VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lukašenko: Rusija i Bjelorusija ne podstiču sukob s Ukrajinom, ali moramo biti spremni na sve

    Lukašenko: Rusija i Bjelorusija ne podstiču sukob s Ukrajinom, ali moramo biti spremni na sve

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je kako ova država treba formirati radnu grupu koja će raditi na zaštiti južnih dijelova države, tačnije prostora koji graniči s Ukrajinom.

    Lukašenko je naglasio kako je situacija na bjelorusko-ukrajinskoj granici znatno teža nego što je to slučaj na granici s Poljskom te da zbog toga Minsk mora poduzeti posebne mjere.

    “Na naše veliko žaljenje, naši odnosi s Ukrajinom nisu laki. Mi tamo moramo u kratkom roku uspostaviti odgovarajuću radnu grupu za zaštitu skoro 1.500 kilometara granice s Ukrajinom, što je ogromno prostranstvo. Ovo je posao koji smo davno planirali, ali se on poklopio s vježbama koje smo održali s Rusijom tokom prošle godine”, rekao je Lukašenko za državnu novinsku agenciju.

    On je također objasnio kako su bjeloruske snage osujetile pokušaje krijumčarenja oružja na bjelorusko-ruskoj granici.

    “Dobro je što smo uhapsili ove lopove. Šta ako to nismo uspjeli uraditi?”, ističe predsjednik Bjelorusije.

    Nakon toga on se osvrnuo i na zajedničke vježbe Rusije i Bjelorusije, koje će se održati u februaru 2022. godine, te je pojasnio kako Bjelorusija održavanjem vježbi ne nastoji eskalirati situaciju s Ukrajinom.

    “Nemojte misliti da mi podstičemo sukobe. Međutim, ako se to dogodi, onda moramo biti spremni na sve. Vojna vježba je više potrebna nama nego Rusiji. Kao rezultat ovih vježbi, vidjet ćemo na koje ćemo se vojne jedinice fokusirati u budućnosti. To nisu nelegalne vježbe”, objašnjava bjeloruski lider.

    Na kraju, Lukašenko je objasnio kako vojnim vježbama Minsk i Moskva demonstriraju svoju snagu.

    “Potencijalni protivnik mora vidjeti da nismo sami i da ćemo se braniti zajedno ukoliko to bude potrebno”, zaključio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

  • Borelj: Priština pokazuje više nespremnosti za nastavak dijaloga sa Beogradom

    Borelj: Priština pokazuje više nespremnosti za nastavak dijaloga sa Beogradom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj rekao je u Briselu da će sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nastaviti da radi na obnavljaju dijaloga Beograda i Prištine, ali da Kosovo pokazuje “više nespremnosti da učestvuje u tome”.

    Pozdravljam spremnost Srbije da učestvuje u dijalogu i želim da jasno stavim do znanja Kosovu da dijalog ne postoji samo radi Kosova, nego zato što je krucijalan za napredovanje na EU putu – rekao je Borelj na zajedničkoj pres-konferenciji sa premijerom Srbije Anom Brnabić, nakon sjednice Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije.

    Na pitanje postoji li neki instrument EU da se Priština vrati za pregovarački sto, on je rekao da će sa Lajčakom nastaviti sa pripremama za obnavljanje dijaloga u Briselu, ali samo ako su obje strane spremne da se, ne samo dogovore o pozitivnim rezultatima, nego i da pokažu rezultate.

    On je dodao da će Lajčak sa predstavnikom SAD sljedeće sedmice ići na Kosovo kako bi se zalagao za obnavljanje dijaloga.

  • Sukob u Kijevu

    Sukob u Kijevu

    U Kijevu je nakon protesta izbila tuča između okupljenih i policije. Nezvanično, ima i poginulih.

    Preduzetnici koji traže poreske olakšice pokušali su da uđu u zgradu Vrhovne rade, demonstranti su prošetali centralnim ulicama grada.

    Među njihovim zahtevima je i usvajanje predloga zakona o pojednostavljenom sistemu korišćenja kasa i druge olakšice u Poreskom zakoniku.

    Nakon šetnje demonstranti su se vratili pred zgradu Rade i nastavili proteste. Inicijativna grupa demonstranata pokušala je nakon toga da uđe u zgradu parlamenta.

    Zbog toga je došlo do tuče, a policija je upotrebila suzavac i privela nekoliko učesnika mitinga, uključujući organizatore koji su se sa bine obraćali okupljenima.

    Policija je potom potisnula preduzetnike dalje od zgrade Rade, ali su sukobi nastavljeni.

    Tokom sukoba, demonstranti su palili dimne bombe i baklje.

    Prema još nepotvrđenim vestima, jedan demonstrant je poginuo prilikom sukoba sa snagama reda.

  • Ultimativno je jasno: Rat je počeo

    Ultimativno je jasno: Rat je počeo

    Svi pokušavaju da shvate koji je sledeći potez Putina kada je reč o Ukrajini. Četiri zemlje povukle su osoblje ambasada iz Kijeva pošto su tenzije na vrhuncu.

    Ali rat je u stvari možda već počeo, navodi se u analizi BBC-ja.

    Kolumnista britanskog javnog servisa Džonatan Markus ističe da svim svetskim medijima dominiraju naslovi o sve većoj mogućnosti otvorenog sukoba, postavljaju se i sva moguća pitanja, a najvažnije je – hoće li Rusija napasti?

    Ili, ako se ruski predsednik nameračio za taj napad, može li diplomatija da spase stvar? “Ali, mi ne možemo ući u glavu Vladimira Putina”, piše Markus, pa postavlja sledeće, logično pitanje, kako ćemo znati da je rat uopšte počeo?

    Kao odgovor na to pitanje ponudio je i nekoliko odgovora.

    Tenkovi, raketiranje

    Najpre, masovna invazija tenkova na teritoriju Ukrajine, ili raketiranje ukrajinskih pozicija svakako bi bilo najlogičniji odgovor. Prvi bi alarm upalili Ukrajinci, ali vojni sateliti Zapadne alijanse morali bi i pre toga da detektuju neko pomeranje ruske vojske u tom pravcu.

    Ali da bismo na pravi način došli do odgovora na pitanje kako ćemo znati da je počeo rat morali bi da sagledamo celokupan konflikt između Rusije i Ukrajine, ali i to šta sve Putin ima na raspolaganju i šta od svega toga koristi. Onda imamo odgovor na to pitanje – rat je možda već počeo.

    Vojni pritisak
    Praktično Rusija je odavno okupirala Krim, koji je bio deo Ukrajine i pruža ogromnu podršku pobunjenicima u regionu Donbasa.

    Tada se već dogodio oružani sukob, a sporadično pucanje odjekuje i sada tim regionom, iako obe strane kažu da se zalažu za mirno rešenje sukoba.

    Pretnja silom

    Istovremeno, postoji i kontinuirana pretnja Rusije da će na granicu s Ukrajinom dovesti ogroman broj vojnika i velike količine opreme.

    Borbene formacije ruske vojske koje su postavljene oko Ukrajine su “izuzetne”, a to uključuje i razmeštanje ruskih trupa i u Belorusiji, koja se takođe graniči s Ukrajinom i koja Moskvi omogućava još jedan put da “uskoči” u Kijev.

    Iako Moskva kaže da je reč samo o rutinskoj vežbi, ono što su Rusi poslali u belorusiju sve je samo ne obična vojna vežba, smatra autor teksta.

    Navodi se i da je na društvene mreže postavljen ogroman broj video-snimaka koji pokazuju upravo ruske trupe koje se kreću ka Belorusiji i Ukrajini.

    Stvaranje narativa
    Rusija ima još jedno oružje – stvaranje narativa “nije tu Ukrajina žrtva, mi smo”.

    To je navedeno i dokumentovano u nizu spisa koje su predate vrhu NATO, zbog čega ta Alijansa hitno želi da napravi novu sferu uticaja.

    Rusija s jedne strane naširoko priča o kontroli naoružanja, učestvuje na samitima, ali svi znaju da od toga nema ništa i NATO to zna.

    Ali ruski narativ ima još jedan smisao, ne samo taj šta Rusi misle, nego šta misle svi ljudi na svetu kada čitaju vesti o Ukrajini I Rusiji.

    A po svim nezavisnim analizama, Rusija se sprema za rat, bez obzirana to šta kaže Kremlj.

    Subverzija
    Postoji tu još jedno oružje na raspolaganju – sajbernapadi. Dokaz: Nedavno su hakovani sajtovi svih ukrajinskih ministarstava.

    Ali ne postoji nijedan dokaz koji vodi do Moskve, za sada. Ipak, brojni analitičari smatraju da je taj “sajberelement” i te kako važna karika u sukobu Ukrajine i Rusije.

    Ali mutna je linija između rata i mira
    Kada je Rusija zauzela Krim 2014. čuli smo razne čudne izraze kao što su “siva zona”, “hibridni rat”, sve samo da se nekako sve to ne oceni kao vojna invazija.

    Ali nema sumnje ko je ikako uzeo Krim, i to na na klasičan, starinski vojni način, piše BBC.

    Sve je to stavljeno u “sivu zonu konflikta” – zamagljivanje one jasne granice između rata i mira.

    S tim da Zapad to tako ne gleda. Rusija, s druge strane, ima sopstvenu sofisticiranu doktrinu, u okviru koje rat i mir vidi kao kontinuitet u okviru kog se primenjuju različite strategije, nekada pojedinačno, nekada spojeno, ali uvek imaju isti cilje.

    I zato je ultimativno jasno da je rat već počeo, zaključuje se u tekstu.

  • Ako NATO zatraži, S. Makedonija ulazi u rat; Hrvatska: Povući ćemo vojnike, do zadnjeg

    Ako NATO zatraži, S. Makedonija ulazi u rat; Hrvatska: Povući ćemo vojnike, do zadnjeg

    Makedonska ministarka odbrane Slavjanka Petrovska kaže da postoji mogućnost da se vojska te države uključi u eventualni vojni konflikt između Ukrajine i Rusije.

    Sjeverna Makedonija se zalaže za diplomatsko rešenje spora između Rusije i Ukrajine, ali postoji mogućnost da se uključi u eventualni konflikt, ukoliko takvo nešto zatraži NATO, rekla je ministarka odbrane Slavjanka Petrovska.

    Takav potez bi bio moguć samo uz saglasnost predsednika Severne Makedonije Steve Pendarovskog.

    Petrovska je, takođe, navela da makedonske oružane snage već pripremaju analize mogućeg angažmana u ovom konfliktu, ali je istakla da odluka o eventualnom učešću maakedonskih vojnika nije doneta.

    Sasvim suprotan stav o Makedonije ima hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je danas, na pitanje da prokomentariše sukob u Ukrajini, rekao da ne zna ništa o tome.

    “NATO pojačava prisutnost, mi s tim ne moramo ništa, niti ćemo imati išta. Ako dođe do eskalacije povući ćemo do zadnjeg hrvatskog vojnika. To nema veze s Ukrajinom, nego s Bajdenovom politikom, vidim nekonzistentnost i opasno ponašanje. Ovo se događa u predgrađu glavnog grada Rusije i načini postoje da se Ukrajina sačuva, bar 99 posto, da joj se ekonomski pomogne”, rekao je Milanović.

    “Kad je otišao Tramp, kog su demokrate napadale da se ponaša kao dadilja prema Putinovoj politici, nova administracija pod pritiskom republikanskih jastrebova, odjednom vrši pritisak na Pentagon i Bajdena da se prema Rusiji postave čvrsto. Vidim čvrsti ruski interes, vidim i Ukrajinu. Ukrajini nije mesto u NATO-u. Oni su jedna od najkorumpiranijih država na svetu. Mir. Treba smiriti političku scenu i ne dopustiti da ekstremisti drže pritisak na politiku i zato Hrvatska u tome neće učestvovati. Neću dopustiti, a Plenković neka preti Rusiji koliko hoće. Osim što je dva puta posetio Ukrajinu, ne zna šta se događalo. Hrvatska od toga treba da pobegne, kad je požar – zatvaraj vrata”, dodao je Milanović.

  • Bivši general NATO: Treba biti iskren prema Ukrajini

    Bivši general NATO: Treba biti iskren prema Ukrajini

    Bivši visoki general NATO iz Njemačke Harald Kujat, povodom aktuelne situacije u Ukrajini, kaže da treba biti iskren sa tom zemljom i jasno reći da nema izglede na članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi.

    Prema njegovim riječima, to bi cijelu situaciju značajno relaksiralo.

    Kujat, nekadašnji oficir njemačke vojne avijacije, za dnevnik “Velt” je rekao da ne razume zaprepašćenje zbog izjave sada već bivšeg šefa njemačke mornarice Kaj-Ahima Šenbaha, koji je smijenjen, jer je rekao da se Krim više nikada neće vratiti Ukrajini i da Vladimir Putin želi razgovore uz poštovanje.

    Kujat je objasnio da je Šenbah samo iznio američki stav i da nije počinio ništa što je trebalo kazniti smenom.

    Bivši general NATO kaže i da je, što se Krima tiče, ta teritorija, suprotno međunarodnom pravu anektirana Rusiji, pa je Šenbah samo procijenio pitanje da li se Krim može vratiti Ukrajini.

    “Očigledno je da Krim može da se vrati Ukrajini samo ako bude bilo rata protiv Rusije i zapad ili SAD pobede u tom ratu. Međutim, SAD neće voditi rat sa drugom nuklearnom silom. Predsjednik SAD Džozef Bajden je to odbio čak i u slučaju napada na Ukrajinu”, kaže njemački general Kujat.

    On je ukazao i da nijedan član njemačke vlade do sada nije rekao da je spreman da vojno vrati Krim.

    Kujat podržava deeskalirajući ton, kao i odluku Njemačke da neće biti isporuke oružja Ukrajini.

    Prema njegovim riječima smatrati da isporuka oružja može biti neka vrsta zastrašivanja ne odgovara realnosti, pošto zapad nikada neće biti u stanju da naoruža Ukrajinu do te mjere da može odvratiti Rusiju od napada.

  • Neprimjereno ponašanje premijera: Policijska istraga o zabavama u Džonsonovoj rezidenciji

    Neprimjereno ponašanje premijera: Policijska istraga o zabavama u Džonsonovoj rezidenciji

    Britanska policija saopštila je danas da vodi istragu o seriji okupljanja održanih u kancelarijama premijera Borisa Džonsona u sjedištu Vlade Velike Britanije tokom striktnih zatvaranja povodom kovida 19.

    Istraga je uslijedila poslije optužbi da je organizovanjem zabava prekršen zakon.

    “Mogu da potvrdim da Met vodi istragu o brojnim događajima u Dauning stritu i Vajtholu u posljednje dvije godine u vezi sa potencijalnim kršenjem propisa o kovidu 19”, izjavila je šef Metropoliten policije Kresida Dik.

    “Telegraf” je ranije pisao da će londonska policija objaviti pokretanje krivične istrage o navodima da su u Vladi održane zabave u vrijeme blokada.

    Mediji su ranije izvijestili i o sličnim okupljanjima u rezidenciji britanskog premijera.

  • Njemačka traži ulogu posrednika u ukrajinskom sukobu

    Njemačka traži ulogu posrednika u ukrajinskom sukobu

    Situacija je krajnje ozbiljna: ne samo da su oružane snage zemalja NATO u pripravnosti, kako je to u Briselu rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg, već je on i najavio da će alijansa proširiti svoje prisustvo u istočnoj Evropi.

    Zabrinutost od novog rata u Evropi raste, a u ponedjeljak (24.1.) ujutro dobila je novu hranu: I SAD i Velika Britanija naredile su odlazak dijela osoblja svojih ambasada, kao odgovor na „rastuću prijetnju iz Rusije”, kako je to objasnio londonsko ministarstvo vanjskih poslova. Misli se na gomilanje više od 100.000 ruskih vojnika duž ukrajinske granice, piše “Deutsche Welle”.

    Situacija je krajnje ozbiljna: ne samo da su oružane snage zemalja NATO u pripravnosti, kako je to u Briselu rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg, već je on i najavio da će alijansa proširiti svoje prisustvo u istočnoj Evropi stacioniranjem dodatnih ratnih brodova i borbenih aviona.

    Hojzgen: Rusija mora tačno da zna šta je čeka
    Opasnost od ruske invazije na Ukrajinu vidi i njemački ambasador Kristof Hojzgen (Christoph Heusgen). U intervjuu za “DW”, dugogodišnji savjetnik za bezbjednost bivše kancelarke Angele Merkel i budući šef Minhenske bezbjednosne konferencije poslao je jasne signale Moskvi:

    • Ovog puta hoćemo u izlog da stavimo veoma snažnu reakciju.

    Prema Hojzgenu, Rusija mora tačno da zna šta će se dogoditi ako Putin zaista napadne Ukrajinu. Istovremeno, Hojzgen je u razgovoru više puta naglašavao koliko je važno jedinstvo Zapada u suprotstavljanju ruskom „veoma agresivnom tonu”.

    Gas i nafta
    U Njemačkoj se, međutim, još uvijek raspravlja o poziciji u ukrajinskom sukobu. Nije ni čudo, s obzirom na duboke historijske veze sa Rusijom – u dobru i zlu – i odlične ekonomske odnose. Najvažnija stavka: isporuka ruske energije. Više 40 posto sirove nafte i više od 50 posto prirodnog gasa Njemačka uvozi iz Rusije.

    To je jedan od razloga zbog kojeg je bavarski premijer Markus Zeder (CSU) za nedjeljno izdanje lista „Frankfurter Allgemeine Zeitung” upozorio da prijetnje i „sve strože sankcije” Rusiji „ne mogu biti jedino rješenje”. Sankcije protiv Rusije već „duže vrijeme skoro da nemaju efekta”, a nove sankcije bi „često jednako štetile i nama”.

    Proširenje NATO na istok, odnosno ulazak Ukrajine u taj vojni savez, jedna od centralnih tačaka spora u trenutnom sukobu, za Zedera „dugoročno neće biti na dnevnom redu”.

    Otvorena pisma i apeli – kontradiktornog sadržaja
    Objavljuju se otvorena pisma i apeli – kontradiktornog sadržaja. Sredinom januara, više od 70 stručnjaka za istočnu Evropu i bezbjednost pozvalo je na okončanje „posebnog njemačkog puta” prema Rusiji.

    Njemačka više ne bi trebalo da sjedi skrštenih ruku i da gleda na agresivne akcije Rusije. Autori vide Njemačku kao ključnu zemlju EU, NATO i zapadne zajednice vrijednosti s posebnom odgovornošću, „kako u cilju obuzdavanja i sankcionisanja Rusije, tako i u vezi s podrškom državama koje Moskva rasparčava i maltretira”.

    Nasuprot tome, još početkom decembra grupa bivših njemačkih diplomata i vojnih lica sa iskustvom u Rusiji objavila je apel pod naslovom „Izađite iz spirale eskalacije” – uključujući četiri konkretna prijedloga za smirivanje situacije. Autori se zalažu za stvaranje situacija u kojima svi dobijaju kako bi se prevazišao trenutni ćorsokak. To također uključuje i „priznavanje bezbjednosnih interesa obje strane”.

    Sedenje na više stolica
    Autori tog apela također vide Njemačku u ključnoj ulozi. Jedan od inicijatora je brigadni general Rajner Švab (Rainer Schwab), bivši njemački vojni ataše pri njemačkoj ambasadi u Moskvi. „Njemačka igra veoma važnu ulogu, jer Berlin igra centralnu ulogu u Evropi, a i sa američke tačke gledišta, Berlin je glavni kontakt između Evrope i Amerike”, rekao je Švalb za DW. I dodao: „Isto važi i za Rusiju. A što se Rusije tiče: Uprkos našoj istoriji, njemačko-ruski odnosi imaju izvjesnu stabilnost.”

    Švab je tokom svojih razgovora u Moskvi ponio utisak da se Njemačka tamo i dalje pozitivno doživljava, uprkos značajnom pogoršanju poslije 2014. „Ljudi (Rusi) prihvataju njemačku politiku, uključujući naš fokus na ljudska prava i vrijednosti. Oni jednostavno ne žele da im se govori kakav treba da bude njihov sistem.”

    Djeluje kao da je Berlin sjedi između svih stolica u ukrajinskoj krizi. Ali možda je to pravo mjesto za posrednika. Diplomata Hojzgen je naglasio da Njemačka ima važnu ulogu u krizi:

    • To smo uradili još prošli put, kada su poslije ruske invazije na Ukrajinu kancelarka Merkel i predsjednik Oland doveli za sto ukrajinskog predsjednika Porošenka i Putina.

    To je poznato kao „Normandijski format”. Prema riječima ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (Annalena Bearbock), vlada u Berlinu sada je planirala novi posrednički sastanak između Njemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije.

    Sporazumi iz Minska – dobra osnova
    Pregovori u Normandijskim formatu 2015. su doveli do sporazuma poznatog kao „Minsk II”. Istina je da sa implementacijom ne ide sve kako treba, međutim, odluke donijete tada i u one u naknadnom sporazumu mogu se nadograditi, kaže Tomas Kunce (Thomas Kunze). On je na čelu moskovske kancelerije Fondacije Konrad Adenauer bliske CDU.

    U intervjuu za DW, Kunce objašnjava da je „sporazum iz Minska najmanji zajednički činilac” i navodi šta je sve dogovoreno: „Od prekida vatre, do povlačenja teškog naoružanja; nadgledanja OEBS-a; dogovoreni su dijalog i modaliteti za lokalne izbore u Ukrajini; razmjena zarobljenika, humanitarna pomoć i još mnogo toga. Mnogo toga na čemu može dalje da se radi – kada dođe do deeskalacije”.

    Rusi su, smatra Kunce, već postigli nešto važno.

    • Uspjeli su da ravnopravno pregovaraju s Amerikancima. Uspjeli su da ponovo proradi Savjet NATO-Rusija, koji je NATO suspendovao. I – Rusi su postigli da se razgovara o sferama uticaja.

    Bezbjedan prostor za sve u Evropi
    Pritom Kunce ne vjeruje da će se poredak u Evropi ponovo organizovati oko sfera uticaja velikih sila.

    • Naprotiv, moramo da razmišljamo unaprijed, da dođemo do poretka u Evropi koji nudi zajedničku oblast bezbjednosti, bezbjednost za sve – zahtijeva Kunce.

    Mnogo posla ima za diplomatiju. Povodom pitanja što to zapravo znači, Rajner Švab voli da citira svog nekadašnjeg šefa, bivšeg ambasadora u Moskvi Ridigera fon Friča. Diplomatija, prema Fon Friču, znači „penjanje na isti zid uvijek iznova – i ako ste pali 20 puta, pokušat ćete i 21. put.”

    U svakom slučaju, Njemačka trenutno ne razmišlja o povlačenju svojih diplomata iz Ukrajine. Analena Berbok je u Briselu jasno stavila do znanja da trenutno ne misli da ima smisla povući osoblje njemačke ambasade, piše “Deutsche Welle”.

  • Atina paralisana; Na ulice izašla i Vojska

    Atina paralisana; Na ulice izašla i Vojska

    Snežni pokrivač je tokom protekle noći prekrio čitavu grčku prestonicu, ometajući vazdušni saobraćaj i zarobivši desetine vozača na autoputu.

    Najdramatičnija situacija je na autoputu Atika Odos, obilaznici oko Atine koja povezuje prestonicu sa aerodromom, na kojoj je trenutno na stotine vozila i dalje zarobljeno, javlja grčki portal Katimerini, a prenosi Blic.

    Spasilačke ekipe su se borile tokom čitave noći da oslobode stotine vozača u trenutku kada je oluja, po imenu “Elpida”, zahvatila Grčku i prekrila Atinu debelim slojem snega, prenosi agencija Rojters.

    U akciji spasavanja učestvuju jedinice kopnene vojske sa teškom mehanizacijom i sanitetska vozila.

    Grčki ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Hristos Stilijanides je za takvu situaciju na obilaznici okrivio kompaniju koja je zadužena za tu saobraćajnicu, navodeći da su njeni čelnici na više sastanaka sa predstavnicima vlade uveravali da će imati dovoljno opreme kako bi put ostao otvoren za saobraćaj.

    “Mislim da moramo utvrditi odgovornost. To ću predložiti premijeru”, izjavio je ministar.

    Grčki mediji prikazali su snimak vojnika koji dele hranu, vodu i ćebad nekima od vozača dok je temperatura padala tokom noći.

    Vozači zarobljeni satima
    Oko 5.000 vozača sate je provelo zarobljeno u automobilima na niskim temperaturama na auto-putu Atiki Odos.

    Neki od vozača su rekli da su u ponedeljak bili zarobljeni u automobilima više od 20 sati, a u objavama na društvenim mrežama moglo se videti na desetine ljudi kako hodaju kroz sneg, uključujući i roditelje sa malom decom.

    Automobile i kamione su ostavljali pored puta, hodajući u potrazi za skloništem.

    Kompanija koja održava auto-put se izvinila i saopštila da će sprovesti detaljnu istragu o tome zašto su se sistemi za hitne slučajeve pokvarili, uprkos ponovljenim upozorenjima na nepovoljne uslove u nedelji koja je prethodila snežnoj oluji.

    Nadležne službe čiste auto-put od snega i leda, a dizalicama pokušavaju da pomere ostavljene automobile i kamione.

    Policija je upozorila vozače da ne bi trebalo da izlaze na ulice Atine bez lanaca za sneg, jer su uslovi i dalje opasni.

    Putnici povređeni, zatvorene škole
    Petnaest putnika je povređeno kada je jedno šinsko vozilo pokušalo da povuče voz sa oko 200 putnika, koji se zaustavio u velikom snegu u centralnoj Grčkoj.

    Dvojica povređenih su u teškom stanju, izjavio je jedan policijski zvaničnik.

    Železnički i autobuski saobraćaj u Atini su obustavljeni, a zatvoreni su i objekti za vakcinaciju protiv kovida-19 u širem regionu Atine i na obližnjem ostrvu Evija, saopštili su zdravstveni zvaničnici.

    Državne službe, škole, prodavnice i banke koje nisu neophodne u te dve oblasti i na mnogim grčkim ostrvima, uključujući Krit, takođe će danas biti zatvorene jer se očekuje da će hladno vreme potrajati do sutra.

    Grčki avioprevoznik “AegeanAirlines” otkazao je juče gotovo sve osim pet letova, i najavio je da će raspored verovatno biti poremećen danas i sutra.

    U regionu Atike su neka područja trenutno bez struje usled oštećenja prouzrokovanih kotinuiranim snežnim padavinama.

    Grčka vlada je današnji dan proglasila državnim praznikom u javnom i privatnom sektoru, nakon što je veliki snežni pokrivač blokirao čitavu zemlju.

  • Biće žestok odgovor

    Biće žestok odgovor

    Američki predsednik Džozef Bajden, evropski lideri i NATO jednoglasno su u ponedeljak na onlajn sastanku upozorili Moskvu zbog eventualnog napada na Ukrajinu.

    Eventualni napad Rusije na Ukrajinu izazvaće žestok odgovor, saopštio je sinoć generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Saglasili smo se da će bilo kakva nova agresija Rusije protiv Ukrajine imati ozbiljne posledice”, naveo je Stoltenberg na Tviteru posle onlajn sastanka sa Bajdenom i liderima Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Velike Britanije i EU, prenosi Rojters.

    Iz kabineta predsednika Francuske Emanuela Makrona saopšteno je da je za deeskalaciju tenzija sa Rusijom oko Ukrajine potrebno “jako i kredibilno” upozorenje, ali i unapređenje dijaloga sa Moskvom.

    Makron će, kako je najavljeno, “narednih dana”, razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ukrajinskim kolegom Zelenskim.

    Poljski predsednik Andžej Duda istakao je da je NATO ujedinjen u solidarnosti sa Ukrajinom.

    Lideri su se dogovorili da u slučaj ruskog upada u Ukrajinu, saveznici moraju da pruže brz odgovor uključujući paket sankcija, saopšteno je iz kabineta britanskog premijera Borisa Džonsona.