VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija donijela kontramjere: Zabranjuje se rad Deutsche Welleu, novinari ostali bez akreditacija

    Rusija donijela kontramjere: Zabranjuje se rad Deutsche Welleu, novinari ostali bez akreditacija

    Nakon što je u srijedu njemački Ured za radiodifuziju zabranio emitiranje njemačke verzije ruskog medija Russia Today, Ministarstvo vanjskih poslova Rusije danas je saopćilo kontramjere.

    Naime, Ministarstvo vanjskih poslova Ruske Federacije ocijenilo je potez Njemačke kao neprijateljski te su najavili kako će ruska strana u narednim danima provesti prvu fazu mjera koje bi trebale poslužiti kao odgovor na aktivnosti Njemačke.
    Prema planu, Rusija će u narednom periodu zatvoriti dopisništvo njemačke medijske kuće Deutsche Welle u Rusiji te ukinuiti novinarske akreditacije svim zaposlenicima ovog medija u Moskvi.

    Osim toga, Ministarstvo vanjskih poslova Ruske Federacije je saopćilo kako će u narednom periodu uslijediti i prestanak satelitskog i drugog emitovanja Deutsche Wellea na prostoru cijele Rusije.


    “Pokrenut ćemo proces formiranja liste predsatvnika državnih i javnih struktura Njemačke, koji su uključeni u ograničavanje emitovanja njemačke verzije kanala Russia Today te koji i na druge načine vrše pritisak na ruskog medijskog operatera. Njima će biti zabranjen ulaz u Rusiju. Listu ćemo objaviti uskoro”, saopćili su iz Ministarstva vanjskih poslova Rusije.

    Podsjetimo, Njemačka je jučer donijela odluku o zabrani emitiranja njemačke verzije medija Russia Today. RT (bivši Russia Today) se u Njemačkoj do sada emitirao preko nekoliko kanala, između ostalog i preko interneta i satelita. RT se pozivao na licencu za emitiranje u Evropi, koju su ovom programu izdale vlasti u Srbiji.

    Njemački Ured za radiodifuziju je došao do zaključka da RT ne posjeduje dozvolu koja bi opravdala emitovanje na području Evropske unije. U međuvremenu je RT program na njemačkom uklonjen s YouTube kanala, kao i iz programa satelita Eutelsat.

  • Bajden: Terorista raznio sebe i porodicu

    Bajden: Terorista raznio sebe i porodicu

    Američki predsjednik Džozef Bajden na pres konferenciji povodom smrti lidera Islamske države, Abua Ibrahima al-Hašimija al-Kurajšija, rekao je da je on ubio sebe i porodicu.

    “Zahvaljujući hrabrosti naših vojnika, ovog groznog vođa terorista više nema. Uputio sam Ministarstvo obrane da poduzme sve mjere da izbjegnu civilne žrtve. Namjerno smo poslali specijalce i nismo koristili udar dronom kako bi izbjegli civilne žrtve. Ali, terorista je odlučio dići cijeli treći sprat kuće u zrak, uzevši sa sobom više članova vlastite porodice, baš kao što je napravio i njegov prethodnik”, rekao je Bajden.

    Bajden je dodao da će zauvijek biti zahvalni vojnicima i članovima njihovih porodica obitelji.

    “Ova operacija svjedoči o američkom dosegu i posvećenosti da uništimo teroriste gdje god da se nalaze na svijetu. Nastavit ćemo raditi s našim partnerima u Siriji i Iraku te kurdskim pešmergama”, istakao je Bajden.

    “Ova operacija poslala je snažnu poruku svim teroristima širom svijeta – pratit ćemo vas i naći ćemo vas”, rekao je Bajden.

    Takođe, novinar influenser je objavio snimak na kom se jasno čuje pucnjava koja je nastala kad su Amerikanci okružili kuću u kojoj se krio nasljednik Abu Bakr al-Bagdadija.

  • “Kupićemo svu opremu od Rusije”

    “Kupićemo svu opremu od Rusije”

    Bjelorusko-ruske vojne vežbe na jugu zemlje su važne zbog akcija NATO saveza, izjavio je danas predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    Lukašenko je ovo istakao tokom sastanka sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom, prenela je novinska agencija Beita.

    “Ovo je, takođe, veoma važno za nas jer planiramo da kupimo praktično svu opremu od Rusije koja će biti raspoređena ovde, i planiramo da kupimo opremu sledeće godine i nakon toga”, kazao je Lukašenko, prenosi Tass.

    On je dodao da su vežbe važne, ne samo za Belorusiju, već, kako je rekao, i za Savez Rusije i Belorusije.

    “Važno je, ako uzmemo u obzir ponašanje NATO i Ukrajine, koja želi da se priključi Alijansi. Zato želimo da treniramo”, kazao je Lukašenko.

    Beloruski predsednik je ocenio da je situacija opasna zbog nepredvidivosti i da može da eskalira svakog trenutka.

    “Znamo šta su užasi rata i danas svedočimo eskalaciji tenzija širom sveta. Trenutna situacija nalikuje razvoju situacije krajem tridesetih godina prošlog veka. Zbog nepredvidivnosti postoji opasnost, a situacija se može pogoršati svakog trenutka”, dodao je Lukašenko.

    “Situacija se može pogoršati svakog trenutka”, dodao je Lukašenko.

  • Kako je Amerika ubila 500.000 svojih građana; Pominje se “Džonson end Džonson”

    Stotine indijanskih plemena, koja su imala nesrazmerno visoku stopu zavisnosti i smrtnosti od opijata, dogovorile su okvirnu nagodbu s farmaceutskim kompanijama.

    Ta nagodba “teška” je 590 miliona dolara. Osim značajne novčane vrednosti, nagodba bi mogla biti zapamćena i po tome što su 574 starosedelačka plemena priznata kao zasebni subjekt u parnici, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

    Ali ta nagodba znači još nešto – time je suštinski jasno da su američke kompanije uticale na to da se među Indijancima proširi epidemija zavisnosti od pijata.

    Dogovor je postignut s kompanijom “Džonson end Džonson” kao i sa tri najveće američke kompanije za distribuciju lekova, a sve zbog epidemije zavisnosti i predoziranja opioidima među Indijancima, piše Tajms.

    U tužbi je učestvovalo više od 400 plemena i organizacija, koje predstavljaju oko 80 odsto građana koji pripadaju starosedelačkim plemenima, ali će, kako ističe list, sva priznata plemena u SAD imati pravo da prime novac od nagodbi.

    Predstavnici plemena tvrde da će sredstva biti usmerena u programe lečenja i prevencije zavisnosti.

    “Džonson end Džonson” i distributeri “Mekeson”, “Amerisors Bergen” i “Kardinal helt” ponudili su prošle godine da plate 26 milijardi dolara za rešavanje sličnih potraživanja saveznih država i lokalnih vlada.

    “Džonson end Džonson”

    Zbog krize s opioidima koja je, naglašava list, povezana s više od 500.000 smrtnih slučajeva u SAD u dve decenije, do sada su postignute oko 40 milijardi dolara vredne nagodbe i novčane kazne američkim kompanijama.

    Prema nagodbi objavljenoj 1. februara sredstva će biti isplaćena plemenima brže nego saveznim državama, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su u hiljadama tužbi države, lokalne vlade i starosedelačka plemena tvrdile da je farmaceutska industrija igrala značajnu ulogu u podsticanju epidemije opioida.

    Kompanija “Džonson end Džonson”, koja navodi da nagodba nije priznanje krivice, a pristala je da plati plemenima 150 miliona dolara tokom dve godine, u poređenju sa do pet milijardi dolara državama u periodu od devet godina.

    Distributeri lekova platiće više od 439,9 miliona dolara tokom sedam godina. To je, dodaje američki list, odvojeno od nagodbe od 75 miliona dolara postignute između distributera i naroda Čiroki.

    Šta tvrde plemena

    Prema analizi Vašington posta, od 2006. do 2014. za američke starosedeoce je bila skoro 50 odsto veća verovatnoća da će umreti od predoziranja opioidima nego za one koji nisu starosedeoci.

    Plemena tvrde da su bila zasipana veoma adiktivnim lekovima protiv bolova koje proizvodi “Džonson end Džonson” i koje su dostavljali distributeri bez obzira na jasne znake zloupotrebe i umiranja. Kompanije negiraju da su krive, tvrdeći da su se pridržavale federalnih zakona o lekovima.

    Ako većina starosedelačkih plemena potpiše nagodbu, ona će biti zapažena ne samo po svojoj visini, već i po priznanju ukupno 574 plemena kao zasebnog parničnog subjekta, ukazuje Njujork tajms.

    Sporazum, najavljen na Okružnom sudu u Klivlendu, sedištu spora o opioidima u SAD, moći će da se realizuje pošto ga potpiše velika većina plemena koja su podnela tužbu posle čega će novac biti dodeljen svim plemenima.

    Glasovi starosedelačkih plemena bili su, ukazuje Njujork tajms, tradicionalno isključivani ili umanjivani u ranijim nacionalnim nagodbama koje su uključivale države, kao što je poznata nagodba s velikim duvanskim kompanijama 90-ih, kada je sud plemenima blokirao tužbu.

    Pravni zastupnici plemena tvrde da su sada odlučni da se gorak ishod parnice s velikim duvanskim kompanijama ne ponovi u parnici protiv opioida, dok je sudija Dan Aaron Polster, koji predsedava hiljadama slučajeva opioida na Federalnom okružnom sudu u Klivlendu, insistirao da plemena imaju jednako pravo da pokreću vlastite slučajeve, nezavisno od država.

    Prema popisu iz 2018. godine, 6,8 miliona ljudi identifikuje se kao Indijanci ili starosedeoci Aljaske, što je 2,1 odsto stanovništva SAD. Nešto manje od polovine živi u plemenskim zemljama ili blizu njih i, kako naglašava njujorški list, verovatno ispunjavaju uslove za primanje plemenskih usluga kao što je zdravstvena zaštita.

  • Peskov o slanju vojnika SAD: Dokaz da Rusija ima razloga za zabrinutost

    Peskov o slanju vojnika SAD: Dokaz da Rusija ima razloga za zabrinutost

    Raspoređivanje američkih vojnika u Evropi dokaz je da Rusija ima razloga za zabrinutost, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za CNN.

    “SAD de fakto nastavljaju da podižu tenzije u Evropi”, rekao je Peskov, a prenosi TASS.

    On je ocijenio da je raspoređivanje vojnika “najbolji dokaz da Rusija ima očigledan razlog za zabrinutost”.

    Pentagon je prethodno saopštio da će 2.000 američkih vojnika biti poslato iz Sjeverne Karoline u Poljsku i Njemačku, a da će još 1.000 vojnika, koji se već nalaze u Njemačkoj, biti prebačeno u Rumuniju.

  • Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Kontejnerski promet jedan je od indikatora za razvoj svetske privrede.

    Ali iz Sjedinjenih Država stižu zabrinjavajuće vesti, a ni u glavnom motoru svetske privrede, Kini, situacija nije sjajna.

    Lajnbnic-Institut za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena prošle nedelje objavio je dobru vest: “U brojnim svetskim lukama porastao je kontejnerski promet”. To bi trebalo da “doprinese blagom popuštanju problema u snabdevanju”, ocenio je Torsten Šmit, šef odeljenja za razvoj privrede, u aktuelnom izdanju Indeksa kontejnerskog prometa koji zajedno izdaju Lajbnic-Institut i Institut za pomorski saobraćaj i logistiku (ISL), piše DW.

    Međutim, rast kontejnerskog prometa ne ukazuje na povećanu proizvodnju ili potražnju –dobrim delom je tu reč o zakasnjelim isporukama koje nisu bile moguće zbog pandemije. I zaista, u ovom trenutku se mnogi kupci, ali i brodari i upravnici luka žale da gotovo nijedna isporuka ne stiže na vreme.

    Kontejnerski brodovi na čekanju

    Kompanija za logistiku i prevoz “Kine+Nagel” (K+N) iz Šindelegija u Švajcarskoj prati situaciju na međunarodnim pomorskim putevima i prenosi da je na dan 28. januara čak 567 kontejnerskih brodova bilo usidreno pred lukama i čekalo na otpremu, kaže Dominik Nadelhofer koji je u “K+N” zadužen za odnose s javnošću.

    Kako bi imali pravi pregled situacije u toj firmi su formirali sopstveni indeks pod nazivom “Seaexplorer Disruption Indicator”. Tu se jedan standardni kontejner (TEU) na nekom brodu množi s brojem dana provedenih u čekanju na otpremu. Tako kod broda natovarenog s 18.000 standardnih boksova koji deset dana čeka na ukrcavanje tereta taj indeks iznosi 180.000.

    Prošlog petka (28.1) njihov indeks je iznosio “12,5 miliona TEU-dana provedenih u čekanju ispred devet najvažnijih svetskih luka”, kaže za DW Nadelhofer. Na pitanje šta to konkretno znači u praksi, on odgovara: “Preko našeg indeksa trenutno vidimo 12 puta veći broj brodova na čekanju u poređenju s normalnim uslovima.”

    Nisu sve luke podjednako efikasne

    Za takvu situaciju nije odgovoran samo jedan faktor. Nadelhofer navodi primer SAD gde trenutno postoji problem koji je u Evropi dobro poznat iz Velike Britanije: “U Severnoj Americi izazov predstavlja aktuelni nedostatak vozača kamiona”. Zato je u lukama postalo tesno, jer roba iz kontejnera ne može dovoljno brzo da se otpremi dalje, u odredišta na kopnu.

    Osim toga, nisu sve luke podjednako dobro opremljene ili organizovane. Globalno gledano, postoje velike razlike. Rang-lista najefikasnijih luka sveta, “New Global Container Port Performance Index” (CPPI), koju objavljuju Svetska banka i londonska firma “IHS Markit”, jasno pokazuje da se najefikasnije luke bez izuzetka nalaze u Aziji.

    Na prvom mestu je Jokohama u Japanu, na drugom Luka Kralja Abdulaha u Saudijskoj Arabiji, a na trećem Ćingdao u Kini. Najbolje plasirana evropska luka je Alhesiras u Španiji (10. mesto), a najefikasnija luka na američkom kontinentu nalazi se u Meksiku.

    Kina je postala kočničar

    To što se kineske luke ubrajaju među najbolje organizovane na svetu, ne znači automatski da su one i dalje motor svetske trgovine. Naime, kineska politika strogih antipandemijskih mera svako malo je dovodila do zatvaranja lučkih terminala, što je imalo za posledicu kočenje svetske trgovine.

    Doduše, globalni kontejnerski promet je, apsolutno gledano, u prošloj godini ponovo porastao, ali tu postoji jedan presudni izuzetak, kažu stručnjaci iz Instituta RWI i ISL: “Razlog rasta indeksa je znatno povećanje prometa u lukama van Kine. U kineskim lukama kontejnerski promet znatno je smanjen”.

    Nema naznaka oporavka

    Dominik Nadelhofer ističe da je korona znatno otežala otpremanje brodova, ali naglašava da je aktuelno stanje rezultat “kombinacije mnogih faktora”. On naglašava da je takav razvoj situacije bio uočljiv i pre pandemije. Još tada su, kaže, brodovlasnici počeli da smanjuju svoje flote, a onda je u trećem kvartalu 2020. naglo porasla potražnja za robom, jer su ljudi, umesto na putovanja koja nisu bila moguća zbog korone, počeli da troše novac na druge stvari, recimo na sportske rekvizite ili na renoviranje stana. Osim toga, zbog drastičnog smanjenja avionskog putničkog saobraćaja, otpala je i mogućnost transporta robe u prostoru za robni transport putničkih aviona.

    Nadelhofer ne želi da prognozira kada će se situacija stabilizovati, a i Torsten Šmit iz RWI prilično je uzdržan što se tiče budućnosti: “Ponovno znatno smanjenje kontejnerskog prometa u kineskim lukama moglo bi da bude najava novih problema u isporukama u narednim mesecima.”

  • Objavljeni novi satelitski snimci: Ovo je dokaz

    Objavljeni novi satelitski snimci: Ovo je dokaz

    Američki mediji objavili su nove satelitske snimke ruske vojske, raspoređene na Krimu.

    “Njujork tajms” navodi da sve tvrdnje ruskog predsednika Vladimira Putina da zapravo Amerika pokušava da uvuče Rusiju u rat zbog Ukrajine, padaju u vodu kada se pogledaju snimci na kojima se vidi da se ruska vojska samo gomila oko Ukrajine.

    Poslednji satelistksi snimak je to i dokazao, navodi “Njujork tajms”, dodajući da je snimak napravljen pre samo dva dana i da pokazuje da su “nikle” nove formacije ruske vojske, parkirane pored već postojećih u kampu Novoozernoje, na Krimu.

    Američki list je analiziroa satelitske snimke, napravljene u prethodnih deset dana, na osnovu kojih su izveli zaključak da Putin nastavlja da gomila vojsku u tom riskantnom području koje je anektirao od Ukrajine 2014.

    Vojni stručnjak iz kompanije koja je napravila te satelitske snimke rekao je za “Njujork tajms” da poređenje svih snimaka ukazuje na to da se Putin sprema za ofanzivu.

    Američki mediji licitiraju da su Rusi rasporedili oko 130.000 vojnika okolo Ukrajine, uključujući i tešku artiljeriju.

  • Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Predsjednik SAD Džozef Bajden odobrio je slanje gotovo 3.000 američkih vojnika u Istočnu Evropu u narednim danima, u vrijeme spora sa Rusijom povodom Ukrajine.

    Pentagon je saopštio da je ovo signal da je Amerika spremna da brani NATO saveznike.

    Razmještanje ovih vojnika uslijediće nakon odluke Pentagona iz prošlog mjeseca da stavi 8.500 vojnika u pripravnost zbog mogućeg slanja u Evropu ako bude potrebno.

    Izvor upućen u detalje rekao je da će 1.700 vojnika stići u Poljsku iz Fort Brega u Sjevernoj Karolini, a još 300 iz baze u Njemačkoj. Oko 1.000 američkih vojnika preći će iz NJemačke u Rumuniju, dodao je izvor.

    Pentagon je naveo da se ne odbacuje mogućnost slanja dodatnih snaga osim ovih koje su objavljene danas.

    “Važno je da pošaljemo snažan signal Putinu i svijetu da je NATO važan za SAD i da su nam važni naši saveznici”, izjavio je na konferenciji za novinare portparol Pentagona Džon Kirbi.

  • Slovenija odbila NATO; “Nećemo”

    Slovenija odbila NATO; “Nećemo”

    Slovenački ministar odbrane Matej Tonin izjavio je, nakon razgovora sa svojim britanskim kolegom Benom Valasom, da Slovenija neće slati oružje u Ukrajinu,

    Ipak on je istakao da Slovenija ostaje kredibilna članica NATO saveza.

    Tonin je nakon razgovora koji su bili posvećeni stanju u Ukrajini kazao da ni ne želi da na istoku Europe dođe do rata, ali da je Rusiji potrebno poslati jasnu poruku.

    “U Ukrajini je svakako bolji i lošiji mir od dobrog rata”, kazao je Tonin, dodavši da njegova zemlja za sada ne razmišlja o slanju oružja u Ukrajinu, kako su to učinile neke druge članice NATO saveza, i to zbog ograničenih mogućnosti prihvata oružja i opreme koju Ukrajina dobiva od drugih zemalja.

    “Cijna rata je naprosto previsoka”

    “Čini mi se da je ključno da Putinu u okviru savezništva u NATO savezu pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da je cena rata naprosto previsoka”, kazao je Tonin u izjavi nakon susreta s britanskim ministrom.

    “Moguće agresivno ponašanje Rusije značilo bi još više vojnika iz NATO saveza na granicama Rusije”, kazao je slovenački ministar, ocenivši da bi takvo ponašanje za Rusiju bilo kontraproduktivno.

    Slovenija trenutno ima svoje vojnike u NATO-ovoj misiji u Litvaniji a u junu će se istom kontingentu pridružiti i vojnici iz Severne Makedonije.

    Takvo je delovanje, prema rečima slovenskog ministra obrane, najbolji odgovor NATO saveza u politici odvraćanja Rusije od mogućeg napada na Ukrajinu.

  • Kremlj o razgovoru sa Džonsonom: Putin spreman da priča i sa “totalno zbunjenima”

    Kremlj o razgovoru sa Džonsonom: Putin spreman da priča i sa “totalno zbunjenima”

    Zvanični Kremlj saopštio je danas da će objaviti detalje o tome da li će i kada predsjednik Rusije Vladimir Putin razgovarati telefonom sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom, i da je Putin spreman da razgovara sa svima, uključujući i “totalno zbunjene”.

    Putin i Džonson je trebalo da razgovaraju u ponedjeljak, ali je Džonson morao da odloži njihov razgovor zbog domaćih političkih problema, prenosi agencija Rojters.

    Džonson je u utorak otputovao u Ukrajinu, gdje je optužio Putina da je uperio pištolj Ukrajini u glavu, u naporu da silom promijeni arhitekturu evropske bezbjednosti.

    Rusija je, s druge strane, saopštila da nema planove za invaziju na Ukrajinu, navodi britanska agencija.