Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su ruske snage uništile proizvodne pogone vojne fabrike Artjom u ukrajinskoj prestonici Kijevu sa visoko preciznim raketama dugog dometa.
“Precizno oružje ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga velikog dometa eliminisalo je proizvodne pogone avio-kosmičkog postrojenja Artjom u Kijevu“, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenosi TAS S.
Odluka Sjedinjenih Američkih Država o konfiskaciji ruske imovine s ciljem da se pruži pomoć Ukrajini, predstavlja opasan presedan i pokušaj da se ozakoni eksproprijacija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“To je opasan presedan koji predstavlja nedopustivo izvrtanje i kršenje svih pravnih normi. To nije ništa drugo do eksproprijacija privatne imovine i pokušaj da se to ozakoni na pseudo način“, rekao je Peskov novinarima, prenosi Sputnjik.
Američki predsednik Džo Bajden zatražio je juče od Kongresa da odobri dodatna finansijska sredstva za pomoć Ukrajini u iznosu od 33 milijarde dolara. Kongresu je upućen i paket inicijativa o konfiskovanju imovine “ruskih oligarha“.
Kako je precizirao, nacrt zakona će omogućiti zakonodavnim organima da po ubrzanom postupku zaplene imovinu Rusa, te da šalju sredstva u pomoć Ukrajini.
Vojne elitne jedinice NATO podržavaju Ukrajinu u borbi protiv ruske vojske, tvrdi nemački magazin „Fokus“.Specijalci iz Velike Britanije i SAD obučavaju ukrajinske vojnike, između ostalog, za korišćenje 3. 600 modernog protivtenkovskog oružja.
Takođe ih obučavaju za sabotaču i vežbaju sa njima tehnike partizanske borbe.
Britanci su najbrojniji u timu za obuku Ukrajinaca sa više od 100 elitnih vojnika specijalne jedinice SAS.
Ti vojnici se, delom, nalaze u Ukrajini skriveno od 2014.godine nakon što je Rusija anektirala Krim.
Oni obučavaju profesionalnu ukrajinsku vojsku i dobrovoljce. Takođe u Ukrajini su i pripadnici britanske mornaričke specijalne jedinice SBS, te i specijalni izviđači jedinice SRR.
I SAD su u Ukrajinu poslali svoje specijalce – Zelene beretke obučavaju Ukrajince u gradskoj borbi, a „Nevi sils“ vrše obuku na jednom starom poligonu na zapadu zemlje.
Za koordinaciju aktivnosti specijalaca SAD zadužena je komanda za Evropu u Štutgartu.
Takođe britanski i američki elitni vojnici imaju i jedan specijalni zadatak, za koji su zadužene jedinice stacionirane u Litvaniji, a to je, da u slučaju potrebe evakuišu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Promjena raspoloženja u Njemačkoj: trenutno 45 odsto Nijemaca podržava isporuku tenkova Ukrajini, a prije tri nedjelje ih je bilo znatno više – 55 odsto.
Kancelar Olaf Šolc takođe gubi podršku naroda.
Evo kako brzo sve može da se promijeni: Njemačka vlada je u srijedu, 27. aprila, promijenila kurs u ukrajinskom ratu i sada će ipak da isporuči tenkove Ukrajini. Politički pritisak je, izgleda, postao prevelik.
S druge strane, stanovništvo s pravom glasa u Njemačkoj, sada znatno manje podržava isporuku teškog naoružanja nego početkom mjeseca. Na primjer: u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje za javni servis ARD vrši infratest dimap – za isporuku tenkova Ukrajini se izjasnilo 45 odsto ispitanih, a prije tri sedmice ih je bilo 55 odsto.
Jasni zagovornici isporuka teškog naoružanja mogu se naći samo u redovima FDP (70% za : 25% protiv) i Zelenih (67% za : 25 % protiv). Dobra polovina pristalica demohrišćanske Unije je za ispouke (53 odsto), ali 42 odsto se tome protivi. Pristalice SPD su duboko podijeljene (45% je za : 46 % je protiv). Glasači AfD-a jasno odbacuju isporuke (12% je za :84 % je protiv).
O razlozima promjene raspoloženja može se samo nagađati. Anketa početkom mjeseca (7. aprila ) obavljena je pod utiskom prvih izvještaja o navodnim ratnim zločinima Rusije u Buči i drugim predgrađima Kijeva.
Tri nedjelje kasnije, slike užasa u Ukrajini su još uvijek sveprisutne, ali moguće je da se mnogi Nijemci brinu da bi slanje teškog naoružanja dovelo do eskalacije rata. Tu brigu je izrazio i kancelar Olaf Šolc,koji je rekao da želi da izbegne sve što bi moglo dovesti do dalje eskalacije rata.
Čini se da su dva mjeseca od početka rata u Ukrajini 24. februara, mnogi ljudi u Njemačkoj između dvije vatre. S jedne strane, prema ovom reprezentativnom istraživanju, nema većine za isporuku teškog naoružanja, s druge strane, 52 odsto je za tvrđi kurs prema Rusiji.
Kada je reč o vječitom pitanju energetske zavisnosti Njemačke od Rusije, savezna Vlada je odavno počela da traži druge liferante, ali istovremeno upozorava na negativne posljedice po njemačku privredu, koja je u mnogim oblastima zavisna od fosilnih goriva iz Rusije.
Većina stanovništva očigledno razmišlja na isti način i zalaže se za postepeno ukidanje ruskog uvoza 54 odsto. Dok je 22 odsto za to da se uvoz gasa i nafte odmah zaustavi, 19 odsto Nijemaca je da se uvoz energenata iz Rusije nastavi.
Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da Zapad sankcijama neće uspjeti Minsk i Moskvu da baci na koljena.
Lukašenko je, tokom razgovora sa građanima u Gomeljskoj oblasti, istakao da Bjelorusija i Rusija imaju dovoljno resursa, tehnologija i inteligencije, prenosi agencija Belta.
Lukašenko je ponovio da pritisak sankcijama primorava na traženje novih mogućnosti.
– Tržište je otvoreno, morate da se krećete, a ne da plačete – kazao je Lukašenko.
Cilj SAD je da se što je moguće više produži sukob u Ukrajini, kako bi se oslabila Rusija, saopštio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.
On je rekao da, dok Evropa i međunarodna zajednica pozivaju na završetak sukoba, SAD nastavljaju da raspiruju tenzije i spremne su da se bore “do posljednjeg Ukrajinca”.
– SAD nastavljaju da šalju Ukrajini novac i oružje. Istina je da cilj nije da se postigne mir, već da se nastave sukobi. Kao što sami kažu, njihov cilj je da se oslabi Rusija” -istakao je Džao.
Džao je naglasio da “svijet zna odgovor na pitanja da li SAD donose mir ili rat, odnosno bezbjednost ili haos”, javio je TASS.
Oglasio se i kineski državni naftni i gasni gigant CNOOC.
Naime, ova kompanija kaže da nema konkretnih planova za preuzimanje energetskih ulaganja u Rusiji koje su zapadne kompanije napustile nakon napada na Ukrajinu, prenosi Index.
Britanski Telegraf je nedavno izvestio da je Šel u pregovorima sa CNOOC-om o prodaji udela u velikom polju tečnog prirodnog gasa u Rusiji.Međutim, šef finansija CNOOC-a, Sje Veiži, rekao je za Rojters: “Trenutno je sukob Rusije i Ukrajine u složenoj fazi. Pratimo situaciju i još nemamo nikakav konkretan plan ili akciju.”
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je sinoć da izjave zapadnih zemalja da Rusija prijeti nuklearnim ratom nisu tačne.
“Zapadni zvaničnici u najgorim tradicijama dezinformisanja prenose medijima, radeći to na koordinisan nacin, lažni narativ o nuklearnim pretnjama iz Moskve”, napisala je Zaharova na Telegramu, prenosi agencija TASS.
Zaharova je navela da su ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO počela da ubeđuju svoje stanovništvo da Rusi “zveckaju oružjem”, a suštini, kako je rekla, Rusija razume rizike u toj oblasti i ne može ni da razmišlja o nuklearnom ratu.
Guverner Kurske oblasti u Rusiji Roman Starovojt saopštio je da je jutros iz Ukrajine minobacačima gađan granični punkt u selu Krupecma i da žrtva i materijalne štete nije bilo.
“Granični punkt u Rilskom okrugu Kurske oblasti granatiran je u petak ujutro, nema žrtava i štete”, napisao je Starovojt na Telegramu, prenosi TAS S.
On je precizirao da je oko 8:00 časova granatiran granični punkt u selu Krupec iz minobacača i da su ruski graničari i vojnici uzvratnom vatrom “suzbili vatrene položaje napadača”.
Kontrolni punkt na rusko-ukrajinskoj granici u Gluškovskom okrugu Kurske oblasti granatiran je iz minobacača sa ukrajinske strane i 23. aprila, a požar je tom prilikom zahvatio zgradu ruske Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor i nije bilo povređenih, navodi TAS S
Njemačka se neće protiviti embargu Evropske unije na uvoz ruske nafte, iako ne smatra da je to najefikasnije sredstvo da se nanese šteta predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu, izvještava “Blumberg”.
Njemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek upozorio je da bi zaustavljanje uvoza ruske nafte nanelo ozbiljan udarac najvećoj evropskoj ekonomiji, koji podrazumijeva i manjak ponude i “ogromno povećanje cijena“.
“Ali, nećemo doživjeti nacionalnu katastrofu. Postigli smo veliki napredak u pogledu nafte i mogli bismo da se pridružimo embargu ako do njega dođe. Njemačka neće tome stati na put”, rekao je Habek kasno u četvrtak u intervjuu za televiziju ZDF.
On je ranije ove nedjelje izjavio da je Njemačka već smanjila svoje oslanjanje na rusku naftu u dovoljnoj mjeri koja potpuni embargo čini “izvodljivim“.
Udio ruske nafte u njemačkom uvozu pao je na oko 12 posto sa 35 procenata koliko je iznosio pre ruskog napada na Ukrajinu, rekao je Habek nedavno prilikom posjete Varšavi.
On je, ipak, u intervjuu za ZDF jasno stavio do znanja da je skeptičan u pogledu naftnog embarga, ističući da bi takav potez mogao biti “kontraproduktivan” jer bi potencijalno omogućio Rusiji da isporučuje naftu drugim zemljama čak i po višoj cijeni, dodajući da bi Putin takođe mogao da iskoristi naftu da zadobije podršku nekih država.
“Moramo da zaustavimo rast globalnih cijena nafte, ali ne na način da njihov nivo mogu sebi da prušte samo Njemačka, zapadna Evropa, SAD i možda Kanada. Tad bi Putin mogao da kaže – vidite šta se dešava, kapitalistički zapad vas čini siromašnim, ja ću vam pomoći, od mene možete da dobijete popust 20 odsto, samo tražim da mi budeš saveznik”, rekao je Habek.