VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “NATO je umješan”

    “NATO je umješan”

    NATO se defakto uvukao u ukrajinski sukob, ali to ne utiče na ciljeve Rusije.

    Izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da njen potencijal omogućava da se nastavi specijalna operacija i ona će biti dovedena do kraja.”NATO se već defakto uvukao u ukrajinski konflitk. To, međutim, ni na koji način neće uticati na naše ciljeve i planove, odnosno, specijalna operacija se nastavlja i biće dovedena do kraja”, rekao je Peskov za televizijski kanal “Rusija 1”.

    Na pitanje novinara koliko umešanost NATO-a u sukob otežava poziciju Rusije, Peskov je rekao da je situacija “suštinski teža”.

    “To zahteva, verovatno, našu unutrašnju ekonomsku mobilizaciju i druge vidove mobilizacije. Jedna stvar je kijevski režim, a druga je stvar potencijal NATO-a. To je dodatno opterećenje, ali naš potencijal nam omogućava da u tim uslovima nastavimo operaciju”, istakao je Peskov.

  • Stiže 9.000 vojnika na granice

    Stiže 9.000 vojnika na granice

    Bjelorusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da će nešto manje od 9.000 ruskih trupa biti raspoređeno u Belorusiji.

    Oko 9.000 ruskih trupa biće raspoređeno u Bjelorusiji kao deo regionalnog grupisanja snaga radi zaštite beloruskih granica.

    Načelnik odeljenja ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju Valerij Revenko napisao je na Tviteru da su prve ruske trupe počele da stižu juče u Bjelorusiju i da će pristizati narednih nekoliko dana.

    Bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je prošle sedmice da će beloruske i ruske trupe biti raspoređene u blizini granice sa Ukrajinom zbog pretnji iz te zemlje i sa Zapada.

  • Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je da bi planovi da se ograniči cijena ruskog gasa izazvali zastoj u isporukama ovog energenta, preneo je Rojters.

    Rat u Ukrajini naterao je kupce iz Evropske unije da smanje uvoz ruskih energenata, dok G7 i EU pokušavaju da uvedu ograničenje na cenu ruske nafte i gasa.

    “Takva jednostrana odluka je, naravno, kršenje postojećih dogovora, koja bi dovela do prekida u snabdevanju energentima”, rekao je Miler za rusku državnu televiziju, preneo je Rojters.

    Pre Milera, predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da bi moglo da dođe do prekida u snabdevanju energentima ukoliko dođe do ograničenja cena, upozoravajući da bi Zapad mogao da bude “smrznut” kao vuk u poznatoj ruskoj bajci.

  • “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    ituacija na liniji odbrane u Hersonskoj oblasti je pod kontrolom, ukrajinska vojska s oporavlja nakon neuspešnog pokušaja ofanzive, izjavio je za Sputnjik zamenik šefa regionalne administracije Kiril Stremousov.

    Prema njegovim rečima, nade Kijeva o ofanzivnoj operaciji u Hersonskoj oblasti su propale.

    U subotu je saopšteno da je ukrajinska vojska pokušala da izvede ofanzivu u Hersonskoj oblasti u berislavskom pravcu, a napad su odbile Oružane snage Rusije.

    “Sve je dobro, bez promena. Odbijeni su svi napadi, linija odbrane je potpuno organizovana. Ukrajinski nacisti ližu rane posle jučerašnjeg dana. Za nas je sve pod kontrolom”, rekao je Stremousov.

  • Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je uredbu o ukidanju specijalnih ekonomskih mjera.

    Među njima su i Azijska banka za infrastrukturna ulaganja, Međunarodna banka za ekonomsku saradnju, Međunarodna investiciona banka, Rusko-kirgiški razvojni fond i BRIKS Nova razvojna banka (NDB), prenei je TASS.

    Konkretno, oni neće biti predmet postupka za transakcije uspostavljene u skladu sa uredbom predsjednika od 1. marta o posebnim ekonomskim mjerama.

    Pored toga, ove banke i investicioni fondovi su izuzeti od zabrane transakcija u stranoj valuti koje, između ostalog, uključuju deponovanje deviza od strane ruskih rezidenata na račune otvorene van Rusije.

    Štaviše, pomenutim razvojnim bankama i investicionim fondovima ukidaju se i neka druga ograničenja koja su predviđena mjerama preduzetim kao odgovor na neprijateljske poteze SAD i zemlje i organizacije koje su im se pridružile.

    Uredba o iznošenju gotovine veće od 10.000 dolara
    Ruska Centralna banka je ovlašćena da izdaje dozvole za iznošenje stranog novca u gotovini koji prelazi iznos od 10.000 dolara, na osnovu uredbe ruskog predsjednika Vladimira Putina objavljenog na portalu pravnih informacija.

    Početkom marta, Rusija je zabranila povlačenje gotovine iz zemlje koja prelazi 10.000 dolara, prenio je TASS.

    Predsjednik Rusije je uredbom dao Centralnoj banci ovlašćenje za izdavanje dozvola za izvoz većih suma novca od tog iznosa.

    Kako se navodi u uredbi, dozvole se izdaju u slučajevima i u skladu sa postupkom koje utvrdi Upravni odbor Centralne banke Ruske Federacije.

  • Počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine

    Počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine

    Danas je počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine.

    Predsednik Kine Si Ðinping izjavio je da je na kineskom narodu da odluči o tajvanskom pitanju i dodao da se Kina nikada neće odreći prava da koristi silu, ali je i istakao da će težiti miroljubivom rešenju problema, javlja Rojters.

    Si je to rekao u Pekingu, na početku 20. Državnog kongres Komunističke partije Kine (KPK) u Velikoj dvorani naroda, gde prisustvu vodeći kineski državni zvaničnici i oko 2.300 delegata, navodi agencija Sinhua.

    Kongres KPK se održava jednom u pet godina i očekuje se da će aktuelni lider Si treći put dobiti petogodišnji mandat.

    Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, uprkos snažnom protivljenju vlade u Tajpeju, koji odbacuje kineski suverenitet i tvrdi da samo narod na tom ostrvu ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini, dodaje britanska novinska agencija.

    Tenzije su porasle u avgustu, nakon posete predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajpeju, pa je Kina održavala jedno vreme velike vojne vežbe u oblasti u Tajvanskom moreuzu.

    “Peking je uvek poštovao, pazio i radio na dobrobiti tajvanskog naroda, bio je posvećen razvijanju ekonomske i kulturne razmene preko Tajvanskog moreuza. Pitanje Tajvana je naše unutrašnje pitanje i na kineskom narodu je da odluči. Težimo mirnom ponovnom ujedinjenju, ali nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile. Nećemo dopustiti mešanje strane sile i delovanje veoma malog dela stanovnika koji su za tajvansku nezavisnost, naspram mišljenja vehine naroda Tajvana”, poručio je Si.

    Ranije ove nedelje, predsednica Tajvana Caj Ing-ven rekla je da rat između Tajvana i Kine “apsolutno nije opcija” i rekla da je spremna da razgovara sa Pekingom, međutim, Peking ne želi da priča sa njom jer je smatra separatistom.

    Peking je nudio Tajvanu autonomiju po principu “jedna država, dva sistema”, isti model koji ima sa Hongkongom, ali je većina političkih partija na Tajvanu odbacila tu ideju.

    “Kina mora da ohrabri Hongkong, kojim vladaju patriote, i Kina će podržati Hongkong u ujedinjenju sa glavnom teritorijom naše zemlje. ”Jedna država, dva sistema” je najbolji model za Hongkong i na tome se mora raditi na duže staze”, kazao je Si.

    On je poručio da će Kina ubrzati pravljenje vojske svetske klase i ojačati kapacitete za odbranu.

    “Takođe, ubrzaćemo stvaranje novog razvojnog obrasca zemlje i težiti najvišim standardima u svim oblastima. Kako bismo izgradili modernu socijalističku državu u svim pogledima, moramo, pre svega, da postavimo visoke standarde”, kazao je Si.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Najmanje 11 ljudi je poginulo, a 15 povređeno u napadu na bazu u ruskoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštilo je u ministarstvo Rusije.

    Napad je bio “teroristički akt”, dodaje se.

    Dvojica terorista su ubijena na licu mesta uz uzvratnu vatru, saopštilo je ministarstvo i dodalo da su identifikovani kao”„državljani članice Zajednice nezavisnih država (ZND)”. ZND obuhvata većinu bivših sovjetskih republika, osim baltičkih država, Ukrajine, Gruzije i Turkmenistana. Ovaj drugi je pridruženi član organizacije.

    Ruska vojska nije dala više detalja o napadu ili identitetima napadača.

    Prema novinskoj agenciji RIA, dvojica napadača otvorili su vatru na grupu boraca dobrovoljaca tokom obuke na poligonu. Ministarstvo odbrane za sada nije komentarisalo ovu informaciju.

    Napad je usledio usred delimične mobilizacije u Rusiji, proglašene pošto je nacija zaključana u dugotrajnom sukobu sa Ukrajinom. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je više od 200.000 rezervista pozvano u naoružanje u okviru mobilizacije, a da je većina njih još na obuci.

    Ko stoji iza napada?
    Na ruskim i ukrajinskim portalima nezvanično se navodi da su u pitanju imigranti iz Taždikistana koji su dobili rusko državljanstvo, a da su poginuli dobrovoljci iz Brjanske oblasti.

    Postoji pretpostavka da je do sukoba došlo na osnovu vere. Takođe, neki izvori pišu da su dva državljana Tadžikistana živela u Moskvi i stupila u vojnu službu po ugovoru tek 12. oktobra.

    Marina Ahmedova, članica Saveta za ljudska prava pri predsedniku Ruske Federacije je navela je nezvanične informacije da su napad izveli mobilisani Tadžici, koji su se sa ostalima posvađali na osnovu vere.

  • Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Između Vašingtona i Brisela rastu tenzije, a Sjedinjene Američke Države nastavljaju da vrše pritisak na EU da poveća ekonomsku pomoć Ukrajini, piše “Washington Post”, pozivajući se na izvore.

    Prema pisanju lista, američki ministar finansija Dženet Jelen sastala se prošle sedmice u Vašingtonu sa brojnim liderima finansijskih institucija koje je pozvala da povećaju brzinu i količinu finansijskih tokova usmjerenih ka Ukrajini.

    Izvor “Washington Posta” navodi da je Jelenova posebno pokrenula ovo pitanje tokom privatnog sastanka sa izvršnim potpredsjednikom Evropske komisije Valdisom Dombrovskisom i komesarom za ekonomiju EU Paolom Đentilonijem na konferenciji Međunarodnog monetarnog fonda, prenosi “Srna”.

    Povećanje finansijske pomoći Kijevu bilo je i na dnevnom redu njenog sastanka sa svim ministrima finansija EU.

    “Dok raste ogorčenost Vašingtona zbog odlaganja ekonomske pomoći EU Ukrajini, Brisel se izgleda ne slaže sa idejom da je Evropa spora ili neadekvatna u obezbjeđivanju sredstava Kijevu”, piše list, podsjećajući na nedavnu izjavu portparola Evropske komisije Nujts Verle da kumulativna pomoć Evrope Ukrajini iznosi oko 19 milijardi evra.

    Prema podacima Instituta “Kiel” od početka ruske vojne operacije Kijev je dobio više od 82 milijarde dolara pomoći od zapadnih zemalja.

  • Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je danas na proširenje Evropske unije, rekavši na skupu evropskih socijaldemokrata da će tada EU moći bolje da pokaže svoju snagu u globalnim stvarima.

    Otkako je preuzeo dužnost, Šolc je proširenje Evropske unije uključivanjem Balkana i drugih nacija, učinio glavnim elementom svoje spoljne politike, prenio je Rojters.

    “EU sa 27, 30, 36 država, sa još više od 500 miliona slobodnih i ravnopravnih građana, može da snažnije utiče na svijet”, rekao je Šolc na kongresu.

    EU trenutno ima 27 država članica.

    “Posvećen sam proširenju EU. To što EU nastavlja da raste ka istoku je dobitna stvar za sve nas”, kazao je on.

  • Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija je zabrinuta zaoštravanjem situacije u BiH i smatra da razvoj novog konflikta u Evropi ne odgovara ničijim interesima, izjavio je danas zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško.

    Gruško je napomenuo da je Rusija uvijek polazila od toga da treba prekinuti sve geopolitičke igre u tom regionu i dati zemljama da same biraju svoju sudbinu.

    – U tom smislu, naravno, BiH se nalazi u prilično ranjivom položaju i to nas brine zato što stvaranje još jednog konflikta u centru Evrope nije ni u čijem interesu, ali očigledno postoje krugovi koje ne interesuje bezbjednost, a što je najvažnije to je nastavak te borbe za svjetsku hegemoniju i sprečavanje slobodnog izbora države – rekao je Gruško za Tas.

    Gruško je istakao da je Zapad posmatra zapadni Balkan kao arenu geopolitičke borbe sa Ruskom Federacijom.

    – Pažljivo pratimo razvoj situacije i nadamo se da će sadašnja kriza ubrzo biti prevaziđena u saglasnosti sa Ustavom BiH – naveo je Gruško.

    On je naglasio da Rusija uopšte ne mijenja svoj odnos prema političkim liderima u BiH, da ima jako dobar odnos prema Miloradu Dodiku, kao lideru srpskog naroda, koji čvrsto stoji na poziciji zaštite legitimnih interesa Srba.