VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kuleba: Ukrajina predložila nacrt mirovnog sporazuma, Rusija traži još vremena

    Kuleba: Ukrajina predložila nacrt mirovnog sporazuma, Rusija traži još vremena

    Nakon pregovora u Istanbulu, rusko-ukrajinski pregovarački proces je otežan, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba u intervjuu kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua.
    „Da, nakon pregovaračke runde u Istanbulu rusko-ukrajinski pregovori odvijaju se uz poteškoće. Ukrajinska delegacija je predložila nacrt sporazuma o međunarodnim bezbjednosnim garancijama Ukrajini, a ruska strana je zatražila dodatno vrijeme da prouči taj prijedlog“, rekao je Kuleba.

    Konstatovao je da je „poslije toga, nažalost, pregovarački proces postao veoma komplikovan“.

  • Džonson ponovio podršku Ukrajini “London će nastaviti da šalje neophodnu pomoć Kijevu”

    Džonson ponovio podršku Ukrajini “London će nastaviti da šalje neophodnu pomoć Kijevu”

    Britanski premijer Boris Džonson prenio je danas u telefonskom razgovoru ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da je više nego ikad posvećen pružanju podrške Ukrajini.

    Džonson je “potvrdio da će Ujedinjeno Kraljevstvo nastaviti da pruža dodatnu vojnu pomoć kako bi Ukrajincima obezbijedilo opremu koja im je neophodna za odbranu”, rekao je portparol britanskog premijera, prenosi Rojters.

    On je dodao da je Džonson ponudio takođe kontinuiranu ekonomsku i humanitarnu pomoć Britanije Ukrajini.

  • Novi talas korone

    Novi talas korone

    Kineska prestonica Peking danas je pooštrila anti kovid mere, nastojeći da suzbije novi talas korone.

    Grad se već deseti dan bori protiv širenja epidemije, a dnevno se beleže na desetine novih slučajeva, preneo je Rojters.

    Mera zaključavanja u Pekingu još nije uvedena, ali od danas važe poostrena pravila socijalne distance, a uveden je i nov krug masovnih testiranja u najugroženijim četvrtima. Protekle nedelje, suspendovani su skupovi u insitucijama kulture i zatvoreni su restorani.

  • Mariupolj: Evakuisan deo civila iz čeličane Azovstal

    Određeni broj žena i dece evakuisan je iz čeličane Azovstal koja je poslednje ukrajinsko uporište u devastiranom lučkom gradu Mariupolju, potvrdili su danas i ukrajinski zvaničnik i ruske državne novinske agencije.

    Veruje se da ima još nekoiko stotina civila koji su i dalje zarobljeni u skloništima sa malo hrane, vode i lekova, prenosi AP.

    Nakon što su brojni prethodni pokušaji evakuacije civila propali, Ujedinjene nacije su se angažovale i posredovale u dogovoru o evakuaciji oko 1.000 civila, koji se kriju u podzemnim skloništima čeličane Azovstal u Mariupolju.

  • Stotine ljudi evakuirano iz sela u blizini Harkova, ruske snage nastavljaju ofanzivu

    Stotine ljudi evakuirano iz sela u blizini Harkova, ruske snage nastavljaju ofanzivu

    Rusija je bombardovala drugi po veličini ukrajinski grad Harkov, u sklopu svog obnovljenog pritiska na istoku zemlje, dok se svakodnevno vode pregovori o nacrtu mogućeg sporazuma između dvije zemlje.

    Jedna osoba je poginula, a pet je ranjeno kao rezultat neprijateljskih artiljerijskih i minobacačkih udara, saopštili su iz regionalne Vojne uprave Harkova.

    “Situacija u oblasti Harkov je teška. Ali naša vojska, naša obavještajna služba, imaju važan taktički uspjeh”, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.
    Ukrajinske snage saopštile su da su ponovo zauzele “strateški važno” selo Ruska Lozova u blizini Harkova i evakuisale stotine civila.

    Neki su nedjeljama izdržali u podrumima bez struje, vode ili bez mogućnosti da popune zalihe hrane a drugi su opisali svoj strah od ruskih vojnika i od preživljavanja bombardovanja.

    “Proteklog dana više od hiljadu građana obratilo se policiji Harkovske oblasti za pomoć”, saopštili su iz policijskih snaga Harkovske oblasti.

  • Krhko evropsko tržište energije sprema se za Putinov sljedeći potez

    Krhko evropsko tržište energije sprema se za Putinov sljedeći potez

    Evropska unija bi mogla ići ka potpunoj obustavi uvoza ruskog gasa, scenariju koji bi pokrenuo racionalizaciju energije, ali i veću inflaciju te duboku recesiju.

    Sukobi oko uslova plaćanja već su doveli do toga da Moskva zaustavi isporuke plina Poljskoj i Bugarskoj. S obzirom da je opskrba već ograničena, neće biti potrebno mnogo više poteza kako bi se šokirala energetska tržišta.

    “Evropska pozicija kada je u pitanju opskrba plinom je krhka i dovoljan je samo jedan prekid u opskrbi prije nego što se potpuno uruši”, rekao je za Bloomberg analitičar JP Morgan Chase & Co, Shikha Chaturvedi.

    Osim ako se procesi ne budu mogli riješiti kako bi se ispunili zahtjevi Kremlja uz izbjegavanje sankcija koje je Moskvi nametnula EU, vjerovatno će više zemalja biti isključeno sa sistema opskrbe plinom u narednim danima ili sedmicama.

    Evropa zavisi od ruskog gasa, a čak i manji poremećaj mogao bi se brzo proširiti kontinentom.

    Zalihe skladišta su trenutno na samo 32 posto kapaciteta, u poređenju sa ciljem od najmanje 80 posto potrebnih da bi se domovi grijali i fabrike radile tokom zimskog perioda.

    Zaustavljanje isporuka plina Poljskoj i Bugarskoj čini ostale evropske zemlje napetima. Iako su količine plina potrebnog tim zemljama relativno male, manjak je već apsorbirao zalihe iz Njemačke.
    Predsjednik Vladimir Putin naredio je da kupci gasa u Evropi za isporuke plaćaju u rubljama, za što iz EU kažu da krši sankcije i pozvaju kompanije da nastave plaćati u evrima ostavljajući tako Rusiji mogućnost da odbije ili prihvati nove okolnosti.

  • Lavrov objavio ključne uslove za pregovore

    Lavrov objavio ključne uslove za pregovore

    Ruske snage nastavile su napadati istočnu ukrajinsku regiju Donbas, ali nisu uspjele zauzeti tri ciljana područja, saopštila je ukrajinska vojska, dok Moskva kaže da sankcije Zapada Rusiji i isporuke oružja Ukrajini ometaju mirovne pregovore.

    Rusi su pokušavali zauzeti područja Limana u Donjecku, te Sjeverodonjeck i Popasnu u Luhansku, objavio je Glavni stožer Oružanih snaga Ukrajine u dnevnom biltenu.

    Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov rekao je da je ukidanje zapadnih sankcija Rusiji dio mirovnih pregovora, za koje je rekao da su teški, ali da se nastavljaju svakodnevno putem video veze.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski insistirao je od početka ruske invazije 24. februara da sankcije moraju biti pojačane i da ne mogu biti dio pregovora. Rekao je u petak da postoji veliki rizik da se pregovori završe zbog onoga što je nazvao ruskim sustavnim ubijanjem civila.

    Ukrajina optužuje ruske trupe za zločine u područjima u blizini glavnog grada Kijeva koje su prethodno okupirali. Moskva poriče te tvrdnje, piše Avaz.

    Lavrov je rekao da bi, ako su Sjedinjene Države i druge zemlje NATO uistinu zainteresovane za rješavanje ukrajinske krize, trebale prestati slati oružje u Kijev.

  • Moldavija “na korak” do rata?

    Moldavija “na korak” do rata?

    Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u samoj državi.

    Hoće li Putin, iako mu u Ukrajini ne ide sve od ruke, zaista da proširi rat i na tu malu postsovjetsku državu čije je ime podcrtao u svom izlizanom rokovniku o obnovi “ruske imperijalne moći”?

    Poslednjih dana u Moldaviji, tačnije rečeno u njenoj odmetnutoj proruskoj nepriznatoj (čak ni od Rusije) paradržavnoj tvorevini Pridnjestrovlje, koja se nalazi uz granicu s Ukrajinom (u dužini većoj od 400 km), došlo je do napetosti i nekoliko misterioznih napada i eksplozija, koje su mnogi protumačili kao pripremu za njeno uključivanje u rat, koji bi potom zahvatio celu Moldaviju, piše Jutarnji.

    Otkad je Rusija napala Ukrajinu, Moldavija se spominjala kao sledeći cilj Putinovih osvajačkih ambicija.

    Osvajanje obale

    Ruskivojni plan predviđao je osvajanje cele ukrajinske crnomorske obale i izlazak na granicu Moldavije i “fizičko” spajanje s Pridnjestrovljem, koje je nastalo još i pre raspada SSSR-a početkom 1990. godine, kada se tamo vodio i rat, u kojem je ruska vojska “pripomogla” njegovom nastajanju. Kada je početkom rata u Ukrajini beloruski proputinovski predsednik Aleksandar Lukašenko davao izjavu u generalštabu beloruske vojske, svi su uočili na karti iza njega kako jedan pravac ruskog napada s Crnog mora ide i na Moldaviju, navodi Jutarnji.

    Tada se govorilo da je to “omaška”, ali neposredno pred najavu ruske ofenzive na Donbas general Rustam Minekajev, v.d. zapovednika Središnjeg vojnog okruga, bez imalo uvijanja je rekao da “kontrola nad jugom Ukrajine jeste kopneno spajanje s Pridnjestrovljem”. Još je napomenuo da u Moldaviji ima “primera ugrožavanja ruskog i ruskojezičnog stanovništva”, što je posebno izazvalo uznemirenost jer su, između ostalog, takve “pretnje o ugroženosti Rusa” bile i povod i retorika koja se navodila kao “opravdanje” agresije na Ukrajinu.

    Pretnje samo potvrđuju da ako Putin uspe u svojim zamislima u Ukrajini, neće stati i zadovoljiti se time. Minekajevljeve izjave niko u ruskom ministarstvuobrane nije želeo da komentariše, ali ni da demantuje, premda je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova Lavrovljev zamenik Andrej Rudenko jasno rekao kako se “Moskva nada da se neće morati da se upliće i rešava još jedan regionalni sukob”, a kremaljski portparol Dmitrij Peskov je rekao da zasad nema razloga da se Vladimir Putin čuje s moldavskom predsednicom Majom Sandu.

    Samo dan pre nego što su ruski tenkovi počeli da prodiru u Ukrajinu iz Kremlja su se kleli da ne nameravaju nikoga da napadnu. General Minekajev je čak govorio da su Rusi u samom Pridnjestrovlju ugroženi, što je potpuni apsurd jer je tamo ruski jezik službeni, škole rade po ruskom obrazovanom sistemu, a većina stanovništva poseduje i rusko državljanstvo.

    I ruska amabasada u Kišinjevu objavila je da su u zemlji primetni “slučajevi diskriminacije na nacionalnoj, religijskoj (podsetimo da su Moldavci takođe pravoslavci, a na njenoj teritoriji “sukobljavaju” se Rumunska i Ruska pravoslavna crkva), jezičnoj i kulturnoj osnovi”, pa su otvorili posebne brojeve telefona i e-mailove na koje “ugroženi sunarodnici” mogu javiti o svim takvim slučajevima, nedaćama i problemima na koje nailaze, prenosi Jutarnji.

    Ruskog ambasadora Olega Vasnjecova pozvali su da objasni izjave ruskoga generala, ali je on moldavsku “notu” samo primio na znanje, ne ulazeći previše u objašnjenja generalovih otvorenih pretnji.

    U Moldaviji su se uzburkale strasti, podignuta je bojeva gotovost i u zemlji i u odmetnutom Pridnjestrovlju, a zemlja je, kako kažu neki analitičari – zahvaćena ratnom teskobom. Ali, bilo kako bilo, eskalacija nasilja u Pridnjestrovlju poklopila se s izjavama ruskog generala, jer samo koji dan nakon što je Minekajev zapretio Moldaviji, tamo je došlo do gužve – s dva projektila iz RPG-a pogođena je zgrada ministarstva sigurnosti u Tiraspolu, glavnom gradu paradržavne tvorevine, potom su kod sela Majak u vazduh dignuta i dva odašiljača preko kojih su emitovani ruski državni televizijski i radijski programi, a došlo je i do pucnjave i eksplozija u skladištu municije u ruskoj bazi u selu Kolbasna i pucnjave u bazi pridnjestrovske vojske u selu Parkani, ali za to nema pouzdanih informacija, piše Jutarnji.

    Nakon toga predsjednik fantomske države Pridnjestrovlje Vadim Krasnoselski podigao je stupanj bojeve gotovosti na najviši “crveni” nivo, postavio je vojne kontrolne punktove na “granici” s Moldavijom i otkazao najavljenu paradu 9. maja povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

    Proevropska moldavska predsednica Maja Sandu, koja je nakon pobede na izborima okrenula Moldaviju prema Evropi, stavivši kao glavni strateški cilj prijem u EU, rekla je na nacionalnom veću obrane da je do eskalacije u Pridnjestrovlju došlo zbog “sukoba tamošnjih suparničkih političkih struja” i da im je cilj destabilizacija Moldavije u čijoj se blizini vodi rat.

    Predsednica Sandu takođe je donela odluku da se pojačaju vojne i policijske snage uz liniju razgraničenja s Pridnjestrovljem, ali i uz granicu s Ukrajinom koju kontrolišu legalne i legitimne vlasti u Kišinjevu. U Moldaviji je inače od početka rata primljeno više od 250 hiljada ukrajinskih izbeglica, a predsednica Maja Sandu zabranila je javno isticanje i propagiranje ratnih ruskih simbola “Z” i “V”, kojima su oslikane mnoge zgrade u odmetnutom Pridnjestrovlju.

    Uznemirenost ne vlada samo u Moldaviji, već i u Rumuniji koja graniči s Moldavijom. Naime, ako izbiju sukobi u Moldaviji, rat dolazi na jugoistočne granice NATO-a. S obzirom na to da su stanovnici Moldavije u najvećem broju etnički Rumuni, pitanje je kako će reagovati Bukurešt, a eventualnim uvlačenjem Moldavije u rat zemlja postaje ruski poligon za destabilizaciju jugoistočnih zemalja EU i NATO-a – Rumunije, Bugarske i Grčke, a verojatno i celog Balkana.

    Moldavija, koju nazivaju i slepim crevom Europe ili maglovitim zaboravljenim područjem Starog kontinenta, zapravo bi mogla da postane veća pretnja Evropi od rata u Ukrajini. Kroz nju ne prolaze važni naftovodi i gasovodi, ali ako bi pala Putinu u ruke, postala bi važan poligon za destabilizaciju Evrope i, kako navode neki vojni analitičari, verovatnije područje mogućeg sukoba NATO-a i Rusije nego što je to Ukrajina.

  • Amerika tvrdi: Rusi napreduju

    Amerika tvrdi: Rusi napreduju

    Čini se da ruske snage napreduju ka Slavjansku i Baranivki, izjavio je danas visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane. On je dodao da Rusi “postepeno, neravnomerno i sporo“ napreduju jugoistočno i jugozapadno od grada Izjuma. “Ruske snage nastavljaju da koriste oružje dugog dometa”, dodao je on.

    “Ono što vidimo jeste da koriste artiljeriju i vazdušne udare kako bi napravili prostor za manevre kopnenih snaga. Napredovanje kopnenih snaga je stoga sporadično, pošto artiljerijski i vazdušni udari na ukrajinske snage nemaju efekat koji bi Rusi želeli. Ukrajinci još uvek postoje.” napadi sposobni da se odupru. Osim toga, plaše se da odu predaleko od svojih linija snabdevanja”, dodao je zvaničnik.

  • Premijerka Švedske: Integracija imigranata loša, moraćemo da donesemo teške odluke

    Odvajanje u švedskom društvu je otišlo predaleko, a integracija imigranata je previše loša, izjavila je premijer Švedske Magdalena Anderson.

    Ona je govorila u svjetlu nedavnih nereda, koji su se dogodili krajem ovog mjeseca, nakon što je antimuslimanski političar Rasmus Paludan najavio “turneju paljenja Kurana” tokom muslimanskog svetog mjeseca ramazana.

    Tokom nereda uhapšeno je nekoliko desetina ljudi, zapaljene su škole, a povrijeđeno je više od 100 policajaca u Švedskoj, gdje je tokom migrantske krize 2015. godine azil zatražilo oko 163.000 migranata.

    Komentarišući pomenute događaje na konferenciji za novinare, Andersonova je rekla da je “dozvoljeno segregaciji da ode predaleko” i da je to rezultiralo pojavi paralelnih društava u Švedskoj koja žive u potpuno različitim realnostima, javila je “Raša tudej”.

    Prema njenom mišljenju, integracija je previše loša jer je društvo bilo preslabo, a resursi za policiju i socijalne službe – nedovoljni.

    “Moraćemo da preispitamo ranije istine i donesemo teške odluke”, dodala je Andersenova.

    Ministar za integraciju i migraciju Anders Jigeman je na istoj konferenciji za novinare istakao da se problem kriminalnih grupa ne može riješiti bez rješavanja pitanja segregacije.

    On je najavio da švedska vlada planira da uvede dalje mjere jačanja policije i osiguravanja bolje kontrole ponašanja ugrožene omladine.

    “Svako ko dobije podršku, mora da ispuni i određena očekivanja”, naglasio je Jigeman.