VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajina ima plan: Dajte nama ruske devize i zlato

    Ukrajina ima plan: Dajte nama ruske devize i zlato

    Prvi zamjenik šefa Ministarstva ekonomije Ukrajine Denis Kudin govorio je o blokiranom novcu Centralne banke Rusije.

    On je za TV kanal “Ukrajina 24” rekao da ukrajinske vlasti, zajedno sa zapadnim partnerima, razvijaju mehanizam za konfiskaciju blokiranih 415 milijardi dolara Centralne banke Rusije, prenosi RT.

    “U stvari, ovaj iznos je skoro dovoljan da pokrije direktne jednokratne gubitke Ukrajine. Očekujemo da ćemo u bliskoj budućnosti, zajedno sa vladama partnerskih zemalja, pronaći pravni mehanizam kroz koji će ovaj novac biti potrošen na dalju obnovu ukrajinske privrede”, citira ga RIA Novosti.

    Ranije je ruska Centralna banka saopštila da su nove inostrane sankcije ograničile mogućnost Rusije da koristi zlatne i devizne rezerve.

  • Bajden lično stopirao slanje aviona Ukrajini

    Bajden lično stopirao slanje aviona Ukrajini

    Predsednik SAD Džo Bajden lično je stavio veto na slanje poljskih borbenih aviona u Ukrajinu strahujući da bi to moglo dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom.

    Pošto je američki predsednik odbio predlog takozvanog “rent-a-MiG”, republikanci su napali Bajdena, optužujući ga da je “plašljiv” i da odustaje “svaki put kada Vladimir Putin kaže ‘bu'”. Oko 50 republikanaca u Senatu potpisalo je pismo u kojem pozivaju Bajdena da poništi svoju odluku.

    Slanje aviona imalo je široku podršku među republikancima i demokratama nakon što ih je Vladimir Zelenski zamolio da pojačaju njegove vazdušne snage.

    Ranije ove nedelje, Poljska je javno objavila da nudi svojih 28 MiG-ova 29 SAD. Poljaci bi ih poslali u američku vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, kako bi potom mogli da budu prebačeni u Ukrajinu. Međutim, SAD su odbile tu ideju.

    Bajden je lično doneo odluku, kako se sada pokazalo, nakon saveta zvaničnika Pentagona i šefova američkih obaveštajnih službi, koji su verovali da će Putin na nju gledati kao na “eskalaciju”.

    Bajdena su takođe savetovali visoki vojni zvaničnici da avioni “neće znatno povećati” efikasnost ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, a dobitak će biti “nizak”.

    Visoki zvaničnik odbrane je rekao: “Ukrajinske vazduhoplovne snage ne lete mnogo svojim avionima na dnevnoj bazi. Mi ovde ne donosimo sud. To je samo činjenica.”

    “Verujem da postoji osećaj da se plašimo šta bi Putin mogao da uradi i šta bi mogao da smatra eskalacijom. Vreme je da se on plaši šta bismo mi mogli da uradimo”, kazao je republikanac Mit Romni.

    “On mora da razmisli šta će se desiti ako nas isprovocira jer bi ih snage NATO-a mogle zbrisati. Dosta priče. Ljudi umiru. Pošaljite Ukrajini avione koji su im potrebni”, dodao je.

    “Smiješna odluka”
    Tom Koton, republikanac koji sedi u senatskom odboru za obaveštajne poslove, optužio je Bajdena za “sramežljivo oklevanje i polumjere”.

    Rekao je i da je “ovo politička odluka predsednika, smešna odluka koja čini da Sjedinjene Države izgledaju smešno”.

    “To je još jedan slučaj u kojem je Džo Bajden dozvolio Vladimiru Putinu da ga povuče rekavši ‘bu’. Ako nastavimo da trepćemo svaki put kada Vladimir Putin kaže ‘bu’, to neće prestati u Ukrajini, neće stati u Evropi”, dodao je.

  • Rusi onesposobili glavni centar veze ukrajinske vojske

    Rusi onesposobili glavni centar veze ukrajinske vojske

    Ruska vojska je danas onesposobila glavni centar za komunikaciju Oružanih snaga Ukrajine u predgrađu Kijeva, izjavio je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov, prenosi agencija Ria Novosti.

    “Ujutro 12. marta, visokoprecizno oružje velikog dometa pogodilo je objekte vojne infrastrukture Ukrajine. Van dejstva su stavljeni vojni aerodrom u Vasilkovu i glavni centar radio i elektronske obaveštajne službe Oružanih snaga Ukrajine u Brovarima “, saopštio je Konašenkov.

    On je rekao i da su ruske snage od početka vojnih operacija u Ukrajini uništile skoro 3.500 ukrajinskih vojnih objekata.

    “Tokom operacije van pogona je stavljen 3.491 ukrajinski vojni infrastrukturni objekat. Uništeno: 123 bespilotne letelice, 1.127 tenkova i drugih oklopnih borbenih vozila, 115 višecevnih raketnih sistema, 423 topa poljske artiljerije i minobacača, 934 specijalna vojna vozila“, precizirao je ruski vojni zvaničnik, navodi Ria Novosti.

  • Vojnici SAD u Poljskoj u neposrednoj blizini granice sa Ukrajinom

    Vojnici SAD u Poljskoj u neposrednoj blizini granice sa Ukrajinom

    Američki vojnici raspoređeni su u planinama istočne Poljske, samo nekoliko kilometara od ukrajinske granice, što znači da su blizu lokacija koje su bile mete nedavnih ruskih vazdušnih napada u zapadnoj Ukrajini, i mogli bi da i sami postanu meta u slučaju da se NATO uključi u rat, ocijenio je Glas Amerike.

    Granica Ukrajine sa Poljskom postala je glavna kapija za izbjeglice koje bježe od sukoba. Ali ona takođe postaje ključna strateška granica, kanal za NATO oružje koje ide u Ukrajinu, i potencijalno buduće žarište, navodi Glas Amerike.

    Trupe američke 82. vazdušno-desantne divizije u poljskim Karpatskim planinama su dio od 5.000 američkih vojnika koji su proteklih nedjelja poslati u Poljsku, kao pojačanje četiri hiljade američkih vojnika već stacioniranih u toj zemlji. NATO šalje poruku da će braniti “svaki pedalj” teritorije alijanse.

    Dok hiljade američkih vojnika izvode vježbe u šumama Poljske, Rusija izvodi vazdušne napade na ukrajinske ciljeve u neposrednoj blizini.

    Sve je veći strah od slučajnog kontakta između vojnika SAD i Rusije. Otvorena je i “vruća” linija kako bi se izbjegao taj scenario. Ali postoji i bojazan da bi NATO trupe u istočnoj Evropi mogle da budu meta u slučaju eskalacije.

    NATO je više puta saopštio da se neće direktno miješati u sukob.

  • Kijev: Danas otvaranje više humanitarnih koridora

    Kijev: Danas otvaranje više humanitarnih koridora

    Nekoliko humanitarnih koridora iz ukrajinskih gradova i sela, uključujući i lučki grad Mariupolj koji je pod opsadom, biće otvoreno danas kako bi civili mogli da se evakuišu, saopštila je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk dodajući da se nada da će Rusija poštovati prekid vatre kako bi se to omogućilo.

    Ona je rekla da Ukrajina planira da evakuiše stanovnike nekoliko gradova i sela u regionima Kijeva i Sumija i nekim drugim oblastima u kojima su borbe u toku, prenosi Rojters.

    “Nadam se da će danas sve proći dobro, da će sve planirane rute biti otvorene i da će Rusija ispuniti svoje obaveze u vezi s garantovanjem režima prekida vatre”, naglasila je Vereščuk u video obraćanju.

    Napori da se obezbijedi bezbjedan prolaz za stanovnike lučkog grada Mariupolja na jugu Ukrajine, koji je pod ruskom opsadom, više puta su u toku ove nedjelje ostali bez uspjeha, podsjeća Rojters.

  • Erdogan stao uz Rusiju: Oštro osudio

    Erdogan stao uz Rusiju: Oštro osudio

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je, kako je rekao, “predatorske akcije protiv civilnih Rusa širom Evrope”.

    Turski predsednik pozvao je evropske zemlje da prestanu da demonizuju ruske građane, pozivajući se na otpuštanje dirigenta orkestra u Nemačkoj i povlačeći paralele između zabrane knjiga Dostojevskog i čistke iračke književnosti u 13. veku vojske Hulagua.

    “Diplomatija; humanost; niko ovo ne zaslužuje”, rekao je on u petak na Forumu diplomatije u Antaliji.”Nadamo se da će umerenost i zdrav razum prevladati, a oružje će biti utihnuto što je pre moguće”, rekao je Erdogan.

  • EU želi što brži prekid zavisnosti od Rusije

    EU želi što brži prekid zavisnosti od Rusije

    Lideri EU potpisali su danas u Versaju Deklaraciju kojom potvrđuju dogovor o što bržem prekidu zavisnosti od uvoza ruskog gasa, nafte i uglja.

    I to kroz smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, diversifikaciju snabdevanja, uključujući korišćenje tečnog prirodnog gasa i razvoj biogasa i tržišta vodonika za Evropu.

    “Versajskom deklaracijom” poziva se na ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, unapređenje interkonekcije evropskih gasnih i električnih mreža, jačanje planiranja snabdevanja u vanrednim situacijama, kao i poboljšanje energetske efikasnosti.

    Zemlje članice EU su se obavezale da će nastaviti da rade na obezbeđivanju dovoljnih nivoa skladištenog gasa i uspostavljanju koordinisanih operacija punjenja, na optimizaciji funkcionisanja tržišta električne energije, usmeravanju investicija u energetske sisteme i poboljšanju energetske povezanosti sa neposrednim susedima.

    Lideri EU su pozvali Evropsku komisiju da do kraja marta iznese plan za osiguranje sigurnosti snabdevanja i pristupačnih cena energije tokom sledeće zimske sezone.

  • Na Krimu se srušila letjelica lansirana iz Ukrajine

    Na Krimu se srušila letjelica lansirana iz Ukrajine

    Bespilotna letjelica koja je lansirana iz Ukrajine srušila se na Krimu, izjavio je za TASS neimenovani izvor iz ruskih službi za sprovođenje zakona.

    Izvor navodi da su danas zabilježena dva slučaja u kojima je Ukrajina upotrijebila dron “Tu-141 striž”, proizveden u Sovjetskom Savezu.

    “Prvi od njih srušio se blizu grada Krasnoperekopsk, na Krimu, a drugi u Zagrebu, u Hrvatskoj, koji je letio 700 kilometara”, precizirao je izvor.

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je ranije danas da se dron, leteći iz Ukrajine, srušio noćas iznad Zagreba.

    On je rekao da je predmet ozbiljne istrage kako je moguće da niko nije primijetio bespilotnu letjelicu veličine aviona koja je letjela 1.000 kilometara i da je nije srušio na putu od Ukrajine do Zagreba, gdje je pala sinoć kad je ostala bez goriva.

  • Borel: Greška Zapada što je obećao Ukrajini članstvo u NATO

    Borel: Greška Zapada što je obećao Ukrajini članstvo u NATO

    Zapad je napravio grešku obećavši Ukrajini članstvo u NATO, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel u intervjuu za TV kanal LCI.

    “Bilo je situacija u kojima smo mogli bolje da reagujemo. Na primjer, predlagali smo stvari koje ne možemo da garantujemo, a posebno ulazak Ukrajine u NATO. To nikada nije realizovano. Mislim da je bila greška davati obećanja koja nismo mogli da ispunimo”, rekao je Borel.

    Šef evropske diplomatije je, takođe, priznao da je Zapad napravio greške prilikom izgradnje odnosa sa Rusijom.

    “Time smo izgubili priliku da Rusiju približimo Zapadu”, rekao je on, prenio je TASS.

  • Zelenski nezadovoljan odlukom EU: “To nije ono što smo čekali”

    Zelenski nezadovoljan odlukom EU: “To nije ono što smo čekali”

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski izrazio je nezadovoljstvo zbog različitih mišljenja članica EU u vezi sa ubrzanim pristupanjem Ukrajine Uniji.

    “Kako procjenjujemo odluku donesenu juče u EU? Mora da bude snažnija. To nije ono što smo čekali”, rekao je Zelenski u video-snimku koji je danas objavljen.

    Zelenski tvrdi da je neophodno da se odluke političara poklope sa osjećanjem njihovog naroda.

    On je izrazio uvjerenje da većina građana EU podržava pristupanje Ukrajine Uniji.

    Osim toga, ukrajinski lider istakao je da “danas očekuje nove odluke međunarodnih partnera o sankcijama”, javio je TASS.

    Zelenski je krajem februara zatražio od EU da se Ukrajina brzo primi u blok.

    Šef kabineta ukrajinskog predsjednika Andrej Jermak otkrio je 1. marta da je zahtjev za ubrzanu proceduru prihvaćen, registrovan i da je u toku njegova procjena.

    Lideri EU su juče na samitu u Parizu poručili “priznaju evropske težnje i evropski izbor Ukrajine”, a Kijevu, umjesto ubrzane procedure pristupanja, nude “jačanje veza i produbljivanje partnerstva”.

    U saopštenju nakon jučerašnjih maratonskih razgovora u Versaju, lideri EU pozivaju se na Sporazum o pridruživanju potpisan sa Ukrajinom 2014. godine i navode da je zadatak Evropske komisije da izradi mišljenje o ukrajinskoj kandidaturi za članstvo u EU “u skladu sa relavantnim odredbama evropskog ustava”.