VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Kontejnerski promet jedan je od indikatora za razvoj svetske privrede.

    Ali iz Sjedinjenih Država stižu zabrinjavajuće vesti, a ni u glavnom motoru svetske privrede, Kini, situacija nije sjajna.

    Lajnbnic-Institut za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena prošle nedelje objavio je dobru vest: “U brojnim svetskim lukama porastao je kontejnerski promet”. To bi trebalo da “doprinese blagom popuštanju problema u snabdevanju”, ocenio je Torsten Šmit, šef odeljenja za razvoj privrede, u aktuelnom izdanju Indeksa kontejnerskog prometa koji zajedno izdaju Lajbnic-Institut i Institut za pomorski saobraćaj i logistiku (ISL), piše DW.

    Međutim, rast kontejnerskog prometa ne ukazuje na povećanu proizvodnju ili potražnju –dobrim delom je tu reč o zakasnjelim isporukama koje nisu bile moguće zbog pandemije. I zaista, u ovom trenutku se mnogi kupci, ali i brodari i upravnici luka žale da gotovo nijedna isporuka ne stiže na vreme.

    Kontejnerski brodovi na čekanju

    Kompanija za logistiku i prevoz “Kine+Nagel” (K+N) iz Šindelegija u Švajcarskoj prati situaciju na međunarodnim pomorskim putevima i prenosi da je na dan 28. januara čak 567 kontejnerskih brodova bilo usidreno pred lukama i čekalo na otpremu, kaže Dominik Nadelhofer koji je u “K+N” zadužen za odnose s javnošću.

    Kako bi imali pravi pregled situacije u toj firmi su formirali sopstveni indeks pod nazivom “Seaexplorer Disruption Indicator”. Tu se jedan standardni kontejner (TEU) na nekom brodu množi s brojem dana provedenih u čekanju na otpremu. Tako kod broda natovarenog s 18.000 standardnih boksova koji deset dana čeka na ukrcavanje tereta taj indeks iznosi 180.000.

    Prošlog petka (28.1) njihov indeks je iznosio “12,5 miliona TEU-dana provedenih u čekanju ispred devet najvažnijih svetskih luka”, kaže za DW Nadelhofer. Na pitanje šta to konkretno znači u praksi, on odgovara: “Preko našeg indeksa trenutno vidimo 12 puta veći broj brodova na čekanju u poređenju s normalnim uslovima.”

    Nisu sve luke podjednako efikasne

    Za takvu situaciju nije odgovoran samo jedan faktor. Nadelhofer navodi primer SAD gde trenutno postoji problem koji je u Evropi dobro poznat iz Velike Britanije: “U Severnoj Americi izazov predstavlja aktuelni nedostatak vozača kamiona”. Zato je u lukama postalo tesno, jer roba iz kontejnera ne može dovoljno brzo da se otpremi dalje, u odredišta na kopnu.

    Osim toga, nisu sve luke podjednako dobro opremljene ili organizovane. Globalno gledano, postoje velike razlike. Rang-lista najefikasnijih luka sveta, “New Global Container Port Performance Index” (CPPI), koju objavljuju Svetska banka i londonska firma “IHS Markit”, jasno pokazuje da se najefikasnije luke bez izuzetka nalaze u Aziji.

    Na prvom mestu je Jokohama u Japanu, na drugom Luka Kralja Abdulaha u Saudijskoj Arabiji, a na trećem Ćingdao u Kini. Najbolje plasirana evropska luka je Alhesiras u Španiji (10. mesto), a najefikasnija luka na američkom kontinentu nalazi se u Meksiku.

    Kina je postala kočničar

    To što se kineske luke ubrajaju među najbolje organizovane na svetu, ne znači automatski da su one i dalje motor svetske trgovine. Naime, kineska politika strogih antipandemijskih mera svako malo je dovodila do zatvaranja lučkih terminala, što je imalo za posledicu kočenje svetske trgovine.

    Doduše, globalni kontejnerski promet je, apsolutno gledano, u prošloj godini ponovo porastao, ali tu postoji jedan presudni izuzetak, kažu stručnjaci iz Instituta RWI i ISL: “Razlog rasta indeksa je znatno povećanje prometa u lukama van Kine. U kineskim lukama kontejnerski promet znatno je smanjen”.

    Nema naznaka oporavka

    Dominik Nadelhofer ističe da je korona znatno otežala otpremanje brodova, ali naglašava da je aktuelno stanje rezultat “kombinacije mnogih faktora”. On naglašava da je takav razvoj situacije bio uočljiv i pre pandemije. Još tada su, kaže, brodovlasnici počeli da smanjuju svoje flote, a onda je u trećem kvartalu 2020. naglo porasla potražnja za robom, jer su ljudi, umesto na putovanja koja nisu bila moguća zbog korone, počeli da troše novac na druge stvari, recimo na sportske rekvizite ili na renoviranje stana. Osim toga, zbog drastičnog smanjenja avionskog putničkog saobraćaja, otpala je i mogućnost transporta robe u prostoru za robni transport putničkih aviona.

    Nadelhofer ne želi da prognozira kada će se situacija stabilizovati, a i Torsten Šmit iz RWI prilično je uzdržan što se tiče budućnosti: “Ponovno znatno smanjenje kontejnerskog prometa u kineskim lukama moglo bi da bude najava novih problema u isporukama u narednim mesecima.”

  • Objavljeni novi satelitski snimci: Ovo je dokaz

    Objavljeni novi satelitski snimci: Ovo je dokaz

    Američki mediji objavili su nove satelitske snimke ruske vojske, raspoređene na Krimu.

    “Njujork tajms” navodi da sve tvrdnje ruskog predsednika Vladimira Putina da zapravo Amerika pokušava da uvuče Rusiju u rat zbog Ukrajine, padaju u vodu kada se pogledaju snimci na kojima se vidi da se ruska vojska samo gomila oko Ukrajine.

    Poslednji satelistksi snimak je to i dokazao, navodi “Njujork tajms”, dodajući da je snimak napravljen pre samo dva dana i da pokazuje da su “nikle” nove formacije ruske vojske, parkirane pored već postojećih u kampu Novoozernoje, na Krimu.

    Američki list je analiziroa satelitske snimke, napravljene u prethodnih deset dana, na osnovu kojih su izveli zaključak da Putin nastavlja da gomila vojsku u tom riskantnom području koje je anektirao od Ukrajine 2014.

    Vojni stručnjak iz kompanije koja je napravila te satelitske snimke rekao je za “Njujork tajms” da poređenje svih snimaka ukazuje na to da se Putin sprema za ofanzivu.

    Američki mediji licitiraju da su Rusi rasporedili oko 130.000 vojnika okolo Ukrajine, uključujući i tešku artiljeriju.

  • Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Predsjednik SAD Džozef Bajden odobrio je slanje gotovo 3.000 američkih vojnika u Istočnu Evropu u narednim danima, u vrijeme spora sa Rusijom povodom Ukrajine.

    Pentagon je saopštio da je ovo signal da je Amerika spremna da brani NATO saveznike.

    Razmještanje ovih vojnika uslijediće nakon odluke Pentagona iz prošlog mjeseca da stavi 8.500 vojnika u pripravnost zbog mogućeg slanja u Evropu ako bude potrebno.

    Izvor upućen u detalje rekao je da će 1.700 vojnika stići u Poljsku iz Fort Brega u Sjevernoj Karolini, a još 300 iz baze u Njemačkoj. Oko 1.000 američkih vojnika preći će iz NJemačke u Rumuniju, dodao je izvor.

    Pentagon je naveo da se ne odbacuje mogućnost slanja dodatnih snaga osim ovih koje su objavljene danas.

    “Važno je da pošaljemo snažan signal Putinu i svijetu da je NATO važan za SAD i da su nam važni naši saveznici”, izjavio je na konferenciji za novinare portparol Pentagona Džon Kirbi.

  • Slovenija odbila NATO; “Nećemo”

    Slovenija odbila NATO; “Nećemo”

    Slovenački ministar odbrane Matej Tonin izjavio je, nakon razgovora sa svojim britanskim kolegom Benom Valasom, da Slovenija neće slati oružje u Ukrajinu,

    Ipak on je istakao da Slovenija ostaje kredibilna članica NATO saveza.

    Tonin je nakon razgovora koji su bili posvećeni stanju u Ukrajini kazao da ni ne želi da na istoku Europe dođe do rata, ali da je Rusiji potrebno poslati jasnu poruku.

    “U Ukrajini je svakako bolji i lošiji mir od dobrog rata”, kazao je Tonin, dodavši da njegova zemlja za sada ne razmišlja o slanju oružja u Ukrajinu, kako su to učinile neke druge članice NATO saveza, i to zbog ograničenih mogućnosti prihvata oružja i opreme koju Ukrajina dobiva od drugih zemalja.

    “Cijna rata je naprosto previsoka”

    “Čini mi se da je ključno da Putinu u okviru savezništva u NATO savezu pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da je cena rata naprosto previsoka”, kazao je Tonin u izjavi nakon susreta s britanskim ministrom.

    “Moguće agresivno ponašanje Rusije značilo bi još više vojnika iz NATO saveza na granicama Rusije”, kazao je slovenački ministar, ocenivši da bi takvo ponašanje za Rusiju bilo kontraproduktivno.

    Slovenija trenutno ima svoje vojnike u NATO-ovoj misiji u Litvaniji a u junu će se istom kontingentu pridružiti i vojnici iz Severne Makedonije.

    Takvo je delovanje, prema rečima slovenskog ministra obrane, najbolji odgovor NATO saveza u politici odvraćanja Rusije od mogućeg napada na Ukrajinu.

  • Kremlj o razgovoru sa Džonsonom: Putin spreman da priča i sa “totalno zbunjenima”

    Kremlj o razgovoru sa Džonsonom: Putin spreman da priča i sa “totalno zbunjenima”

    Zvanični Kremlj saopštio je danas da će objaviti detalje o tome da li će i kada predsjednik Rusije Vladimir Putin razgovarati telefonom sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom, i da je Putin spreman da razgovara sa svima, uključujući i “totalno zbunjene”.

    Putin i Džonson je trebalo da razgovaraju u ponedjeljak, ali je Džonson morao da odloži njihov razgovor zbog domaćih političkih problema, prenosi agencija Rojters.

    Džonson je u utorak otputovao u Ukrajinu, gdje je optužio Putina da je uperio pištolj Ukrajini u glavu, u naporu da silom promijeni arhitekturu evropske bezbjednosti.

    Rusija je, s druge strane, saopštila da nema planove za invaziju na Ukrajinu, navodi britanska agencija.

  • Da li je počelo?

    Da li je počelo?

    Teška paljba odjekuje Donjeckom, objavljeno je na društvenim mrežama.

    Kako se navodi u opisu video-snimaka stavljenih na društvene mreže, od ranog jutra odjekuje paljba teške artiljerije u tom delu Ukrajine.

    Na drugom video-snimku se navodi da artiljerija odjekuje u distriktu Kirovski.Takođe, različite obrazovne institucije u Donjecku prijavile su 136 pretnji bombom i sa svih ugroženih mesta ljudi su evakuisani.

    Donbas je, podsetimo, ukrajinski region koji je na granici sa Rusijom, kao i Luganska oblast, i one su faktički postale ratno poprište između Ukrajine i Rusije od kada je Rusija anektirala Krim.

    Donbas je inače jedan od ekonomski najbogatijih delova Ukrajine, za koji zapadni mediji tvrde da je pod kontrolom pobunjenika koji su pak pod komandom Rusije.

  • Čelnik kompanije Eon: Njemačkoj je potreban ruski gas i tačka

    Čelnik kompanije Eon: Njemačkoj je potreban ruski gas i tačka

    Čelnik njemačke energetske kompanije Eon vjeruje da se njegova zemlja mora nastaviti oslanjati na snabdijevanje ruskim prirodnim gasom u cilju udaljavanja od uglja i sniženja cijena energije.

    “Vjerujemo da nam je potreban ruski gas. Tačka. Posebno ako se sada moramo oslanjati na više gasa jer se želimo odmaći od korištenja uglja”, izjavio je izvršni direktor Eona Leonhard Birnbaum u ponedjeljak navečer.

    Birnbaum je također govorio u korist plinovoda Sjeverni tok 2 koji povezuje Rusiju s Njemačkom, projekta koji su Washington i drugi njemački saveznici nazvali strateškom pogreškom Berlina.

    “U smislu energetske ekonomije, Sjeverni tok 2 je koristan. Politički gledajući, ocijena bi mogla biti drugačija. O tome se mora raspravljati u političkoj areni”, izjavio je on članovima Udruženja ekonomskih novinara.

    Sjedinjene Države i Njemačka tvrde da bi se Sjeverni tok 2 – koji je dovršen ali još nije potpuno operativan – mogao suočiti sa sankcijama ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.

    U principu je takav plinovod jeftiniji od tečnog prirodnog gasa (LNG).

    “Ukoliko budemo morali da se oslanjamo na LNG, cijene gasa u Evropi bit će mnogo više nego ranije. Ukoliko cijene porastu, to će zahtijevati nove plinovode prema Evropi”, kazao je Birnbaum, prenosi dpa.

  • Isplivao i tajni dogovor

    Isplivao i tajni dogovor

    Sve je više upotrebe riječi “rat” kada se govori o tenzijama oko Ukrajine. Ali, jedan izveštaj pokazuje šta se dešava iza kulisa zveckanja oružjem.

    Naime, kako navodi agencija Blumberg, koja se poziva na svoje poverljive izvore, Bela kuća i Kremlj ustvari planiraju da razmene “pipave” informacije oko toga ko ima kakve rakete i gde su smešteni.

    Kako tvrdi Blumberg, Bela kuća je obavestila Kremlj da je spremna za razgovore o načinima kojima bi Rusija mogla da proveri da nema ofanzivnih krstarećih raketa „”Tomahavk” stacioniranih u NATO bazama u Rumuniji i Poljskoj, ali ako bi Moskva bila voljna da podeli sa Vašingtonom slične informacije o raketama u određenim ruskim bazama.

    Predlog SAD ima za cilj da ublaži zabrinutost Moskve da bi lanseri u bazama mogli da se koriste za gađanje Rusije, navodi Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa ovim pitanjem.

    Jedan izvor je dodao da bi do bilo kakvog sporazuma moglo da dođe tek nakon razgovora SAD sa saveznicima, posebno Poljskom i Rumunijom, i da bi on trebalo da sadrži dogovor o kontroli brojnih ruskih baza u kojima se nalazi kopneno oružje.

    Predlog odražava napore SAD da dođu do sporazuma sa Rusijom u pokušaju smirivanja tenzija oko Ukrajine, pošto Moskva, kako navodi Blumberg, gomila trupe na granici sa Ukrajinom, a SAD i drugi NATO saveznici upozoravaju da bi do invazije moglo doći uskoro ako se ne pronadje diplomatski izlaz.

    Tajni odgovor
    S druge strane, španski list “Pais” objavio je ceo tekst tajnog odgovora Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.

    Radi se o dva dokumenta na engleskom jeziku: odgovor Alijanse na četiri stranice i odgovor Vašingtona na pet stranica. Tekstovi sadrže odredbe koje su, u ovom ili onom obliku, već iznele zapadne strane na zvaničnom nivou ili su se pojavile u zapadnim medijima pozivajući se na izvore.

    Iz dokumenata sledi da su SAD spremne da razgovaraju sa Rusijom o međusobnim obavezama o ograničenju razmeštanja ofanzivnih raketnih sistema i snaga u Ukrajini, preneo je Sputnjik.

    Takođe se navodi da su SAD spremne da razmotre mogućnost potpisivanja dokumenta sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

    SAD i NATO su dalje izjavili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u istočnoj Evropi.

    SAD su spremne da sa Rusijom razgovaraju o mehanizmu koji će omogućiti da se potvrdi nerazmeštanje krstarećih raketa „Tomahavk“ u Rumuniji i Poljskoj.

    SAD su spremne da započnu dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja u oblasti raketa srednjeg i kratkog dometa, dodaje se u objavljenom tekstu.

    NATO je saopštio da ne želi konfrontaciju, ali da neće praviti kompromise oko principijelnih pitanja za sebe.

    Istovremeno, Putin je juče izjavio da su u odgovoru SAD i NATO-a ignorisane fundamentalne zabrinutosti Rusije.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

    Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.

    Sjedinjene Američke Države i NATO u sredu su predali Rusiji odgovore na predloge o bezbednosnim garancijama.

  • Ukrajinski predsjednik: Vojni sukob s Rusijom značio bi opšti rat u Evropi

    Ukrajinski predsjednik: Vojni sukob s Rusijom značio bi opšti rat u Evropi

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski izjavio je da vojni sukob s Rusijom neće samo uključiti Ukrajinu, već će dovesti do rata opštih razmjera u Evropi.

    Govoreći zajedno s britanskim premijerom Borisom Johnsonom u Kijevu, Zelenski je izjavio da su lideri razgovarali o koracima za obuzdavanje Rusije, dodajući da niko ne može predvidjeti šta će se sljedeće desiti.

    Zelenski je rekao da Kijev preuzima odgovoran pristup sporazumu o prekidu vatre iz Minska o okončanju rata u istočnoj Ukrajini, ali se nije saglasio s Moskvom u vezi s redoslijedom provođenja sporazuma.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je da predsjednik Rusije Vladimir Putin drži pištolj uz glavu Ukrajine u pokušaju da iznudi promjenu u arhitekturi evropske sigurnosti te dodao da ne preuveličava ruske prijetnje.
    “Ovo je jasna i prisutna opasnost. Vidimo da se veliki broj trupa gomila, vidimo pripreme za sve vrste operacija koje su u skladu s neposrednom vojnom kampanjom”, istakao je Johnson i najavio da će sutra razgovarati s Putinom.

    Napominje da je riječ o cjelokupnoj evropskoj sigurnosnoj arhitekturi.

  • Peskov: Nema novosti o narednim sastancima Putina i Bajdena

    Peskov: Nema novosti o narednim sastancima Putina i Bajdena

    Nema novih informacija o narednim telefonskim razgovorima između ruskog i američkog predsjednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Za sada nema informacije o tome”, odgovorio je Peskov na pitanje agencije TAS S o mogućem datumu njihovog novog telefonskog sastanka.

    Peskov je ranije saopštio da bi novi kontakti dva predsjednika mogli da budu organizovani kada to bude potrebno, ali da nema konkretnih planova po ovom pitanju.

    On je rekao i da je na predsjednicima da odluče da li je lični kontakt na temu bezbjednosnih garancija neophodan nakon radnih sastanaka Moskve i Vašingtona.

    Posljednji telefonski razgovor Bajdena i Putina dogodio se krajem 2021. a njihov prvi samit kao predsjednika održan je u Ženevi u junu 2021, navodi TAS S.