VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    • Milijarda tamo, milijarda ovamo, i uskoro bude riječ o pravom novcu – jedna je od fraza sa vrhunca Hladnog rata koje su se ugradile u američki politički jezik.

    Dakle, kada su predsjednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsjedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsjednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.

    Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj posjeti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsjedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.

    Na konferenciji za novinare poslije sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao “možete da računate na nas”, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.

    Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog savjeta sledeće nedelje.

    U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Prije dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič rekao je njemačkom listu Bild da je zabrinut da će EU trojka sa sobom donijeti zahtjeve za predaju.

    Već su se viđali neki nagoveštaji da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsjednika da će “ukrajinski predsjednik morati da pregovara sa Rusijom” izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli onaj period “nakon što Ukrajina vojno pobijedi”.

    Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da “ponizi” Putina – što je dovelo do naslova u Mondu koji je Makrona označio kao “nevoljnog saveznika Ukrajinaca”.

    Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vrijeme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za prekid vatre, piše CNN.

    Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gdje se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cijena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.

    Sada se priča da njemačka vojna oprema – od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane – možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: “Ovo oružje iz Njemačke nam treba SADA”. Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.

    Zamjenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.

    Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vrijeme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.

    Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog mjeseca posebno kritičnim. Evropski savjet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahtjeva jednoglasnost svih 27 članica, još uvijek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu – posebno Danska i Portugal, piše Blic.

    Nedelju dana nakon toga je samit NATO u Madridu gdje se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsjednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati “suverenitet i bezbjednost Rusije”.

  • Republikanci ne žele koaliciju sa Makronom

    Republikanci ne žele koaliciju sa Makronom

    Francuska konzervativna stranka Republikanci odbacila je mogućnost formiranja koalicije sa centrističkim blokom koji predvodi predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    Partija je nakon izbora tokom vikenda odbacila i mogućnost postizanja dogovora o saradnji, piše Rojters.

    “Ovaj stav je gotovo jednoglasan”, izjavio je lider Republikanaca Kristijan Jakob.

    Centristički blok francuskog predsjednika obezbijedio je 245 od 577 mjesta na parlamentarnim izborima u Francuskoj, ali nema apsolutnu većinu, pokazali su ranije objavljeni konačni podaci.

    Stranka krajnje desnice Nacionalni skup Marin Le Pen osvojila je 89 mjesta u parlamentu, što je najveći uspjeh ove partije, dok će novi levičarski blok Nupes, na čelu sa tvrdolevičarskim Žan-Likom Melanšonom, činiti najveću opozicionu snagu.

    Za apsolutnu većinu u parlamentu potrebno je 289 mjesta.

    Makronove opcije uključuju formiranje vladajuće koalicije ili predsjedavanje manjinskom vladom koja mora da uđe u pregovore sa protivnicima na osnovu zakona. Alternativa ako se ne postigne dogovor jeste da druga najveća privreda evrozone bude blokirana.

  • Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Ruski energetski gigant “Gasprom” isporučuje 41,7 miliona metara kubnih gasa ka Evropi preko Ukrajine putem crpne stanice Sudža, izjavio je portparol “Gasproma” Sergej Kuprijanov.

    Prema njegovim riječima, isporuku preko gasovoda Sohranovka odbila je ukrajinska strana.

    • Gasprom isporučuje gas tranzitom preko teritorije Ukrajine u količinama koje je potvrdila ukrajinska strana preko gasne stanice Sudža, 41,7 miliona metara kubnih. Ukrajina je odbila zahtjev za isporuku preko stanice Sohranovka – rekao je Kuprijanov, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Tokom prošlog mjeseca Operater gasnog prenosnog sistema u Ukrajini saopštio je da od 11. maja gase prenos gasa ka Evropi preko stanice Sohranovka jer kompanija navodno ne kontrološe kompresnu stanicu Novopskov koja se nalazi u regonu Lugansk.

  • “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode,rekao je danas Žozep Borelj.

    “Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle, mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju“, rekao je šef za spoljnu politiku Evropske unije novinarima.

    Borelj je to izjavio uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog vojnog sukoba u toj zemlji.

    Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe.

    Prema rečima Borelja: “Posledice krize u Ukrajini postaju veoma opasne, ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet“.

    “Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine“, rekao je on.

  • Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao potencijalnu rutu za izvoz ukrajinskih žitarica, usljed problema sa uobičajenim rutama preko Crnog mora zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    “Ponudili smo da pustimo preko mađarske teritorije i omogućimo prolazak bilo koje isporuke hrane ka raznim dijelovima svijeta iz Ukrajine, prije svega ka Sjevernoj Africi i Bliskom istoku”, naveo je Sijarto.

    Sijarto, koji je iznio prijedlog na sastanku ministara spoljnih poslova EU, nije saopštio detalje o količini žitarica koju bi Ukrajina mogla da izveze preko Mađarske, ali je istakao da bi za to mogla biti upotrijebljena dva logistička središta na istočnoj granici, javio je Rojters.

    “U slučaju da bilo koja vrsta žitarica ili drugi proizvodi trebaju da budu izvezeni iz Ukrajine na Bliski istok ili u Sjevernu Afriku kroz Mađarsku, to se može dogoditi brzo. Željeznički pristup lukama u Jugoistočnoj Evropi iz Mađarske je brz”, naglasio je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, Mađarska je ponudila i prevozne kapacitete za ukrajinske žitarice.

    Ministar spoljnih poslova napomenuo je i da Mađarska ne očekuje ometanje isporuka ruskog gasa, nakon što u aprilu nije pristala da plaća gas Rusiji u rubljama.

  • Boris Džonson hospitalizovan

    Boris Džonson hospitalizovan

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson oporavlja se nakon manje operacije nosa, saopštio je Dauning strit.

    Operacija je bila kratka i pod opštom anestezijom.

    Portparol Džonsona rekao je novinarima da je britanski premijer bio pod opštom anestezijom, preosi Rojters.

    Kako je precizirao, Džonson je otišao jutros oko šest sati u bolnicu, a vratio se u Dauning strit nešto poslije 10 časova.

    Džonsonov portparol je rekao da će se vratiti na posao u utorak u zavisnosti od toga “kako se bude osjećao”, ali se ipak očekuje da će prisustvovati sastanku šefova vlada Komonvelta u Ruandi tokom ove nedjelje.

  • Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    EU i NATO će nastaviti da pružaju dugoročnu podršku Ukrajini usljed sukoba, izjavio je generalni sekretar Alijanske Jens Stoltenberg.

    “Zadovoljstvo je da dočekam predsjednika Evropske komisije Ursulu fon der Lajen pred samit NATO-a u Madridu sljedeće sedmice. NATO i EU stoje uz Ukrajince, dok oni nastavljaju da se brane. Nastavićemo da podržavamo našeg bliskog partnera Ukrajinu na duže staze”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.

    Stoltenberg i Fon der Lajenova sastali su se u sjedištu NATO-a u Briselu pred samit lidera u Madridu 29. i 30. juna, gdje se očekuje da će Alijansa usvojiti novi Strateški koncept koji odražava ključne bezbjednosne politike i izazove za narednu deceniju.

  • Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Nakon svojevrsnog ultimatuma koji je Rusija uputila Litvaniji zbog transportne blokade Kalinjingrada, oglasila se i Litvanija.

    Naime, litvanski ministar spoljnih poslova izjavio je danas da je njegova zemlja takvu odluku donela nakon konsultacija i nakon što je za to dobila odobrenje od Evropske komisije.Gabrijelijus Landsbergis je na samitu šefova diplomatija zemalja članica EU rekao da je njegova zemlja počev od 17. juna zabranila železnički tranzit sve robe iz Rusije koja je pod sankcijama EU, preko svoje teritorije.

    “Ova odluka je doneta nakon konsultacija sa Evropskom komisijom i implementirana je pod vođstvom EK”, objasnio je Landsberg.

    Načelnik kaljiningradskog regiona upozorio je još prošle sedmice da zvanični Viljnus planira da prekine sav železnički trazit ruske robe kroz svoju teritoriju, a iz Moskve je danas saopšteno da “ako EU ne ispravi situaciju sa transportnom blokadom Kalinjingrada, zvanična Moskva će morati sama da reši taj problem”.

    “Evropska unija, ako odmah ne ispravi bezobrazluk Vilnjusa, sama će za nas dezavuisati legitimnost svih dokumenata o članstvu Litvanije u EU i odrešiće nam ruke da rešimo tranzitni problem Kalinjingrada koji je stvorila Litvanija na bilo koji način koji izaberemo”, naveo je ruski zvaničnik.

  • Njemačka ozbiljno uzdrmana: Opet rekordno dizanje cena

    Njemačka ozbiljno uzdrmana: Opet rekordno dizanje cena

    Njemački proizvođači su, usled posledica rata u Ukrajini, u maju ponovo rekordno podigli cene svojih proizvoda.

    Proizvođačka cijena porasla je u prosjeku za 33,6 odsto.”To je najveći rast u odnosu na prošlu godinu od početka vođenja evidencije 1949. godine. Proizvođačka cijena je od decembra prošle godine svakog mjeseca beležila nove rekorde”, saopštio je Statistički zavod.

    Ekonomisti su očekivali rast od 33,5 odsto, a proizvođačka cena je samo od aprila na maj porasla za 1,6 odsto.

    Proizvođačka cena je prvi faktor koji utiče na ukupnu inflaciju, jer se radi o ceni proizvoda pre dalje prerade ili puštanja u prodaju.

    Trenutno je stopa inflacije u Njemačkoj na 7,9 odsto, što je najveća vrednost od zime 1973/1974 godine.

    Uzrok poskupljenja proizvodnje je skok cijena energenata.

    Tako je cena gasa za industriju skočila za 210,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.


    Izvršni direktor njemačkog energetskog koncerna RWE Markus Kreber računa da će visoke cene gasa i struje ostati još više godina.

    “Te cene će ostati još tri do pet godina”, objasnio je on za dnevnik “Zidojče cajtung”.

    Kreber je kazao da je potrebno vremena za stvaranje novih kapaciteta, kao i dok druge države mogu da isporučuju dodatne energente.

    Pozdravio je nameru ministra privrede Njemačke Roberta Habeka da reaktivira elektrane na ugalj, kako bi se štedeo gas.

    “Svuda tamo gde se može preći na drugi energent, to treba uraditi”, podvukao je on.

    Prema njegovim rečima, smanjenje isporuke gasa iz Rusije već ima negativne posledice.

    “I mi dobijamo jasno manje nego što je dogovorena količina”, ističe šef RWE dodajući da koncern zbog toga mora gas da kupuje po jasno višim cenama na tržištu.

    Dok ne vjeruje u nastavak rada poslednje nuklearne elektrane u Njemačkoj duže od kraja ove godine, Kreber ističe da RWE planira proširenje svojih kopova uglja Garcvajler 2.

  • “Nedelja je bila brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji”

    “Nedelja je bila brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji”

    Indeksi na Vol stritu prošle nedelje su se spustili na najniže nivoe u poslednjih godinu i po dana.

    Za američko akcionarsko tržište, ekonomija SAD već je u recesiji.”Nedelja je bla brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji. Ovo je umerena recesija, nije još zvanično proglašena, ali u prvom polugodištu imaćemo negativni rast BDP-a”, izjavio je za CNBC Džeremi Sigel, profesor na poslovnoj školi Vorton komentarišući događanja na Vol stritu.

    Ispod 30.000 bodova

    Iako je kretanje terminskih ugovora u petak sugerisalo rast vodećih deoničkih indeksa, to nije odveć promenilo činjenicu da su protekle nedelje cene deonica oštro pale. Zaključno do četvrtka indeks S&P 500 oslabio je šest odsto na nedeljnom nivou, što je njegov najlošiji nedeljni rezultat od marta 2020. godine, piše Poslovni dnevnik.

    Svih 11 sektora koji čine taj indeks beleže pad od najmanje 15 odsto u odnosu na rekordne vrednosti. Dau Džons pao je u četvrtak ispod 30.000 bodova što je njegov najniži nivo od januara prošle godine.

    To merilo do prošlog četvrtka je beležilo 4,7 odsto nedeljnog pada što znači da je od 12 proteklih nedelja slabljenje zabeležio u njih 11. Još je teža situacija sa tehnološkim Nasdakom koji je do četvrtka zabeležio pad veći od šest odsto.

    Novi (stari) razlog za brigu investitori vide u činjenici da centralne banke u svetu zbog visoke inflacije podižu kamatne stope, a zbog toga rastu rizici od recesije. U sredu je američka centralna banka povećala kamatne stope za čak 0,75 postotnih bodova, što je najveće jednokratno povećanje cene novca još od 1994. godine.

    Stoga se sada kreću u rasponu od 1,5 do 1,75 odsto, što je njihov najviši nivo od marta 2020. godine i izbijanja korona-krize.

    A slede i dalja povećanja kamata, s obzirom da se inflacija kreće na najvišim nivoima u 40 godina, iznad 8,5 odsto, pa bi, prema procenama Fedovih čelnika, krajem godine kamate mogle dosegnuti i 3,4 odsto, najviši nivo od 2008. godine.

    Nema mekanog prizemljenja

    Čelnici Feda smatraju da će ekonomija, uprkos oštrom povećanju kamata, izbeći recesiju, ali su znatno smanjili procene rasta privrede u ovoj godini – sa prethodnih 2,8 na 1,7 odsto. Ali, nisu svi uvereni da će Fed uspeti da “mekano prizemlji” ekonomiju.

    Analitičari Vels fargo banke smatraju da sada postoji 50 odsto šansi da će uskoro doći do recesije. I mnoge druge banke, uključujući Dojče banku i Morgan Stenli, upozoravaju da rastu rizici od recesije.

    “O tome sada ulagači razmišljaju – kolika je mogućnost recesije i hoće li zarade kompanija biti u skladu s procenama analitičara ili će pasti”, kaže Tom Hejnlin, strateg u kompaniji “U.S. Bank Wealth Management’s Ascent Private Wealth Group”.

    Dan nakon Feda, kamate je povećala i švajcarska centralna banka, prvi put nakon 15 godina, poručivši time kako je manje brine jačanje švajcarske valute, a više visoka inflacija.

    Kamate je, već petu nedelju zaredom, u četvrtak povećala i britanska centralna banka. Zbog svega toga, S&P 500 indeks na gubitku je od početka godine oko 23 odsto.