VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stoltenberg: Očekujem brzu ratifikaciju članstva Finske i Švedske

    Stoltenberg: Očekujem brzu ratifikaciju članstva Finske i Švedske

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da očekuje brzu ratifikaciju članstva Švedske i Finske u Alijansi.

    “Na samitu ćemo donijeti odluku da pozovemo Švedsku i Finsku da postanu članice, to se odvija brzinom bez presedana”, rekao je Stoltenberg novinarima tokom drugog dana samita u Madridu.

    Obje zemlje su se prijavile za članstvo sredinom maja.

    Stoltenberg je rekao da je, nakon upućivanja poziva, potrebno da se obavi proces ratifikacije u 30 parlamenata.

    “Za to je uvijek potrebno neko vrijeme, ali očekujem da će to ići prilično brzo zato što su saveznici spremni da ubrzaju taj proces što je više moguće”, rekao je generalni sekretar Alijanse

  • Rat napravio haos u Rusiji – raspad?

    Rat napravio haos u Rusiji – raspad?

    U poslednjim danima Sovjetskog Saveza, bivši američki ministar odbrane Dik Čejni video je priliku da zapadni saveznici odu korak dalje.

    Želeo je da vidi kako se Rusija raspada.

    “Dik je želeo da vidi raspad ne samo Sovjetskog Saveza, već i same Rusije, tako da ona nikada više ne bude pretnja ostatku sveta”, zapisao je direktor CIA Robert Gejts u svojim memoarima.

    “Demontaža” je takođe bila omiljena tema Vladimira Putina, koji se tokom svoje vladavine predstavljao kao zaštitnik ruske teritorije i koristio to da opravda svoj rat protiv Ukrajine kao suštinsku meru protiv egzistencijalne pretnje.

    Uoči invazije, šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev odbio je krizne razgovore sa SAD, tvrdeći: “Oni kriju svoj konkretan cilj, a to je raspad Ruske Federacije”.

    U četvrtom mesecu sve krvavijeg sukoba bez očiglednih izgleda za rešenje, ideja o podeli Rusije ponovo je oživela. “Jastrebovi” u evropskim istraživačkim centrima tvrde da je to i održivo i poželjno, a američki zvaničnici su izrazili podršku toj ideji. Ruski disidentski list “Moskou Tajms” nedavno je objavio kolumnu u kojoj predviđa da će rat “dovesti do kraja same zemlje”.
    Postoje i naznake pokreta za nezavisnost u ruskim republikama. Federacija se sastoji od 85 pokrajina od kojih su 22 republike, od kojih svaka predstavlja različitu etničku pripadnost. One su dobile autonomiju nakon pada SSSR-a. Međutim, manjine u republikama protestuju što im država pljačka resurse, a njihove potrebe zanemaruje.

    Rat je pojačao tu ogorčenost. Siromašnije provincije su pretrpele ekonomske posledice sankcija i podnele su najveći teret ruskih žrtava u Ukrajini. Najveći broj umrlih zabeležen je u republikama Dagestan i Burjatija.

    “Кremlj crpi sve resurse iz regiona, posebno Burjatije, i kao rezultat toga lokalno stanovništvo je u siromaštvu. Danas Кremlj koristi osiromašene Burjate kao topovsko meso”, kazala je Aleksandra Garmažapova, šefica novoformirane Fondacije Slobodne Burjatije.


    Fondacija vodi kampanju protiv rata. Samo članovi koji su napustili zemlju – uključujući Garmažapovu – mogu to da učine otvoreno. Ali ona tvrdi da grupa ima snažnu podršku iz Burjatije – u istočnoj Rusiji blizu granice sa Mongolijom – koja raste kako se rat odugovlači.

    “Mi smo glasovi onih koji ne mogu da govore”, rekla je ona.

    Fondacija takođe zahteva značajnu autonomiju za republiku, uključujući moć da odbije slanje vojnika u rat, da kontroliše sopstveni budžet i resurse i da povrati primat burjatskog jezika i kulture. O tome da li grupa podržava punu nezavisnost, Garmažapova kaže da “budućnost Burjatije treba da odredi narod Burjatije na slobodnim izborima”.

    Druge grupe su manje oprezne. Кongres naroda Oirat-Кalimk formiran je 2015. godine kao odgovor na navodno ugnjetavanje i eksploataciju sa ciljem da se obezbedi nezavisnost republike Кalmikije u jugozapadnoj Rusiji u blizini Кaspijskog mora.

    Aktivisti su nastavili da vode kampanju i organizovali proteste hiljada ljudi protiv imenovanja Putinovog saveznika za gradonačelnika glavnog grada Elistea 2019. Кongres sada tvrdi da je on legitimno predstavničko telo 180.000 etničkih Кalmika u republici i planira da traži međunarodno priznanje u UN.

    U maju se Kongres udružio sa predstavnicima pet drugih republika radi osnivanja Lige slobodnih nacija. Njihova zajednička platforma uključuje suprotstavljanje ratu i režimu, kao i suverenitet republika. LFN traži “raspad Ruske Federacije i stvaranje novih država na njenim ruševinama”, kaže Sires Bolaen, glavni starešina naroda Erzia u Mordoviji.

    Grupe članova se organizuju po republikama i planiraju izgradnju države, kaže Bolaen. On naglašava da mnoge republike imaju ekonomsku osnovu da napreduju kao nezavisne države, poput Jakutije bogate dijamantima na krajnjem severoistoku.

    Zajedno sa drugim separatističkim liderima, Bolaen vidi rat kao priliku. Oslabljen i rastrojen režim mogao bi da se muči da uguši ustanke u najvećoj zemlji na svetu. On veruje da je pobeda Ukrajine jedan od dva suštinska uslova za uspeh pokreta za nezavisnost. Drugi je međunarodna podrška, uključujući priznanje republika i sankcionisanje Rusije zbog “kršenja nacionalnih prava autohtonih naroda”.

    Ali separatisti bi mogli ostati razočarani, sugeriše dr Aleksandar Motil, specijalista za Rusiju i Ukrajinu na Univerzitetu Rutgers i autor nekoliko knjiga o regionu.

    “Stav većine vlada je da je raspad nešto što treba izbegavati”, rekao je Motil.

    On se poziva na govor Džordža Buša starijeg iz 1991. godine, kada je tadašnji američki predsednik pozvao Ukrajinu da ne teži nezavisnosti, kao i odbijanje Zapada da podrži Čečeniju u njenim ratovima za nezavisnost.

    Politički lideri imaju tendenciju da “favorizuju đavola kojeg poznaju radije nego da uspostavljaju odnose sa nepredvidivim novim državama”, kazao je.

    Postoji i pretnja od sektaških ratova i, što je najvažnije, pitanje šta će se desiti sa ogromnim nuklearnim arsenalom Rusije.

    Ali on veruje da je raskid “sve verovatniji”.

    Režim oslabljen ratom i snažno koncentrisan oko svog lidera biće ranjiv kada Putin odstupi ili umre, sugeriše Motil, što bi verovatno pokrenulo haotičnu borbu za sukcesiju.

    “S obzirom na nestabilnost u Кremlju i kontinuirano slabljenje ekonomije, vrlo je lako zamisliti situaciju u kojoj jedan region proglasi autonomiju, a zatim pokrene neku vrstu domino efekta”, rekao je Motil.

  • Počele pripreme za referendum u Hersonu

    Počele pripreme za referendum u Hersonu

    Vojno-civilna uprava koju je postavila Moskva u ukrajinskom regionu Herson saopštila je da je počela pripreme za referendum o pridruživanju Rusiji, javio je TASS.
    Šef regionalne uprave za poljoprivredu Igor Grigorjev rekao je ruskoj agenciji da je “nakon oslobađanja regiona Herson i Zaporožje vlada u Kijevu izgubila 16 odsto obradive zemlje”.

    On je rekao da je prinos žetve u Hersonu u najboljim godinam bio do tri miliona tona, odnosno oko pet odsto žetve u čitavoj Ukrajini, a da je region Zaporožje imao udio od oko šest procenata.

    “To je ukupno 13 do 16 odsto, što je, prema mom mišljenju, značajan gubitak za svaku ekonomiju”, izjavio je Grigorjev.

    Ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao je 8. juna da je ove godine sjetva obavljena na 75 odsto teritorija u odnosu na prošlu godinu. Vlada je suočena i sa problemom izvoza preostalih žitarica od prošlogodišnje sjetve u količini od 23,5 miliona tona.

  • Sve o planu G7 protiv širenja kineske moći

    Sve o planu G7 protiv širenja kineske moći

    Najbogatije demokratije svijeta u nedjelju su objavile globalnu infrastrukturnu inicijativu vrijednu 600 milijardi dolara, kako bi se suprotstavile naporima Kine da izvrši politički i komercijalni uticaj putem masovnih investicija širom ekonomija u razvoju.

    Američki predsjednik Džo Bajden i drugi lideri Grupe 7 su na samitu u njemačkim Alpima otkrili kako namjeravaju da se suprotstave Kini. Bajden je objavio da “naša nacija i svijet stoje na istinskoj prelomnoj tački u našoj istoriji” i ukazao da će izbori koje zemlje u razvoju donesu danas zaštititi ih od budućih šokova od klimatskih promjena i pandemija i pripremiti ih za digitalno doba.

    Kako piše Politiko, Sjedinjene Države ciljaće da iskoriste ukupno 200 milijardi dolara za program u narednih pet godina, putem kombinacije federalnog finansiranja i investicija privatnog sektora. To se nadodaje na 300 milijardi evra koje je Evropska unija već objavila. Zajedno sa doprinosima drugih članica, generalni cilj je da se izgradi shema vrijedna 600 milijardi dolara.

    Politiko ukazuje da Bajden nijednom nije pomenuo “Kinu”, ali je jasno ko je rival trke za globalni uticaj a predsjednik SAD je poručio da će demokratije “kad urade sve što mogu da ponude”, trijumfovati nad autokratija.

    – Mi nudimo bolje opcije za ljude širom svijeta –
    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je cilj bio prezentovati svijetu “pozitivan moćni investicioni impuls i pokazati partnerima u zemljama u razvoju da imaju izbor”.

    Infrastrukturni plan prvi put je otkriven prije godinu dana, na prošlogodišnjem samitu G7 u Velikoj Britaniji, ali je od tada došlo do slabog pomaka i program je preimenovan. Dok je 2021 nazvan “Izgradimo bolji svijet” (B3W; Build Back Better World), kako Bajden naziva remont američke privrede, usljed kolapsa njegove domaće agende nastalo je novo ime: “Partnerstvo za globalnu infrastrukturu”. Taj termin će takođe obuhvatiti programe EU i Velike Britanije.

    Plan je namjenjen da konkuriše kineskoj inicijativi “Pojas i put”, koja je pokušala da ojača veze sa svijetom u razvoju, posebno u Aziji i Africi, nudeći finansije za velike projekte poput izgradnje puteva, željeznice i luka. Američki zvaničnici stalno govore kako nacije koje posluju sa Kinom završe sa “kažnjavajućim dugom” i nude plan Zapada kao alternative, navodi Politiko.

    Ali, većina finansiranja iza novog plana djeluje aspirativno i izgleda da ne ispunjava svoje uzvišene ciljeve. Bijela kuća je u nedjelju objavila nekoliko ranih projekta, uključujući preuzimanje vođstva od strane američkih kompanija na projektu solarne energije u Angoli, postrojenja za proizvodnju vakcina u Senegalu, modularnog reaktora u Rumuniji i 1.600 kilometara dug telekomunikacioni podvodni kabl koji će povezivati Singapur sa Francuskom preko Egipta i Roga Afrike.

    Partnerstvo će takođe obezbjediti strukturu kako bi nacije G7 kombinovale svoje resurse u nuđenju gotovine ekonomija u razvoju da ugase svoja postrojenja za ugalj. Prvi od ovih takozvanih Partnerstva za pravičan prenos energije biće primjenjen u Južnoj Africi, dok su u toku razgovori za ostale u Indiji, Vijetnamu, Senegalu i Indoneziji. Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u nedjelju da će doprinos Berlina Južnoj Africi biti 300 miliona evra.

    Projekat skuplji nego što je bio planiran
    Inflacija je nanijela udarac globalnom infrastrukturnom planu – kao i dvostranačka američka verzija koju je Bajden potpisao prošle godine – čineći projekt još skupljim nego što je prvobitno bilo u planu. Štaviše, tek “prekršteno” Partnerstvo za globalnu infrastrukturu je pogođeno ruskom invazijom na Ukrajinu.

    Bajdenov inicijalni plan je imao značajne klimatske ciljeve koji su, iako i dalje prisutni, pali u sjenku napora protiv krize sa cijenama goriva koju je raspirio rat. Sastanak G7 u Njemačkoj bio je namijenjen učvršćivanju borbe protiv klimatskih promjena, ali su demokratije fokusiranije da smanje cijene nafte i gasa nego na smanjenje njihove emisije.

    Mnoge nacije poništavaju planove da prestanu sa sagorijevanjem uglja dok tragaju za naftom i – na oduševljenje kompanija za fosilna goriva – žele da potroše milijarde da izgrade terminale za tečni gas. I Italija i Njemačka su uoči samita zagovarale podršku kratkoročnih investicija u gas, ukazuje Politiko, prenosi Blic.

    – Naš rad na promovisanju infrastrukture globalno takođe je pogođen trenutnom geopolitičkom situacijom. Stoga smo diskutovali kako naše globalno investiranje u klimatski neutralnu i niskougljeničnu energiju, uključujući gas, može da pomogne kao privremeni odgovor na rusku upotrebu energije kao oružja – rekao je Šolc.

  • Gubitak ruskog gasa koštao bi Njemačku 12,7 odsto BDP-a

    Gubitak ruskog gasa koštao bi Njemačku 12,7 odsto BDP-a

    Ruska obustava izvoza gasa koštala bi Njemačku 12,7 posto BDP-a u drugoj polovini godine, pokazuju podaci koje je predstavilo industrijsko udruženje vbw.

    Ruski Gasprom smanjio je isporuku gasa u Njemačku gasovodom Severni tok 1 za 60 posto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koju su poslali Siemensu na remont, podseća Hrportfolio.

    Njemačka je zbog smanjenih isporuka objavila drugu fazu pripravnosti na krizu u snabdevanju, poručivši kompanijama i građanima da moraju smanjiti potrošnju budući da je prioritet stvaranje zaliha za zimu.

    Kako bi otklonila moguću nestašicu, vlada takođe planira da uvede više ukapljenog prirodnog gasa (LNG) kako bi manje zavisila od gasa iz cevovoda.

    U Njemačkoj su prošle godine potrošena ukupno 1.003 teravat-sata gasa, a trećinu je iskoristila industrija.

    Na gas se greje polovina od ukupno 41 milion domaćinstava i vlada do početka sezone grejanja u želi da napuni podzemna skladišta, koja mogu skladištiti količine dovoljne za dva i po meseca potrošnje, do nivoa od 80 posto. Trenutno su puna 60,3 posto.

    Bavarsko industrijsko udruženje vbw naručilo je istraživanje kako bi utvrdilo šta bi potpuna obustava ruskih isporuka značila za najveću evropsku privredu.

    Rezultati su pokazali da bi prvi na udaru bili proizvođači stakla, čelika, hemikalija, keramike, hrane i tekstila, koji bi ujedno i najteže stradali.

    Kada se u računicu uključe i indirektne posledice, na primer u nabavnim lancima, procenjeni gubitak u stvaranju vrednosti mogao bi da bude 193 milijarde evra u šestomesečnom periodu, utvrdili su autori istraživanja.

    “Nagli prekid uvoza ruskog gasa značajno bi uticao i na radnu snagu u Njemačkoj. Aritmetički, posledice bi uticale na oko 5,6 miliona radnih mesta”, rekao je glavni direktor vbw-a Bertram Brosard.

  • “Izuzetno smo zabrinuti”

    “Izuzetno smo zabrinuti”

    Kina je izuzetno zabrinuta zbog novog strateškog koncepta NATO, poručio je Žang Jun, stalni predstavnik Kine pri UN.

    “Kao i sve miroljubive države u svetu, Kina pomno prati strateška prilagođavanja NATO i duboko je zabrinuta zbog političkih implikacija takozvanog novog strateškog koncepta Severnoatlantske alijanse”, rekao je Žang Jun u utorak, na sednici Saveta bezbednosti UN, prenosi agencija RIA Novosti.On je predočio da pojedini lideri zemalja članica NATO od skoro prikazuju druge zemlje kao pretnju i upozorio da je činjenica da upravo NATO stvara probleme u različitim delovima sveta.

  • Ispred suda u Bonu ostavljena odsječena ljudska glava

    Ispred suda u Bonu ostavljena odsječena ljudska glava

    Ispred okružnog suda u Bonu večeras je muškarac ostavio odsječenu ljudsku glavu, piše list Boner generalancajger.

    Muškarac je uhapšen, a biće pokrenuta istraga, prenosi Rojters.

    Istovremeno je na obali Rajne u Bonu pronađeno tijelo čiju povezanost s odsječenom glavom policija sada ispituje.

  • Zelenski: SB UN da proglasi Rusiju za terorističku državu

    Zelenski: SB UN da proglasi Rusiju za terorističku državu

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je od Savjeta bezbjednosti (SB) UN da utvrdi pravnu definiciju pojma “teroristička država” i optužio je Rusiju za takvo ponašanje.

    “Nažalost, u ovom trenutku UN nemaju pravnu definiciju pojma teroristička država oko kojeg su saglasne sve države članice UN”, rekao je Zelenski sinoć na sjednici SB UN putem video veze, prenosi agencija RIA Novosti.

    On je istovremeno apelovao na SAD da proglase Rusiju zemljom koja sponzoriše terorizam.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je na konferenciji za novinare u utorak da je odbio da proglasi Rusiju za zemlju koja sponzoriše terorizam, a zvanični predstavnik generalnog sekretara UN Stefan Dižarik je, komentarišući apel Zelenskog, rekao da takve odluke nisu u nadležnosti generalnog sekretara.

  • Prva reakcija Rusije poslije odluke Turske da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO

    Prva reakcija Rusije poslije odluke Turske da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO

    Rusija je toliko moćna vojna i politička sila, da odluka Švedske i Finske da uđu u NATO u globalnom strateškom smislu nije bitna, izjavio je Andrej Klimov, šef komisije Savjeta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta.

    Turska će, kako je ranije saopšteno iz Kancelarije predsjednika Finske, podržati poziv Finske i Švedske da postanu članice Sjevernoatlantske alijanse.

    Klimov je naglasio da članstvo neće poboljšati odnose ovih zemalja sa Rusijom.

    “Istovremeno, i Švedska i Finska su dobile određene koristi od svoje neutralnosti. Sa povećanjem vojne infrastrukture na njihovoj teritoriji, zadaće probleme sami sebi”, rekao je on.

    U međuvremenu se oglasio i član Dume Oleg Morozov, koji je rekao da “Rusija neće izvršiti nikakve vojne šale na Baltiku”.

    On je dodao da je teško zamisliti da bi Skandinavci mogli da napadnu Rusiju.

    “Vjerujemo da imaju dobro pamćenje”, rekao je Morozov.

    Podsjetimo, ministri spoljnih poslova Turske, Švedske i Finske potpisali su danas memorandum o proširenju NATO-a na ove dvije države.

  • Turska odustala od blokade: Finska i Švedska mogu u NATO

    Turska odustala od blokade: Finska i Švedska mogu u NATO

    Turska je danas podržala učlanjenje Finske i Švedske u NATO, saopštila je kancelarija finskog predsjednika Saulija Ninistea, prenose svjetski mediji.

    Takav razvoj situacije dolazi neposredno prije Samita lidera članica NATO-a u Madridu.

    Kako se navodi, ministri spoljnih poslova Turske, Švedske i Finske potpisali su memorandum o proširenju NATO-a na ove dvije države.

    “Postignut je trilateralni sporazum”, rečeno je u NATO-u.

    Generalni sekretar Jens Stoltenberg uskoro bi trebalo da otkrije više detalja.

    Švedska i Finska su ulazak u NATO zatražile nakon početka rata u Ukrajini, te su 18. maja podnijele prijave generalnom sekretaru NATO za ulazak u Alijansu, a Turska, koja je članica NATO, do sada je blokirala njihove prijave.

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan imao je rezerve prema učlanjenju Švedske i Finske u NATO.

    Optuživao ih da su utočište za teroriste, misleći pritom na razne kurdske političke aktere.

    Turska je smatrala da Finska i Švedska imaju previše blag stav prema organizacijama poput Radničke partije Kurdistana, koja je vodila 38-ogodišnju pobunu protiv Turske, tokom koje su desetine hiljada ljudi stradale.