U požaru koji je izbio u autobusu, koji je prevozio pogođene poplavama u pakistanskoj provinciji Sindh, poginulo je 18 osoba, među kojima osmoro djece.
Lokalni mediji su objavili da je u autobusu bilo 80 ljudi, a kretao se iz Karačija u Kharpur Natan Shah. Zapalio se u blizini grada Nuriabada. U autobusu su se nalazile osobe pogođene poplavama. Ima i povrijeđenih.
U toku je istraga o ovom događaju.
Predsjenik Francuske Emanuel Makron kaže da će se predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko suočiti sa “problemima” u Belorusiji ako se upusti u rat u Ukrajini.
“Ako se pjredsednik Lukašenko bude odlučio da se još dublje angažuje u ovom ratu, to će učiniti protivno savjetima velikog djela svog naroda”, rekao je Makron na televiziji Frans 2.
Takvim bi postupanjem Lukašenko “preuzeo odgovornost” koja, po Makronovoj oceni, “ne bi bila bez problema”.
Ruske trupe su 24. februara 2022. godine upale u Ukrajinu pored ostalog sa teritorije Bjelorusije, svoje saveznice.
Šefica Delegacije Srbije u PS SE kao i bivši albanski predsednik ocenili govor Edija Rame na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bio skandalozan.
“Edi Rama je pokazao apsolutno nepoštovanje prema instituciji kojoj se obraćao. Umesto da priča o Albaniji, svoj govor je posvetio osporavanju Rezolucije o trgovini organima iste te institucije koja je usvojena velikom većinom”; rekla je predstavnica Srbije Biljana Pantić-Pilja za Tanjug.
Ona je dodala da je to što je izneo albanski premijer izazvalo veliko negodovanje prisutnih.
“Njegovo obraćanje je izazvalo veliko negodovanje u plenarnoj sali i ravno je skandalu koji se nije desio u istoriji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Srpska delegacija je ocenila ovakav govor kao skandalozan, jer nisu Srbi sami sebi vadili organe i sramotno je da na ovakav način pokušavaju da se izmene neoborive činjenice i dokazi”, istakla je Pilja.
Rama je u govoru na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zatražio reviziju rezolucije 1782 iz 2011. godine koja je doneta na osnovu izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, o tgovini organima na Kosovu.
Rama je takođe oštro kritikovao postupak koji se protiv bivšeg liedera OVK Hašima Tačija vodi pred Specijalnim sudom u Hagu, a od učesnika skupštine je zatražio “da Kosovo zovu pravim imenom “Republika Kosovo”, a ne Kosovo”.
Kazao je i da Albanija bez rezerve podržava zahtev tzv. Kosova za ulazak u Savet Evrope i ponovio da Srbija treba da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Albanskog premijera kritikovao jei nekadašnji predsednik Albanije Salji Beriša, koji je njegove izjave takođe okarakterisao kao skandalozne.
Beriša je rekao I da je najveća parlamentarna grupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope iz Evropske narodne partije bojkotovala sinoć večeru koju je organizovao Rama.
Beriša kaže da je i Predsednički odbor Saveta Evrope odbio Ramin poziv na radnu večeru, nakon njegovog jučerašnjeg obraćanja u Parlamentarnoj skupštini SE.
On je na Fejsbuku naveo da je Rama u Strazburu govorio sat vremena “kao svojevremeno Kastro”.
“Odgovori na pitanja poslanika Parlamentarne skupštine SE idiotski i komplikovani. Predsedništvo SE odbija da prisustvuje njegovoj večeri. Parlamentarna grupa EPP/DC, koja je ujedno i najveća grupa u PSSE, donosi odluku o bojkotu Ramine večere. Prava sramota”, rekao je Beriša.
SAD i NATO su opasno blizu toga da se uključe u rusko-ukrajinski sukob, izjavio je Džon Kirbi.
Kirbi, koji je koordinator za strateške komunikacije u Savetu nacionalne bezbednosti SAD je u intervjuu za TV CNN rekao: “Trenutno su rizici veoma visoki…To je nesumnjivo.“
Ranije je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da je snabdevanje Kijeva, višecevnim bacačima raketa većeg dometa sa Zapada najbrži način za eskalaciju sukoba u Ukrajini. On je savetovao američke vlasti i NATO da razmisle pre slanja oružja Kijevu. Prema njegovim rečima, nakon tog koraka Zapada, sukob može preći u fazu svetskog rata, što će imati nepovratne posledice.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov prethodno je istakao da nastavljajući sa isporukama oružja Kijevu, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici dramatično su se približili crvenoj liniji.
SAD su u sredu objavile novi paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 1,1 milijardu dolara. Ona, između ostalog, uključuje 18 višecevnih bacača raketa “Himars“. Na taj način je, računajući i trenutnu tranšu, ukupan obim američke vojne pomoći Ukrajini za vreme predsedavanja Džozifa Bajdena dostigao skoro 17 milijardi dolara.
Ulazak Ukrajine u NATO može dovesti do Trećeg svetskog rata i sama alijansa je toga svesna, poručio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
Aleksandar Venediktov dodaje da je zahtev Ukrajine za brzo članstvo u NATO je “pre propagandni potez”.
“Kijev je svestan da bi takav korak značio zagarantovanu eskalaciju do Trećeg svetskog rata. Očigledno, oni računaju da naprave informativnu buku i još jednom skrenu pažnju na sebe”, rekao je Venediktov.
On takođe nije isključio da neki delovi ukrajinskog rukovodstva “zaista očekuju da njihova zemlja bude primljena u NATO”. Venediktov je rekao i da” uprkos izjavama da nisu umešani u dogadjaje u Ukrajini, stvarne akcije koje preduzima Zapad pokazuju da su oni direktna strana u sukobu“.
Ruski zvaničnik je skrenuo pažnju na činjenicu da bi “pristupanje Ukrajine NATO-u automatski dalo novi kvalitet uključivanju Zapada u sukob” pošto bi tada stupio na snagu peti član o kolektivnoj odbrani Severnoatlanskog ugovora, navodi TAS S. Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije ukazao je na teške posledice ovakvog delovanja po celo čovečanstvo.
“Članice NATO-a i same razumeju samoubilačku prirodu ovakvog koraka“, rekao je on. Venediktov je primetio da su „zahtev Kijeva odmah podržale zemlje istočne Evrope, kao i države Baltika, ali da su “ozbiljnije sile, pa čak i sam Brisel, reagovali na ovu inicijativu bez entuzijazma i odmah izneli standardni set kontraargumenata ,nepoštovanje standarda alijanse, postojanje teritorijalnih sporova i tako dalje“.
On je zaključio da pozicija Rusije ostaje nepromenjena, i da je za Moskvu “neprihvatljivo pristupanje Ukrajine NATO-u ili nekim drugim savezima formiranim pod okriljem SAD” , navodi TAS S.
Ukrajinske trupe troše oružje više nego što saveznici mogu da nabave, pa su njihove zalihe oružja izuzetno niske.
Kako piše “Njujork Tajms”, globalne zalihe ruskog oružja su takođe pri kraju, pa je u pravo vreme došlo do ukidanja izvoza oružja na Kipar.
SAD je u potrazi za oružjem ruskog tipa, koje bi poslali Ukrajini.
Amerićki državni sekretar Entoni Blinken obišao je Kambodžu, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Meksiko, Kolumbiju i Peru, tražeći da i oni šalju svoje zalihe u Ukrajinu.
Finska je dugo oklevala, ali sada šalje Ukrajini oružje, ruskog tipa. Južna Koreja isporučuje prsluke, kacige i medicinsku opremu.
Kipar je bio pod američkim embargom 35 godina, nakon sukoba koji je ostrvo ostavilo podeljeno na grčki i turski deo, pa je oružje nabavljao u SSSR-u i zatim u Rusiji. Imaju najmanje 10 raketnih sistema, “Tor” i “Buk” koji mogu da obore ruske avione, bespilotne letelice i rakete.
Ukidanje embarga Kipar bi mogao iskoristiti za modernizaciju vojske. Amerikanci kažu da su ukidanje embarga pripremali nekoliko godina i da im je glavni cilj bio da odvuku Kipar od ruskog uticaja. SAD sada vidi Kipar kao potencijalni izvor oružja za Ukrajinu.
Kipar raspolaže raketnim bacačima, projektilima, helikopterima, tenkovima, što bi moglo biti dragocena podrška Ukrajincima, ističe vojni analitičar Bredli Bouman.
U potrazi za oružjem “moramo pogledati ispod svakog kamena”, kaže Bouman. On predlaže da zapadne zemlje pošalju Kipru modernije oružje zapadne proizvodnje, u zamenu za sovjetsko i rusko koje bi poslali Ukrajini.
U toku su napadi ruskih snaga na delove Kijevske oblasti, saopštio je načelnik regionalne vojne administracije Oleksij Kuleba.
Naveo je da je najverovatnije reč o napadu dronova kamikaza i da su spasilačke službe na terenu, prenosi Interfaks Ukrajina.
Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kiril Timošenko izjavio je da su napadi izvedeni na vitalnu infrastrukturu. “Još jedan udar dronova kamikaza na vitalne infrastrukturne objekte. Nadležne službe već rade na otklanjanju i dokumentovanju posledica granatiranja“, napisao je Timošenko na Telegramu.
Kuleba je rekao da je oblast ukrajinskog glavnog grada pogođena je jutros dronovima iranske proizvodnje, a stanovnici su se probudili uz sirena vazdušne uzbune četvrto jutro za redom.
Za sada nije poznato da li ima stradalih.
U Astani se održava 6. Samit o saradnji i izgradnji poverenja u Aziji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da se u globalnoj politici dešavaju ozbiljne promene, da svet postaje multipolaran i da ključnu ulogu počinje da igra Azija.
Zemlje azijskog regiona su lokomotiva svetskog ekonomskog razvoja, a integracioni procesi se dinamično odvijaju, prenosi Sputnjik.
“U svim tim procesima aktivno učestvuje i Rusija. Zalažemo se za razvoj i procvat Azije i stvaranje široko otvorenog prostora za uzajamno korisnu trgovinsku i investicionu saradnju, produbljivanje i širenje kooperacionih veza u različitim privrednim oblastima”, rekao je Putin.
On je naglasio da Rusija čini sve u cilju postizanja sistema ravnopravne i nedeljive bezbednosti.
Takođe je upozorio da se povećala nestabilnost cena energenata u svetu, da preti glad, kao i da postoji opasnost od izbijanja velikih socijalnih nemira posebno u najsiromašnijim zemljama.
On je pozvao da se uklone sve veštačke i nelegitimne barijere koje onemogućavaju obnavljanje lanaca isporuka robe i ukazao na neophodnost aktivnijeg korišćenja nacionalnih valuta u saradnji između država, jer će to doprineti jačanju njihovog finansijskog suvereniteta.
Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin izjavio je da će, ako Kijev nastavi, kako je naveo, terorističke napade, odgovor biti još oštriji.
“Nigde u svetu se ne pregovara sa teroristima”, napisao je Volodin na Telegramu.
Prema njegovim rečima, svi organizatori i izvršioci terorističkih napada moraju biti pronađeni, a oni koji se budu suprotstavljali – uništeni.
Moskva optužuje Ukrajinu da na njenoj teritoriji izvodi terorističke napade i tvrdi da Ukrajina stoji, između ostalog, iza nedavne eksplozije na Krimskom mostu.
Nakon toga je Rusija pokrenula raketne napade na gradove u Ukrajini.
Prije dvije godine, kada su se američke i ruske patrole susrele u sjeveroistočnoj Siriji, taj susret je rezultirao padom oklopnog vozila u kojoj su povrijeđena četiri američka vojnika, a Trampova administracija je osudila Ruse kao „neprofesionalne“.
Prošle sedmice, dvije vojske su se ponovo srele. Ali umjesto neprijateljske interakcije između dvije nuklearne sile, rezultat su ovog puta bili osmjesi, rukovanje i grupne fotografije.
Na nekim od fotografija, koje je napravio dopisnik novinske agencije AFP, prikazana su ruska vozila sa istom oznakom „Z“ koja se vidi na onima koja su napala Ukrajinu.
SAD i Rusija podržavaju različite strane u Siriji, a Kremlj podržava sirijskog diktatora Bashara Al-Assada, dok Vašington pruža podršku miliciji koju predvode Kurdi koja se žestoko borila protiv ISIS-a i uspostavili de facto autonomni region u blizini granica sa Turskom.
Ruski vojnici, koji podržavaju Assadove ciljeve od 2015. godine, raspoređeni su u sjeveroistočnu Siriju 2019. na zahtjev i sirijske vlade i američkih kurdskih saveznika nakon odluke bivšeg predsjednika Donalda Trampa da povuče neke američke trupe iz oblasti u kojoj su dejstvovali od 2014. dovela do invazije Ankare. Turska smatra sirijske kurdske snage bezbjednosnom pretnjom, navodeći njihove veze sa separatistima.
Danas je nekoliko stotina američkih vojnika ostalo u sjeveroistočnoj Siriji, a Vašington i Moskva sprovode patrole kako bi obeshrabrili svaki dalji napad Turske, članice NATO-a i ruskog partnera.
Taj jedinstveni aranžman izgleda prijateljski, uprkos invaziji Kremlja na Ukrajinu, rastućim tenzijama između Vašingtona i Moskve i sve češćim razgovorima o nuklearnom ratu, piše Biznis Insajder.
Kako prenosi AFP, posljednji susret dogodio se 8. oktobra u blizini grada Al-Katanija. Pored zajedničkog fotografisanja, novinska služba je izvijestila da su neki vojnici „čak razmjenili male zakrpe koje su nosili na uniformama kao uspomene na interakciju“.
Centralna komanda SAD-a je u saopštenju rekla za Insajder da ova epizoda odražava želju da se izbjegne sukob.
– Kao što znate, Sirija je složeno okruženje za nas, za Sirijske demokratske snage i za ruske snage – rekao je portparol i dodao:
– Naš jedini fokus u tom okruženju je trajni poraz ISIS-a. U tom cilju, mi često dijelimo borbeni prostor sa ruskim snagama i neophodna je dekonflikacija i profesionalna ljubaznost da bi se smanjio rizik od pogrešne procjene-, a prenio N1.