VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pogođen tržni centar u kojem je bilo više od hiljadu ljudi

    Pogođen tržni centar u kojem je bilo više od hiljadu ljudi

    Pripadnici ruske vojske izvršili su novi raketni napad na centar Ukrajine, a ovaj put meta je bio tržni centar u kojem se u trenutku napada nalazilo, prema procjenama iz Ukrajine i preko hiljadu građana.

    Prema pisanju britanskih medija raketa je pogodila tržni centar u gradu Kremenčuk koji se nalazi u regiji Poltava u centralnom dijelu Ukrajine.

    “Predsjednik Zelenski je na Telegramu rekao da je u tržnom centru u trenutku udara bilo oko 1.000 građana. Strahuje se da ima mnogo povrijeđenih i poginulih”, navodi BBC.

    Također, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je naglasio kako ovakav napad nema nikakvo opravdanje jer tržni centar nije bio vojna meta.
    “On nije predstavljao nikakvu opasnost za rusku vojsku i nije bio od strateške vrijednosti za Ruse. Ljudi su željeli samo da žive normalnim životom, upravo je to ono što ljuti okupatore. Iz bespomoćnosti, Rusija nastavlja napadati obične ljude. Uzalud je očekivati da će to biti razumno ili humano”, poručio je.

    Povodom napada se oglasio i gradonačelnik Kremenčuka Vitalij Meletskij koji je rekao da je u trenutku napada u centru bila velika gužva i da su se brojne ekipe hitne pomoći i vatrogasaca uputile prema ovoj lokaciji.

  • Putinov preokret u ratu?

    Putinov preokret u ratu?

    Činilo se da su ruske snage mjesecima bezuspešno pokušavale da ostvare svoje primarne ciljeve u Ukrajini.

    Bili smo svedoci potpunog povlačenja ruskih snaga sa severa i zapada nakon neuspešnog pokušaja proboja ka Kijevu, nakon čega su se Rusi fokusirali na Donbas na istoku, gde su se borbe odugovlačile i činilo se da nijedna strana nije uspela da postigne značajniji uspeh.

    Ali sada se čini da ruske snage uzimaju maha i rat se okreće u Putinovu korist, kažu analitičari.

    Penzionisani britanski general Ričard Barons, bivši komandant britanske vojske, rekao je za “Skaj njuz”: “Kratkoročno, izgleda da je tako. Rusija je do sada okupirala nešto manje od četvrtine Ukrajine”.

    “Rusi znaju da Ukrajinci nemaju vojne kapacitete da ih isteraju iz zemlje i osećaju da se svet polako zamara da vidi posledice rata”, dodao je on.

    Prošle nedelje ukrajinske snage su se u potpunosti povukle iz Severodonjecka, jednog od dva najveća preostala grada u istočnoj oblasti Luganska, koju je kontrolisao Kijev.

    “Sada je sve pitanje vremena za Rusiju”

    Rusi su konsolidovali svoje snage i na jugu, ali iako su Rusi tamo vojno napredovali, Moskva je svesna da, strateški, gubi rat, tvrdi Barons.

    “Rusija je potpuno izolovana od međunarodne zajednice. Njena ekonomija će ove godine pasti za čak 15 odsto”, dodao je on.

    “Ako Ukrajina uspe da se naoruža i opremi, ona bi u dogledno vreme mogla da preokrene situaciju u ratu i počne da proteruje ruske snage iz zemlje”, rekao je Barons i dodao: “Zato je sada sve stvar vremena za Rusiju”.

    Penzionisani britanski general kaže da je osvajanje Severodonjecka “značajna pobeda”, ali Ruse čeka žestoka bitka u susednom Lisičansku. Lisičansk je poslednji veći grad u Lugansku pod kontrolom ukrajinskih snaga.

    “Rusi nikada ne bi trebalo da misle da će napredovati dalje u Donbasu bez plaćanja veoma visoke cene, kako u ljudstvu, tako i u opremi”, rekao je Barons.

    Oni takođe znaju da će njihova sposobnost da zauzmu ceo Donbas biti ograničena zbog intenziteta ukrajinskog otpora“, zaključio je britanski general.

  • Veliki “remont” Alijanse: 300.000 vojnika NATO-a u visokoj pripravnosti

    Veliki “remont” Alijanse: 300.000 vojnika NATO-a u visokoj pripravnosti

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, rekao je da će ubuduće broj snaga NATO-a za brzo reagovanje biti 300.000, umjesto dosadašnjih 40.000 vojnika.

    Stoltenberg je, najavljujući jačanje odbrambenih kapaciteta, rekao da to uključuje i opremu i skladištenje vojnih zaliha, te naglasio da se radi o najvećem “remontu” Alijanse još od hladnog rata.

    Prema njegovim riječima, potrebno je više ulaganja kako bi se realizovao taj plan.

    On je na konferenciji za novinare pred samit rekao da će se tokom sastanka razgovarati o transformaciji snaga NATO-a za odgovor i povećati broj jedinica visoke spremnosti, prenijele su RIA Novosti.

    “Alijansa će poboljšati svoje sposobnosti da ima više od 300.000 vojnika u visokoj pripravnosti”, kazao je Stoltenberg.

    Generalni sekretar NATO-a objavio je nove podatke u vezi s trošenjem sredstava Alijanse, koji pokazuju da će se ove godine osmi put uzastopno povećati ulaganje.

    Stoltenberg je otkrio da će saveznici do kraja godine uložiti dodatnih više od 350 milijardi dolara, u skladu s dogovorom postugnutim 2014. godine.

    Naglasio je da će NATO tokom samita promijeniti način izražavanja o Rusiji, koja je u posljednjoj strategiji iz 2010. godine i dalje opisivana kao strateški partner Saveza.

    “To neće biti slučaj u strateškom konceptu u vezi s kojim ćemo se saglasiti u Madridu. Očekujem da će saveznici jasno poručiti da Rusija predstavlja direktnu prijetnju našoj bezbjednosti, vrijednostima i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima”, naveo je Stoltenberg.

    Prema pisanju RIA Novosti, Stoltenberg je najavio da će lideri Alijanse u novom desetogodišnjem strateškom konceptu označiti Rusiju kao najveću prijetnju kolektivnoj bezbjednosti.

    On je dodao da priznavanje Rusije kao bezbjednosne prijetnje NATO-u ne znači odricanje kontakata s Moskvom, mada dijalog u punom obimu nije moguć.

    “Članice NATO-a će tokom samita prvi put razgovarati i o Kini i o izazovima koje postupci Pekinga predstavljaju za bezbjednost, interese i vrijednosti Alijanse”, izjavio je Stoltenberg.

    Na samitu će biti govora i o pristupu Saveza raznim drugim izazovima, uključujući terorizam, kibernetičke i hibridne prijetnje.

  • Borelj žali što je ruski patrijarh izostavljen sa liste sankcionisanih

    Borelj žali što je ruski patrijarh izostavljen sa liste sankcionisanih

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izrazio je danas žaljenje što je patrijarh moskovski i cijele Rusije Kiril skinut sa liste sankcionisanih, pošto je isključen iz šestog paketa sankcija Rusiji.

    Krajem maja postigli smo dogovor o šestom paketu sankcija Rusiji. Ali trebalo nam je mjesec dana da taj paket usvojimo, pređemo. Žao mi je što su neke konačne odredbe izmijenjene u posljednjem trenutku, patrijarh Kiril je izostavljen sa spiska sankcionisanih, uprkos tome što je njegovo ime na listi – nije bilo predmet spora tokom rasprava u Evropskom savjetu – napisao je Borelj na svom blogu.

    Mađarska se usprotivila stavljanju patrijarha na listu nakon što je premijer te zemlje Viktor Orban rekao da bi ograničenja za crkvene lidere trebalo da budu isključena, jer oni učestvuju u postizanju mira, podsjeća TASS.

  • “Ovo je osveta”

    “Državne i privatne institucije u Litvaniji pogođene su velikim DDOS napadom (uskraćivanje usluge)”, saopštio je Litvanski nacionalni centar za sajber bezbednost u saopštenju koje je prenelo lokalno Ministarstvo odbrane.

    “Veoma je verovatno da će se ovakvi ili još jači napadi nastaviti i narednih dana, posebno u sektoru transporta, energetike i finansija”, saopštio je centar.

    Napadnute su i sigurne mreže koje koriste te institucije, navodi se u saopštenju.

    Rojters prenosi da je odgovornost za napad preuzela ruska hakerska grupa Killnet, koja je objavila da je osveta za odluku Litvanije koja je zabranila transport ruske robe preko svoje teritorije u rusku eksklavu Kalinjingrad.

  • Zelenski: “Nije vreme za pregovore sa Rusijom”

    Zelenski: “Nije vreme za pregovore sa Rusijom”

    G7 izražava “veliku zabrinutost” zbog najave Rusije da bi mogla da prebaci svoje rakete, koje mogu da nose nuklearne bojeve glave, u Belorusiju i zahteva da se Ukrajinci koji su nasilno odvedeni u Rusiju odmah puste. Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je putem Tvitera da će G7 nastaviti da vrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je liderima G7 da nije vreme za pregovore sa Rusijom i da Ukrajina prvo treba da konsoliduje svoje pozicije, saopštio je kabinet francuskog predsednika. Zelenski je zatražio punu podršku svojoj zemlji kako bi se ponovo uspostavio teritorijalni integritet.

    Francuski predsednik Emanuel Makron je “veoma jasno rekao da ništa što se tiče Ukrajine neće biti odlučeno bez Ukrajine” i da je na Kijevu da odluči “u kom trenutku će stupiti u pregovore sa Rusijom”, dodala je Jelisejska palata.

  • “Najveća i najdirektnija pretnja”

    “Najveća i najdirektnija pretnja”

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će u novom Strateškom konceptu koji će saveznici usvojiti u Madridu Rusija biti definisana kao “najveća i najdirektnija pretnja našoj bezbednosti”.

    U poslednjem Strateškom konceptu usvojenom 2010. godine, Rusija je definisana kao strateški partner NATO-a.

    “To neće biti slučaj u strateškom konceptu o kojem ćemo se dogovoriti u Madridu. Očekujem da saveznici jasno stave do znanja da Rusija predstavlja direktnu pretnju našoj bezbednosti, našim vrednostima, međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima”, rekao je Stoltenberg.

  • Stoltenberg najavio novi NATO paket pomoći za BiH

    Stoltenberg najavio novi NATO paket pomoći za BiH

    NATO će se saglasiti u vezi sa novim paketima pomoći partnerima, uključujući BiH, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    On je na konferenciji za novinare pred sutrašnji samit NATO Madridu rekao da će Alijansa produbiti saradnju sa svojim najbližim partnerima.

    – Usvojićemo nove pakete pomoći partnerima Gruziji, BiH, Moldaviji, Mauritaniji i Tunisu – istakao je Stoltenberg.

    Stoltenberg je najavio da će Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja prvi put učestvovati na samitu Alijanse, te da će se učesnicima pridružiti Gruzija i EU.

    Prema njegovim riječima, očekuje se napredak u vezi sa zahtjevima Finske i Švedske za učlanjenje u NATO.

  • Zelenski o okončanju rata

    Pojavljuju se novi detalji o govoru ukrajinskog predsednika na samitu G7.

    Dvojica evropskih diplomata kažu da je Zelenski rekao liderima da želi da okonča rat do kraja ove godine, pre nego što nastupi zima

  • Ruska roba može kroz Kalinjingrad?

    Ruska roba može kroz Kalinjingrad?

    Rukovodstvo Litvanije usaglasilo je danas u konsultacijama sa Evropskom komisijom osnovne principe i smernice za tranzit ruske robe za enklavu Kalinjingrad.

    Kjastutis Budris, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Litvanije, izjavio je posle sastanka u predsedničkoj palati da su konsultacije održane u svetlu ažuriranja preporuka EK o primeni sankcija, prenosi Interfaks.

    Budris nije govorio o konkretnim principima.

    Litvanija je 18. juna saopštila da zabranjuje tranzit robe pod sankcijama EU preko svoje teritorije ka ruskoj enklavi Kalinjingrad.

    To je dovelo do zaoštravanja odnosa između Vilnjusa i Moskve, a Rusija je najavila odgovor na ovaj potez Litvanije.

    Interfaks navodi da je zbog te zabrane, prema podacima regionalnih vlasti od 23. juna prevoz robe železničkim i drumskim putem ka Kalinjingradskoj oblasti iz drugih regiona Ruske Federacije i obratno smanjen za oko 30 odsto.

    Kalinjingrad, smešten između članica EU i NATO – Poljske i Litvanije, snabdeva se iz Rusije, železnicom preko Litvanije.

    U toj enklavi se nalazi štab ruske Baltičke flote.

    Kalinjingrad je Crvena armija zauzela od nacističke Nemačke u aprilu 1945. godine, a ustupljen je Sovjetskom savezu posle Drugog svetskog rata.