Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas u Madridu da će NATO saveznici nastaviti da snabdevaju Ukrajinu oružjem koliko god je to potrebno.
“Dobro je što zemlje koje su ovde okupljene, ali i mnoge druge, daju svoj doprinos kako bi Ukrajina mogla da se odbrani, obezbeđivanjem finansijskih sredstava, humanitarne pomoći, ali i pružanjem oružja koje je Ukrajini hitno potrebno”, poručio je Šolc na samitu NATO u Madridu.
Predsjednik Ukrajine, Volodimir Zelenski poručio je, prilikom obraćanja na NATO samitu u Madridu, da Ukrajina treba više oružja i novca kako bi se odbranika od ruske agresije, prenosi AFP.
Ovo nije rat koji Rusija vodi samo protiv Ukrajine. Ovo je rat za pravo da diktira uslove u Evropi, za to kakav će biti budući svjetski poredak – rekao je Zelenski.
Naglasio je da je apsolutno neophodno za NATO države podrže Ukrajinu oružjem, finansijski ali i sankcijama protiv Rusije. Iznio je podatak da je mjesečno za odbranu Ukrajine je potrebno pet milijardi dolara i da Ukrajina treba moderne sisteme zračne odbrane kako bi zaustavila rusku taktiku uništavanja gradova i civila.
Lideri zemalja članica NATO-a donijeli su odluku u vezi sa novim mjerama sa ciljem pojačavanja prilagođene političke i praktične podrške partnerima, uključujući BiH, navodi se u deklaraciji koja je danas usvojena na Samitu Alijanse u Madridu.
U deklaraciji se navodi da su lideri Alijanse, u svjetlu promijenjenog bezbjednosnog okruženja u Evropi, donijeli odluku u vezi sa mjerama kojima će pojačati podršku partnerima, uključujući BiH, Gruziju i Moldaviju.
“Radićemo sa njima da izgradimo njihov integritet i elastičnost, razvijemo njihove kapacitete i podržimo političku nezavisnost. Takođe ćemo povećati našu podršku partnerima sa juga kada se radi o izgradnji kapaciteta”, ističe se u deklaraciji.
Saveznici su najstrože osudili rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, pozivajući Rusiju na punu odgovornost za ono što su nazvali “humanitarnom katastrofom”.
Oni su poručili da Rusija mora smjesta da prekine operaciju i povuče se iz Ukrajine, kao i da osigura bezbijedan, neometan i održiv humanitatni pristup, dok je Bjelorusija pozvana da “prestane da bude saučesnik u ratu”.
Lideri su pozdravili učešće predsjednika Ukrajine Vladimira Zelenskog na samitu, kao i drugih zvaničnika, uključujući ministra odbrane u Savjetu ministara Sifeta Podžića.
U dokumentu je, između ostalog, potvrđena puna solidarnost sa vlastima i narodom Ukrajine.
Govoreći o prijetnjama Alijansi, lideri su upozorili na prijetnje iz Rusije i Kine, kao i na terorizam, kibernetički kriminal, hibritne i prijetnje iz svemira.
Redžep Tajip Erdogan je izgurao svoje – Turska je, kako je saopšteno u utorak iz njegove kancelarije, “dobila ono što je željela” od Švedske i Finske i konačno pružila svoju punu podršku njihovom prijemu u NATO.
Erdogan se u utorak, uoči otvaranja samita NATO u Madridu, sastao sa finskim kolegom Saulijem Ninisteom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson.
Finska i Švedska su 18. maja zbog rata u Ukrajini zvanično podnijele prijave generalnom sekretaru NATO za ulazak u alijansu. Turska je inicijalno blokirala njihove prijave, smatrajući da dvije zemlje imaju previše blag stav prema organizacijama poput Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je vodila 38-godišnju pobunu protiv Turske tokom koje su stradale desetine hiljada ljudi. Ankara tvrdi da Švedska i Finska kriju članove PKK, kao i osobe koje su povezane sa neuspjelim pokušajem puča u Turskoj 2016. i traži od ove dvije države da odobre zahtjeve za izručenje osoba.
– NATO je bezbjednosni savez i ne možemo da prihvatimo da teroristi budu u njemu – rekao je sredinom maja turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan.
On je u srijedu upozorio da će samit NATO, koji je počeo u Madridu, da iskoristi kako bi dokumentovano dokazao da su Finska i Švedska “licemjerne” u borbi protiv terorizma i dodao da Švedska i Finska moraju da ispune očekivanja Ankare.
Erdogan je kasnije istog dana ipak popustio, te nakon sastanka sa predsjednikom Finske i premijerkom Švedske potvrdio podršku politici otvorenih vrata NATO potpisujući zajedničku izjavu.
Kako piše “Gardijan”, sporazum podrazumeva da Finska i Švedska ukinu svoj embargo na oružje, izmijene svoje zakone o terorizmu, podrže Tursku u njenom sukobu sa PKK i prestanu da podržavaju sirijsku pridružnicu ove partije, Jedinice narodne odbrane. Erdogan je danas objavio sedam tačaka sporazuma sa Švedskom i Finskom, preneo je Index.hr.
Šta je Turska dobila?
Finska i Švedska će brzo i temeljno rješavati zahtjeve Turske za deportaciju ili izručenje osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obavještajne podatke koje je dostavila Ankara, te istražiti i zabraniti sve aktivnosti finansiranja i regrutacije PKK i drugih terorističkih organizacija.
Tri zemlje su se obavezale na borbu protiv dezinformacija i sprečavanje zlupotrebe domaćih zakona u korist terorističkih organizacija, uključujući aktivnosti koje potiču na nasilje protiv Turske. Finska i Švedska osiguraće da njihovi odgovarajući nacionalni regulatorni okviri za izvoz oružja omoguće nove obaveze prema saveznicima i odražavaju njihov status članica NATO.
Turska će od Švedske i Finske zatražiti izručenje 33 pripadnika pokreta PKK i Feto koje smatra teroristima, od čega šest članova PKK i šest članova Fetoa od Finske, a 10 članova PKK i 11 Fetoa od Švedske, objavio je ministar pravosuđa Bekir Bozdag, prenio je Index.hr, dodajući da je Feto pokret sveštenika Fetulaha Gulena, nekadašnjeg saveznika a danas protivnika Erdogana, kojeg ovaj smatra krivcem za pokušaj puča.
Fred Kemp, predsjednik i izvršni direktor Atlantskog saveta, ocijenio je da je Erdogan “vješto iskoristio ovaj trenutak maksimalne prednosti da izvuče najviše moguće za svoje turske bezbjednosne interese i domaću politiku”.
– Sve u svemu, ovo je bila maestralna igra Erdogana – zaključio je Kemp.
NATO je pozvao Švedsku i Finsku da postanu članice te vojne alijanse, navodi se u zajedničkom saopštenju koji je objavljen danas na samitu NATO u Madridu.
U dokumentu se ističe da će pristupanjem Švedske i Finske te zemlje biti bezbjednije, NATO jači, a evro-atlantski region bezbjedniji.
Rusija, koja je do sada bila označena kao saveznik, u saopštenju je opisana kao “najznačajnija i direktna prijetnja bezbjednosti saveznika”.
Navodi se i da je NATO obećao da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora te zemlje, prenosi Rojters.
Dodaje se da je Alijansa odlučila i da značajno ojača sopstvenu odbranu i odvraćanje.
U dokumentu stoji da su se saveznici obavezali da rasporede dodatne robustne snage visoke pripravnosti na istočnom krilu.
NATO je u saopštenju Kinu opisao kao izazov za interese, bezbednost i vrednosti Alijanse i kao zamlju koja pokušava da podrije međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Sirija je priznala nezavisnost i suverenitet Donjecke i Luganske narodne republike (DNR i LNR), saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.
“Sirijska Arapska Republika odlučila je da prizna nezavisnost i suverenitet Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike”, navodi se u saopštenju sirijskog Ministarstva spoljnih poslova koje je objavila sirijska državna agencija SANA.
Predsednik Rusije Vladimir Putin se u februaru, posle vanrednog velikog sastanka Saveta bezbednosti zemlje, obratio građanima Ruske Federacije i izjavio da smatra da je neophodno doneti odluku o momentalnom priznavanju suvereniteta LNR i DNR, jer oni koji su krenuli putem krvoprolića, nasilja i bezakonja nisu priznavali i ne priznaju nijedno drugo rešenje sukoba u Donbasu, osim vojnog.
Odmah nakon obraćanja, predsednik je u Kremlju potpisao ukaze o priznavanju republika Donbasa.
U svojim ukazima Putin je naložio da Oružane snage Rusije obezbede održavanje mira u DNR i LNR.
Rusija ne sprečava izvoz žitarica sa teritorije Ukrajine i spremna je da izveze desetine miliona tona sopstvenog žita ukoliko Zapad ukine blokadu isporuka hrane, rekla je danas na konferenciji za novinare portparol Miistarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ona je naglasila da Rusija ne sprečava izvoz žitarica iz Ukrajine i otvara bezbjedne koridore za tu aktivnost svakog dana, prenio je TASS.Zaharova je naglasila da će Zapad, ako je zabrinut za moguću pojavu gladi u svijetu, “prekinuti blokiranje isporuka hrane”.
Prema njenim riječima, “Vašington, Brisel i London čine sve da se situacija vještački eskalira”.
Zaharova je napomenula da krivicu za blokiranje izvoza žitarica iz Ukrajine snosi i kijevski režim, koji je odgovoran za deminiranje luka.
Ona je kritikovala njemačkog ministra spoljnih poslova Analenu Berbok zbog izjave da Rusija koristi glad kao oružje.
Francuski predsednik Emanuel Makron uhvaćen je kako otkriva loše vesti američkom kolegi Džozefu Bajdenu na marginama samita G7 u ponedeljak.
Makron je Bajdenu rekao da ga je vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Mohamed bin Zajed el Najan, obavestio da su najveći izvoznici nafte OPEK-a već na maksimumu svoje proizvodnje, prenosi Blic.
“Imao sam poziv od MBZ”, rekao je Makron Bajdenu, a odnosilo se na Mohameda bin Zajeda.
Njihov razgovor čula je Rojters TV.
“Rekao mi je dve stvari. Ja sam na maksimumu, maksimumu (proizvodnog kapaciteta). To je ono što on tvrdi. A onda je rekao da Saudijci mogu povećati za 150 (hiljada barela dnevno). Možda malo više, ali nemaju ogromne kapacitete pre (nego što istekne) šest meseci”, rekao je Makron, kako prenosi “Jahu njuz”.
Ministar energije UAE je reagovao na ovaj izveštaj, navodeći da njegova zemlja proizvodi “blizu” svog maksimalnog kapaciteta.
“U svetlu nedavnih medijskih izveštaja, želeo bih da pojasnim da UAE proizvode blizu našeg maksimalnog proizvodnog kapaciteta na osnovu svoje trenutne proizvodne linije OPEK+”, napisao je na Tviteru Suhail bin Mohamed el Mazrui.
Makronove tvrdnje su u suprotnosti sa zvaničnim podacima i, ako su istinite, donele bi izazove globalnom tržištu u svetlu bojkota ruske nafte kao odgovora na sukob Rusije i Ukrajine, navodi “Blumberg”.
Cene nafte su protekle godine stalno rasle, delom zbog uvećane tražnje i manjka ponude usled restrikcija na proizvodnju nafte. Dodatno su povećane ratom, ali su već porasle za 55 odsto dan pre napada, ukazuje “Jahu njuz”.
Američki predsednik treba da poseti krunskog princa Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana u julu, u okviru putovanja na Bliski istok. Poseta se smatra kontroverznom jer je Bajden prethodno obećao da će od Saudijske Arabije načiniti globalnog “izgnanika” zbog odgovornosti princa za ubistvo novinara Džamala Kašogija 2018. u Istanbulu.
Kanadska policija ubila je dvojicu muškaraca, a šest pripadnika snaga reda je ranjeno u oružanom okršaju u banci u Britanskoj Kolumbiji.
Obližnje zgrade su evakuisane nakon otkrića potencijalne eksplozivne naprave u vozilu osumnjičenih, saopštila je policija.
Hitna pomoć stigla je na lice mjesta u “Banku Montreala” u mjesti Sanič, na ostrvu Vankuver oko 11.00 časova po lokalnom vremenu, saopštile su snage reda.
U objavi na “Tviteru” navodi se da je ovo i dalje aktuelan incident koji se odvija uz veliko prisustvo policije u tom području.
Osumnjičeni su bili “teško naoružani”, a u inicijalnim izvještajima se navodi da su nosili pancirne prsluke, rekao je šef policije Din Duti na konferenciji za novinare.
Šest policajaca zadobili su povrede od vatrenog oružja i ukazana im je pomoć u bolnici. Neki će uskoro biti pušteni kućama, ali ima i onih koji su zadobili ozbiljne povrede, rekao je Duti.
Premijer Džastin Trudo saopštio je da je “šokiran i tužan” zbog ovog nasilja.
Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok ocijenila je da je, odustajanje Turske od blokade prijema u članstvo NATO Finske i Švedske, osujetilo planove predsjednika Rusije da podijeli vojnu alijansu.
Berbok je za ZDF istakla da je najvažnije da se jasno stavi do znanja da postoji jedinstvo u NATO.
Prema njenim riječima, Finska i Švedska su snažne liberalne demokratije sa snažnim vojskama, te će njihovo članstvo ojačati NATO.
Kazala je da Njemačka želi da nema dugog prelaznog perioda do članstva, jer se radi o dvije zemlje koje strahuju od napada Rusije.