VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ruska svemirska agencija objavila satelitske snimke i koordinate NATO samita u Madridu

    Ruska svemirska agencija objavila satelitske snimke i koordinate NATO samita u Madridu

    Ruska svemirska agencija Roskosmos objavila je na svom Telegram računu satelitske snimke i koordinate centara gdje se donose odluke u zapadnim zemljama.

    “Uoči samita NATO-a u Madridu, Roskosmos je objavio satelitske snimke i koordinate centara za donošenje odluka na Zapadu,” objavio je Telegram ruske državne agencije RIA Novosti.

    Naveli su kako se radi o centrima gdje se donose odluke o podršci “ukrajinskim nacionalistima”.

    Dmitrij Rogozin, šef Roskosmosa, izjavio je kako čitav konglomerat privatnih i državnih orbitalnih grupacija radi isključivo za ruske neprijatelje.

    “Danas se u Madridu otvara samit NATO-a na kojem će zapadne zemlje Rusiju proglasiti svojim najgorim neprijateljem”, napisao je Rogozin na svom kanalu na Telegramu.

    Fotografije prikazuju Bijelu Kuću i Pentagon u Washingtonu, IFEMA svjetski kongresni centar u Madridu gdje se održava NATO samit, Ministarstvo odbrane Velike Britanije, Reichstag i Federalnu kancelariju u Berlinu te Champs Elysees u Parizu.

    Ranije je Vladimir Putin zaprijetio da će u slučaju da akcije ukrajinskih vlasti pređu “crvenu liniju” gađati centre gdje se donose odluke.

    Glasnogovornik Kremlja, Dmitrij Peskov je rekao kako je Zapadni kolektiv u obliku piramide te da se na čelu toga nalaze Sjedinjene Američke Države i da se tu donose odluke.

  • Džonson: Nije vrijeme za priče o referendumu

    Džonson: Nije vrijeme za priče o referendumu

    Britanski premijer Boris Džonson smatra da sada nije vrijeme da se govori o referendumu o nezavisnosti Škotske, ali će Vlada pažljivo razmotriti prijedlog prvog ministra Nikole Stardžen, rekao je danas njegov portparol.

    “Naš stav ostaje nepromijenjen. Prioritet i britanske i škotske Vlade treba da bude zajednički rad sa fokusom na pitanja za koja znamo da su važna ljudima širom zemlje”, rekao je on novinarima.

    On je podsjetio da će britanska Vlada pažljivo proučiti detalje prijedloga škotske Vlade.

    Prva ministarka Škotske Nikola Stardžen najavila je danas planove za održavanje drugog referenduma o nezavisnosti Škotske u oktobru sljedeće godine, obećavajući da će preduzeti pravne mjere kako bi obezbijedila glasanje ako britanska Vlada pokuša da ga blokira.

    Ona je rekla da će škotska Vlada, koju predvodi njena Škotska nacionalna partija koja se zalaže za nezavisnost, kasnije objaviti prijedlog zakona o referendumu, u kojem će biti navedeni planovi za glasanje o otcjepljenju koje će se održati 19. oktobra 2023. godine.

  • Realan scenario da Rusija zavrne gas Evropi

    Realan scenario da Rusija zavrne gas Evropi

    Ruski lider Vladimir Putin ima toliko novca da može zaustaviti gas za EU, odnosno prestati da je snabdijeva, navode zapadni mediji i stručnjaci.

    Sve više se čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdijevanja gasom – realan scenario.

    BBC navodi da je Međunarodna agencija za energiju upozorila da Rusija ove zimu može “zavrnuti” gas Evropi te predlaže da se svi pripreme za takav scenario.

    I agencija “Bloomberg” primjećuje da je moguće da će Rusija sankcionisati EU.

    Cijena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom, zbog prijetnje smanjenih isporuka iz Rusije. Zato se skladišta gasa pune sporije od očekivanja.

    “Gaspromove” pošiljke kroz ‘Sjeverni tok’ ostaju na 40 odsto kapaciteta, što redukuje snabdijevanje kupaca u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama.

    “New York Times” upozorava da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjave njemačih zvaničnika da je već došlo do gasne krize i da je gas roba koje će ubuduće nedostajati.

    “Wall Street Journal” kritikuje ideju da se ograniče cijene ruskom gasu stvaranjem kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika.

    Čak i ako se zanemari pitanje kako će se provoditi taj neobični mehanizam limitiranja cijene, krenula su upozorenja kako je cijela priča vrlo čudna.

    “Cjenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati tako nešto. Umjesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmjeriti gas sa jednog mjesta na udaljenija mjesto uz povećane cijene za sve”, navodi ugledni ekonomista Majkl Šedlok.

    Uz to je postavio cinično pitanje:

    “Ako je tako lako, zašto to nisu napravili prije nekoliko mjeseci? Zašto nisu postavili cijenu na 15 dolara za barel?”

    Uostalom, šta ako Rusija na ovakve nove mjere (pokušaj limitiranja cijene gasa) odgovori svojim sankcijama protiv zapadnih zemalja?

    “Eurointeligence” piše o toj temi uz opasku da je “pozorište apsurda duga evropska tradicija”.

    “Ali, čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako izaći sa nečim tako apsurdnim kao što je priča o Njemačkoj i gasnim sankcijama. Ispočetka je prioritet bio omogućiti dotok gasa, a onda su njemačka vlada i EU odlučili da sankcionišu ruski ugalj i naftu. Zatim su razvodnili vlastite sankcije plaćajući ‘Gaspromu’ u rubljama. I sada Putin ima toliko gotovine da on može da uvede sankcije EU”, piše u tekstu.

  • “Što više šaljete oružje to će duže trajati sukob”

    “Što više šaljete oružje to će duže trajati sukob”

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da, što više zapadne zemlje šalju oružje Ukrajini, to će duže trajati sukob.

    Lavrov je na konferenciji za novinare tokom posete Turkmenistanu, rekao da Rusija juče nije gadjala tržni centar u ukrajinskom gradu Kremenčuku, gde je najmanje 18 ljudi poginulo, prenosi Rojters.

    Ponavljajući izjavu ruskog Ministarstva odbrane ranije danas, Lavrov je rekao novinarima da je tržni centar bio prazan u trenutku kada je došlo do požara, zbog toga što je Rusija pogodila skladište naoružanja i municije, u kojem se nalazilo zapadno oružje koje se nalazilo pored tržnog centra.

  • Šolc: Sankcije dok Putin ne prihvati da mu planovi neće uspjeti

    Šolc: Sankcije dok Putin ne prihvati da mu planovi neće uspjeti

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da će zapadne sankcije Rusiji prestati tek kada ruski predsjednik Vladimir Putin prihvati da njegovi planovi u Ukrajini neće uspjeti.

    “Sve sankcije koje smo uveli zbog Krima i dalje su tu. Sve sankcije koje smo uveli zbog pobune u Donbasu koju je pokrenula Rusija, i dalje su tu. Isto će važiti i za odluke donijete sada, koje su mnogo strože”, poručio je njemački kancelar na završnoj konferenciji za novinare trodnevnog samita G7 u Njemačkoj, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, postoji samo jedan izlaz, a to je da Putin prihvati da njegovi planovi u Ukrajini neće uspjeti.

    Ponovio je da zemlje G7 “zajedno stoje u njihovoj podršci Ukrajini”.

    “Slažemo se da predjsednik Putin ne smije da pobijedi u ovom ratu, i mi ćemo nastaviti da podržavamo i nastavićemo da povećavamo cijenu za predsjednika Putina, ekonomski i politički”, kazao je Šolc, prenosi Gardijan.

    On je rekao da je pored pružanja humanitarne i vojne podrške potrebno da se obezbijedi dodatni novac za dugoročnu obnovu Ukrajine.

    “Potreban nam je plan. Ovo treba dobro isplanirati i dobro razviti”, rekao je Šolc.

  • Rusi potvrdili vazdušni napad

    Rusi potvrdili vazdušni napad

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su Vazdušno-kosmičke snage Rusije u Kremenčuku u ponedeljak uništile skladište naoružanja i municije, a da je detonacija municije izazvala požar u obližnjem tržnom centru koji nije radio.

    Ukrajina je, međutim, prethodno saopštila da je najmanje 18 ljudi poginulo u ruskom raketnom napadu na prepun tržni centar u Kremenčuku.

    Ministarstvo navodi da je “visokopreciznim oružjem iz vazduha izvršen udar na hangare sa oružjem i municijom dobijenim iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, u oblasti Kremenčuške fabrike drumskih vozila”.

    Dodaje se da je detonacija uskladištene municije izazvala požar u nefunkcionalnom tržnom centru koji se nalazi u blizini fabrike.

    Rusko ministarstvo ističe da je više od 100 ukrajinskih vojnika i stranih plaćenika likvidirano prilikom napada na punkt odreda Azov u Harkovu.

  • Zelenski razgovarao sa Stoltenbergom

    Zelenski razgovarao sa Stoltenbergom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je u telefonskom razgovoru generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu poručio da su njegovoj zemlji potrebni raketni odbrambeni sistemi da spreči ruske napade.

    “Imao sam telefonski razgovor sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Usaglašeni su stavovi uoči NATO samita u Madridu”, objavio je na Tviteru Zelenski.

    Dodao je da je u razgovoru naglašena važnost snažnog sistema protivraketne odbrane za Ukrajinu, kako bi se sprečili, kako je rekao, ruski teroristički napadi.

    U Madridu danas počinje samit NATO, na kojem se očekuje da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu.

  • “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Putin ima toliko gotovine…”

    “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Putin ima toliko gotovine…”

    Postavljanje limita cijene na rusku naftu, što je ključni zaključak sastanka grupe G7 bogatih i moćnih zemalja, otvoriko je više kompleksnih pitanja.

    Na primer, Vol strit džornal ideju je opisao kao “stvaranje kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika” te je preneo izjave američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojima Sjedinjene Države vode “ekstremno aktivne” razgovore o uspostavljanju kartela koji će ograničiti cenu ruske nafte tako što će zabraniti osiguravaocima pokrivanje rizika transporta nafte ako je njena cena previsoka.

    Čak i ako se zanemari pitanje kako će se sprovoditi taj neobični mehanizam limitiranja cene, počela su upozorenja kako je cela priča vrlo čudna.

    “Cenovni limiti ne rade”

    Ugledni ekonomista Majk Šedlok upozorio je na svom blogu kako “nikada pre u istoriji međunarodna grupa kupaca nije krenula da formira kartel kupaca”, te je uz to naglasio: “Cenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati ih. Umesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmeriti snabdevanje sa jednog mesta na udaljenija mesta uz povećane cene za sve”.

    Uz to je postavio cinično pitanje: “Ako je tako lako, zašto to nisu uradili pre nekoliko meseci? Zašto nisu postavili cenu na 15 dolara za barel?”

    Nadalje, otvorio je pitanje – šta ako Rusija na ovakve nove mere odgovori svojim sankcijama zapadnih zemalja. Oko moguće promene narativa o tome ko će kome i kako uvesti sankcije još prošle nedelje pisao je i Jurointelidžens (EuroIntelligence):

    “Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Ali čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako da izađu s nekim tako apsurdnim kao što je priča o Nemačkoj i gasnim sankcijama. Najpre je prioritet bio omogućiti dotok gasa. Stoga su nemačka vlada i EU odlučili da uvedu sankcije za ruski ugalj i naftu, ali su razvodnili vlastite sankcije plaćajući Gaspromu u rubljama. Rezultat toga je da Vladimir Putin ima toliko gotovine da može da priušti sankcije protiv EU”.

    Ruske sankcije prema EU

    Sve se više čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdevanja gasom realni scenario, iako je teško proceniti da li je Rusija dovoljno finansijski stabilna za takvu odmazdu, prenosi Jutarnji list.

    BBC izveštava kako je “…šef Međunarodne agencije za energiju upozorio da Rusija ove zime može zaustaviti snabdevanje Evrope gasom” te je predložio pripremu za takav scenario.

    I Blumberg primećuje mogućnost da Rusija uvede sankcije Evropskoj uniji: “Cena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom zbog pretnje smanjenih isporuka iz Rusije, zbog čega se skladišta gasa pune sporije od očekivanja. Gaspromove pošiljke kroz Severni tok ostaju na 40 odsto kapaciteta, što smanjuje snabdevanje kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama”.

    Njujork tajms pak upozorava na to da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjavu nemačkog ministra ekonomije koji kaže: “Čak i ako to još ne osećate, mi smo u gasnoj krizi. Gas je roba koje će ubuduće nedostajati”.

    Ovome treba dodati kako je Nemačka već počela da zagovara gasnu solidarnost u EU, a Njujork tajms prenosi i reči nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, koji kaže kako bi visoki troškovi energije mogli da povuku najveću evropsku ekonomiju u ekonomsku krizu, te je pozvao građane i preduzeća da štede gas. Nemačka već ima plan racionalizacije potrošnje gasa. Koliko je situacija kritična govori činjenica da je nekoliko članica EU pokrenulo stara energetska postrojenja koja sagorevaju ugalj.

    Duboka recesija na pomolu

    “I kako je moguće da u takvom metežu lideri zemalja G7 govore kako će oni reći kolika će biti cena ruske nafte? To je pitanje za sada bez odgovora dok se ne vide detalji plana o nametanju ‘price capa’ za naftu. Hoće li, recimo, taj plan važiti samo za rusku naftu, ili sve isporuke? Ako će važiti za sve isporuke, šta će na to reći zemlje poput Saudijske Arabije?”, piše Jutarnji list.

    Bilo kako bilo, ekonomista Šedlok spekuliše da će Putin, isprovociran ovim potezom, “dramatično redukovati snabdevanje gasom EU, te zatražiti punu cenu”.

    Iako je nemoguće znati hoće li Putin nametnuti sankcije EU ukidanjem isporuke gasa, utisak je da bi taj potez mogao da gurne EU u duboku recesiju.

    Izgledno je da recesija dolazi u drugom delu 2022. ili tokom 2023, bez obzira na to šta će sledeće učiniti Putin, piše Jutarnji list. Novu ekonomsku krizu već je najavio celi niz uglednih poslovnih lidera i ekonomista. Sada se pojavljuju i prvi indikatori neobičnih pomaka cena na tržištima roba koji ukazuju na to da će ekonomske aktivnosti svakako usporiti. Fjučersi (ugovori koji određuju kupovinu neke robe u budućnosti po danas određenoj ceni) već padaju kod celog niza roba.

    Iz pada cena roba u fjučersima ne treba doneti zaključak da inflatorni trend prolazi, već samo da pada tražnja, što je prečica do recesije. Konkretno, zabeležen je pad cena u fjučersima kod pamuka, bakra, čelika, uglja, pa čak i kod prirodnog gasa na američkom tržištu.

  • Bijela kuća gubi nadu da će Kijev vratiti teritorije

    Bijela kuća gubi nadu da će Kijev vratiti teritorije

    Bijela kuća gubi vjeru da će Ukrajina ikada vratiti teritorije koje sada kontrolišu ruske snage, javio je Si-En-En, pozivajući se na američke zvaničnike.

    Si-En-En je objavio da su savjetnici predsjednika SAD DŽozefa Bajdena počeli da razgovaraju o tome kako i da li predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski treba da “promijeni svoju definiciju pobjede” i prihvati mogućnost da se njegova zemlja smanjila.

    Zvaničnici su naglasili da ovakva pesimistička procjena ne znači da će SAD vršiti pritisak na Ukrajinu da napravi formalne teritorijalne ustupke, prenosi TASS.

    Međutim, Si-En-En napominje da nisu svi u američkoj administraciji toliko zabrinuti. Savjetnik za državnu bezbjednost DŽejk Saliven i dalje je u kontaktu sa ukrajinskim kolegama i prošle sedmice je “proveo sate na telefonu” razgovarajući sa komandantom Oružanih snaga Ukrajine Valerijem Zalužnim, tvrde zvaničnici upoznati sa tim pozivom.

    “Da li Ukrajina može da vrati ove teritorije u većem dijelu, ako ne potpuno, zavisi od toga koliko podrške im damo”, rekao je za Si-En-En jedan od pomoćnika u Kongresu SAD.

    On je dodao da je Ukrajina zatražila od SAD najmanje 48 višecijevnih sistema za ispaljivanje raketa, ali da je Pentagon do sada obećao samo osam.

  • NATO samit u Madridu; Sastanak o transformaciji snaga za odgovor

    NATO samit u Madridu; Sastanak o transformaciji snaga za odgovor

    Članice NATO-a će tokom samita u Madridu, koji počinje danas, donijeti odluku u vezi sa povećanjem broja snaga visoke spremnosti na više od 300.000, izjavio je generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg.

    On je pred samit rekao da će se tokom sastanka razgovarati o transformaciji snaga NATO-a za odgovor.

    Stoltenberg je naglasio i da će NATO tokom samita promijeniti način izražavanja o Rusiji, koja je u posljednjoj strategiji iz 2010. godine i dalje opisivana kao strateški partner saveza.