

Tramp je dodao da se Kina obavezala na kupovinu 25 miliona tona “za sljedeću sezonu”.

Naveo je i da je sa Sijem razgovarao o “isporukama avionskih motora i brojnih drugih temama”, za koje je rekao da su “sve veoma pozitivne”.

“Odnos sa Kinom, i moj lični odnos sa predsjednikom Sijem, je izuzetno dobar, i obojica smo svjesni koliko je važno da tako i ostane. Vjerujem da će biti postignuto mnogo pozitivnih rezultata tokom naredne tri godine mog predsjedništva, koji se tiču predsjednika Sija i Narodne Republike Kine”, zaključio je Tramp.

U Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, završen je današnji krug mirovnih pregovora na kojima učestvuju delegacije Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, saopštila je portparolka šefa ukrajinske delegacije Dijana Davitjan.

“Za danas su pregovori završeni”, rekla je Davitjan novinarima, preneo je Ukrinform.

Ona je dodala da će uskoro biti objavljene zvanične informacije o toku razgovora, koje će saopštiti šef ukrajinske delegacije i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov.

Očekuje se da se pregovori nastave u četvrtak, 5. februara. Kako je ranije preneo Ukrinform, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odobrio je okvir razgovora i konkretne zadatke za ukrajinski pregovarački tim uoči novog kruga trilateralnih sastanaka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Prethodni trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije u Abu Dabiju održan je 23. i 24. januara, a na njemu se razgovaralo o parametrima okončanja rata, kao i o listi pitanja za naredne susrete, piše Tanjug.

Rusija je arktička država, za razliku od većine zemalja Evropske unije i otvorena je za saradnju na Arktiku, izjavio je portparol predsjednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov.

“To je naš region. Mi smo arktička država, za razliku od ogromne većine zemalja Evropske unije. Otvoreni smo za saradnju i zajedničko djelovanje”, rekao je Peskov novinarima.

Ukoliko politika Evropske unije bude usmjerena na saradnju na Arktiku, Rusija će to pozdraviti.

“Ako predstavnici Evropske unije imaju u vidu novu politiku usmjerenu na međunarodnu saradnju, to se može pozdraviti. Ukoliko se, pak, misli na konfrontaciju, što je trenutno veoma moderno u Briselu, onda to, naravno, teško da možemo pozdraviti i teško da će imati bilo kakav pozitivan efekat”, rekao je Peskov.

Prema njegovim riječima, Rusija ima velike interese na Arktiku i braniće ih, uz upotrebu čitavog arsenala međunarodnog prava.

Ranije je Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, na konferenciji u Norveškoj izjavila da je Evropskoj uniji potrebna nova bezbjednosna politika na Arktiku, prenosi “b92”.

Izvršni direktor Tesle i Iksa, Ilon Mask, kritikovao je odluku Španije da zabrani korištenje društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina i da ograniči sadržaj koji promoviše mržnju.

Mask je na X-u napisao da je Sančez „tiranin i izdajnik naroda Španije“, a kasnije je dodao da je „pravi fašistički totalitarac“.

Premijer Španije, Pedro Sančez, prethodno je izjavio da je cilj zaštititi djecu od „digitalnog divljeg zapada“ i naglasio je odgovornost tehnoloških kompanija za štetni sadržaj, prenosi „Gardijan“. Predložene mjere uključuju roditeljsku podršku za postavljanje ograničenja, regulaciju štetnog sadržaja i zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

Slične inicijative razmatraju Grčka, Francuska i Velika Britanija, dok je Australija već zabranila pristup društvenim mrežama djeci mlađoj od 16 godina.

Sančez je istakao da su djeca izložena rizicima digitalnog okruženja i najavio koordinaciju sa drugim evropskim zemljama radi sprovođenja prekogranične regulative. Predlog zakona bio bi sproveden kroz izmjene postojećeg zakona o digitalnoj zaštiti maloletnika.

Prema anketi Ipsosa iz avgusta 2025. godine, 82 odsto Španaca podržava zabranu društvenih mreža za djecu mlađu od 14 godina, što predstavlja porast u odnosu na 73 odsto iz 2024. godine.

Jedan od najbogatijih ljudi na svijetu Bil Gejts prekinuo je ćutanje nakon što su se u najnovijem paketu objavljenih dokumenata pojavile optužbe u vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom i pedofilom Džefrijem Epstajnom.

„Uvijek je fokus bio na tome da on poznaje mnogo veoma bogatih ljudi i da je tvrdio kako može da ih nagovori da doniraju novac za globalno zdravlje“, rekao je Gejts u intervjuu za Nine News u srijedu.

Gejts je dao, kako je navedeno, svoj „jedini televizijski intervju u Australiji“ tokom boravka povodom Australijan opena.

„Znate, gledano unazad, to je bio ćorsokak i bio sam glup što sam provodio vrijeme sa njim. Bio sam jedan od mnogih ljudi koji se kaju što su ga ikada poznavali. Navodno je Džefri napisao mejl samom sebi. Taj mejl nikada nije poslat. Taj mejl je netačan. Ne znam šta mu je tada bilo u glavi. Svaki minut koji sam proveo sa njim – zbog toga se kajem i izvinjavam se što sam to učinio“, naveo je Gejts.

Dodao je da je boravio „samo na večerama“, ali da nikada nije išao na ostrvo, te da, kako tvrdi, nikada nije upoznao nijednu ženu.

„Što više informacija izlazi, to će biti jasnije da, iako je to vrijeme bilo greška, ono nije imalo nikakve veze sa takvom vrstom ponašanja“, istakao je.

Najnoviji set dokumenata sadrži optužbe protiv više poznatih ličnosti, uključujući i Gejtsa, koji se sa Epstajnom sastajao u više navrata kako bi razgovarali o proširenju njegovih filantropskih aktivnosti.

Jedan mejl koji je Epstajn poslao samom sebi 2013. godine pokazuje njegovu frustraciju zbog Gejtsove odluke da prekine njihov odnos. U njemu se navodno tvrdi da je Gejts dobio polno prenosivu bolest i da je tražio Epstajnov savjet kako da potajno da antibiotik svojoj tadašnjoj supruzi Melindi.

„Da stvar bude gora, ti me potom moliš da obrišem mejlove u vezi sa tvojom polnom bolešću, tvoj zahtjev da ti obezbijedim antibiotike koje bi krišom dao Melindi, kao i opis tvog penisa“, stoji u tom mejlu, koji sadrži brojne slovne greške.

Melinda, koja se razvela od Bila Gejtsa 2021. godine, ranije je izjavila da oni koji se pominju u dokumentima, uključujući i njenog bivšeg supruga, imaju šta da objasne.

Tokom epizode NPR-ovog podkasta „Wild Card“ rekla je da osjeća duboko saosjećanje prema Epstajnovim žrtvama i da je srećna što je „daleko od sve te prljavštine“.

„Mislim da kao društvo prolazimo kroz svojevrsno suočavanje sa istinom. Nijedna djevojčica, nijedna djevojka nikada ne bi smjela da bude dovedena u situaciju u kojoj su se one našle zbog Epstina i svega što se dešavalo sa raznim ljudima oko njega“, rekla je.

Dodala je da su je ti detalji lično pogodili.

„To je više nego srceparajuće. Sjećam se tih godina kada su te djevojke bile tog uzrasta, sjećam se i kada su moje kćerke bile tih godina. Za mene je to lično veoma teško svaki put kada se ti detalji pojave, jer me podsjećaju na neke veoma bolne trenutke u mom braku“, navela je Melinda.

Nakon što je slovački političar Miroslav Lajčak doveden u vezu sa globalnom aferom “Epstinovi fajlovi”, Univerzitet Crne Gore je saopštio da će razmotiri izmjene pravila kako bi bila uvedena mogućnost oduzimanja počasnih zvanja u izuzetnim okolnostima.

U skladu sa važećim Pravilnikom o dodjeli počasnih titula i drugih priznanja, trenutno ne postoji odredba koja predviđa mogućnost oduzimanja počasne titule nakon što je jednom dodijeljena.

“U tom smislu, Univerzitet Crne Gore će, vodeći računa o očuvanju ugleda institucije i najviših etičkih standarda, pristupiti razmatranju izmjena pravila”, saopšteno iz Univerziteta.

Raniji rektor Univerziteta Crne Gore Danilo Nikolić uručio je 2019. godine počasni doktorat Lajčaku, tada ministru spoljnih poslova Slovačke.

Lajčak je zbog ove afere podnio ostavku na mjesto savjetnika premijera Slovačke Roberta Fica. Lajčak je rekao da se ne sjeća objavljenih poruka, ali da se zbog cijele afere “oseća kao idiot”.

Američko Ministarstvo pravde objavilo je milione novih dokumenata o Epstinu. Riječ je o najvećem broju dokumenata koje je vlada objavila otkako je zakonom iz novembra 2025. naređeno njihovo javno objavljivanje.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, podsetila je na izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o “balu vampira” na Zapadu, komentarišući dokumenta koja se odnose na slučaj Džefrija Epstajna, optuženog za pedofiliju.

“Mislim da svi treba da pogledaju odlomak iz intervjua ruskog predsednika Vladimira Putina, deo gde kaže da vidimo, i, hvala Bogu, bliži se kraju, bal vampira”, istakla je ona.

Zaharova je objasnila da su zapadne elite uglavnom formirane na osnovu odrastanja njihovih pripadnika u “kanalizaciji, močvarama, pacovskim rupama”.

“Ljudi iz takvih mesta regrutovani su za relevantne pozicije u toj zapadnoj zajednici. Dakle, proces je bio obrnut. Gledamo na to sa visine, kao da su odatle sišli u ovu ‘kanalizaciju’, ali ispostavilo se da su uradili suprotno”, rekla je ona, napominjući da dokumenta o Epstajnu sadrže imena mnogih istaknutih vladinih zvaničnika, biznismena, diplomata i naučnika.

Mi, koji sada vraćamo primat tradicionalnim vrednostima, verujemo da je regrutovanje ili odabir najboljih od najboljih prirodan, iz perspektive modernog shvatanja dobra i zla, ocenila je ona.

“Ali dugi niz godina, oni su birali najgore od najgorih”, zaključila je Zaharova, preneo je ruski portal Sputnjik.

U martu 2024. godine, Putin je izjavio da su zapadne elite “vekovima navikle da pune stomake ljudskim mesom, a džepove novcem”, ali moraju da shvate da se “bal vampira završava”.

Američko ministarstvo pravde saopštio je 30. januara da je završeno sa objavljivanjem materijala u slučaju Epstajn.

Sa poslednjim saopštenjem, ukupan obim objavljenih podataka premašio je 3,5 miliona fajlova, uključujući dokumenta, imejlove, fotografije i video zapise vezane za istragu sada pokojnog finansijera trgovine ljudima u svrhu seksualne trgovine.U međuvremenu, ministarstvo pravde SADje saopštilo da je sa svoje veb-stranice uklonilo “nekoliko hiljada dokumenata i medijskih fajlova” jer su dosijei možda nenamerno sadržali informacije koje mogu da identifikuju žrtve.

Ova odluka usledila je nakon što su advokati Epstinovih žrtava u nedelju kasno uveče zatražili od suda da hitno naloži uklanjanje veb-stranice Ministarstva pravde, tvrdeći da propusti u redakciji otkrivaju imena ili lične podatke gotovo 100 oštećenih.

Zamenik državnog tužioca Tod Blanš rekao je u petak da su javnosti dostupna tri miliona stranica iz dosijea Ministarstva pravde o Epstinu, dok se u arhivi ukupno nalazi oko šest miliona stranica.

Preostali dokumenti zadržani su iz više razloga, uključujući prisustvo materijala o seksualnom zlostavljanju dece i obavezu zaštite prava žrtava.