VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Svijet se utrkuje da zaustavi širenje nove omikron varijante korone

    Svijet se utrkuje da zaustavi širenje nove omikron varijante korone

    • Zemlje širom svijeta utrkuju se s uvođenjem novih zabrana putovanja i ograničenja za sve one koji dolaze iz južne Afrike u nastojanju da obuzdaju novu omikron varijantu kovida 19.

    Ovi potezi dolaze nakon što su postojanje te varijante službeno potvrdili zdravstveni autoriteti. Omikron ima mnogo mutacija i rani dokazi upućuju na povećan rizik od ponovne infekcije, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija (SZO).

    Holandija se trenutno bori s rekordnim porastom broja slučajeva. Djelomično zatvaranje – koje uključuje prijevremeno zatvaranje barova, restorana i većine trgovina – stupa na snagu u nedjelju.

    Nova varijanta omikron prvi put je prijavljena Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji iz Južnoafričke Republike 24. novembra. Potom je identifikovan u Bocvani, Belgiji, Hong Kongu i Izraelu.

    Putnici iz Južnoafričke Republike, Namibije, Zimbabvea, Bocvane, Lesota i Eswatinija neće moći ući u Ujedinjeno Kraljevstvo osim ako su državljani Ujedinjenog Kraljevstva ili Irske, ili stanovnici Ujedinjenog Kraljevstva.

    Američki zvaničnici rekli su da će letovi iz Južnoafričke Republike, Bocvane, Zimbabvea, Namibije, Lesota, Esvatinija, Mozambika i Malavija biti blokirani, odražavajući ranije poteze koje je preduzela Evrospka unija. Oni će stupiti na snagu u ponedjeljak.

    Niz drugih zemalja takođe je najavilo ograničenja. Australija je objavila da će letovi iz ovih zemalja biti obustavljeni na 14 dana. Svima koji nisu Australijanci, a koji su bili u tim zemljama u posljednje dvije sedmice sada je zabranjen ulazak u Australiju.

    Japan je najavio da će od subote putnici iz većeg dijela južne Afrike morati u karantenu od 10 dana i za to vrijeme proći ukupno četiri testa, dok je Indija naredila rigorozniji pregled i testiranje za putnike koji dolaze iz Južnoafričke Republike, Bocvane i Hong Konga.

    Iran će zabraniti ulazak putnika iz šest južnoafričkih zemalja, uključujući Južnoafričku Republiku. Iranci koji dolaze iz regije biće primljeni nakon dva negativna testiranja, javlja državna TV.

    Brazil je takođe rekao da ograničava putovanja u regiju iz šest afričkih zemalja, dok Kanada zabranjuje ulazak svih stranih državljana koji su putovali kroz Južnoafričku Republiku, Namibiju, Zimbabve, Bocvanu, Lesoto, Esvatini ili Mozambik u posljednjih 14 dana. Tajland takođe zabranjuje ulazak putnicima iz osam južnoafričkih zemalja.

    SZO je rekao da se čini da se broj slučajeva ove varijante, prvobitno nazvane B.1.1.529, povećava u gotovo svim južnoafričkim provincijama.

    “Ova varijanta ima veliki broj mutacija, od kojih su neke zabrinjavajuće”, navodi se u saopštenju tijela Ujedinjenih nacija za javno zdravstvo.

    Rečeno je da je “prva poznata potvrđena infekcija B.1.1.529 iz uzorka uzetog 9. novembra”. SZO je rekao da će trebati nekoliko sedmica da se shvati uticaj nove varijante, jer su naučnici radili na utvrđivanju koliko je prenosiva.

    Visoki britanski naučni zvaničnik upozorio je da će vakcine “gotovo sigurno” biti manje učinkovita protiv nove varijante, javio je BBC.

  • Sjeverni tok 2 bi mogao da počne sa radom i bez sertifikata? Kazna – “ne više od milion evra”

    Sjeverni tok 2 bi mogao da počne sa radom i bez sertifikata? Kazna – “ne više od milion evra”

    Gasovod Sjeverni tok 2 mogao bi, pod određenim okolnostima, da počne da radi i pre završetka procesa sertifikacije, piše nemački list Handelsblat.

    Izvori na koje se poziva list ukazali su da postoje takvi primeri da su gasovodi puštani u rad pre nego što su dobili sertifikat, podsećajući na projekte NEL i EGL 401, prenosi Sputnjik.

    Prema procenama nemačke federalne mrežne agencije (BNA) u takvoj situaciji kazna bi iznosila “ne više od milion evra”.


    “To je prihvatljiva suma. Investicije u izgradnju Severnog toka 2 mere se desetinama milijardi evra”, navode autori članka, dodajući da bi ovakav scenario mogao da bude privlačan operatoru gasovoda imajući u vidu visoke cene gasa.

    “Zahvaljujući tome Gasprom će uštedeti na isplatama za tranzit gasa preko Ukrajine”, ističe list.

    BNA, međutim, smatra da su raniji presedani neuporedivi sa ruskim projektom.

    Podsećanja radi, u toku je proces sertifikacije Nord strim 2 AG kao nezavisnog operatera gasovoda.

    Proces se odvija u dve faze: prvo nemački regulator pravi nacrt odluke a potom ga procenjuje Evropska komisija. Čitav proces bi mogao da traje nekoliko meseci. Berlin je od Moskve već dobio čitavu dokumentaciju.

    Nemačka Federalna mrežna agencija je već izdala dozvolu poljskoj kompaniji PGNiG za učešće u sertifikaciji, a zahtev za učešće u ovom procesu podnela je i Kompanija Operater GTS Ukrajine (OGTSU).

    Varšava takođe želi da isprati da operater odgovara zahtevima Trećeg energetskog paketa EU, kojima se podrazumevaju kompanije koje se bave proizvodnjom i transportom gasa.

  • Prijetnje kancelaru Austrije, dat mu rok da povuče mjere do kraja novembra

    Prijetnje kancelaru Austrije, dat mu rok da povuče mjere do kraja novembra

    Savezna služba za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma (BVT) pokrenula je istragu protiv anonimnih protivnika epidemioloških mjera zbog prijetnje austrijakom kancelaru Aleksanderu Šalenbergu.

    U prijetećem pismu, potpisanom sa “Grupacija”, Šalenbergu je dat rok do kraja novembra da povuče sve korona mjere i da se povuče iz politike, a u suprotnom, “Grupacija” prijeti nasiljem Šalenbergu, njegovoj porodici i saveznicima.

    Pored Šalenberga prijeti se i ministrima unutrašnjih poslova i zdravlja, Karlu Nehameru i Volfgangu Mikštajnu, drugim članovima Vlade i političarima iz redova opozicione Socijaldemokratske partije (SPO), koji su podržali lokdaun i najavljeno uvođenje obavezne vakcinacije.

    Ministar Nehamer je kazao da, kada se primi od anonimnog pošiljioca prijetnja protiv demokratski izabranih institucija i njihovih porodica, ne može da se to samo primi k znanju.

    Najavio je da će policija sveobuhvatnom istragom utvrditi ko stoji iza prijetnji.

    Austrijska policija je proteklih nedjelja upozoravala na rastuću radikalizaciju u redovima protivnika korona mjera, što se potvrdilo i na prošlom protestu u Beču, gdje je došlo do napada na čuvare reda.

    U Austriji 11.671 novozaraženi i 65 umrlih
    U Austriji se dnevni broj novozaraženih nalazi u stalnom opadanju, tako da je u posljednja 24 sata registrovan 11.671 novooboljeli i 65 umrlih zaraženih koronom.

    Prošle nedjelje u subotu zabilježen je broj od 15.297 novozaraženih.

    Broj hospitalizovanih kovid pacijenata se nije promijenio i ostao je na visokih 3.248, a na intenzivnoj njezi se nalazi 608 teško oboljelih.

    Sudeći po broju novozaraženih mjera lokdauna počinje da djeluje, pošto je već više dana zaredom taj broj manji nego što je bio prošle nedjelje.

  • Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Pucnjava u tržnom centru u Americi na “crni petak”

    Tri osobe su ranjene u pucnjavi u tržnom centru prepunom kupaca u Daramu, gradu u američkoj državi Sjevernoj Karolini.

    Policija je saopštila da je među ranjenima i desetogodišnje dijete, navodeći da mu život nije ugrožen, prenio je Ej-Bi-Si njuz.

    Sve se odigralo u petak u popodnevnim satima po lokalnom vremenu na drugom spratu tržnog centra “Sautpoint” na “Crni petak”.

    Zbog pucnjave, u kojoj je učestvovalo više osoba, tržni centar je evakuisan. Prilikom evakuacije, tri osobe su lakše povrijeđene.

  • Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova koalicija u Njemačkoj, koja će vladati naredne četiri godine, potpisala je koalicioni sporazum u kojem su najavili da će raditi na ubrzanju evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana.

    Kao što smo prethodnih mjeseci i pisali, akcenat je mnogo značajnije stavljen na sprovođenje reformi i jačanje pravne države kao osnovni preduslov za napredak u evropskim integracijama nego što je to ranije bio slučaj.

    Naime, dosadašnja vlada, predvođena kancelarkom Angelom Merkel, u praksi nije previše insistirala na reformi pravne države, više se fokusirajući na ekonomsko približavanje zapadnog Balkana EU, kao što je, na primjer, inicijativa Berlinski proces, koja se u koalicionom sporazumu ne spominje.

    Što se tiče BiH, naglasili su da podržavaju opstanak zemlje i prevazilaženje etničkih podjela.

    “Podržavamo napore na održavanju trajnog mira u BiH, zasnovanom na očuvanju teritorijalnog integriteta”, naglasili su oni.

    U sporazumu nije spomenut visoki predstavnik Kristijan Šmit, pa ostaje da se vidi u narednim sedmicama kako će se nova vlada ponašati u tom smislu. Ono što se očekuje je da će nastaviti davati podršku visokom predstavniku, s obzirom na to da je i u odlazećoj vladi SPD, glavna stranka nove koalicije, držala resor spoljnih poslova.

    Kada se radi o zapadnom Balkanu, zanimljiv je još jedan detalj iz koalicionog sporazuma, u kojem ističu da će se proces pristupanja odvijati paralelno s procesom reformisanja spoljne politike EU. Ovaj stav se donekle razlikuje od stava odlazeće vlade, koja proširenje nije toliko eksplicitno stavljala u kontekst evropske spremnosti za proširenje. Ovaj stav je sličan stavu Emanuela Makrona, predsjednika Francuske, koji je tražio prvo reformisanje EU, pa tek onda nastavak proširenja.

    Nova vlada će, po svemu sudeći, uvesti i još jednu novinu u odnosu na dosadašnju, koja se na prvi pogled ne čini toliko značajnom, ali koja će u praksi imati veliki uticaj na dalje procese pristupanja. Naime, nova vlada želi reformu Evropskog savjeta na način da se odluke u vezi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom više ne donose jednoglasno, već kvalifikovanom većinom. Ukoliko bi ovakva reforma prošla, to znači da bi za EU bilo puno jednostavnije da donosi mjere kad je u pitanju zapadni Balkan. Nova koalicija takođe želi da Kancelariju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost EU, u kojoj sada sjedi španski diplomata Žozef Borel, pretvori u ministarstvo spoljnih poslova EU, a takođe želi se ojačati uloga Evropskog parlamenta, koja je u sadašnjoj konfiguraciji uglavnom simbolične prirode.

    Za BiH i zapadni Balkan će još jedna predložena mjera imati velike posljedice. Naime, u koalicionom sporazumu stoji da će biti ukinuto ograničenje za doseljavanje radne snage sa zapadnog Balkana, kao i da će se olakšati ne samo migracije u Njemačku, već i dobijanje stalnog boravka i drugih povlastica za migrante.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka i dobra poznavateljka njemačke spoljne politike, smatra da će ovaj jači akcenat na vladavinu prava djelimično biti ostvaren i zahvaljujući činjenici da su uz SPD u vladu ušli i Zeleni.

    “Očekujem dublju posvećenost i više pažnje proširenju. To ne znači da će oni zatvarati oči pred svim demokratskim devijacijama unutar zemalja Balkana. Opredjeljenje nove vlade prema BiH je iskazano veoma jasno – očuvanje teritorijalnog integriteta i prevazilaženje etničkih podjela. Sve druge političke tendencije u BiH mogle bi se sudariti sa sankcijama ma koliko to unazadilo pristupanje BiH EU”, kaže ona.

    S obzirom na to da će nova ministarka spoljnih poslova biti Analena Berbok iz Zelenih, kao što smo prije nekoliko sedmica i pretpostavljali, može se očekivati veći akcent na jačanju pravne države.

  • “Ekspert za držanje Zapada u neizvesnosti”

    “Ekspert za držanje Zapada u neizvesnosti”

    Ruski predsednik Vladimir Putin je stručnjak za držanje Zapada u napetosti, međutim on ne želi rat u Ukrajini, piše američki list “Blumberg”.

    “Putin je ekspert za blefiranje i držanje Zapada u napetosti, dovodeći odnose do ivice pre zaokreta bez upozorenja”, konstatuju autori članka.

    Prema pisanju “Blumberga” koji se poziva na izvore bliske Kremlju, predsednik Rusije ne želi “još jedan rat” u Ukrajini, ali on mora da pokaže da je spreman da se bori ako bude potrebno kako bi se suprotstavio širenju prisustva NATO-a u Ukrajini.

    Ruski lider je, kako se navodi, “u svom najužem krugu stao na stranu onih koji su pozivali na stišavanje tenzija”.

    “Ljudi bliski rukovodstvu kažu da je Putin iskren kada kaže da ne planira invaziju”, zaključuje “Blumberg”.

    Podsetimo, nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Moskva stalno govori o “crvenim linijama”, ali partneri Rusije se veoma površno odnose prema svim upozorenjima.

    Međutim, kako je dodao, upozorenja u poslednje vreme ipak imaju određenog efekta, jer se kod partnera javila “izvesna napetost”.

    Prema rečima ruskog lidera, neophodno je da se to stanje što duže održi “kako im ne bi palo na pamet da na zapadnim granicama Rusije izazovu nepotreban sukob”.

  • Državni udar na Ukrajinu? “Putin treba da kaže”

    Državni udar na Ukrajinu? “Putin treba da kaže”

    – Ukrajina je otkrila zaveru o pokušaju da se naredne nedelje izvede državni udar, rekao je danas predsednik Volodimir Zelenski na konferenciji za novinare.

    “Imamo izazove ne samo od Ruske Federacije i moguće eskalacije, imamo velike unutrašnje izazove. Dobio sam informaciju da će se u našoj zemlji desiti državni udar 1. i 2. decembra”, kazao je Zelenski, preneo je Rojters.

    Istovremeno, Rusija gomila snage u blizini granice s Ukrajinom, a Kijev, SAD i NATO izražavaju zabrinutost zbog mogućeg ruskog napada, što je Kremlj odbacio kao lažan i alarmantan nagoveštaj, navela je agencija.

    Zelenski je u vezi s tim ponovio da Ukrajina u potpunosti kontroliše svoje granice i da je potpuno spremna za svaku eskalaciju.

    “Mogućnost rata velikih razmera sa Rusijom postoji, ali postoji i ogromna količina straha koji ističu razni mediji po ovom pitanju”, naglasio je predsednik Ukrajine, preneo je Tas.

    “Verujem da takva mogućnost postoji svaki dan, ali verujem u to da se izazivanje straha dešava danas. Želim da istaknem da postoji ogromna količina zastrašivanja od strane nekih medija u smislu da će sutra doći do rata”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare. Ukrajinski lider izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin treba javno da kaže da Rusija ne priprema “ofanzivu” na Ukrajinu, te da bi taj signal bio važan u ovom momentu.

    “Ako ne razmišljaju o eskalaciji… onda bi Rusi, i predsednik Rusije takođe, trebalo javno da kažu ‘mi ne planiramo’. Ili bar da kažu ‘spremni smo za razgovor’. Mi smo više puta govorili – ako ne želite sastanke, hajde da razgovaramo telefonom. Kažimo javno da Rusija ne priprema invaziju na Ukrajinu. Taj signal bi sada bio važan”, rekao je Zelenski tokom pres-konferencije.

    Takođe je ocenio da situacija na ukrajinsko-ruskoj granici sada “definitivno nije gora” nego što je bila u proleće.

    “Smatram da se sada tamo nalazi manje vojnika. Međutim, mislim da ih je više nego u momentu prekida vatre (u Donbasu) oko čega smo se dogovorili – više ih je, vidimo česte rotacije”, dodao je ukrajinski lider.

    Međutim, on je ocenio da je Ukrajina “već osam godina u ratu sa Rusijom” i eskalacija je moguća svaki dan.

    Reakcija Kremlja
    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da Moskva u tome ne učestvuje i da nikada ne radi takver stvari.

    “Rusija nije planirala da se meša. Rusija uopšte nikada ne radi takve stvari”, rekao je Peskov na molbu novinara na pres konferenciji da prokomentariše tvrdnje Zelenskog, prenosi Interfaks.

  • Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Ministri NATO-a će raspravljati o potezima Dodika

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govorio je o Zapadnom Balkanu uoči samita ministara spoljnih poslova u Rigi.

    Stoltenberg je najavio da će se voditi rasprava o Kosovu i Bosni i Hercegovini. Rasprava na dnevni red NATO-a dolazi nakon pritiska koji je obavio London kako bi se raspravljalo o potezima Milorada Dodika, prenosi N1.

    “Na sastanku ministara spoljnih poslova, 30.11. i 1.12. u Rigi, osvrnućemo se na najnovija dešavanja na Zapadnom Balkanu. Regija je strateški važna za NATO. Prešli su dug put od sukoba devedestih, ali smo nedavno svjedočili rastu tenzija. Na Kosovu NATO radi sa EU diplomatama, kako bi smanjili tenzije na granici, te implementirali nedavni dogovor Beograda i Prištine“, istakao je Jens Stoltenberg.

    Dodao je da u BiH snažno podržavaju jedinstvenu državnu strukturu i multietničke oružane snage.

    “Ali smo i zabrinuti zbog zapaljive retorike iz Republike Srpske. Tako da ćemo razgovarati o stalnoj ulozi NATO-a u promoviranju stabilnosti i bezbjednosti u regiji. Naše kolege iz Finske i Švedske će nam se priključiti na ovoj sesiji, kao i visoki predstavnik EU Borell, jer jači smo i efikasniji kada zajedn

  • Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Peking se oglasio: “Izađite sa berze”

    Kineski regulatori zatražili su od najviših rukovodilaca kompanije Didi Global da osmisle plan za izlazak sa Njujorške berze.

    Ova kompanija bavi se naručivanjem vožnje putem mobilne aplikacije, a razlog za ovakav potez je zabrinutost za bezbednost ličnih podataka korisnika, izvestio je Blumberg njuz.

    Kineska služba za tehnološki nadzor traži da menadžment delistira kompaniju sa američke berze zbog zabrinutosti u vezi sa curenjem osetljivih podataka, navodi Blumberg pozivajući se na dobro upućene izvore.

    Akcije Didijevih investitora, Softbank grupe i Tencent holdinga, pale su za više od 5,0, odnosno 3,1 posto, respektivno, nakon tog izveštaja, prenosi Rojters i dodaje da ni Didi ni kineska Uprava za sajber prostor nisu odgovorili na zahteve britanske agencije za komentarom.

    Predlozi koji su upućeni Didiju na razmatranje uključuju potpunu privatizaciju ili listiranje na Hongkoškoj berzi, nakon čega bi usledilo delisitiranje sa Vol strita, navodi se u novinskom izveštaju.

    Ako se nastavi privatizacija, akcionarima će na Inicijalnoj javnoj ponudi (IPO) verovatno biti ponuđena početna cena od najmanje 14 dolara po akciji, jer bi niža ponuda od te, ubrzo nakon junskog IPO-a na Vol stritu, mogla da izazove tužbe ili otpor akcionara, rekli su Blumbergovi izvori.

    Didijeve akcije na Njujorškoj berzi su pale za 42 posto od juna, kada su listirane na Njujorškoj berzi, i na zatvaranju trgovanja u sredu su vredele 8,11 dolara.

    Uprkos pozivima kineskih vlasti da sačeka s izlaskom na američku berzu dok se ne sprovede kontrola o sajber-berzbednosti Didijevog upravljanja privatnim podacima, kompanija nastavila sa svojim planom o IPO-u u Njujorku, nakon čega je regulator pokrenuo istragu zbog njenog prikupljanja i korišćenja ličnih podataka.

    Zaključeno je da su podaci prikupljani nezakonito, a prodavnicama aplikacija naloženo da uklone 25 mobilnih aplikacija kojima upravlja Didi.

    Didi je tada saopštio da je prestao da registruje nove korisnike i da će izvršiti izmene kako bi se iskladio pripisima o nacionalnoj bezbednosti i korišćenju ličnih podataka, te da će zaštititi prava korisnika.

    Softbank Vižen Fond poseduje 21,5 posto akcija Didija, a slede Uber Tehnolodžis s udelom od 12,8 procenata i Tencent sa 6,8 odsto, prema Didijevim podacima dostavljenim američkim regulatorima u junu.

  • Moldavija isplatila dug

    Moldavija isplatila dug

    Moldavija je isplatila svoj dug od 74 miliona dolara prema ruskom Gaspromu, saopštio je nacionalni gasni operater Moldavijagas.

    Naime, moldavski parlament se juče, na zahtev vlade, po hitnom postupku složio s plaćanjem nacionalnog duga Gaspromu za gas utrošen u oktobru i novembru, prenosi Sputnjik na engleskom.

    “Moldavijagas je transferisao uplatu Gaspromu za gas potrošen u oktobru i prvoj polovini novembra ove godine”, saopšteno je iz te kompanije.

    Ta isplata odobrena je tokom poslednjeg zasedanja o državnom budžetu za 2021. godinu, navodi Sputnjik.

    Prethodno je portparol Gasproma Serghej Kiprijanov naveo da kompanija nije primila uplatu Moldavije, iako je rok isticao 24. novembra. Takođe je istakao da će Gasprom prekinuti snabdevanje gasom Moldaviji ako ta zemlja ne plati svoj dug u roku od 48 sati.

    Moldavske vlasti su tada zatražile da se gas ne prekida i obećale da će platiti 26. novembra.