VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Blinken: Zajednički front u slučaju dejstva Rusije protiv Ukrajine

    Blinken: Zajednički front u slučaju dejstva Rusije protiv Ukrajine

    SAD i njihovi evropski saveznici će formirati ujedinjeni front ukoliko Rusija bude djelovala protiv Ukrajine, rekao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken nakon sastanaka sa njemačkim zvaničnicima.

    Blinken je na konferenciji za novinare rekao da će se Moskva suočiti sa “brzim i ozbiljnim” ujedinjenim odgovorom ukoliko njene snage pređu u Ukrajinu.

    “Osim toga, Vašington i njegovi partneri će predstaviti zajednički odgovor u smislu potencijalnih sankcija i rade na koordinisanom odgovoru povodom bilo kakvog budućeg poteza koji Rusija može da preduzme da bi destabilizovala Ukrajinu”, dodao je on.

    Šef njemačke diplomatije Analena Berbok pozvala je Moskvu je na istoj konferenciji za novinare da preduzme korake za deeskalaciju situacije u vezi sa Ukrajinom i upozorila da će se Rusija suočiti sa serijom sankcija ukoliko tenzije dodatno eskaliraju.

    “Urgentno zahtijevamo da Rusija preduzme korake prema deeskalaciji. Bilo kakvo dodatno agresivno ponašanje ili agresija rezultovaće ozbiljnim posljedicama”, rekla je Berbokova.

    Ona je napomenula da je u pitanju “očuvanje mira u Evropi” i da je to egzistencijalno pitanje.

  • Njemačka i Francuska podržavaju pridruživanje Srbije EU

    Njemačka i Francuska podržavaju pridruživanje Srbije EU

    Njemačka i Francuska snažno podržavaju proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, kroz političke dijaloge na visokom nivou, kroz fondove EU (200-300 miliona evra bespovratnih grantova) i bilateralnu podršku tekućim reformama, navodi se u saopštenju ambasada dvije zemlje.

    Ambasade su saopštenje objavile povodom 59. godišnjice Jelisejskog sporazuma između Njemačke i Francuske koji dvije zemlje obilježavaju u petak, 22. januara, navodeći da je osnivanje Evropske unije bilo usko povezano sa proaktivnim procesom pomirenja Francuske i Njemačke.

    U saopštenju se ističe i da će u okviru predsedavanja Savjetom EU Francuska u junu organizovati veliku međunarodnu konferenciju posvećenu Zapadnom Balkanu koja će okupiti lidere i različite aktere iz EU i regiona.

    Kao zemlje članice Evropske unije i Berlinskog procesa, Francuska i Njemačka ostaju posvećene podršci regionalnoj saradnji i pomirenju i aktivno doprinose dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, navodi se u saopštenju.

    Francuska i Njemačka takođe pridaju poseban značaj regionalnoj saradnji u oblasti bezbjednosti, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

    U Srbiji, Francuska i Njemačka vlada, kako se navodi, podržavaju potencijale i pružaju ekspertizu u oblasti promocije Zelene agende, u oblasti inovacija, kao i zbližavanju mladih kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih – RYCO.

    Obe zemlje, kako se navodi, pružaju svoju ekspertizu u okviru ministarstava i radnih grupa, u oblastima upravljanja tvining projektima EU, reformama u oblastima javne uprave i vladavine prava, koji su okosnica cjelokupnog procesa evropskih integracija.

    Jelisejski sporazum su 1963. godine potpisali kancelar Konrad Adenauer i predsjednik Šarl de Gol, a imao je za cilj da približi dvije strane koje su razdvajale tri nemilosrdna rata i uzajamno nepovjerenje. Taj sporazum je dopunjen još jednim sporazumom, potpisanim u Ahenu 2019. godine.

    U zajedničkom saopštenju dvije ambasade navodi se i da je proces pomirenja proizašao iz snažne političke volje i vizije bez presedana dvojice političkih lidera koji su vjerovali da evropska budućnost zavisi ne samo od mira, već i od međusobnog povjerenja i aktivne saradnje na svim nivoima.

    Danas Njemačka i Francuska sarađuju na najvišem političkom nivou, ali takođe intenzivno sarađuju i u oblastima privrede (Airbus aerospace/Erbas aerospejs kompanija simbol je tog uspjeha), odbrane, kulture (kroz ARTE, televiziju sa nacionalnom pokrivenošću koji se emituje na oba jezika i u obe zemlje), razmijene mladih (preko Francusko-njemačke kancelarije za mlade, koja je do sada povezala 9 miliona mladih), obrazovanja (kroz široku mrežu dvojezičnih odjeljenja), javne uprave…

    Kao bliski partneri, Njemačka i Francuska svoju saradnju stavljaju u službu Evropske unije i rade na zajedničkoj viziji jedne snažne, suverene, održive, na budućnost usmjerene i ujedinjene Evrope, navodi se u saopštenju.

  • Skandal: “Papa je znao za zlostavljanja dece”

    Skandal: “Papa je znao za zlostavljanja dece”

    Papa Benedikt XVI znao je za sveštenike koji su zlostavljali decu dok je on bio nadbiskup u Minhenu, navodi se u izveštaju.

    Kako navode svetski mediji, papa Benedikt XVI bio je nadbiskup u periodu od 1977. do 1981. godine, a ovim izveštajem su negirane njegove pređašnje tvrdnje da nije znao.

    ““On je bio obavešten o činjenicama. Verujemo da on može da bude optužen za nedolično ponašanje u četiri slučaja””, izjavio je advokat Martin Puš u Minhenu koji je bio član komisije koja je objavila rezultate istrage.

    Kako dodaje, dva od pomenuta četiri slučaja se tiču zloupotreba počinjenih tokom njegovog mandata i sankcionisanih od strane države.

    Benedikt, medjutim, nastavlja da negira optužbe, naveli su advokati iz advokatske firme “Westpfahl Spilker Wastl” dok su otkrivali nalaze svoje istrage o istorijskom seksualnom zlostavljanju u Minhenskoj nadbiskupiji koje je trajalo nekoliko decenija.

    Advokat Puš je rekao da su se tokom mandata pape Benedikta XVI dešavali slučajevi zlostavljanja i da su počinioci tih dela nastavili sa radom bez ikakvih sankcija. On tvrdi da nije znao za odredjene činjenice, iako mi smatramo da to nije tako, prema onome što znamo”, izjavio je Puš.

  • Bajden ima neriješive probleme

    Bajden ima neriješive probleme

    Godinu dana nakon stupanja na dužnost, Džozef Bajden se suočava s, čini se, nerešivim problemima.

    Za to su prvenstveno krive same demokrate, smatra novinar DW Oliver Zalet.

    Stupio je na funkciju s velikim ciljem: da ponovo pokrene privredu Sjedinjenih Američkih Država posrnulu zbog pandemije. Ali na Bajdenove investicione programe nakačila se inflacija od sedam odsto – najveća u poslednjih nekoliko decenija. Bajdenov prestižni projekat, paket socijalne pomoći “Build Back Better”, koji je bio jedno od njegovih najvećih predizbornih obećanja – propao je. Ne zbog senatora iz protivničkih, već zbog onih iz njegovih sopstvenih redova.

    jediniti Amerikance i prevladati podele bilo je još jedno ključno Bajdenovo obećanje. Ali i tu bilans deluje otrežnjujuće: siromaštvo se u Sjedinjenim Američkim Državama još ekstremnije produbilo, što je posledica pandemije. Do velikih delova one polovine stanovništva koja je birala republikance ne može se dopreti argumentima. Oni se drže teorija zavere i veruju da je Donald Tramp pobedio na izborima. Birači iz oba politička tabora rekli su šta misle o Bajdenu u anketama, gde on beleži istorijski nizak stepen popularnosti. Jedina uteha: samo je Tramp bio još manje popularan.

    Nerešivi problemi

    Na granici s Meksikom i dalje eskalira problem s migrantima. Predsednik Bajden je po tom pitanju zarobljenik sopstvene ideologije: stroge granične kontrole ili čak produžavanje i nadogradnja granične ograde značilo bi da je Tramp bio u pravu! Dakle, Bajden tu temu jednostavno ignoriše.

    Naravno, problemi s kojima se predsednik Bajden suočio kada je preuzeo dužnost pre godinu dana bili su zastrašujući. Ionako je bilo teško zamisliti za samo godinu dana ujediniti tako veliku, heterogenu, ali i rastrzanu i ekonomski razbijenu zemlju, pogotovo s obzirom na sve nedaće koje sa sobom nose pandemija i politička polarizacija. Ipak, Džozef Bajden će se meriti po tome šta je uradio upravo po tim pitanjima.


    Bajdenu se suprotstavlja i njegova sopstvena stranka

    Na kraju će sve to biti u drugom planu. Već mesecima američke savezne države na čijem čelu su republikanci potkopavaju demokratiju menjajući izborni zakon u svoju korist. Pretežno crnačkom stanovništvu, koje bira demokrate, žele da otežaju izlazak na izbore ili isključivo na svoje ljude i institucije prenose odgovornost za brojanje glasova. Trampov zahtev nakon izbora 2020, prema kojem bi republikanski ministar unutrašnjih poslova u saveznoj državi Džordžiji trebalo da pronađe put da dobije još 12.000 glasova, mogao bi da postane stvarnost na sledećim izborima. I to na potpuno legalan način.

    Džozef Bajden je svestan problema, ali i tu on ne uspeva da deluje – ne zbog republikanaca, već zbog neposlušnih senatora iz njegovih sopstvenih redova. Oni ne žele da podrže promenu zakona u Senatu koja bi Bajdenu omogućila da stane u kraj takvim aktivnostima republikanaca. Dok Bajden raščišćava u sopstvenoj stranci, republikanci već odavno planiraju sledeći pokušaj izborne prevare, koja je propala 2020. godine.

    Na kocki američka demokratija?

    Ako sve bude išlo kao do sada, demokrate će se ove jeseni suočiti s porazom na međuizborima. Donald Tramp bi tada mogao politički da uskrsne, pa čak i da postane predsednik Predstavničkog doma, kao što neki na Kapitol hilu već nagađaju. To bi bio početak kraja Džozefa Bajdena, a možda i povratak Donalda Trampa.

    Biće presudno zaustaviti Trampa – ne samo za Bajdena na funkciji američkog predsednika, već i za budućnost američke demokratije. A time i za čitav zapadni svet.

  • Lajen poručila: EU će odgovoriti Rusiji sankcijama u slučaju napada na Ukrajinu

    Lajen poručila: EU će odgovoriti Rusiji sankcijama u slučaju napada na Ukrajinu

    Evropska unija će odgovoriti “teškim” ekonomskim i finansijskim sankcijama u slučaju daljih napada na Ukrajinu, izjavila je predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Ukoliko se situacija pogorša, ukoliko dođe do bilo kakvih daljih napada na teritorijalni integritet Ukrajine, odgovorićemo teškim ekonomskim i finansijskim sankcijama. Transatlantska zajednica je odlučna u ovome – rekla je Fon der Lajenova na otvaranju Svjetskog ekonomskog foruma.

    Ona je naglasila da EU neće prihvatiti pokušaje Rusije da podijeli Evropu na uticajne sfere.

    – Ukoliko se dogode napadi, mi smo spremni – poručila je Fon der Lajenova

  • Lukašenko tvrdi da se drugi put oporavio od korone: Posljednji put bio inficiran omikron sojem virusa

    Lukašenko tvrdi da se drugi put oporavio od korone: Posljednji put bio inficiran omikron sojem virusa

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko kaže da se dvaput zarazio korona virusom i da je posljednji put bio inficiran omikron sojem virusa.

    Možemo vidjeti da je omikron potpuno drugačiji virus. Sumnjam da se pretvorio u običan grip – ocijenio je Lukašenko, a prenela ruska novinska agencija Ta s s.

    On je dodao da to govori “kao osoba koja se drugi put oporavila, ovaj put od omikrona”.

    Lukašenko je ranije rekao da je krajem jula 2019. godine imao asimptomatski oblik kovid-19. U jesen prošle godine, govorio je da ne isključuje mogućnost da se vakciniše, ali da čeka “domaću” vakcinu, koja bi trebalo da bude distribuirana 2023, podsjetila je ruska agencija.

  • Oglasili se iz Rio Tinta: Zabrinuti smo zbog izjava predstavnika Vlade Srbije

    Oglasili se iz Rio Tinta: Zabrinuti smo zbog izjava predstavnika Vlade Srbije

    Kompanija Rio Tinto je danas u saopštejnu upućenom medijima izrazila zabrinutost zbog nedavnih izjava predstavnika Vlade Srbije o potencijalnom povlačenju prostornog plana za projekat “Jadar”.

    “Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa svim srpskim i međunarodnim propisima i uzimamo u obzir zabrinutost za životnu sredinu koju je javnost iskazala”, poručila je kompanija Rio Tinto.

    Kompanija smatra da diskusije i dijalog zasnovani na činjenicama treba da budu osnov svake odluke Vlade Srbije o razvoju projekta, navedeno je u saopštenju.

    Premijerka Ana Brnabić sazvala je za danas u 17.30 časova sjednicu vlade, poslije koje će se ona, u 18 časova, obratiti medijima.

    Kako Tanjug saznaje, biće potvrđena izjava premijerke od ponedjeljka da za nekoliko nedjelja Rio Tinto više neće biti u Srbiji.

  • Špirić poručio: Moratorijum na Inckov zakon normalizuje stanje u BiH

    Špirić poručio: Moratorijum na Inckov zakon normalizuje stanje u BiH

    Zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Nikola Špirić kaže da su izjave koje stižu iz političkog Sarajeva da unutrašnje probleme treba rješavati u domaćim institucijama dobra prilika da se u BiH vratimo normalizaciji stanja.

    “Dovoljno je da se stavi moratorijum na takozvani Inckov zakon koji nije plod ni unutrašnjeg dogovora ni institucionalnog rada na nivou BiH. Ako ćemo se držati Ustava, zakona i korektnih međustranačkih i međuljudskih odnosa onda su problemi riješeni – u institucijama BiH mi ćemo donositi odluke i zakone, a ne stranci”, izjavio je Špirić za Srnu.

    On je naglasio da su upravo izmjene i dopune Krivičnog zakona, koje je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko, odlična prilika da se “vratimo institucijama i da ga, kao nametnut zakon, stavimo van snage i donesemo zakon koji je plod našeg dogovora i parlamentarnog rada”.

    “Pozdravljam dobronamjerne poruke iz međunarodne zajednice i poziv na dogovor, ali to je maksimum koji možemo dobiti sa te strane jer dogovor o unutrašnjim pitanjima BiH je na nama, a njihova podrška je dobrodošla”, rekao je Špirić.

  • Blinken traži evropsko jedinstvo i podršku zbog moguće ruske invazije na Ukrajinu

    Blinken traži evropsko jedinstvo i podršku zbog moguće ruske invazije na Ukrajinu

    Američki državni sekretar Antony Blinken otputovao je u četvrtak u Berlin na sastanke s ključnim evropskim saveznicima, u sklopu burne diplomatske turneje, kako bi se spriječilo da Rusija izvrši napad na Ukrajinu.

    Blinken će tražiti jedinstveni front s kolegama iz Francuske i Njemačke, kao i s mlađim britanskim ministrom vanjskih poslova prije nego što u petak razgovara s ruskim predsjednikom Sergejem Lavrovom.

    Svoju turneju je započeo u srijedu prvim zaustavljanjem u Kijevu u znak podrške, jer je pozvao Vladimira Putina da ostane na “diplomatskom i mirnom putu”. U Washingtonu je predsjednik Joe Biden rekao da će Rusija platiti visoku cijenu za invaziju na Ukrajinu, uključujući veliki ljudski danak i veliku štetu njenoj ekonomiji.

    “To će biti katastrofa za Rusiju”, rekao je Biden, dodajući da bi Moskva na kraju mogla pobijediti, ali će njeni gubici “biti teški”.

    Biden je insistirao da Putin “još uvek ne želi potpuni rat”, ali je rekao da bi sukob mogao “lako izmaći kontroli”.

    Američki lider je dodao da je otvoren za samit s Putinom o ovoj situaciji. Uz desetine hiljada ruskih vojnika nagomilanih na ukrajinskoj granici raste strah da bi u Evropi mogao izbiti veliki sukob. Biden je izazvao kontroverzu u srijedu, kada je sugerirao da će “nešto znatno manje od značajne invazije” biti dočekano manjim odbijanjem NATO-a.

    “Jedna je stvar ako je uriječ o manjem upadu, a onda završimo u svađi šta da radimo, a šta ne, itd.”, rekao je on.

    Ali Bijela kuća je brzo krenula da razjasni komentare, a sekretarica za štampu Jen Psaki obećala je da će se svaki ruski pokret u Ukrajini suočiti s “oštrom” odmazdom.

    Moskva insistira da ne planira invaziju, ali je istovremeno postavila niz zahtjeva, uključujući zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u, u zamjenu za deeskalaciju. Washington je odbacio zahtjeve Moskve, a šef NATO-a Jens Stoltenberg ove sedmice je insistirao da alijansa “neće napraviti kompromis u vezi s ključnim principima, kao što je pravo svake nacije da izabere svoj vlastiti put”.

    Zapad je više puta upozoravao Rusiju da će platiti “visoku cijenu” ekonomskih i političkih sankcija ako napadne Ukrajinu. S učvršćenim pozicijama obje strane, niz razgovora između zapadnih i ruskih zvaničnika u Ženevi, Briselu i Beču nije donio nikakav pomak.

    Ukrajina se bori protiv snaga koje podržava Moskva u dva otcijepljena istočna regiona od 2014. godine, kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim od Ukrajine. Više od 13.000 ljudi je ubijeno, a posljednje gomilanje ruskih trupa također je jako uznemirilo susjede na Baltiku.

    Kao ilustraciju rastućih uloga, Britanija je rekla da će poslati odbrambeno oružje Ukrajini kao dio paketa koji će pomoći zemlji da osigura svoje granice. Kijev je u više navrata molio Njemačku da pošalje oružje, a poziv je do sada odbijen.

    Tokom svoje prve posjete Ukrajini u ponedjeljak, ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock rekla je da će Njemačka “učiniti sve da garantuje sigurnost Ukrajine”, ali je ponovo odbacila poziv za isporuku oružja.

  • Od ponedjeljka slobodan ulaz u Austriju putnicima iz cijelog svijeta s booster dozom

    Od ponedjeljka slobodan ulaz u Austriju putnicima iz cijelog svijeta s booster dozom

    Od ponedjeljka, 24. januara, u Austriju će moći ući sve osobe iz svih zemalja svijeta, uključujući i one iz država s visokim epidemiološkim rizikom, bez ikakvih ograničenja i uslova ukoliko su vakcinisani trećom (booster) dozom protiv koronavirusa.

    Ovo je u srijedu navečer objavilo Savezno ministarstvo za socijalna pitanja, zdravstvo, njegu i zaštitu potrošača.

    U skladu s novom odlukom o ulasku u Austriju, 14 država i područja koja su do sada bila na listi zemalja s virusnim sojevima, izbrisano je s te liste, javila je austrijska novinska agencija APA.

    Među njima su, kako se navodi, i Danska, Nizozemska, Norveška i Velika Britanija, kao i 10 zemalja iz južne Afrike.

    Dakle, za putnike iz cijeloga svijeta, ako su vakcinisani trima dozama vakcine – više nema nikakvog ograničenja pri ulasku u Austriju.

    Kao razlog za promjenu Odredbe o ulasku u Austriju navodi se trenutna epidemiološka situacija u Austriji, koja je također postala zemlja visokog rizika za neke zemlje, među kojima je i Njemačka, s obzirom na dominirajući omikron virusni soj koronavirusa.

    Novom odredbom ulazak u Austriju dozvoljen je i svim osobama koje su vakcinisane ili su prebolovale covid-19, uz obavezno predočenje negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati (tzv. 2G+ pravilo).

    Do sada je za putnike s liste zemalja i područja s virusnim varijantama i visokim epidemijskim rizikom vrijedilo pravilo da mogu ući u Austriju samo ako su vakcinisani trima dozama vakcine (2 doze + booster) protiv koronavirusa, uz obavezno predočenje negativnog PCR testa.

    Odredba o ulasku u Austriju, koja je bila ograničenog trajanja do 31. januara 2022. godine, produžuje se za mjesec, odnosno do kraja februara ove godine, piše u Službenom listu, prenose austrijski mediji.